Co2 vs. autogen

[vranic_a]

Posto nemogu da kupim trenutno co2, a posedujem autogen aparaturu i potrulog yuga, ja bih ga radio sa autogenom.
Priotitet mi je da zamenim sajtne i one gredice na podu za koje se sajtne zavaruju, ako se nevaram podsajte zar ne?
Pa koliko je moguce ovo izvesti sa autogen aparatom, i kako ovo uraditi.

Druga solucija je da nekako napravim nesto za minimalne pare da koristim el aparat kako co2.
Jedan rodjo je radio auto sa obicnim aparatom i dve elektrode odjednom.

Dakle kako sta ???????????????????????

[Wiz]

Pa ranije se sve radelo autoginim,neznam bas postupak ali sigurno moze

[dfast]

Co2 aparat je bolji jer je to u stvari tackasto zavarivanje, i greje se u stvari samo ta tacka u kojoj spajas dva lima koja moraju biti potpuno zdrava. Autogenim posle izvesnog iskustva mozes praviti cuda, dakle variti raznorazne trulezi jer prakticno topis zicu kojom spajas limove, popunjavas rupe i od nicega pravis nesto. Ali autogenim aparatom (brenerom) grejes siru povrsinu koja je vise sklona koroziji i pored zastite jer lim promeni strukturu i truli iznutra i obicno ti varovi traju 2-5god.
Bolja je varijanta Co2 ali ako nemas moze i autogeni, posle varenja ga dobro ocisti (sto retko ko radi) i zastiti. Za elektricni aparat nisam cuo da je neko radio limariju ali verovatno se struja smanji na min da ne probija lim i verovatno treba prakse da bi se tim ovladalo.

[vranic_a]

Pa kako sam razumeo sa elektro aparatom zavaruju tako sto jednu elektrodu obiju i onda stave uz onu drugu samo ona druga ne dodiruje lim vec je dva tri milimetra iznad i jedna elektroda topi drugu i tako spaja, ali mnogo greje.
Dakle moze autogen, pa radi se o tome da bas produzim vek autu jedno 2-3 godine, posto i ovako ima 16 godina sto je za yuga puno, inace ljudi ovo je najtruliji yugo za 89 godiste i bio je sivo metalik, pa prefarban u sivo obicno, provukle su sajtne, zadnja unutarnja krila i prednja unutarnja krila, primetio sam da je napred neki strucnjak skinuo korube pa mislim da je zato.

Inace kako se zove deo za koji se vezuje sajtna i koji se nalazi na podu i ima li da se kupi ili se pravi?

[Uros Piperski]

CO2 ili MAG postupak je jako slican obicnom zavarivanju (REL) samo sto zastita za metalnu kupku nije u obliku obloge na elektrodi vec se koristi gas koji ne dozvoljava oksidaciju (CO2) i aparat sam doprema elektrodnu zicu do zone zavara. Znaci to nije tackasto zavarivanje. Posto je zica manje debljien mogu se koristiti manje struje i zavarivati tanji limovi.
Autogeno je ok za to. Mane su mu sto greje veliku povrsinu pa je zona uticaja toplote jako velika. U toj zoni je metal okaljen pa moze da dodje do pucanja jer je previse tvrd.
Tipicna greska kod autogenog je da se pusti previse kiseonika jer je tako mnogo lakse zavarivati. Ali, kiseonik je taj koji se raznim metodama odstranjuje iz zone zavarivanja da ne bi iznutra oksidisao rastopljeni metal. Tu je obloga na obicnom postupku, aktivni ili inertni gas kod MIG/MAG/TIG/Plazma postupka, acetilen kod autogenog... Znaci time se uvodi kiseonik u metal sava i posle tih par godina on potpuno zardja i pored zastite koja je na povrsini jer oksidira iznutra.
Kod CO2 se cesto radi napolju gde je promaja, tako da se zastitni gas oduva iz zone zavara, sto opet ima za posledicu oksidisanje rastopljenog metala. Resenje je da se pusti vise gasa il ida se radi u zatvorenom.

Znaci autogeno je ok ako se pravilno radi

[dfast]

Znam da Co2 nije tackasto zavarivanje , nego u smislu grejanja povrsine koja se vari. Naravno da je moguce njime vuci i variti citave linije ali u praksi kada se radi limarija to je po jedan var na par centimetara, i kada se to dobro zastiti onda nema problema.

[Uros Piperski]

Ok

Ali zar se limarija ne zavaruej skoro uvek tako, bez obzira na postupak zavarivanja?

[dfast]

Zavisi sta se radi, neki spojevi se rade lim uz lim, pa se vuce uzduzni var celom duzinom (kao cev auspuha pa kada radis kruzni var), znaci bez preklapanja limova. A kad se limovi preklope onda idu isprekidani varovi sa jedne i druge strane. Zato je brener cudo jer mozes da radis sta hoces samo sto to nije bas trajno. To bi nam neki limar profesionalac bolje objasnio, moje iskustvo je vezano samo za Co2, odradio sam dva auta s njim i nije preterano komplikovano, veci je problem krojiti limove i uklapati po meri nego samo varenje. Bitno je samo cvrsto spojiti limove na spoju pri varenju i malo uvezbati ruku a za izvodjenje sitnih krivina cekic spasava samo tako .

[Uros Piperski]

Sve u svemu.... TIG

[Dora]

Za elektricni aparat nisam cuo da je neko radio limariju ali verovatno se struja smanji na min da ne probija lim i verovatno treba prakse da bi se tim ovladalo.

Ja imam aparat koji je elektrolučni aparat, starter za kola, punjač, odmrzivač cevi i autogeni aparat
Umesto klasične štipaljke sa elektrodom se stavi posebna viljuška koja ima dve grafitne elektrode pa se izmedju njih stvara luk koji imitira plamen autogenog aparata, dodaje se žica sa strane kao kod autogenog aparata.

Autogeni aparat je dobar jer možeš raditi i manej zdrave limove, to jest fušerirati i ne moraš baš sve očistiti od zaštite recimo kad variš. CO2 nema laži i nema prevare, mora biti sve zdravo i čisto kad variš inače nema varenja.
Prednost CO2 je u lakšem radu za početnike i manjem oštećenju svarivanih materijala i mnogo manjem zagrevanju pa time i manjoj potrebi za skidanjem tapacirunga i sl... Oprez kod novijih kola, potrebno je skinuti jednu klemnu jer može doći do oštećenja kompjutera.

[vranic_a]

Cekaj kako se stvara na stipaljki za elektrodu plamen, kad je ona + ili - a ono druga stipaljka za masu je potrebna za luk, i moze li to na moj obican el. lucni da se napravi???????????????

Ma promenio bih sajtne ali ono cudo na podu za sta se sajtne vare je trulo, i moze li se nekako sve to uraditi na zemlji, bez dizalice, neki moji ortaci prevrtali auto na duseke i gume, pa koliko je to moguce sa yugom, najlakse je platiti ali nema love a imam autogen pa bih sam i to sto primitivnije, a da uradim kako valja????

[Uros Piperski]

Kod vecine danasnjih apaprata se elektricni luk stvara izmedju elektrode i predmeta koji se zavaruje, ali se predmet spoji na masu (stipaljka) pa on predstavlja drugu elektrodu.
Na aparatu koji Dora pominje, obe elektrone se drze u ruci i luk se stvara izmedju njih i onda se prinese predmetu koji se zavaruje. Tako se moze preciznije dozirati dodatni materijal, ali nemam pojma sta stiti zavar od oksidacije

[vranic_a]

Dakle moguce je napraviti tako nesto i na obican aparat?
A ako ima neki gas, mislim da bi bio Argon, posto sam cuo za takve aparate da su velicine kucista kompjutera, i da se kaci boca na njega.

Nego jel neko pravo od svog aparata el lucnog dodatke da radi kao co2?

[Uros Piperski]

Ne moze da se napravi da radi kao co2. Mozda moze da se koristi gola elektrodna zica i da se dodaje c02 pored, ali to nece bas liciti na pravi MAG aparat.

[Dora]

Cekaj kako se stvara na stipaljki za elektrodu plamen, kad je ona + ili - a ono druga stipaljka za masu je potrebna za luk, i moze li to na moj obican el. lucni da se napravi???????????????

Ima posebna viljuška koja se priključi na + i - pa se izmedju njih stvara voltin luk a time i plamen. Ne može na svaki aparat, ovaj ima takav trafo, konstruisan da izdrži takav rad. To nije CO2 aparat ni zamena za njega, samo imitacija autogenog aparata. Kao brener a žica se dodaje iz ruke kao i kod autogenog aparata.