Tweet
Dok sam se vozio kao suvozac u kolima hitne secao sam se svih ljudi koje znam mojih najblizih, porodice, devojke, prijatelja ..... pa sam se negde u tom haosu misli na treptaj setio i ovog foruma, eto iako vas ne poznajem licno, setio sam se ljudi cije sam reci citao, i mojih palamdjenja na ovom forumu, nesto skoro i o sigurnosti u saobracaju.
Pa sam pomislio da cu kad budem mogao napisati post, tj. da ga moram napistati.
Da vas sve zamolim da pazite i cuvate se u saobracaju, a da pogotovo vodite racuna o svojim najmilijim, i da pazite na i druge ucesnike i pesake i sve ljude koji se ne vide, upakovane u limene kuptije koje zovemo automobilima.
Mozda ovo nista nece znaciti, mozda je malo i glupo, i culi ste to sto puta, ali eto imam tu potrebu da vam to kazem. I da vas zamolim da se zamislite o svemu sto ukljucuje saobracaj i da budete jos oprezniji, skoncentirsaniji i pazljiviji, jer zivot odlazi u trenutku.
Uvece prvog maja vracao sam se sa dragim prijateljima kuci za Beograd, 1.maj pa bili 2 dana kod drugara, vikendica, rostilj, izleti, uzivancija.
Kretali smo se stojadinom auto putem ka Beogradu oko 70kmh u sporoj traci, pao mrak, klizav put, pada slaba kisha, drugar vozi savrseno odgovorno i pazljivo kao i uvek.
Priblizavali smo se naplatnoj rampi u Simanovcima, kada je nastupio pakao.
Trenutak stravicnog iznenadnog, neocekivanog udara eksplozije koji se nikakvim recima ne moze opisati.
Sa ledja nas je pri ogromnoj brzini dok smo se kretali u sporoj traci pokupio Mercedes ML, bez kocenja, samo je naleteo na nas, kao da nas nema. NOsio nas je neko vreme, zatim bacio sa auto puta. Srecom nismo se isprevrtali, vec smo se okretali nekoliko puta oko vertikalne ose. I na kraju zavrsili desetinama metara daleko od auto puta u nekoj njivi ili livadi. Kad smo stali prodrao sam se, zivi smo.
Da ne duzim i ne opisujem pakao izvlacenja nesvesnog druga iz smrskanih kola u potpunom mraku, cekanja hitne, svake sekunde koja prolazi kao godina, pakla urgetnog centra, njihovog znanja i neznanja .
Zavrsilo se tako da samo svi ostali zivi, hvala bogu. Saobracajac kaze velikim cudom s obzirom kakav je udarac bio i sta je ostalo od automobila. Svi uglavnom imamo lakse povrede, iscasenja, prignjecenja, potrese mozga, posekotine.
Najgore je prosao moj drug, koji je sada lezi na intenzivnoj nezi na ortopediji, sa teskim povredama kicme. Umesto da se se sprema za put u Vasington gde zapocinje doktorske studije.
Molim vas pazite na svoju i tudju voznju, otvorite cetvore oci, jer u najvecoj idili i kada se uopste ne nadate moze doci do strasnog pakla. Zivot se gubi u milisekundi uzasa. Posle nema nazad.
Doziveo sam razlicite manje saobracajne udese, ali ovo ne mogu opisati recima, ovo ne zelim nikome na svetu. Ucinite sve sto moztete, sve preventivne mere da vam se nesreca na putu ne desi, da zastite sebe, svoje i ostale ljude koji su pored vas na putu. Nista nije vredno zivota nista nije vredno pakla teske nesrece i teskih povreda.
Pozdrav,
Sinisa
Pa sam pomislio da cu kad budem mogao napisati post, tj. da ga moram napistati.
Da vas sve zamolim da pazite i cuvate se u saobracaju, a da pogotovo vodite racuna o svojim najmilijim, i da pazite na i druge ucesnike i pesake i sve ljude koji se ne vide, upakovane u limene kuptije koje zovemo automobilima.
Mozda ovo nista nece znaciti, mozda je malo i glupo, i culi ste to sto puta, ali eto imam tu potrebu da vam to kazem. I da vas zamolim da se zamislite o svemu sto ukljucuje saobracaj i da budete jos oprezniji, skoncentirsaniji i pazljiviji, jer zivot odlazi u trenutku.
Uvece prvog maja vracao sam se sa dragim prijateljima kuci za Beograd, 1.maj pa bili 2 dana kod drugara, vikendica, rostilj, izleti, uzivancija.
Kretali smo se stojadinom auto putem ka Beogradu oko 70kmh u sporoj traci, pao mrak, klizav put, pada slaba kisha, drugar vozi savrseno odgovorno i pazljivo kao i uvek.
Priblizavali smo se naplatnoj rampi u Simanovcima, kada je nastupio pakao.
Trenutak stravicnog iznenadnog, neocekivanog udara eksplozije koji se nikakvim recima ne moze opisati.
Sa ledja nas je pri ogromnoj brzini dok smo se kretali u sporoj traci pokupio Mercedes ML, bez kocenja, samo je naleteo na nas, kao da nas nema. NOsio nas je neko vreme, zatim bacio sa auto puta. Srecom nismo se isprevrtali, vec smo se okretali nekoliko puta oko vertikalne ose. I na kraju zavrsili desetinama metara daleko od auto puta u nekoj njivi ili livadi. Kad smo stali prodrao sam se, zivi smo.
Da ne duzim i ne opisujem pakao izvlacenja nesvesnog druga iz smrskanih kola u potpunom mraku, cekanja hitne, svake sekunde koja prolazi kao godina, pakla urgetnog centra, njihovog znanja i neznanja .
Zavrsilo se tako da samo svi ostali zivi, hvala bogu. Saobracajac kaze velikim cudom s obzirom kakav je udarac bio i sta je ostalo od automobila. Svi uglavnom imamo lakse povrede, iscasenja, prignjecenja, potrese mozga, posekotine.
Najgore je prosao moj drug, koji je sada lezi na intenzivnoj nezi na ortopediji, sa teskim povredama kicme. Umesto da se se sprema za put u Vasington gde zapocinje doktorske studije.
Molim vas pazite na svoju i tudju voznju, otvorite cetvore oci, jer u najvecoj idili i kada se uopste ne nadate moze doci do strasnog pakla. Zivot se gubi u milisekundi uzasa. Posle nema nazad.
Doziveo sam razlicite manje saobracajne udese, ali ovo ne mogu opisati recima, ovo ne zelim nikome na svetu. Ucinite sve sto moztete, sve preventivne mere da vam se nesreca na putu ne desi, da zastite sebe, svoje i ostale ljude koji su pored vas na putu. Nista nije vredno zivota nista nije vredno pakla teske nesrece i teskih povreda.
Pozdrav,
Sinisa
A ti bolnicari,ja bih to samarao samo tako...Ima da radi po propisu.I kragna i fiksacija i da nosi ili ce da bude i on u urgentnom.Besan sam kad ljudi od kojih zavisi najvise krajni ishod oporavka,mislim na hitnu,ne rade svoj posao...
Comment