Pocinje proizvodnja Biodizela u Srbiji

[@lix]

U razvijenim zemljama napravljene su opširne studije sa proračunima rentabilnosti ovakve proizvodnje, tako da i individualni proizvođači mogu da sagledaju pri kojim parametrima im se isplati sopstvena proizvodnja MER-a. S obzirom da se cena energenata u našoj zemlji još uvek formira drugačije nego u Evropi i da se poreska politika dosta razlikuje, još uvek nije moguće tačno proceniti pri kojim uslovima se kod nas isplati individualna proizvodnja MER-a.

Efekti primene biodizela u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem

U motorima metil-estar može da se koristi na dva, principijelno razlčita, načina: kao dodatak konvencionalnom dizel gortivu, ili samostalno, kao čisti biodizel. Kada se koristi kao dodatak, razlikuju se dva slučaja: MER se dodaje dizel gorivu u maloj količini (od 1.5 do 5 %) i MER se dodaje u većoj količini (5 do 30%). U prvom slučaju, dodatkom MER-a postiže se poboljšanje određenih karakteristika konvencionalnog goriva. Na primer, dizel goriva sa smanjenim sadržajem sumpora imaju loša maziva svojstva. MER poboljšava mazivost, a da pri tome ne povećava sadržaj sumpora. Ova goriva nose oznaku Bxx, gde xx označava procentualni sadržaj MER-a tj. biokomponente. Ona moraju da zadovoljavaju sve zahteve standarda za konvencionalno dizel gorivo. Dizel goriva sa većim sadržajem MER-a imaju bitno izmenjena svojstva u odnosu na konvencionalni dizel, tako da se tretiraju kao posebna goriva i za njih važe drugačiji standardi. Pored toga, razlikuje se i način distribucije, a u većini zemalja razlikuje se i poresko opterećenje cene takvog goriva. MER ne može poizvoljno da se dodaje konvencionalnom dizel gorivu. Razlog za to je nestabilnost smeše, odnosno sklonost ka deemulgaciji, jer je MER higroskopan. Stoga je neophodno u takvu mešavinu dodati aditive koji inhibiraju ovu pojavu. Smeše koje sadrže više od 30% MER-a nisu stabilne ni sa aditivima, pa se stoga takve smeše ne koriste. U čisti biodizel takođe se dodaju brojni aditivi. Najvažniji su oni koji poboljšavaju niskotemperaturska svojstva (npr. kerozin), jer su ona kriična za ovo gorivo.

Biodizel je prvo alternativno gorivo čije su karakteristike definisane odgovarajućim standardom. Trenutno je u završnoj fazi izrade najnoviji evropski standard EN 14214 koji je usvojio Evropski komitet za standardizaciju (CEN) i koji će važititi u zemljama članicama EU. Naravno, mnogo zemalja ima i svoje nacionalne standarde za biodizel. Na primer, u Nemačkoj, koja je i najdalje napredovala u korišćenju biodizela, postoji standard DIN 51606 koji je do donošenja evropskog standarda bio referentni za mnoge proivođače iz zemalja koje nisu imale svoje nacionalne standarde iz ove oblasti.



Značajna prednost biodizela u odnosu na konvencionalno dizel goivo je u znatno manjem riziku prilikom transporta. Biodizel je netoksičan i biorazgradiv, tako da, u slučaju ispuštanja iz cisterne, ne prouzrokuje ekološku opasnost. Takođe, biodizel je, za razliku od običnog dizela, manje iritantan po kožu. Prilikom transporta biodizela preduzimaju se zaštitne mere kao i u slučaju transporta biljnih ulja. Međutim, kada se transportuju mešavine običnog dizel goriva i MER-a preduzimaju se iste preventivne mere kao i u slučaju transporta konvencionalnog dizel goriva. Specifičnost transporta i skladištenja biodizela je u u oštrijem zahtevu da se izbegne izloženost goriva vlazi, jer je MER vrlo higroskopan. Biodizel ima nižu oksidacionu stabilnost, a takođe biokomponenta predstavlja pogodnu sredinu za razvoj mikroorganizama. Pored toga, biodizel ispoljava hemijsku agresivnost prema nekim meterijalima, o čemu treba voditi računa prilikom projektovanja instalacija.

Biodizel je prvo, i za sada jedino, alternativno gorivo koje je prošlo kompletnu evaluaciju izduvne emisije i potencijalnih zdravstvenih rizika po programu propisanom od strane Agencije za zaštitu životne sredine SAD (EPA - Environmental Protection Agency). Ovaj program uključuje najoštrije procedure ispitivanja radi certifikacije goriva. Podaci dobijeni iz ovih ispitivanja predstavljaju najpotpuniji inventar uticaja biodizela na životnu sredinu i ljudsko zdravlje.

Ova ispitivanja su pokazala da dizel motori sa pogonom na biodizel imaju značajno manju emisiju dima i čestica. Smanjenje emisije u proseku iznosi oko 40%. Niža emisija dima i čestica postiže se i pri primeni mešavine konvencionalnog dizel goriva i MER-a. Slični rezultati se dobijaju i u pogledu redukcije emisije ugljenmonoksida (smanjenje oko 40%) i ugljovodonika (smanjenje oko 65 %). Emisija oksida azota pri pogonu dizel motora na biodizel veća je u proseku oko 10%. Uzrok ovoj pojavi je što molekuli MER-a sadrže hemijski vezan kiseonik. Ipak, s obzirom na vrlo nizak sadržaj sumpora u biodizelu, moguće je efikasno primenjivati naknadni tretman izduvnih gasova u tzv. de-NOx katalizatorima. Na taj način se postižu dobri sumarni efekti u pogledu smanjenja emisije NOx. Značajno je istaći i da je emisija policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH - Polycyclic Aromatic Hydrocarbons), izrazito kancerogenih frakcija čestične emisije, niža za oko 80%. Što se tiče emisije ugljendioksida, koji doprinosi nastanku efekta staklene bašte, sagorevanje biodizela u motorima ne povećava emisiju ovog gasa u odnosu na emisiju koja bi nastala u prirodnom životnom ciklusu uljane repice. Znači da je u pogledu doprinosa efektu nastanka staklene bašte biodizel neutralan.



Toplotna moć biodizela je za oko 10 % niža od toplotne moći konvencionalnog dizel goriva, što ima za posledicu smanjenje snage motora. Ipak, zahvaljujući većoj viskoznosti biodizela efikasnost sistema za ubrizgavanje je, pri nepromenjenim parametrima ubrizgavanja, veća. Pored toga zbog veće gustine MER-a povećana je ubrizgana ciklusna količina goriva, tako da ukupni gubitak snage iznosi oko 5-7%.

Korišćenje biodizela ne oštećuje motor. Naprotiv, dobra maziva svojstva ovoga goriva doprinose manjem trošenju elemenata klipno-cilindarske grupe, kao i elemenata sistema, za ubrizgavanje. Poslednjih godina insistira se na smanjenju sadržaja sumpora i aromata u dizel gorivu, čime se znatno pogoršavaju maziva svojstva goriva. Mešanjem konvencionalnih dizel goriva i MER-a, čak i u malom procentu, značajno se poboljšavaju maziva svojstva goriva. Na taj način može se u potpunosti nadoknaditi manjak mazivosti nesumpornih goriva, a pri tome se poboljšava i kvalitet izduvne emisije.

Posebna pogodnost je što prelazak sa konvencionalnog pogona na pogon čistim biodizelom ne zahteva obimnije tehničke intervencije na motoru. Ovakve intervencije uglavnom se svode na podešavanje sistema za ubrizgavanje goriva. Zato je, u slučaju potrebe, moguće u relativno kratkom roku omasoviti korišćenje biodizela. Primena konvencionalnih dizel goriva sa dodatkom biokomponente, ne zahteva nikakve intervencije na motoru.

[Rubi]

@ alix


Da li imas laboratorijske protokole za testiranje biodizela?

[@lix]

Ne, jos ne. Ali sam u pregovorima (citaj slihtanju) da dodjem do toga. Malo je skakljivo sto ne zeli te stvari da iznese u javnost a ja zelim to ovde da podelim sa vama. Mozda da ga uclanim na cannonball?

[@lix]

Biodizel je ekološki energent, dobija se iz uljane repice i suncokreta uz višestruke koristi i prednosti u odnosu na klasične vrste goriva. Njegovim korišćenjem smanjuje se emisija gasova i izbegava stvaranje efekta "staklene bašte". Što se tiče ugljen-dioksida neutralan je, u sebi ne sadrži sumpor, olovo, niti azotna jedinjenja. Bolje sagoreva u motoru, a njegovim korišćenjem smanjeno je zagađivanje vazduha i vode i čovekove sredine za čak 300 procenata, jer je biološki razgradljiv. Njegovi pozitivni efekti prisutni su i u poljoprivredi, jer uljana repica uspeva na svim tipovima zemljišta.

Veroljub Radovanović, suvlasnik kompanije ?Lubokons? u Bratislavi, u Slovačkoj, bavi se proizvodnjom biodizela u toj zemlji skoro deceniju i po, ponudio je Vladi Srbije program proizvodnje ovog energenta u našoj republici.

? Na osnovu iskustava zapadnih zemalja, u prvom redu Nemačke, uradio sam program za ovu stratešku investiciju i ponudio ga Vladi Srbije, naravno, besplatno. Takav program, recimo, Slovačka je platila 100.000 evra. U njemu su detaljno obrađene mogućnosti za proizvodnju uljarica u zemlji, klimatski uslovi, pedološki sastav zemljišta, zemljišni fond, a zatim način proizvodnje, standardi EU, ljudski resursi, edukacija kadrova, marketing i poreska politika zemlje, koja na samom startu mora biti veoma stimulativna.

Projekat je potvrdio da u Srbiji postoje izvanredni uslovi za ovaj biznis, koji u širem smislu može radno da angažuje više desetina hiljada ljudi i da bude veoma značajan izvozni artikal. Samo Nemačkoj je potrebno 2,5 miliona tona biodizela godišnje, a cena po toni je 450 evra. Njegova proizvodnja u EU do 2010. godine, po tzv. Kjoto sporazumu, treba da se poveća sa sadašnja dva na 5,7 odsto, a do 2020. godine na celih 20 odsto.


U Srbiji za pet do sedam godina mogu se proizvesti sirovine za 30 fabrika biodizela, od 10.000 tona, koristeći 200.000 hektara slobodnog zemljišta. Korist je ogromna, jer je računica neumoljiva:
- 300.000 tona biodizela,
- 450.000 tona sačme,
- 36.000 tona glicerina, -
- 18.000 tona masnih kiselina i
- 180 tona lecitina, koji je važan u proizvodnji lekova.

U razvijenim zemljama biodizel se, pored uljane repice, dobija i od poljoprivrednog, industrijskog, komunalnog i raznog drugog otpada, vodenog bilja (mikroalgi). Recimo, SAD su za proizvodnju biodizela od 2002. do 2011. godine planirale 300 miliona dolara, koliko iznosi i njihov jednogodišnji budžet za vojsku.

Uljarice profitabilnije od žitarica

? U odnosu na žitarice isplativija je proizvodnja uljarica. Njen prosečan prinos po hektaru je oko 3,5 tona, a za jednu fabriku od 10.000 tona biodizela potrebno je 5.700 hektara zemljišta pod ovom kulturom. Na Zapadu država stimuliše ovu proizvodnju, pa smatramo da slično i kod nas treba da se radi. U Hrvatskoj su već napravljene dve fabrike, o Slovačkoj i drugim zemljama da se i ne govori. Prva fabrika u Bratislavi, od 5.000 tona, napravljena je iz ekološkog budžeta, kao pilot projekat i to iz beskamatnih sredstava.

Kompanija ?Lubokons? napravila je fabriku u Nakušanima, u Litvaniji, za njihove uslove veoma profitabilan program, i do sada su izgradili šest fabrika. Među evropske lidere u proizvodnji biodizela stigla je i Češka, koja je od 100.000 tona uljane repice u 1991. godini stigla do 1,1 milion tona u prošloj godini. U velikoj meri na ovom planu su napredovali i Poljska, Letonija i Litvanija, pored izuzetnih rezultata ostvarenih u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Austriji.

U Evropi se biodizel najviše koristi u saobraćaju, poljoprivredi, šumarstvu i građevinarstvu i to zbog svoje biorazgradljivosti i znatno manje emisije štetnih gasova u odnosu na klasična goriva. Tamo se i farmeri udružuju za proizvodnju biodizela, isporučujući uljanu repicu, a u kompenzaciji dobijaju gorivo i sačmu koja je istog kvaliteta kao i od soje ali je mnogo jevtinija. U našoj valuti, sačma od soje košta 24, a od uljane repice samo osam dinara. Kaloričnost je identična, a sačma od uljarica ima više masnoća i minerala. U velikim restoranima, na Zapadu, postoje kontejneri za prikupljanje neiskorišćenog ulja koje se prerađuje u biodizel.

Srbija - potencijalni lider

? Srbija može postati lider u proizvodnji opreme za fabrike biodizela. Svim potencijalnim preduzetnicima na ovom planu nudimo kompletnu opremu i tehnologiju po sistemu ?ključ u ruke?, ističe Radovanović. Kompanija ?Lubokons? je već potpisala ugovor o izgradnji jedne fabrike biodizela u Sremu, a nada se da će u zemlji preovladati ekološka i ekonomska svest i da će do realizacije ovog projekta uskoro doći, kao i do prave izvozne ekspanzije. U prvom redu u Grčku, rekao je Radovanović.


Ž. M.


Kako se dobija biodizel

Proces dobijanja biodizela zasnovan je na reakciji alkohola (najčešće metanol) sa trigliceridima sadržanim u životinjskim mastima, biljnim uljima, ili regenerisanim mastima, pri čemu nastaju alkil (u slučaju metanola - metil) estri masnih kiselina (biodizel) i glicerin. Za odvijanje reakcije potrebno je zagrevanje i prisustvo katalizatora (najčešće se koriste natrijum ili kalijum hidroksid). Uljane sirovine koje sadrže manje od 4 % slobodnih masnih kiselina potrebno je prethodno obraditi radi uklanjanja vode i kontaminanata. Katalizator se rastvara u metanolu i meša sa tretiranim uljem.

Po završetku reakcije, glavni proizvodi biodizel i glicerin se razdvajaju u dva sloja. U slučaju da sirovine sadrže više od 4 % slobodnih masnih kiselina (što se često dešava kod recikliranih masti), moraju se podvrći reakciji sa akoholom u prisustvu jako kiselog katalizatora (sumporna kiselina), pri čemu se slobodne masne kiseline prevode u biodizel. Zaostali trigliceridi se prevode u biodizel uz dodatak viška baze radi neutralizacije kiseline. Na ovaj se način povećava prinos biodizela. Po odvajanju biodizela i glicerina uklanja se višak metanola, koji se dalje prečišćava i reciklira.

Biodizel se prečišćava višestrukim pranjem sa čistom vodom radi uklanjanja zaostalog katalizatora. Zatim se suši i skladišti. Ponekad se biodizel destiluje radi proizvodnje biodizela bez boje, mirisa i sumpora. Glicerinski deo sadrži katalizator koji se neutrališe kiselinom. Nakon uklanjanja vode i alkohola dobija se 50-80 % glicerin. Ostatak čine neizreagovane masti i ulja. U velikim postrojenjima za proizvodnju biodizela glicerin se obično dalje prečišćava do čistoće od 99% i više, i prodaje farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Reakcija dobijanja biodizela za posledicu ima snižavanje viskoziteta (od oko 70 za biljna ulja na oko 3,7-5,8 mm2/s na 40 şC, za njihove metil estre), čime se dobija dizel gorivo sledećih osobina: cetanski broj 46-70; sumpor 0,0-0,0024 % (w/w); jodni broj 60-135; sadržaj kiseonika i do 11 %. Biodizel ima visoku tačku paljenja (~150 şC), što ga čini jednim od najbezbednijih alternativnih goriva. Zahvaljujući izvanrednim mazivim osobinama, biodizel je jedino alternativno gorivo koje može produžiti radni vek motora.

Za razliku od konvencionalnog goriva, biodizel ne sadrži sumpor (odnosno sadržaj sumpora je veoma nizak), čime se smanjuju mogućnosti za pojavu kiselih kiša. Biodizel ne sadrži ni toksična aromatska jedinjenja kao što je benzen.Visok sadržaj kiseonika doprinosi smanjenju sadržaja čestica (ili čađi) u izduvnim gasovima, dok potpunije sagorevanje doprinosi i smanjenoj emisiji ugljen monoksida. Kao i kod svih goriva, sagorevanjem biodizela nastaje ugljen dioksid, međutim pošto biljke koriste ugljen dioksid iz atmosfere (proces fotosinteze) za svoj rast, ugljen dioksid formiran sagorevanjem ovog goriva uravnotežava se sa apsorbovanim ugljen dioksidom tokom godišnjeg rasta biljaka koje se upotrebljavaju kao sirovine za dobijanje biljnih ulja.

Izvor:
Oliver Terzić
secret
http://www.info.gov.yu/default.php?id=9&je=

[BOOST]

ECCO pumpe SWE

http://www.miljofordon.se/english/index ... MenuID=411

Dakle, mesta gde se moze sipate RME (Biodiesel), E85, Metan,Vodonik i Elektricna punjenja za elektroautomobile. (Za ove zadnje je punjenje besplatno za Peugeot i Citroen auta.

[@lix]

To je verovatno zato sto je u Francuskoj zabranjena proizvodnja ovog goriva.

Meni slabo koristi ja koristim essence

[BOOST]

Pricam o elektroautomobilima

[Rubi]

Alix, posto vec imas potpuno razradjene podatke, mogli bismo da pokrenemo kampanju za popularizaciju biodizela. Trenutno je jako malo ljudi u Srbiji culo za biodizel (iako je u Evropi to rutinska stvar + ozbiljan biznis). Ja sam se silno razocarao kad na Bioloskom fakultetu (koji studiram) nisam uspeo da nadjem strucnjaka koji bi bio makar malo zainteresovan za ovu temu. Niko se time ne bavi, a dobar deo ljudi za to nikad nije ni cuo...
Ako uspemo da nametnemo "Biodizel" kao temu o kojoj se javno raspravlja, drzava (tj. politicari koji istom u datom trenutku rukovode) ce imati mnogo vise sluha za tu temu. Meni je jasno da investitori nece da otvaraju temu dok ne ugrabe sto veci deo trzista (dok konkurencija ne "nanjusi" da tu ima para), ali cim pokrenu proizvodnju bice glavni finansijeri kampanje popularizacije. Moj cilj je da o ovome naucim sto vise, i da, jednog dana kad biodizel postane komercijalni proizvod u Srbiji, prodajem proizvodjacima svoje znanje. Kampanja bi trebala da obuhvati sledece grupe:

1. Strucnjaci - tehnolozi, masinski inzenjeri, inzenjeri poljoprivrede, fiziolozi biljaka, ekonomisti... Organizovanje ozbiljnog seminara o biodizelu. Ova naucna "baza" je mnogo znacajna za uspesnost projekta, jer ce mnogo politicki/ekonomski prilicno neutralnih, a u svojoj struci uticajnih, ljudi saznati o prednostima proizvodnje i upotrebe ovog goriva. Ovaj segment mora mnogo ozbiljno da se odradi, jer ostatak kampanje je prilicna "prodaja magle" (kampanja ko kampanja)

2. "Siroke narodne mase", odnosno gradjanstvo - obrazovanje siroke javnosti o biodizelu. Ovo se moze postici zanimljivim tekstovima u novinama i obrazovnim emisijama na TV. Ako je cela prica podrzana od strane strucnjaka, a ne politicara i investitora, bice mnogo lakse pristupiti medijima. Ovaj segment mora da bude 100% politicki i ekonomski neutralan, i da bude usmeren samo na pokazivanje ljudima da biodizel postoji, i da je dobra stvar.

3. Poljoprivrednici - sve o sadnji uljane repice, i upotrebi biodizela za pokretanje poljoprivredne masinerije. Ovaj deo kampanje treba da se "poklopi" sa pojavom biodizela u prodaji (nadam se, jeftinijeg od obicnog dizela). Ovo dosta zavisi od odnosa drzave (ministarstvo) i proizvodjaca (uljare) prema biodizelu, ali nije lose pripremiti ovaj deo unapred.

4. Prevoznici (spediteri, putnicki transport, taksi) - ovo su veliki potrosaci goriva (najcesce u gradskim uslovima), pa samim tim i veliki zagadjivaci. Ako im se ponudi jeftinije gorivo koje manje zagadjuje, svi su na dobitku (sem NISa!). Prevoznike, naravno, "boli uvo" za zastitu covekove okoline, ali ce rado prihvatiti svaku stvar koja im donosi profit i okaksice od strane republicke i gradske uprave.

5. Razni studenti/srednjoskolci/osnovci/deca iz vrtica, pa razne NGO ("grupe gradjana"), sportski timovi, javne licnosti... - Angazovanje ljudi koji su voljni ba se bave "aktivizmom". Ovo je najveca "prodaja magle" ali je mnoooogo vazna. Ovo bi bila klasicna "kampanja" sa posterima, flajerima, javnim okupljanjima, koncertima (sto da ne?), drag trkama dizelasa, "natezanjima" traktora na biodizel... Kada se krene u ovakav javni nastup, vise "nema nazad" - ovim se vrsi otvoren politicki pritisak na drzavno i gradsko rukovodstvo da da administrativne i poreske olaksice za proizvodnju i upotrebu biodizela. Ako u tom trenutku nema investitora koji bi taj biodizel proizveli i isporucili, cela kampanja je "pucanj u prazno". Prirodno, za ovo bismo dobili pare od proizvodjaca biodizela (flajeri, koncerti i trke kostaju para, a meni se, naravno, ne daju moje pare, a i nemam ih toliko). Cilj ovih aktivnosti je da se otvori javna rasprava o biodizelu, u kojoj bi strucnjaci (iz stavke 1.) dali svoje objektivno misljenje. Kod nas je politicka/ekonomska/kriminalna situacija vrlo slozena, sto moze da bude problem. Republika mora da podrzi proizvodnju i distribuciju (subvencijama, poreskim olaksicama...) a gradovi moraju da podrze upotrebu (prvenstveno u javnom gradskom saobracaju, opet raznim olaksicama, pozitivnim kvotama na tenderima...).

6. Politicari - neformalnim kontaktima (a u Srbiji se svi znaju, nema coveka do koga se ne moze doci) predociti ljudima da je biodizel super stvar, i sto ranije pocnu da masu flasom biodizela umesto glavice zelene salate ili zardjale kasike, to bolje po njih. Mogu da poboljsaju svoj rejting na jednu vrlo neutralnu temu, koja nikog ne ostecuje (za razliku od vecine politickih pitanja ovde, koja su vrlo polarizovana).

7. Proizvodjaci i distributeri naftnih derivata - stvoriti poslovnu klimu dobre saradnje, umesto otvorenog sukoba. Predstaviti im biodizel kao novi proizvod koji mogu da ponude kroz svoju postojecu distributivnu mrezu, i na njemu profitiraju. Naftni lobi moze potpuno da sabotira bilo kakvu drzavnu inicijativu za trazenje nefosilnih izvora energije (pogledajte odnos SAD prema protokolu u Kjotu!), a moze da bude i glavni investitor u razvoju novih tehnologija (Shell, BP, i druge naftne kompanije mnogo investiraju u istrazivanja o obnovivim gorivima i "low emissions" tehnologiji, da bi ostali u poslu kad "po****ju" svu naftu).

Ja sam clan grupe gradjana "Centar za bioloska istrazivanja", tako da mogu da osmislim i napisem odgovarajuci projekat i apliciram kod ljudi koji imaju para, a hteli bi da ih trose na ovako nesto (npr. razna ministarstva, strani fondovi...) Korektno osmisnjena kampanja bi imala podrsku Bioloskog fakulteta (razgovarao sam sa nekoliko profesora na ovu temu, i podrzali bi svaku akciju zasnovanu na naucnim cinjenicama, i pristojno organizovanu). Sve ovo je jos u fazi "razrade", ja sam hteo na prolece da napravim malu kolicinu biodizela i pricu o tome plasiram u javnost (sve "korak po korak", sa slikama), zato sam pitao za laboratorijske protokole. Mogu uvek da pokusam da odem na neki od instituta (npr, Institut za hemiju, tehnologiju & metalurgiju), i odnesem im uzorak na neformalnu analizu (ne moraju da mi zvanicno izdaju sertifikat, samo da provere da li je kvalitet odgovarajuc). Imam pristup laboratorijama na Bioloskom, mozda bih mogao da obavim nesto i na Hemijskom - ako protokol ne zahteva velike komplikacije (velika laboratorijska postavka, skupe hemikalije, dugotrajni eksperimenti) mogu i sam da proverim kvalitet goriva.

[TETAK]

Samo napred Rubi, gde bi nam bio kraj da ima više takvih likova ali i finansijera koji bi svoj novac plasirali kroz takve projekte.Biće ponovo, što se već dešavalo, da za velike pare kupujemo tehnologije koje već postoje u našem dvorištu.MUP je svojevremeno ogromne pare investirao u sistem AFIS(automatska obrada, registracija i identifikacija lica) koji je kupljen u EU. Istovremeno na konkursu svoje rešenje ovog problema predstavio jedan naš momak a koje je bilo efikasnije od kupljenog a da ne pominjem da je bilo i više desetina puta jeftinije....Već sam napomenuo da kupljeno ono skuplje rešenje.Zaključujte sami!