EU-servisni intervali

[JNC]

Pa ono sto se meni cini da brick kaze je da, ako odradis kontrolu te viljuske ili bilo cega kako treba, a ne kao sto se radi kod nas onda nemoze da se desi odjednom, sto naravno jeste tako, Problem je sto kod nas kad odes na tehnicki ili u servis ako nesto nije skroz riknulo onda je ok, ja odem na tehnicki (auto star 26 god) sa letvom koja ima lufta da i totalno neuk covek vidi da nesto nije u redu, baja kaze ma nije to nista sve ok, samo teraj.
Naravno, letvu sam zamenio ubrzo( i opet se po mom misljenju brzo pojavio luft cca 20k km, ali tako je sa delovima u srbiji za taj auto, u pitanju je cuveni neprocenjivi i nekvarljivi golf ).

[prolupator]

Ok, evo konkretnog primera za razmatranje.

Corsa C 1.3 CDTi.

Par dana pred istek garantnog roka (i registracije, naravno) odem u ovlasteni servis i salon gde je i kupljena.
"Momci, molim, pregledajte sve dok jos vazi garantni rok da bude posle glooposti."
Bio sam prisutan svo vreme. Odradjen je pregled kakav (recimo) Nubira u zivotu nije videla. Od provere amortizera, viljuski, podizanja automobila i zagledanja svake sitnice do provere plastika u vratima, brava i kojecega jos.
"Sve OK, samo teraj."
Uzmem auto, predjem ispod 400km (ispod cetiri stotine kilometara) zapravo odem u Cacak i nazad. U povratku, na pola puta brujanje iz trapa...
Opet u servis i ... otisla letva volana. Napominjem da auto nije presao ni preko jedne rupe za tih ~400 km niti je popet na ivicnjak. Vozen po Ibarskoj koja je dosta dobra kao put (ne i za putovanje).

Dakle, na pregledu nista i nakon cca 250 km kvar i ne tako mali... niotkud?!

Tad je auto imao ~64K km i dve godine.
Letva zamenjena u garantnom roku ..... nebitno za ovu temu.

I da dodam, fabrika kaze redovan servis na 15-30K km (nekad i mnogo vise), zavisi od uslova voznje, domaci servis kaze, obavezno na 10K km. I idem na 10K km.

[GT]

prolupator

Upravo o tome sam govorio sve vreme!

A za sve ostale, znaci po hiljaditi put, nije vazno ni odrzavanje, ni auto, ni vlasnik, ni zemlja, nista osim vremenskog perioda od momenta kad deo pokaze slabost, do momenta kad se na redovnom servisu (pregledu) ustanovi isti! To je nekad samo 250 metara kako covek gore rece, a nekada i par hiljada kilometara u zavisnosti od dela i prirode kvara, to jest pocetka kvara! I jos jednom, to nije trajnost dela, vec trenutak kad mu dodje kraj, a u zavisnosti jel bio pregledan juce, pre pet dana, ili pet meseci, potpuno je nevazno jer do sledeceg pregleda ce biti pokvaren!

Mislim da nije moglo jednostavnije reci i objasniti, zaista se necu vise uplitati, ko i dalje ne bude razumeo neka se debelo zamisli...

[sw.brick]

Dakle, na pregledu nista i nakon cca 250 km kvar i ne tako mali... niotkud?!

greška u izradi ?

fabri?ka greška ?

jesi li pitao u servisu jer svakoj Corsi strada letva na toj kilometraži iznenada, ako jesi šta je odgovor.
baš me zanima.

tvoj primer je baš dobar, ukazuje da postoji izuzetak od pravila.
i zato i postoji garancija koja ti je priznata.
a znaš i sam da se garancija odnosi na greške u izradi, u materijalu a ne i na -redovno- trošenje.

eksplicitno to zna?i da letva volana nije potrošni deo, nije smela da po pravilima fabrike da se "potroši", tj pokvari.

siguran sam da ti nisu menjali ko?ione diskove ili plo?ice ili metlice brisa?a u okvriu garancije ve? su naplatili po regularnom cenovniku.

ne postoji još uvek apsolutna nepokvarljivost auta, odnosno apsolutni kvalitet izrade.

standardno je to nekih 0,2 -0,3 promila produkcije, i to se unapred zna i ra?una još pre po?etka proizvodnje i pre nego što je uopšte prodat auto.

pošto ti voziš intezivno, evo ne?e pro?i dugo vremena da okreneš narednih 65k km i vide?emo da li ?e baš tada opet da crkne letva volana.

[prolupator]

ne dešava se odjednom preko no?i, habanje mehani?kih sklopova je dugotrajni proces.
i ima itekako najave.

Pa kako sad.. ima li najave ili nema ? Eto, meni sve, ali bas sve detaljno pregledali majstori koji znaju sta rade, imaju dosta iskustva i postovani su i od kolega iz drugih servisa.
A kvar odjednom? I sad izuzetak?

Gde je tu pomenuti dugotrajan proces habanja koji mora biti vidljiv pre samog crkavanja sklopa koji nije potrosna roba?

[GT]

brick hajde lepo odustani! Ti uporno pricas svoju pricu koja nema veze sa realnoscu!
Ti i dalje pricas o trajnosti dela, dok ja govorim o momentu kad on prestane da bude ispravan!
Na delu gde us Alfe neko je postavio pitanje:"Kako pocne da trosi ulje, od jednom, ili polako?" A sta znaci polako?! Definitivno se stvari desavaju od jednom, ali ljudi to mesaju sa intenzitetom u samom startu i posle odredjenog vremena!

Sto se tice ove letve volana, haaa pa sve je na automobilu kvarljivo i potrosno, nesto vise nesto manje! Ona je drzala najnormalnije dok jednostavno nije popustila i to je sustina i takva je situacija sa svim delovima na autu! Sto se tice lupanja u trapu, samo se odjednom desi da jedan dan sednes u auto i pri okretu volana ili nekoj maloj neravnini ti cujes promenu, kakva glupava najava, ko ce to da mi najavi?!
Nesto ide i u tvoj prilog, a to su amortizeri na kojima ventili pocnu da popustaju i tu se definitivno oseti (kako ko) promena, mada malo teze jer nastupa postepeno pa se i mi navikavamo, ali sigurno da je to nesto sto ide polako i primetno je, osim ako ga u momentu udara u rupu ne ubijemo bas tada!

Molim te odustani, nemoj da se bez veze ovde raspravljamo a i sam znas da nisi u pravu, bar u vezi ovoga o cemu se radi u ovoj temi! Kad budemo pricali o trajnosti pojedinih delova, prepusticu to tebi jer zaista nemam savrsenu predstavu o tome kako stvari stoje, ali to je ovde potpuno nevazno jer pricamo o necemu potpuno drugacijem!

[sw.brick]

tada je to fabri?ka greška, i kao takav auto se povla?i na doradu. zamenu delova, dodatna poboljšanja konstrukcije, šta ve?

@prolupator,
evo šta sam napisao još pre tvog pitanja.

A kvar odjednom? I sad izuzetak

pa ti kaži jeli izuzetak havarija po bezbednost kriti?nog dela ?ime auto postaje tehni?ki neispravan za vožnju (i nije više za saobra?aj) na toj kilometraži i za taj protok vremena ili je to pravilo.

ako ti kažeš da nije izuzetak takav dogadjaj kod OPela, suzdržavam se od komentara.

Gde je tu pomenuti dugotrajan proces habanja koji mora biti vidljiv pre samog crkavanja sklopa koji nije potrosna roba?

habanje je proces ponašanja ispravnog dela.

neispravni se ne haba, prosto je za bacanje odmah i nije za upotrebu niti jednog sekunda u automobilu. nikada, i takav neispravni deo ne bi smeo nikako da promakne fabrici koja imalo drži do sebe i ima nekakav sistem kontrole kvaliteta. nije ni smeo da se nadje ugradjen u auto.

sve sam rekao time...

da svedemo na lakše razumljive pojave.

frižider, kupiš i radi i haba se godinama pogonski sklop (motor).
kupiš neispravan i crkne za 2 dana (meseca) odjednom.

šta radiš, vratiš ga u radnju, u-garanciji- koja za to služi se prizna fabri?ka greška u izradi i dobiješ u zamenu (potpuno besplatno) novi frižider.

i taj novi radi 5 godina, 10 godina, 20 godina i haba se polagano.


šta je od ta dva relna dogadjaja izuzetak sam kaži.

uvek postoji iznenadni kvar usled fabri?ke greške pri izradi nekog predmeta, uredjaja.
taj kvar je na današnjem stepenu tehnološkog razvoja u brojkama promila.

onih 99,999% proizvoda, uredjaja se normalno polagano haba tokom upotrebe i doživi neki projektovani predvidjeni radni vek.

postoji pojam MTBF, srednje vreme izmedju kvara, koje ta?no opisuje tu dilemu koju imaš. da ne ulazimo u dubinu, kako se projektuje neki deo, sklop, za dati predvidjeni radni vek.

[sw.brick]

Molim te odustani, nemoj da se bez veze ovde raspravljamo a i sam znas da nisi u pravu, bar u vezi ovoga o cemu se radi u ovoj temi! Kad budemo pricali o trajnosti pojedinih delova, prepusticu to tebi jer zaista nemam savrsenu predstavu o tome kako stvari stoje, ali to je ovde potpuno nevazno jer pricamo o necemu potpuno drugacijem

a šta bi ti želeo da je tema ?

ovde pri?amo o jednom kriti?nom delu.
viljuška, trap auta ?ijim kvarom auto postaje neupoterbljiv za vožnju uz sve rizike ako se to kako ti kažeš odjednom i bez ikakve najave dogodi u sred vožnje.

ja ti ne sporim da postoji takva mogu?nost, koja se ozna?ava i klasifikuje u fabri?ku grešku (konstrukcije, izrade, ugradnje, kontrole) koja postoji i postoja?e uvek.
samo ti pri?aš o toj mogu?nosti kao da se dogadja svaki dan svuda, kao da smo u 19. veku tehnološki.

ja pri?am o standardnim ispravnim delovima, koji su projektovani, izradjeni, ugradjeni na na?in da nikada ponavljam nikada u svom predvijdenom radnom veku ne postanu iznenada pokvareni.
to su kriti?ni delovi, zato i jeste takav kriterijum.

radni vek je takav da se sa velikim stepenom pouzdanosti i verovatno?e (verovatno?a je nau?na disciplina) unapred utvrdjuje ponašanje tokom vremena u budu?nosti.

zaboravi na viljušku...

sedneš u avion, na pisti na zemlji neko uradi tehni?ku proveru kriti?nih delova i utvrdi potpisom neko stanje- ispravno ili neispravno.
zamisli dalje, avion se digne u vazduh i recimo tek tako iznenada bez najave (to je tvoja postavka zar ne ?) otpadne krilo usled leta.
padne avion, svi poginu.
prvo propitaju onoga što je pregledao i potpisao.

onda na red ide proizvodja?.
onda ide dobavlja? krila.
onda ide projektanta.

onda ide odgovoran za redovno održavanje.
itd.


i na kraju uvek se nadje, napominjem, uzrok zašto.

i onda se posledi?no prizemljuju svi avioni ako se utvrdi da je greška u kosntrukciji , izradi, ugradnji, itd.

i izvrše zamene, izmene, šta ve? treba.

krilo aviona i viljuška na autu je deo/ sklop iste kriti?ne važnosti. ili bar uporedive, kriti?an za bezbednost upravljanja.


pre nekoliko godina raspao se to?ak u kompoziciji nema?kog Inter CIty brzog vozal i poginulo je ljudi.

voz je naravno ispitan pre polaska i utvrdjeno da je ispravan.
u toku vožnje u punoj brzini je, napominjem, iznenada i bez najave došlo do raspada to?ka na jednom vagonu i voz je izleteo iz šina, itd sve što sledi sa na kraju tragi?nim posledicama.

taj voz ima koliko to?kova, 100njak.

i samo jedan jedini je tako iznenada pukao , bez najave.

uzrok, fabri?ka greška u konstrukciji.

odmah je na tom vozu, ostalih 99 to?kova na kojiima se nije video problem, zamenjeno.
odamh je na svim vozovima tog tipa svi to?kovi zamenjeni.
nekoliko dana DB je bio bez saobra?aja tim vozovima.

razlog, je u startu neispravan to?ak koji je napustio fabriku.
nije habanje, nije normalan deo.

prosto povu?en kao kosntrukciona greška.

isti takav voz, ta?nije isti tip je ista nema?ka firma prodala i ugradila/ pustila u rad u Šangaju, Kina.

ali na tom vozu je to?ak ve? bio izmenjen od strane Kineza još pre nego što se dogodila nesre?a u Nema?koj. Kinezi su postavili uslov Nemcima da sve (baš sve) proveravaju.

i sa pravom se pokazalo, pošto nema?ki konstruktori (kojima je to prvi takav voz kao prakti?no iskustvo) nisu bili dorasli zadatku.

dakle, nedvosmisleno je utvrdjeno da je takav kriti?ni element , to?ak, bez najave i bez habanja otkazao usled fabri?ke greške.
to je i zvani?an izveštaj nema?ke Vlade/ komisije potvrdio.

da se vratimo na tu neku hipoteti?ku viljušku, letvu volana, sponu, glav?inu, polusovinu, ko?iona klješta, itd na našem autu.

svi ti kriti?ni elementi moraju da prodju kao ono gore sa to?kom, razna konstrukciona rešenja da garantuju da se izbegne fabri?ka greška i pucanje, kvar , gubljenje funkcionalnosti.

razlika je što je auto jedan prili?no jednostavan proizvod, usavržšavan 100+ godina i proizvodi se bez tajni u materijalima i izradi ve? decenijama.

ho?u da kažem da nema nepoznanica, i sve je odavno rešeno tehnološki odnosno konstrukciono.


za o?ekivati je da je i sa to?kom voza nau?ena lekcija, i da je tehnološki rešeno kako se projektuje, pravi, ugradjuje, koristi, i kontroliše okrugao metalni to?ak.

naizgled jednostavan zadatak...samo naizgled.

auto kome se viljuška, ili nešto sli?no samo od sebe, odjednom , bez najave, bez habanja, bez ikakvog podsticaja (udarca npr) dogodi havarija dela do gubitka funckionalnosti je problem sam po sebi, kao izuzetak koji zaslužuje posebnu analizu.

izuzetak zato što je opšte dostignu?e auto tehnologije da je viljuška, letva, itd odavno rešen problem kosntrukcije, izrade, itd.

a takav auto se onda i pravno obavezuju?e proglašava konstrukciono neispravnim ako se pokaže u?estalost takvih kvarova, povla?i iz saobra?aja i dalje sprovode mere.

tzv. recall, kada fabrika poziva u servise na besplatnu zamenu takvog dela , ili delova, o fabri?kom trošku iako su ti delovi na konkretnom primerku auta možda i ispravni, možda i nisu problem.


ali, ?im brojka takvog tipa zabranjenih kvarova dostigne kriti?nu brojku, svi komadi tog auta se vra?aju na fabri?ku doradu.

jednostavno, takav auto nije smeo da napusti fabriku, i smatra se teškim gafom.

to nema veze sa trajnoš?u tog dela, prosto taj deo ima verovatno?u usled greške u konstrukciji/ izradi da nikada ne ostvari svoj predvidjeni radni vek.

da li je to 29, 22.000 ili 390.000km kao radni vek je sasvim drugo pitanje, van ove teme.

ali u tom predvidjenom radnom veku ma koliki da je , i da je samo 29km ili da je 390.000km ne sme da se dogodi ikakav funkcionalni problem/kvar.

može kasnije od 29km, ili kasnije od 390.000km kada istekne tzv resurs tog dela, predvijdeni radni vek a nikada i ni u jednom slu?aju ranije.

ako se to dogodi, raniji kvar to govori o teškim problemima u toj fabrici.

opet, ponavljam nije bitno da li je samo 29 ili celih 390.000km ali ti kriti?ni elementi jednostavno ne smeju da se pokvare iznenada.
nikada.

ili se opet vra?amo po?etku, kao sa krilom aviona ili to?kom voza.

neko je negde u fabrici u nekoj fazi proizvodnje negde pogrešio, direktno ili indirektno konstruktor, dobavlja?, kontrolor, radnik na montaži, finalna kontrola....

takvih grešaka je bilo, i bi?e uvek. njihov izrazito mali broj je takav da to predstavlja izuzetak od pravila da je auto potpuno ispravan bezbednosno mnogo hilajda km, mnogo godina i sati vožnje.


zamisli, da recimo kupiš auto, servis pregleda i kreneš na put od 5.000km.
o?ekuješ da pogineš pucanjem iznenada viljuške na 200 ili 400km od po?etka puta ??
naravno ne, ne bi ni seo u auto da imaš unapred strah/ saznanje da je uopšte mogu?e da se tako nešto dogodi.

ne bi seo u avion, (kome ?e otpasti krila ili zakazati motori), ne bi u voz, a kamoli u podmornicu ili spejs šatl.

karikiram, spejs šatl je još uvek nesavladano, i nepoznato potpuno saobra?ajno ispitano sredstvo gde ?e biti još puno lutanja u konstrukcijama, materijalima itd.


ali naš auto je tako primitivno prevozno sredstvo, staro i razvijano više od 100 godina gde odavno nema nikakvih tajni.

nadam se da smo se razumeli, bez potrebe dizanja tenzije.

[GT]

Sve sto si rekao stoji i to ponavljam vec deseti post za redom! Ali mi ovde ne govorimo o tome!

Koji ti je brick, stvarno pomisljam da si nesposoban da shvatis neke stvari koje nisi ti smislio i ne izlaze iz tvojih sivih celija...

Opet ti kazem sve je to tako kako ti pricas, ali zasto se uvek na to vracas ako uopste ne govorimo o tome?!
Niko nije rekao da ce viljuska da pukne ili bilo koji drugi deo! Seti se samo pocetka teme, bilo je reci zapravo o tome koliko su nam automobili odrzavani i u kakvom su stanju, to jest u kakvom stanju mi mislimo da su! Ti si onda rekao da u svakom momentu znas, sto sam ja potvrdio za sebe, ali sam ja malo dublje usao u to i saljivo dodao da je to moghuce samo ako se stalno zavlacis ispod njega i proveravas, sto i ima potpuno smisla ako bukvalno pogledamo tu tvoju recenicu:"znam uvek i stalno" sto je prosto teoretski nemoguce pored onih 40 000 delova u automobilu koje sam toliko puta pomenuo!
Slazem se dakle i sa tim, viljuske na tvom autu traju i po 300 000 i mozda su one jako los primer koji smo uzeli, ali postoji razlog zasto smo se za njih zalepili, a to je da mi koji vozimo osetljivije automobile na ove nase puteve imamo jedan drugaciji pogled od vas sa T-80, pa otuda i ovo nerazumevanje sa obe strane, "moje" i "tvoje"!
Salu na stranu, ali propustas sustinu!
A to je zapravo neocekivani momenat kad ce deo pokazati slabost, ne pokvariti se, ne ubiti vlaznika, vec samo pokazati slabost
sto definitivno rusi tvoju tezu da uvek znas u kakvom ti je stanju auto! Eto samo se o tome radi i niocemu drugom, sve o trajanju, garanciji i kvalitetu stoji i potpuno se slazem kako rekoh, ali uopste o tome ne govorimo!

Sustina je u momentu kad deo pokaze slabost! To nema veze sa kvalitetom, izradom, nicim, samo sa prirodnim procesom koji se zove habanje materijala i to je potpuno normalno, nema nikakve veze da li je deo falican ili ne! Govorim o tome da je deo odsluzio svoje vredno i posteno i jednostavno mu je dosao kraj, a to se eto desilo neposredno posle pregleda kao na ovoj Corsi, ili tamo posle par hiljada i cekace kao takav do sledeceg pregleda koji ce biti za par desetina hiljada!

E od tog momenta moj brick, ti (ja, svi mi koji ne zavirujemo pod auto svaki dan) ces voziti sa ubedjenjem da ti je sve ispravno, dok to nece biti slucaj i siguran sam da i nije slucaj evo bas sada dok ovo pisem, a ti citas!

[prolupator]

@brick:
I, da, na Corsama ( po nasim putevima) letve crkavaju na 40 - 80K km i iz tih razloga sam trazio i dobio vrlo detaljan pregled. I uz sav detaljan pregled.
To cak i nije havarija i nije opasno po bezbednost, kao kad vozis sa copavom rezervnom gumom, sve je u redu dok ne ides prebrzo i ne iscimavas se mnogo.
Radi se o stepenu "potrosenosti" letve prilikom samog pregleda. Po pregledu je ona bila sasvim ok, kao da je iz fabrike izasla.
Napisao si "habanje mehani?kih sklopova je dugotrajni proces.
i ima itekako najave. " Gde je tu najava? O tome govorim?!

Kad smo vec kod garancija i materijala... WAG u ovoj zemlji (mora da to ima veze s nasim putevima) cak i ne daje garanciju na letvu, ili je nije davao ranije, sad nisam siguran... Prema tome, nemojmo o drzanju fabrike do sebe... to je klizak teren...

I nemojmo pricati o avionima i automobilima u istom kontextu, uopste se ne primenjuju isti materijali, tehnologija, faktor sigurnosti i kojesta jos. Bar ne u konfekcijskoj kategoriji koju svi vozimo ( Alfisti pogotovo ) I, mislim, otpadanje krila i propadanje viljuske ... grandmothers & frogs ...

[GT]

[neskoq]

Covjek je zapeo kako viljuske treba da izdrze 300.000km,na cemu na camcu mozda.A sto se tice kvaliteta pojedinih djelova i proizvodjaca,ovo je vjerovatno za tebe kvalitet.http://www.autoportal.hr/servis/2007/06 ... a_4000_km/
Ovaj bi i prije propisanog intervala za zamjenu ulja zaribao.Toliko o kvalitetu evropskih proizvodjaca automobila i Njemackoj perfekciji.

[ToNcA]

Samo mi jos reci da nece dobiti luft ako nenadano i poprilicno ostro uletis u neku od "retkih" "serpi" na nasem asvaltu?

[sw.brick]

Napisao si "habanje mehani?kih sklopova je dugotrajni proces.
i ima itekako najave. " Gde je tu najava? O tome govorim?!

jesi li ikada video kako izgleda letva volana iznutra ?

recimo da jesi i da (ako nisi) ta?no znaš kako funkcioniše ?isto mehani?ka sprava.
ima nekakva 2 zup?anika (kakva sada nije bitno) koja su u medjusobnom dodiru. ta 2 zup?anika se nalaze u nekakvom ku?ištu.

to je sve štoje pokretno i što se haba.
a haba se tako što usled trenja polagano , vrlo polagano, se pove?ava zazor izmedju zup?anika i / ili zup?anika i ku?išta.

kada je sve novo ima zazor 0,xx mm.
kako se haba zazor se, polagano, pove?ava na 0,1x mm pa na 0,2x mm itd. raste.

taj porast zazora (koji se ose?a na volanu) je direktna najava, opet kažem polagano, da se "troši" materijal od koga su izradjeni zup?anici ili ku?ište.

kada taj zazor dostigne 0,9x mm (samo kao primer brojka nije realna) letva je po fabri?koj normi potrošena, i menja se novom.

to trošenje od 0,1x do 0,9x mm je spor proces koji zavisi od izbora vrste materijala, njegove površinske obrade, vrste podmazivanja delova u dodiru, amortizera udaraca, uglova pod kojim se nalazi zup?asti prenos itd.

sporost tog procesa , odnosno polagano trošenje je jasna najava i jasno se oseti na volanu. ?ak se i vidi golim okom kada je baš zazor veliki.

taj proces traje 30 godina, 10 godina, 1 godinu dana ili 500.000km , 50.000km. 4.000km zavisno od gore pomenutog izbora materijala, obrade, izrade, ugradnje itd odnosno od konstruktivnih rešenja i samog kvaliteta.

na kom modelu auta koliko traje taj proces je nešto što se može statisti?ki pratiti i ako je dovoljno veliki broj uzoraka zna se MTBF, odnoso o?ekivani radni vek.

ti kažeš da je kod tog Opela radi vek nekoliko desetina hiljada km.

ok, recimo da je tako i da je utvrdjena ?injenica.

isto tako, istim postupkom pra?enja kroz statistiku, utvrdi se da je na Toyoti Korola npr taj radni vek nekoliko stotina hiljada km.

ili za red veli?ine, 10 puta duži.

isto tako utvrdi se da je na modelu ZZ kroz statistiku radni vek toliko i toliko.

iz svega toga se ustanovi prose?ni o?ekivani radni vek tog dela/ uredjaja/ sklopa kao prosek auto industrije.

po TUV, i drugim relevantnim tehni?kim merljivim podacima taj prose?ni radni vek letve volana je izražen u stotinama hiljada km.

ti kao kupac si sa jedne strane jedna?ine i svoje pare daješ na poverenje fabrici da ?e ti isporu?iti o?ekivani radni vek. neki radni vek.

ako si zadovoljan šta si dobio za svoje pare ponovo ?eš pokloniti poverenje fabrici.

ako nisi, menjaš fabriku.

tako prosto.

sa druge strane jedna?ine je fabrika, uložila je neke (velike) pare u razvoj i cilj joj je da te pare povrati i da dodatno zaradi.
zaradi?e tako što ?e napraviti i prodati tebi (meni, nebitno) auto koji ?e opravdati tvoja o?ekivanja pa ?eš ponovo kupiti drugi auto kod njih.

ili napravi?e auto tako što ?e proceniti radni vek na kra?e od proseka da bi ti ostavio dodatne pare u servisu, za period unutar ina?e prose?nog radnog veka opšte u auto industriji.

ili neku kombinaciju.

ako prihvatiš da postoji takva "jedna?ina" i da se ?injeni?no može utvrditi merenjem zazor i može merenjem odrediti predjena kilometraža, nije teško zaklju?iti da je jedna?ina dugoro?no održiva kada si zadovoljan ti kao kupac i fabrika kao konstruktor.

taj balans interesa ako se pokvari drasti?no na ne?iju štetu dovodi do faze analize i korekcije.

ili ?eš ti kao kupac ako si na šteti korigovanjem usmeriti svoje pare u drugu fabriku, ili ?e fabrika korigovati svoj kvalitet izrade.

nisam hteo da budem direktan, i na ovom forumu je bilo suviše puno pritužbi na letve volana na raznim modelima da bi bilo slu?ajnosti.

na šta to ukazuje, da je fabrika u ovom slu?aju konkretno GM napravila proizvod lošijeg kvaliteta od proseka, sa kra?im radnim vekom od proseka.
da li je to opravdano ili ne, uopšte me ne zanima sa tehni?kog stanovišta, tržište ?e odlu?iti da li je kupcima taj radni vek za toliko para prihvatljivo ili ne.

kao što se zna, GM više nije broj 1 u svetu po broju prodatih, i ima tendenciju pada.

za razliku Toyota je postala broj 1 i ima trend rasta prodaje.

kada se sabere 2 i 2 nije teško da svako sam zaklju?i ima li kvalitet (?itati kvarljivost, radni vek) vozila uticaja na takav tok ili ne.

pri tome su kona?ne cene automobila približno sli?ne, kao novoih.
ali ono što ih razlikuje je ukupna cena tokom celog radnog veka vozila, sa svim zamenama delova tokom tog perioda.
a tu cena ve? nije približno sli?na, Toyota je jeftinija.

tržište više ceni ponudu Toyote nego ponudu GMa, i za nove i za polovne automobile.
opet, ne ulazim u to da li opravdano ili ne, sako konstatujem da je cena upotrebe auta u dužem periodu razli?ita zavisno od po?etnog kvaliteta izrade.


najava habanja materijala je pravilo, i nije samo letva volana po konstrukciji mehani?ki takve prirode.
i kugle, spone, ležajevi, i mnogi drugi obrtni delovi se polagano habaju i troše u produženim vremenskim intervalima.

polagano, zna?i toliko sporo da je lako pratiti stepen trošenja na nekim periodi?nim kontrolnim pregledima. obi?no je to danas negde oko 100,000km u proseku auto industrije kada se radi veliki servis, sa svim detaljnim kontrolama.

i tada se meri ( nisi rekao da li su tvoj auto merili, tu letvu volana ti majstori) ceo niz delova, utvrdi se brojka pohabanosti /zazor, šta ve?/ i ta brojka uporedi sa fabri?kim podatkom i datom tolerancijom.

ako je pohabanost daleko od granice, ništa se ne dira i auto ide dalje u eksploataciju do narednog velikog servisa, ako je pohabanost blizu granice i proceni se (proceni od strane majstora) da ?e pohabanost pre?i dozovljeni limit do slede?eg servisa taj deo se odmah menja.

smatra se da mu je istekao resurs, baca se. i više nije predmet dalje kontrole taj novi deo koji je zamenjen, prosto uzima se zdravo za gotovo da je fabrika taj deo napravila, ispitala i pustila u prodaju sa zazorom stanja novog dela.
i na taj deo se onda primenjuje fabri?ka garancija ista kao kada je kupljen prvi put novi auto, zna?i 100.000km u proseku do prvog kontrolneog pregleda za taj deo ( i samo taj deo).

danas je tih 100.000km podignuto nagore pa nije retkost da fabrike izradjuju aute gde je 160,000km period garancije s obzirom na postignuti nivo kvaliteta izrade, konstrukcije, materijala itd.

odnosno habanje materijala je toliko malo, ili toliko sporo, da u proseku do tih 160.000km ne bi smelo da se dogodi primetno merljivo habanje.

trenje kao tipi?an uzrok habanja materijala je trajan proces, stoga je i habanje vrlo spor proces jer se o?ekuje da doti?ni deo duže vremena zadrži potpunu ispravnost i funkcionalnost.

izborom konstrukcije, materijala i izrade nastaje zbirni efekat koji možemo da nazovemo kvalitet.

tako po pravilu, aftermarket deo nije istog kvaliteta kao originalni i ima kra?i radni vek. brže se haba/ troši.

i obi?no je razlog u izboru jeftinijeg materijala i jeftinijeg procesa zabršne obrade tog materijala. i obi?no je cena aftermarket dela jeftinija.

i obi?no su o?ekivanja kupca aftermarket dela tome prilagodjena.

nadam se da sam uspeo da odgovorim na tvoje pitanje, gde je najava.
jednom re?ju, oseti se na volanu, a majstori to direktno vide kroz proces merenja stepena habanja.

ostaje pitanje, da li je tebi izvršeno merenje u servisu pri kontroli, imaju?i u vidu statistiku Opelovog radnog veka ?
ako nije, pitanje je i sam pregled (dubina, nivo detaljisanja) koliko je adekvatan.

mala digresija.
u mom poslu stalno imam potrebu jednog tipa merenja.
obi?ni lai?ki pristup "majstora" je pusti nekakvu struju (signal) u žicu -kabl sa jedne strane i proveri da li je signal stigao na drugu stranu žice.

ako stigne, sve je naizgled ok. eto radi.

medjutim, da bi se ta žica proglasil?a ispravnom obavezno je merenje tog signala na ulasku i na izlasku iz žice.
poredjenjem izmerenog se utvrdi da li jeste u okviru zadate norme gubitaka/ izobli?enja siganal ili nije.

iako je izrada same žice odavno poznata tehnologija, povremeno se dešava da testiranje kabla i merenje pokaže nedovoljno dobar rezultat.

pitao sam one koji znaju zašto, i ima li pravila (ako znaš zašto upoznaš i na?in kako da ne napraviš problem).

odgovor sa vrlo visokog mesta u Evropi (organizacije za standarde) je da se radi o greškama u strukturi materijala. konkretno bakar nije dovoljno dobre fino?e/ ?isto?e.

naravno da onaj obi?ni "majstor" koji nije merio nema pojma kakva je fino?a bakra niti koliko dugo ?e taj bakar (ili stakleno vlakno za optiku) još prenosti signal u okviru dozvoljene greške.
šta god da kaže je obi?no nagadjanje.

tamo gde se izmeri, ta?no se odmah zna valja li posao ili ne valja.

ako valja, glatko se daje garancija od 15 godina, pismena, da ne?e biti gubljenja/ izobli?enja signala pri prenosu kroz tu žicu.

ako se dogodi greška u prenosu signala, fabrika o svom trošku menja kabl unutar tih 15 godina garancije.

zašto ovo pišem, nije svaki kontrolni pregled isti, i nije svaki servis isti. i nije u tehnici skoro ništa podložno ocenama i procenama odokativno- sve se može premeriti i sve se može normirati i sve se može utvrditi sa veoma visokim stepenom sigurnosti.

pa tako i naizgled neuhvatljivo putovanje elektrona se može dovoljno precizno izmeriti i svesti u neku normu.

automobil je u odnosu na neke druge tehnike, i uredjaje prili?no jednostavna sprava.

to što fabrike pokušavaju da nam prodaju auto kao neko ?udo tehnologije, nema veze sa samom tehnikom.
marketing fore su danas tako napredovale da tehnika uvek izgubi ako se dogodi ta utakmica (prodaja uverenja u nešto).

[sw.brick]

I nemojmo pricati o avionima i automobilima u istom kontextu, uopste se ne primenjuju isti materijali, tehnologija, faktor sigurnosti i kojesta jos

za delove kriti?ne po bezbednost je isti kontekst, vrlo sli?ni materijali, tehnologija je ista prakti?no (mašinska obrada materijala), faktor sigurnosti nije isti ali je za auto sasvim dovoljno odabran da auto ne sme da izgubi bezbedno funkcionisanje izmedju 2 kontrolna pregleda niti u jednom slu?aju normalne eksploatacije na ma kom putu, ma kojoj klimi itd.

auti pre puštanja u prodaju moraju da prodju veoma obimna ispitivanja, proveru svih bitnih elemenata kroz atestiranje/ homologaciju i mora da se garantuje ta?no propisan minimalni set tehni?kih zahteva i normi.
a taj minimalni set je jako visoko podignuta letvica.

godine, 91-92 npr uzmemo model Mitusbishi Colt/ Lancer.

jedan od jeftinijih automobila u japanskoj ponudi, tipi?na econo klasa veliko serijske izrade.
u svemu tipi?an automobil.

kada si ?uo da je neko imao problema sa viljuškama, kuglama, trapom generalno pre nekoliko stotina hiljada km.
dakle 200,000-300,000km je ko dobar dan tom autu da je habanje vitalnih delova tako malo.
isto u to spada i letva volana.

ajmo drugi primer, Mazda 626.

primera ima mali milion...i to da ne zaboravimo sa tehnologijom od pre 20 godina.

da potpuno izbacimo Švedjane iz pri?e.

ho?emo li VW da razmotrimo.

Golf 2 npr.
koja je njegova tehnologija izrade da ima tako dobar trap i takvu dugotrajnost istog.

pomenuti Pasata modeli sa kraja 90tih. jesu li ti Pasati bolji po tom pitanju, ili lošiji ?
svi znamo odgovor, da je lošiji po kvalitetu.

tehnologija u VWu se pokvarila ?

nije, naravno. tehnologija je napredovala.

ali ono što se promenilo je opredeljenje fabrike koji nivo kvaliteta ?e da upotrebi. (sitnim slovima ?itati koliko profita).

tako je i Mitusbishi Colt noviji model od gore pomenutog stvorio problem kugli i kvarenja istih. i u Japanu lošija tehnologija, u ina?e tehnološki extra zemlji ?

niej naravno, japanci kao i VW uostalom, znaju kako da naprave.


dakle, materijali, tehnologija, faktor sigurnosti, sve je tu nadohvat ruke i to nije više tehni?ko pitanje da li može auto da se napravi da valja.

ja tvrdim da odavno je sve rešeno po pitanju izrade automobila, i da nema tehni?kih nepoznanica.
ostali faktori poput marketinga, finansija, profita, itd ne spada u tehniku i stvar je slobode svake fabrike kako da se pozicionira na tržištu.

nije bez razloga japanska auto industrija na tako visokoj ceni po kvalitetu širom sveta.

jednostavno neke fabrike prave kvalitetnije automobile neke malo manje kvalitetne.
a na konkretnim primerima fabrika se može pratiti razvoj dogadjaja oko kvaliteta u nekom dužem vremenskom periodu. sa jasnim oscilacijama nabolje i nagore bilo po modelima bilo po godištima jednog istog modela.

zar je tako teško prihvatiti da je kvalitet promenljiva kategorija koja sva manje zavisi od same tehnologije a sve više od raznih netehni?kih kalkulacija, i u okviru toga i vešta?ke probleme koji su unele pojedine fabrike iz svojih interesa.

ja pri?am samo i isklju?ivo o tehnici, i njenim dometima pouzdanosti.