Tweet
Naši mlađi čitaoci će se možda iznenaditi, ali automobil koji je tada značio da ste u društvu "neko i nešto", za čiju nabavku je potezana veza i vezica, dolazio je iz Rusije i na repu nosio oznaku Lada SL.
Odmah je u narodu dobio naziv Lada Specijal, a od takozvane Lade Standard razlikovao se između ostalog po duplim farovima, drugačijim zadnjim svetlosnim grupama, čitavom nizu hromiranih, blještećih lajsni koje su se protezale po bokovima dajući mu elegantan izgled. Ono što je međutim bila glavna razlika, osim motora koji je bio jači i veće zapremine, bila je sasvim promenjena unutrašnjost.
Najupečatljiviji utisak ostavljao je pogled na instrument tablu, koja je osim uobičajenih merača sadržavala i obrtomer, merač pritiska ulja i sat, sve "umotano" u, doduše, imitaciju drveta, ali veoma primamljivog izgleda.Nekoga je ambijent podsećao na sportske modele iz kuće Fiat, nekoga na stare engleske roadstere, u svakom slučaju, i dan-danas je teško naći automobil te klase sa slično bogatom instrument tablom.
Motor od 1500 kubika i 75 konja je radio uglađeno, ostavljajući utisak da mu snage nikada ne nedostaje, što se kasnije i pokazalo tačnim, jer su mnogi taj automobil koristili za vuču kamp prikolica.
Ručica menjača je imala precizne i kratke hodove, bila je postavljena ukoso i svojim izgledom je podsećala na onu iz Alfe Guilie.
Tokom višegodišnje ekspoatacije na našem tržištu, Lade su se pokazale kao robusne, pouzdane, sa dobrim grejanjem koje izdržava i sibirske zime. Potrošnja goriva je, naravno, bila povećana, i iznosila je u proseku oko 10 litara benzina na svakih 100 kilometara, ali to u ta vremena, verovali ili ne, nije bila neka karakteristika od većeg značaja.
Ono što se jako cenilo je bio i "jak" lim, debljine 0,9mm, umesto 0,7 koliko je bilo uobičajeno za mnoga druga vozila.
Tada je postojao sistem da se automobil poruči, pa da se na njega čeka mesecima, pa i godinama. Upravo u cilju smanjivanja tog čekanja, bile su potrebne gore pomenute veze i poznanstva. Daleko od toga, međutim, da je automobil bio jeftin. Za cenu jedne Lade SL, mogla se kupiti na primer Zastava 1300 i Fiat 126P zajedno.
Možda baš zbog toga, "Specijalka" je mnogima ostala samo san. San, koji bi danas možda i mogao da se ostvari, ako bi neka nostalgična duša poželela sa zakašnjenjem, doduše, ali ipak sedne za upravljač jedne Lade SL. Dotična dušta bi trebala da se naoruža strpljenjem i da uporno vrti telefone malih oglasa, gde se nudi pregršt "odlično očuvanih" ruskih vozila.Na žalost, uglavnom se ispostavi da su to skoro potpuno korodirani i propali primerci nekadašnjih statusnih simbola.
Ipak, nemojte gubiti nadu, možda u nekoj garaži ipak čeka jedna očuvana Lada SL, koja će vas u zamenu za par stotina evra vratiti u neka sasvim druga, po nekima srećnija vremena....
Preuzeto iz casopisa "Vrele Gume", 2003. godine
Odmah je u narodu dobio naziv Lada Specijal, a od takozvane Lade Standard razlikovao se između ostalog po duplim farovima, drugačijim zadnjim svetlosnim grupama, čitavom nizu hromiranih, blještećih lajsni koje su se protezale po bokovima dajući mu elegantan izgled. Ono što je međutim bila glavna razlika, osim motora koji je bio jači i veće zapremine, bila je sasvim promenjena unutrašnjost.
Najupečatljiviji utisak ostavljao je pogled na instrument tablu, koja je osim uobičajenih merača sadržavala i obrtomer, merač pritiska ulja i sat, sve "umotano" u, doduše, imitaciju drveta, ali veoma primamljivog izgleda.Nekoga je ambijent podsećao na sportske modele iz kuće Fiat, nekoga na stare engleske roadstere, u svakom slučaju, i dan-danas je teško naći automobil te klase sa slično bogatom instrument tablom.
Motor od 1500 kubika i 75 konja je radio uglađeno, ostavljajući utisak da mu snage nikada ne nedostaje, što se kasnije i pokazalo tačnim, jer su mnogi taj automobil koristili za vuču kamp prikolica.
Ručica menjača je imala precizne i kratke hodove, bila je postavljena ukoso i svojim izgledom je podsećala na onu iz Alfe Guilie.
Tokom višegodišnje ekspoatacije na našem tržištu, Lade su se pokazale kao robusne, pouzdane, sa dobrim grejanjem koje izdržava i sibirske zime. Potrošnja goriva je, naravno, bila povećana, i iznosila je u proseku oko 10 litara benzina na svakih 100 kilometara, ali to u ta vremena, verovali ili ne, nije bila neka karakteristika od većeg značaja.
Ono što se jako cenilo je bio i "jak" lim, debljine 0,9mm, umesto 0,7 koliko je bilo uobičajeno za mnoga druga vozila.
Tada je postojao sistem da se automobil poruči, pa da se na njega čeka mesecima, pa i godinama. Upravo u cilju smanjivanja tog čekanja, bile su potrebne gore pomenute veze i poznanstva. Daleko od toga, međutim, da je automobil bio jeftin. Za cenu jedne Lade SL, mogla se kupiti na primer Zastava 1300 i Fiat 126P zajedno.
Možda baš zbog toga, "Specijalka" je mnogima ostala samo san. San, koji bi danas možda i mogao da se ostvari, ako bi neka nostalgična duša poželela sa zakašnjenjem, doduše, ali ipak sedne za upravljač jedne Lade SL. Dotična dušta bi trebala da se naoruža strpljenjem i da uporno vrti telefone malih oglasa, gde se nudi pregršt "odlično očuvanih" ruskih vozila.Na žalost, uglavnom se ispostavi da su to skoro potpuno korodirani i propali primerci nekadašnjih statusnih simbola.
Ipak, nemojte gubiti nadu, možda u nekoj garaži ipak čeka jedna očuvana Lada SL, koja će vas u zamenu za par stotina evra vratiti u neka sasvim druga, po nekima srećnija vremena....
Preuzeto iz casopisa "Vrele Gume", 2003. godine
Malo preradjeno i skraceno za forum 
inace moze da se poruce da se kupe nova iz fabrike jer se ona i dalje proizvodi i ona i predhodni model lada 1200 sa po jednim okruglim farom i znam da se strogo rade u crvenoj boji a za cenu nemam pojma!!!!
ali imam bar desetak svedoka koji mogu da je potvrde.Negde sredinom devedesetih,tacnije 96 jedan moj drugar odluci da kupi sebi auto(polovan iz uvoza).Buduci da je bio aktuelan proces preregistracije u crnoj gori ,on se odluci da automobil kupi u bosni i kasnije ga preregistruje u cg.Posto nije imao dovoljno para za vecitu tugu vecine srpskih vozaca golfa2 
,on odluci da uzme alternativu u vidu kadeta suze.Sticajem okolnosti ispostavi se da se cena promenila i da mu fali celih 500 maraka pa ni kadet ne moze da dodje u obzir.Medjutim njegov rodjak bosanac koji ga je i vodao po autopijacama imao je LADU SPECIJAL 1600 u garazi(vlasnistvo njegovog matorog) 1980 god. Tako da ga nekako nagovori i POKLONI mu auto koji je bio u savrsenom stanju(presla 80 000 pravih)jer ga je po njegovim recima bilo sramota da vozi ladu,pa jos sa ruznom bojom(svetlo zelena boje maltene sveze pokosene trave) pored onih dva vagena u dvoristu (imao je golfa i pasata karavan).Elem dodje ti moj poznanik kuci sa sveze reg. makinom i svi se stanu cuditi(medju njima i ja ,tad nisam bio postovalac ruske skole automobilizma- imao sam dozvolu tek tri godine 
! sve u svemu on je nju vozio po putu,van puta( kolko moze da ide),sipao svakakav benzin(jednom cak i naftu greskom 
),menjao tocenol ulje kad se seti,prao je jednom u par meseci sa jednom koficom vode(zivi u zgradi pa je stojala ispred po svakakvom vremenu) i uopste nije brinuo o nicemu.
Comment