CENE AUTOMEHANICARSKIH USLUGA

[ada]

Zamena dihtunga dekla - za sva vozila 300 dinara kako nisam ranije znao pa da im oteram audi 2.3 da zamene dihtung

[Dora]

Pa on uzima vece pare nego ja - jel sam dzabe ucio skolu!? Ili da se prekvalifikujem u nizi "stepen"!?

To vreme da škola donosi pare je davno prošlo vreme. Znanje se naplaćuje da li u nižem ili višem stepenu...

[M-power]

Kakav je to majstor posto su mu cene Dzaba,farbanje u akril boju 1200din.,kod mene u NS-u ioledobar uzima od 50-70za farbanje dela u akril boju,ako je stvarno dobar za dzaba radi.

Nije los majstor. Ovo su cene od letos tako da je sada nesto skuplje.
A cena je za farbanje dela. To je, kupis novo krilo, namontiras i dodjes da ti samo osprica.
A inace kada dodjes da ti on radi ispravljano krilo, na cenu od 1200din naravno treba dodati cenu radnih sati za pripremu tog krila koje treba da se sprica pa dodje negde duplo

[Bansha]

Pa on uzima vece pare nego ja - jel sam dzabe ucio skolu!? Ili da se prekvalifikujem u nizi "stepen"!?

To vreme da škola donosi pare je davno prošlo vreme. Znanje se naplaćuje da li u nižem ili višem stepenu...

Znaci majstor vise zna od npr diplomiranog inzenjera - jer definitivno vise zaradjuje!?
Pa zamisli sad ja da uzmem da napravim sa svojim znanjem neki mehanicarsko koristan softver(ili hardver), radim ga mesec, dva, tri ulozim 300 radnih sati, plus svoju opremu (racunar pre svega) i odem kod tog majstora da mu ponudim ne za 3000e - koliko on ceni svoj posao (a ceni i vise), nego za 300e! Pa ne bi mi dao ni 30e! A koliko sam ja knjiga procitao i vremena izgubio dok sam sve to naucio, pa naucio bih da budem mehanicar 5 puta kolko je on. Ne znam nisam pametan ... neke stvari ipak nisu na mestu.
I da o kakvom znanju mi pricamo - kad 99% majstora kad odes kod njih jer ti fali nesto na kolima - zameni ti SVE sto ne treba, i na kraju sam provalis sta nije u redu!

[observer]

Pa on uzima vece pare nego ja - jel sam dzabe ucio skolu!? Ili da se prekvalifikujem u nizi "stepen"!?

To vreme da škola donosi pare je davno prošlo vreme. Znanje se naplaćuje da li u nižem ili višem stepenu...

Znaci majstor vise zna od npr diplomiranog inzenjera - jer definitivno vise zaradjuje!?
Pa zamisli sad ja da uzmem da napravim sa svojim znanjem neki mehanicarsko koristan softver(ili hardver), radim ga mesec, dva, tri ulozim 300 radnih sati, plus svoju opremu (racunar pre svega) i odem kod tog majstora da mu ponudim ne za 3000e - koliko on ceni svoj posao (a ceni i vise), nego za 300e! Pa ne bi mi dao ni 30e! A koliko sam ja knjiga procitao i vremena izgubio dok sam sve to naucio, pa naucio bih da budem mehanicar 5 puta kolko je on. Ne znam nisam pametan ... neke stvari ipak nisu na mestu.
I da o kakvom znanju mi pricamo - kad 99% majstora kad odes kod njih jer ti fali nesto na kolima - zameni ti SVE sto ne treba, i na kraju sam provalis sta nije u redu!

Tuzno ali istinito... Nesto sam racunao, ja kao dipl.ing.el. radim za bednih cca 200 din na sat ...

Al' takav je zivot...

[sw.brick]

Znaci majstor vise zna od npr diplomiranog inzenjera - jer definitivno vise zaradjuje

ne znaci, podrazumeva da vrednost znanja (vestina, sposobnosti, predznanja, skole, sta vec) majstora koji je obavio konkretan posao vise vredi na trzistu usluga od dipl inzenjera (btw, to nije zanimanje vec skolska sprema) za koji ne znamo koji poso obavlja.

nema vise samoupravljanja da neko (partija, drzava) tabelarno odredi i propise ko sa kojom skolom koliko sme ili ne sme da zaradi.
to je proslost.

neki poslovi i neka zanimanja su vise trazena na trzistu pa time i vise vrede odnosno vise se naplacuju, neka ranija zanimanja (stara, odumiru) za koja nema interesovanja /citati kupaca koji bi platili usluge/ imaju pad cena rada.

itd, nova zanimanja koja nastaju obicno vise vrede u startu.
kao i nova znanja, vestine koje nudi malobrojni majstori.

kome se ne svdija postojeca zarada i polozaj na trzistu uvek moze da promeni zanimanje, izvrsi doskolovavanje za novi posao i realizuje na trzistu rada vecu cenu svog rada.

ucenje i skole samo po sebi nemaju vrednost, efekti rada i realizovani posao se naplacuju shodno trenutnoj konjunkturi za dati posao.

naravno ima izuzetaka (kao i za svako pravilo), ovo gore navedeno vazi za rad na trzistu, dakle ne za drzavne sluzbenike i rad za drzavu kao poslodavca. (tu su druga pravila igre, platni razredi, posebna zastita zaposlenih, osiguran posao i plata itd, gomila beneficija itd).

kako svi koji zavrse neku skolu dobiju diplomu i status dipl ing (ili neki drugi) to ne znaci da su svi istih znanja i da svi isto rade- automatski titula dipl ovo ili ono samo po sebi ne vrednuje neciji rad.
bilo ciji.

e sad, jeste da su nas decenijama ucili i stvarali svest da je svejedno koliko i kako se radi, plata od drzave stize po automatizmu po osnovu zavrsene skole i da to i dalje ima dosta pristalica...ali vise ne zivimo u tom sistemu i tom svetu pa sto se brze promeni takav vid shvatanja nacina zaradjivanja lakse ce biti uklapanje u realnost.
a tek nam predstoji otvaranje trzista radne snage, i posledicno jos veca konkurencija i porast razlike minimalnih i maximalnih zarada (neki poslovi ce biti jos manje placeni a neki ce biti bitno bolje placeni) na trzistu rada.

nista strasno, sastavni deo procesa tranzicije koja eto pocinje i kod nas da ozbiljnije deluje.

[Nex]

Stvar je u tome shto u ovakvim zemljama najvishe zaradjuju ljudi koji krpe neshto (masjtori) na racun onih koji znaju da NAPRAVE neshto (inzinjeri). Zashto? Zato shto 90% ljudi nema pare za nove stvari (kola) vec krpi stara. To pokazuje i prosecna starost vozila u Srbiji...

[sw.brick]

mislim da se banalizuju stvari, ono crno-belo ostra podela.

da li inzenjeri (generalno) znaju da nesto naprave ili samo misle da znaju ?
i da li to nekome treba sto oni naprave, da li neko zeli da to plati.

zasto se ogranicavati na trziste Srbije kada je znanje u pitanju, i zasto samo uzani segment polovnih automobila ?

zasto inzenjeri recimo u Kragujevcu ne znaju da proizvedu upotrebljiv i konkurentan novi automobil ?
ili mozda znaju ?

drugacije receno, da li znaju da proizvedu ili ne zele ili neko (ko, visa sila ??) sprecava da izmisle neke nove patente i nova konstrukciona resenja koja bi prodali diljem zemaljske kugle ostalim fabrikama automobila.

da li je reprodukcija po licenci tudjih znanja i gotovih resenja posao za inzenjera...??


javljaju se mnoga pitanja, sustina je valjda da li nekome treba neciji rad i da li je trziste spremno da valorizuje taj rad koliko se (napamet, subjektivno ?) ocekuje.

nisu ni svi majstori pravi majstori svog zanata iako naplate svoje usluge, isto kao i u svim oblastima rada postoje kvalitetniji i manje kvalitetni rad i razlicite zarade.

a nekako se zaboravlja vazan faktor, ponuda radne snage i da li kod nas ima previse inzenjera za dati nivo potreba za njima ( i ne samo njih, kod nas planiranje buduceg zaposlenja ne pada na pamet da se izucava na fakultetima niti objasni brucosima sta ih ceka potencijalno).

a taj faktor, trziste se stalno menja i shodno tome i potrebe za necijim radom odnosno cena rada.

[Dora]

[e sad, jeste da su nas decenijama ucili i stvarali svest da je svejedno koliko i kako se radi, plata od drzave stize po automatizmu po osnovu zavrsene skole i da to i dalje ima dosta pristalica...ali vise ne zivimo u tom sistemu i tom svetu pa sto se brze promeni takav vid shvatanja nacina zaradjivanja lakse ce biti uklapanje u realnost.
a tek nam predstoji otvaranje trzista radne snage, i posledicno jos veca konkurencija i porast razlike minimalnih i maximalnih zarada (neki poslovi ce biti jos manje placeni a neki ce biti bitno bolje placeni) na trzistu rada.

nista strasno, sastavni deo procesa tranzicije koja eto pocinje i kod nas da ozbiljnije deluje.

Bravo. sve to mislim i ja samo ti voliš da napišeš
A za Blanšu...

Znaci majstor vise zna od npr diplomiranog inzenjera - jer definitivno vise zaradjuje!?
Pa zamisli sad ja da uzmem da napravim sa svojim znanjem neki mehanicarsko koristan softver(ili hardver), radim ga mesec, dva, tri ulozim 300 radnih sati, plus svoju opremu (racunar pre svega) i odem kod tog majstora da mu ponudim ne za 3000e - koliko on ceni svoj posao (a ceni i vise), nego za 300e! Pa ne bi mi dao ni 30e! A koliko sam ja knjiga procitao i vremena izgubio dok sam sve to naucio, pa naucio bih da budem mehanicar 5 puta kolko je on. Ne znam nisam pametan ... neke stvari ipak nisu na mestu.
I da o kakvom znanju mi pricamo - kad 99% majstora kad odes kod njih jer ti fali nesto na kolima - zameni ti SVE sto ne treba, i na kraju sam provalis sta nije u redu!

Malo sam se pogrešno izrazio, neprecizno, ali je Brick to sve lepo objasnio. Nekad smo se hvalili da smo zemlja sa najviše inženjera po glavi stanovnika i bili smo. 90% tih inženjera nije znalo da ubodr vola u **** sa tri metra ali su znali da primaju platu po osnovu školske spreme i da budu zakonom zaštićeni medjedi u firmi do penzije. To je prošlo na sreću i na to sam mislio kao znanje. Isto tako će i majstori koji us završili školu a pojma nemaju raditi na gradjevini pa će onda gledati da nauče kako se radi ako ne žele celi život da nosaju malter i guraju kolica.
I ja sam hteo da budem pilot, ali ne mogu svi biti piloti

[Dora]

Stvar je u tome shto u ovakvim zemljama najvishe zaradjuju ljudi koji krpe neshto (masjtori) na racun onih koji znaju da NAPRAVE neshto (inzinjeri). Zashto? Zato shto 90% ljudi nema pare za nove stvari (kola) vec krpi stara. To pokazuje i prosecna starost vozila u Srbiji...

Stvar je u tome što ti to pogrešno gledaš i računaš.
Tamo gde inženjer zaradjuje i gde ga cene on ima veliku platu ali je ima zato što ih nema na tone i što ne dele cifru solidarno. Majstori (radnici) i tamo više zaradjuju ali ih ima znatno više u odnosu na inženjere (ukupno) pa su i primanja manja.

[ada]

nije problem biti majstor u nemackoj ili negde preko !

formula= kupis nov deo i zamenis (filozofija do j*j* i to kosta!)

biti majtor u srbiji

formula=od nicega napraviti nesto i to ne naplatiti!!!!

[Garwor]

Postoji razlika izmedju starih inzenjera koji su se uvalili u drzavne firme(to su oni sto misle da umeju nesto da naprave) i mladih koji moraju silno da grizu u borbi za opstanak i prezivljavanje. Radim u firmi gde ima i jednih i drugih i tacno se vide razlike, matori se samo trude da zadrze postojece stanje i svoje pozicije, a mladji da isplivaju. Znanje je na strani mladjih naravno, ali dok to neko vidi, eee... Nemojte me pogresno shvatiti, nisu svi mladi dobri a svi matori losi, mislio sam u proseku.
I ja mislim da majstori uzimaju previse u odnosu na inzenjere, ali ovo je Srbija , sve moze. U stvari ovde inzenjer ne treba nikome, kao da se nesto razvija na duze staze kod nas, ne naravno, samo se krpari i uvaljuje i gledas da zavrnes musteriju. Najpotrebniji su prodavci.
U svakom slucaju, kad prestanem da se bavim kompjuterima, otvaram autolimarsku radnju, definitivno. Ne buljis u monitor ceo dan a i lova je veca sigurno. Kad je zamena blatobrana, amortizera i branika + farbanje + polovni delovi = 350 E za YUGA ( gotovo za 2-3 dana a pred kompjuterom treba provesti od 7 do mesec dana za to kintu) , ja cu da otvorim servis za audija i razbicu se od para!
Pozdrav.

[zec]

Opste tipa radni sat, zamena ulja, sajla za gas, polugenerelana , generalna,zamena plocica....... nekih ozbiljnijih autoservisa ... ne Pera , Laza Zika

Covek rece cene a ne koliku platu ima dipl agronom...
Zaista je zanimljivo videti koliko sta kosta u legalnim radionicama.
Moderatori?

[The Punisher]

Posto mi je motor bas procureo, a ne znam tacno gde, razmisljam se da promenim SVE dihtunge i semeringe posto nikad nisu ni menjani a motor se vec otvara. Gde ovo u Beogradu korektno a jeftino uraditi?
U pitanju je Ford Escort IV '87.

[The Punisher]

Da li bi neko bio ljubazan da mi odgovori jer ovo nameravam sutra da radim?
Hvala.