Tweet
Kada se spomenu američki automobili, odmah se pomisli na velike luksuzne limuzine sa V8 motorima ogromne zapremine,snage i potrošnje , koje su, u odnosu na evropske modele, trome i spore. Iako su većinu automobila proizvedenih sa one strane okeana činili baš takvi modeli, među njima su postojale i potpuno drugačije mašine.
Šezdesete godine su u auto industriji donele bogatstvo ideja od kojih su mnoge i zaživele na ulicama. Iako se pogrešno smatra da je američka auto industrija konzervativna i teško podložna promenama, u stvari je takvo američko tržište koje teško prihvata nove koncepcije. Ipak, američki proizvođači su često znali da zadive svetsku javnost nekim veoma smelim kreacijama koje su imale manje ili više uspeha na tržištu ali su uvek bile veoma uticajne.
Jedan od takvih automobila i jedan od najsimpatičnijih modela šezdesetih godina uopšte je Chevrolet Corvair. Veoma invetnivan u svakom pogledu, tokom skoro decenije produkcije, konstantno je bio u žiži interesovanja koje, na žalost, nije uvek bilo pozitivno.
Ideja o ovom modelu se radja u drugoj polovini pedesetih godina i to pod uticajem VW Bube koja je baš tih godina počela da se u konkretnijim ciframa izvozi na tržište Severne Amerike. Ed Cole, glavni inžinjer Chevroleta i veliki poštovalac Bubine koncepcije zalagao se za stvaranje sličnog automobila kojim bi se moglo aktivno učestvovati na novonastalom kompakt tržištu. Cole je zamislio model koji bi se mogao dobiti u različitim karoserijskim varijantama za razliku od Bube i koji bi time animirao veći krug kupaca. Pored toga, rešenje boxer motora bi trebalo da bude zadržano kao i njegov položaj na zadnjem kraju vozila. Dobivši portebnu podršku i materijalna sredstva razvoj novog modela je počeo.
Prvi Chevrolet Corvair je predstavljen u oktobru 1959. godine kao model za ?60. godinu. Tržište je bilo veoma iznenađeno novim automobilom koji je svojim tehničkim karakteristikama zasenio i neke mnogo skuplje i veće modele. Za početak. tu je bio i šestocilindrični boxer agregat, zapremine 2,1 litre i snage 90 KS. Motor i menjač su se nalazili na zadnjoj osovini a prostor za prtljag je bio ispod prednje haube. Zahvaljujući ovakvom položaju sklopova, Corvair se mogao pohvaliti potpuno ravnim podom i mestom za šest putnika, što je veliki uspeh imajući u vidu skromne dimenzije modela. Ogibljenje je bilo potpuno nezavisno, sa torzionim oprugama na zadnjoj osovini, što je za američko tržiše tog perioda bilo unikatno.
U startu su ponuđen kupe i limuzina sa četvoro vrata u dva nivoa opreme. Kupci su odgovorili na ovu Chevroletovu ponudu sa preko 250 000 prodatih primeraka tokom 1960. godine, što je bio veliki uspeh a Corvair je za američkog kupca bio nešto savim novo. Osim toga, jedan od aduta je bilo i to što se Corvair totalno razlikovao od konkurencije u kompakt klasi koja je najčešće bila samo umanjena kopija većih modela, kao i umerena cena koja je iznosila 2050 $.
Sledeće godine, u ponudu je uvršten kravan kao i kombi nazvan Corvair 95. Ostali deo ponude je ostao nepromenjen ali 1962. godine dolazi do ozbiljijih promena. Naime, ove sezone Corvair postaje prvi seriski automobil na svetu koji je opremljen turbo punjačem. U okviru paketa opreme ?Monza? koji je naglašavao sportsku stranu ovog modela, mogao se dobiti turbo koji je snagu motora podizao na 150 KS ili dva dvogrla karburatora koja su stvarala 130 KS. Osim toga, i za standardne modele snaga motora je povećena na 95 KS. Prodaja se osetno povećala iako je 1963. godine karavan povučen , tako da se na godišnjem nivou prodavalo oko 300 000 novih Corvaira.
Sezona 1964 je bila zadnja za prvu seriju Corvaira koji se na tržištu zadržao skoro nepromenjen. Tokom ove godine, zapremina motora se povećala na 2,3 litre što je i povećalo snagu na 100 KS kod onovnih verzija, dok je kod Monze kupea i Spydera ( kabrioleta ) snaga iznosila 150 KS ( sa turbo punjačem ). Kombi Corvair 95 je povučen iz prodaje a producija je pala na 200 000 primeraka i to prvenstveno zahvaljujući predstavljanju novih Chevroletovih kompakt modela Nova i Chevelle koji su preuzeli deo kupaca.
Dizajn kojim se modeli Corvair iz 1965. godine odlikuju, predstavlja jednu od retkih estetskih formi u automobilizmu koja nije zastarela, kao i glavnu razliku u odnosu na predhodnike. Tehnički, automobili su ostali isti a top model Monza, sada sa dodatnim imenom Corsa, opremljen turbom, razvija 180 KS dok karburatorske verzije imaju 140 KS. Zahvaljujući novom izgledu i većoj snazi produkcija se povećava na 240 000 primeraka.
Ipak, ova godina se, u krugovima poznavalaca prepoznaje kao početak kraja ovog modela, koji posle ove sezone gubi na popularnosti i prodaji. Naime, 1965. godine, u Americi se izdaje knjiga ?Unsafe at any speed? ( Nesigurnost pri svakoj brzini ) autora Ralfa Nadera, koja je vrlo brzo postala bestseler. Reč je o delu koje žestoko kritikuje američku auto industriju, dokazuje veliku nesigurnost automobila i raskrinkava mnoge navodne detroitske ?podvale? tržištu. Iako se u većem delu knjige Corvair ne spominje, on je uzet kao direktan primer kako uprava jednog giganta ne brine o mušterijama i svesno ih ugrožava prodajući im opasan proizvod. Reč je o slaboj stabilnosti Corvaira na putu i to pogotovo ako je podloga klizava. Naime, zbog lošeg rešenja zadnjeg ogibljenja i velike težine koju je moralo da nosi, zadnji kraj je bio Corvairova ahilova peta. Prilikom ulaska u krivinu sa većom brzinom, zadnji kraj bi svojim težinom ugrozio grip prednjih točkova koji u ekstremnijim uslovima često nisu imali dodir sa podlogom. U tim slučajevima, izletanje sa puta je bilo neminovno.
Iako je i pre bilo nekih glasina o Corvairovoj problematinoj stabilnosti, knjiga je to izbacila u prvi plan, stvorivši skandal velikih razmera. Chevrolet je odgovorio angažujući profesionalne vozače koji su trebali da dokažu da je Corvair siguran ( ako ne i sigurniji ) kao i svi ostali automobili na tržištu i da su nesreće u kojima je ovaj model bio glavni akter, posledica samo vozačevog neumeća ili neiskustva. Ubrzo su porodice povređenih u tim nesrećama tužile Chevrolet i posle milionskih odšteta koje su isplaćene, uprava kompanije je načinila ključnu grešku priznavši da je znala za probleme sa stabilnošću, veću težinu motora od planirane i da je namerno propustila da montira balansne osovine na zadnjem ogibljenju koje bi smirile automobil, samo da bi ušetedela na sredstvima. Naime, ušteda na ovom propustu je po proračunima iznosila 4 $ po automobilu!
Ipak, sa druge strane, sam kredibilitet autora nije bio sjajan, reč je bezdušnom pravniku u potrazi za senzacionalizmom i materijalnom korišću, koji nije ni sanjao da će izazvati takav publicitet i koji, što je najsmešnije, nije nikad ni posedovao vozačku dozvolu niti Corvair a knjigu zasnivao samo na informacijama drugih! Izveštaj vladine agencije za automobilsku industriju, kao poslednja reč, koji je objavljen tek 1971. godine govori u korist Corvaira ali je tad već bilo prekasno za bilo šta.
Kako god, šteta koja je naneta ovom modelu je bila fatalna i tokom 1966. godine napravljeno je jedva 100 000 komada. Toko sledeće godine, iz ponude se povlači turbo opcija a produkcija pada na samo 27 000 primeraka. Iako su Corvairi iz ovog perioda najlepši,najopremljeniji kao i najsnažniji a zahvaljujući modifikacijama na ogibljenju i konačno stabilniji, loš marketing je uzeo danak a konkurencija u okviru kuće i od strane drugih marki je presudna. Tako je tokom 1968. godine iz Chevroletovih fabrika uzašlo 15 000 a 1969. godine, poslednje godine života ovog automobila, samo 6000 jedinica. U septembru 1969. godine, proizveden je posledni Corvair nakon preko 1 700 000 primeraka koji su osvojili srca mnogih kupaca kako u Americi tako i u Evropi, gde je ovaj automobil zbog svojih karakteristika bio odlično prihvaćen.
Bez obzira na neslavan kraj ovog modela, Corvair je bio globalno omiljen model. Zahvaljujući neuobičajenoj koncepciji, više nego solidnim performansama ( u najjačim verzijama ), izgledu i niskoj ceni, animirao je velik broj kupaca. Poslednje i najslavnije poglavlje priče o ovom automobilu je vezano za čuvenog Chevroletovog tunera Don Yenka koji je sa serijom svojih Corvaira nazvanom Stingers, ofarbanu u karakteristično belo ? plavu šemu, osvajao mnoge titule i to protiv mnogo snažnijih automobila, sve do 1972. godine. Osim toga i tokom produkcije Corvair se dokazivao na raznim takmičenjima, pogotovo na čuvenoj i surovoj brdskoj trci Pikes Peak gde je čak i pobedio. Mislim da bi ovo trebalo da bue poslednja reč oproblemima trakcije.
Godinama posle produkcije, Corvair je bio marginalizovan model, bez ikakve vrednosti ali se u poslednji vreme polako vraća u centar pažnje ljubitelja starovremenskih vozila. Cene im još uvek nisu velike i Corvar Monza u perfektnom stanju se može naći za oko 10 000 evra, što nije puno. Sa ove vremenske distance, eventualni i nikad potpuno dokazani, problemi sa stabilošću se lako mogu rešiti a kupcu se nudi nesvakidašnje automobilsko uživanje. Stoga ako vas interesuje ovaj automobil i ako možete da ga kupite, predlažem vam da ga potražite, jer, bilo ih je i kod nas....
Šezdesete godine su u auto industriji donele bogatstvo ideja od kojih su mnoge i zaživele na ulicama. Iako se pogrešno smatra da je američka auto industrija konzervativna i teško podložna promenama, u stvari je takvo američko tržište koje teško prihvata nove koncepcije. Ipak, američki proizvođači su često znali da zadive svetsku javnost nekim veoma smelim kreacijama koje su imale manje ili više uspeha na tržištu ali su uvek bile veoma uticajne.
Jedan od takvih automobila i jedan od najsimpatičnijih modela šezdesetih godina uopšte je Chevrolet Corvair. Veoma invetnivan u svakom pogledu, tokom skoro decenije produkcije, konstantno je bio u žiži interesovanja koje, na žalost, nije uvek bilo pozitivno.
Ideja o ovom modelu se radja u drugoj polovini pedesetih godina i to pod uticajem VW Bube koja je baš tih godina počela da se u konkretnijim ciframa izvozi na tržište Severne Amerike. Ed Cole, glavni inžinjer Chevroleta i veliki poštovalac Bubine koncepcije zalagao se za stvaranje sličnog automobila kojim bi se moglo aktivno učestvovati na novonastalom kompakt tržištu. Cole je zamislio model koji bi se mogao dobiti u različitim karoserijskim varijantama za razliku od Bube i koji bi time animirao veći krug kupaca. Pored toga, rešenje boxer motora bi trebalo da bude zadržano kao i njegov položaj na zadnjem kraju vozila. Dobivši portebnu podršku i materijalna sredstva razvoj novog modela je počeo.
Prvi Chevrolet Corvair je predstavljen u oktobru 1959. godine kao model za ?60. godinu. Tržište je bilo veoma iznenađeno novim automobilom koji je svojim tehničkim karakteristikama zasenio i neke mnogo skuplje i veće modele. Za početak. tu je bio i šestocilindrični boxer agregat, zapremine 2,1 litre i snage 90 KS. Motor i menjač su se nalazili na zadnjoj osovini a prostor za prtljag je bio ispod prednje haube. Zahvaljujući ovakvom položaju sklopova, Corvair se mogao pohvaliti potpuno ravnim podom i mestom za šest putnika, što je veliki uspeh imajući u vidu skromne dimenzije modela. Ogibljenje je bilo potpuno nezavisno, sa torzionim oprugama na zadnjoj osovini, što je za američko tržiše tog perioda bilo unikatno.
U startu su ponuđen kupe i limuzina sa četvoro vrata u dva nivoa opreme. Kupci su odgovorili na ovu Chevroletovu ponudu sa preko 250 000 prodatih primeraka tokom 1960. godine, što je bio veliki uspeh a Corvair je za američkog kupca bio nešto savim novo. Osim toga, jedan od aduta je bilo i to što se Corvair totalno razlikovao od konkurencije u kompakt klasi koja je najčešće bila samo umanjena kopija većih modela, kao i umerena cena koja je iznosila 2050 $.
Sledeće godine, u ponudu je uvršten kravan kao i kombi nazvan Corvair 95. Ostali deo ponude je ostao nepromenjen ali 1962. godine dolazi do ozbiljijih promena. Naime, ove sezone Corvair postaje prvi seriski automobil na svetu koji je opremljen turbo punjačem. U okviru paketa opreme ?Monza? koji je naglašavao sportsku stranu ovog modela, mogao se dobiti turbo koji je snagu motora podizao na 150 KS ili dva dvogrla karburatora koja su stvarala 130 KS. Osim toga, i za standardne modele snaga motora je povećena na 95 KS. Prodaja se osetno povećala iako je 1963. godine karavan povučen , tako da se na godišnjem nivou prodavalo oko 300 000 novih Corvaira.
Sezona 1964 je bila zadnja za prvu seriju Corvaira koji se na tržištu zadržao skoro nepromenjen. Tokom ove godine, zapremina motora se povećala na 2,3 litre što je i povećalo snagu na 100 KS kod onovnih verzija, dok je kod Monze kupea i Spydera ( kabrioleta ) snaga iznosila 150 KS ( sa turbo punjačem ). Kombi Corvair 95 je povučen iz prodaje a producija je pala na 200 000 primeraka i to prvenstveno zahvaljujući predstavljanju novih Chevroletovih kompakt modela Nova i Chevelle koji su preuzeli deo kupaca.
Dizajn kojim se modeli Corvair iz 1965. godine odlikuju, predstavlja jednu od retkih estetskih formi u automobilizmu koja nije zastarela, kao i glavnu razliku u odnosu na predhodnike. Tehnički, automobili su ostali isti a top model Monza, sada sa dodatnim imenom Corsa, opremljen turbom, razvija 180 KS dok karburatorske verzije imaju 140 KS. Zahvaljujući novom izgledu i većoj snazi produkcija se povećava na 240 000 primeraka.
Ipak, ova godina se, u krugovima poznavalaca prepoznaje kao početak kraja ovog modela, koji posle ove sezone gubi na popularnosti i prodaji. Naime, 1965. godine, u Americi se izdaje knjiga ?Unsafe at any speed? ( Nesigurnost pri svakoj brzini ) autora Ralfa Nadera, koja je vrlo brzo postala bestseler. Reč je o delu koje žestoko kritikuje američku auto industriju, dokazuje veliku nesigurnost automobila i raskrinkava mnoge navodne detroitske ?podvale? tržištu. Iako se u većem delu knjige Corvair ne spominje, on je uzet kao direktan primer kako uprava jednog giganta ne brine o mušterijama i svesno ih ugrožava prodajući im opasan proizvod. Reč je o slaboj stabilnosti Corvaira na putu i to pogotovo ako je podloga klizava. Naime, zbog lošeg rešenja zadnjeg ogibljenja i velike težine koju je moralo da nosi, zadnji kraj je bio Corvairova ahilova peta. Prilikom ulaska u krivinu sa većom brzinom, zadnji kraj bi svojim težinom ugrozio grip prednjih točkova koji u ekstremnijim uslovima često nisu imali dodir sa podlogom. U tim slučajevima, izletanje sa puta je bilo neminovno.
Iako je i pre bilo nekih glasina o Corvairovoj problematinoj stabilnosti, knjiga je to izbacila u prvi plan, stvorivši skandal velikih razmera. Chevrolet je odgovorio angažujući profesionalne vozače koji su trebali da dokažu da je Corvair siguran ( ako ne i sigurniji ) kao i svi ostali automobili na tržištu i da su nesreće u kojima je ovaj model bio glavni akter, posledica samo vozačevog neumeća ili neiskustva. Ubrzo su porodice povređenih u tim nesrećama tužile Chevrolet i posle milionskih odšteta koje su isplaćene, uprava kompanije je načinila ključnu grešku priznavši da je znala za probleme sa stabilnošću, veću težinu motora od planirane i da je namerno propustila da montira balansne osovine na zadnjem ogibljenju koje bi smirile automobil, samo da bi ušetedela na sredstvima. Naime, ušteda na ovom propustu je po proračunima iznosila 4 $ po automobilu!
Ipak, sa druge strane, sam kredibilitet autora nije bio sjajan, reč je bezdušnom pravniku u potrazi za senzacionalizmom i materijalnom korišću, koji nije ni sanjao da će izazvati takav publicitet i koji, što je najsmešnije, nije nikad ni posedovao vozačku dozvolu niti Corvair a knjigu zasnivao samo na informacijama drugih! Izveštaj vladine agencije za automobilsku industriju, kao poslednja reč, koji je objavljen tek 1971. godine govori u korist Corvaira ali je tad već bilo prekasno za bilo šta.
Kako god, šteta koja je naneta ovom modelu je bila fatalna i tokom 1966. godine napravljeno je jedva 100 000 komada. Toko sledeće godine, iz ponude se povlači turbo opcija a produkcija pada na samo 27 000 primeraka. Iako su Corvairi iz ovog perioda najlepši,najopremljeniji kao i najsnažniji a zahvaljujući modifikacijama na ogibljenju i konačno stabilniji, loš marketing je uzeo danak a konkurencija u okviru kuće i od strane drugih marki je presudna. Tako je tokom 1968. godine iz Chevroletovih fabrika uzašlo 15 000 a 1969. godine, poslednje godine života ovog automobila, samo 6000 jedinica. U septembru 1969. godine, proizveden je posledni Corvair nakon preko 1 700 000 primeraka koji su osvojili srca mnogih kupaca kako u Americi tako i u Evropi, gde je ovaj automobil zbog svojih karakteristika bio odlično prihvaćen.
Bez obzira na neslavan kraj ovog modela, Corvair je bio globalno omiljen model. Zahvaljujući neuobičajenoj koncepciji, više nego solidnim performansama ( u najjačim verzijama ), izgledu i niskoj ceni, animirao je velik broj kupaca. Poslednje i najslavnije poglavlje priče o ovom automobilu je vezano za čuvenog Chevroletovog tunera Don Yenka koji je sa serijom svojih Corvaira nazvanom Stingers, ofarbanu u karakteristično belo ? plavu šemu, osvajao mnoge titule i to protiv mnogo snažnijih automobila, sve do 1972. godine. Osim toga i tokom produkcije Corvair se dokazivao na raznim takmičenjima, pogotovo na čuvenoj i surovoj brdskoj trci Pikes Peak gde je čak i pobedio. Mislim da bi ovo trebalo da bue poslednja reč oproblemima trakcije.
Godinama posle produkcije, Corvair je bio marginalizovan model, bez ikakve vrednosti ali se u poslednji vreme polako vraća u centar pažnje ljubitelja starovremenskih vozila. Cene im još uvek nisu velike i Corvar Monza u perfektnom stanju se može naći za oko 10 000 evra, što nije puno. Sa ove vremenske distance, eventualni i nikad potpuno dokazani, problemi sa stabilošću se lako mogu rešiti a kupcu se nudi nesvakidašnje automobilsko uživanje. Stoga ako vas interesuje ovaj automobil i ako možete da ga kupite, predlažem vam da ga potražite, jer, bilo ih je i kod nas....
Comment