U znak secanja na Shampiona

[overspeed]

Juche se navrshilo 14 godina od nesrece u kojoj je u trci za Veliku nagradu San Marina, na stazi Imola, tragichno izgubio zhivot verovatno najbolji vozach Formule 1 svih vremena. Znam da ovakva jedna tema mozhe da smori jer priziva losha secanja, ali mislim da obzirom na tematiku kojom se bavi ovaj forum i obzirom na "profil" chlanova koje okuplja, moramo odati pochast i setiti se "velikog Ayrton-a".

Na OVOM linku je chlanak sa Wikipedie koji se odnosi na ovaj tragichan dogadjaj, kao i na kasniju diskusiju koja je otvorena nakon njega. Ono shto je chinjenica je da je, nazhalost, on izgubio zhivot ali da je to dovelo do znachajnih promena u tom sportu po pitanju opshte bezbednosti, i koliko god ironichno zvuchalo njegova pogibija nije bila uzaludna jer je nachinila taj sport daleko bezbednijim nego shto je bio do tad.

Na OVOM linku je snimak iz njegovog bolida, bukvalno njegov zadnji krug stazom, sve do kobne Tamburello krivine. Snimak je jako potresan, jer je bukvalno video zapis onoga shto je Senna video u poslednjem minutu svog zhivota.

Vechna ti slava, i pochivaj u miru, Shampione!

[stefanves]

Vecna slava...RIP

[Viper]

Vechna ti slava, Shampione.

[Snejk]

Gledati ga uživo je stvarno bila privilegija.

Svet je sa njim izgubio ne samo velikog vozača, nego i čoveka.

[bojan]

Prvi vozac za koga sam navijao od kada znam za sebe...

Vecna mu slava...

[Hermes]

Ne znam odakle mi, ali procitajte i ovo o najboljem....

NEDELJA, 1 MAJ 1994 – IMOLA

Obično nisam nervozan zbog bilo kakvog predosecaja, ali to je bio zaista loš vikend, i mada sam bio prilično uznemiren zbog nezgode u subotu, u kojoj je Austrijski vozač Roland Ratcenberger poginuo tokom kvalifikacija, u nedelju ujutro sam se pribrao i usmerio na predstojeću trku. Izvesno sam samo čekao kraj vikenda.
U nedelju pre podne, warm-up je prošao dobro. Nisam video niti pričao sa Sennom od prethodne večeri kada sam ga video u medicinskom centru posle fatalnog udesa. Moja zabrinutost je porasla na brifingu vozača kada smo minutom ćutanja odali poštu Rolandu. Mislio sam da je to loša ideja, da vozači podnose dodatni psihološki napor a već suočeni sa rizicima. Ali nisam imao udela niti uticaja na odluku oko brifinga. U svakom slučaju, dok sam ih posmatrao u sali, većinom su to podnosili dobro, osim Ayrtona, koji je po drugi put u 24h, plakao. Činio je sve da prevazidje svoju tugu, ali tihe suze su klizile niz njegovo lice i brisao ih je u naporu da sakrije svoju žalost. Sklonio sam svoj pogled poštujući njegovu tugu. Nisam pričao s njim posle brifinga – neobično, normalno smo uvek razgovarali.
Problemi su počeli u petak pre podne na kvalifikacijama. Sedeo sam u svojim kolima na krivini pre boksa, u društvu Mario Casoni, mog uobičajenog vozača u Imoli, i Dr Baccarini, Italijanskog anasteziologa sa kojim sam radio nekoliko godina. Čuli smo glasan udarac udesa iza nas, okrenuli se i videli prevrnut bolid, skoro vertikalno oslonjen na zaštitnu ogradu. Mario je momentalno krenuo ka mestu udesa, dok je Roland Bruynseraede, stalni Race direktor glasno govorio “Red flag” preko radia. Krenuli smo na stazu mašući bolidima formule 1 koji su još uvek kružili, i došli na mesto udesa.
Kako smo prilazili, redari sa staze su već intervenisali brzo podižući polupan bolid, na previše brz način koji može biti vrlo nebezbedan ukoliko vozač ima povredu vrata. Prepoznao sam vozača i čuo njegovo isprekidano disanje. To je bio Rubens Barrichello. Dr Baccarini je držao njegovu kacigu dok sam sekao pojaseve. Krvario je zbog posekotine blizu nosa, ali je problem bio u disajnim putevima. To je uvek košmar, posle tri do četiri minuta bez kiseonika, ćelije mozga počinju da umiru. Postavio sam mu tvrdi okovratnik da bi mu zaštitio vrat kada je pristigao i drugi tim doktora.
Na svakoj stazi su najmanje dva tima doktora i redara koji su trenirani da izvuku vozača za koga se sumnja da ima povrede kičme i vrata. Kada je vozač bez svesti, nemoguće je znati postoji li povreda kičmenog stuba tako da je to rutina sa svim vozačima u nesvesnom stanju. Dok su ga izvlačili iz kokpita štitili smo mu disajne puteve i vrat. Pretpostavljam da je prošlo dva ili tri minuta pre nego sto je mladi Barrichello postao svestan, postajući zbunjen i iracionalan. Veliko olakšanje za spasioce.
Trebalo je nekoliko minuta da ga izvučemo napolje, nakon čega je izgledao svestan i nepovrdjen. Prevezen je do medincinskog centra gde je trenutno snimljen rengenom, skeniran i pregledan od strane Dr Franco Servadei, odličnog neurohirurga. Neposredno posle prebačen je helikopterom u bolnicu, a svi smo se nadali da će s njim sve biti u redu. Atmosfera je bila odlična, zahvaljujući medicinskom osoblju koje je činilo da sistem radi a rezultati su bili dobri. Sledećeg jutra uspešno rehabilitovan, Rubens je napustio bolnicu.
U subotu pre podne je bila drugačija priča. U toku su bile druge kvalifikacije kada je dat signal za crvenu zastavu. Krenuli smo velikom brzinom, prošli izlaz pit stopa pa kroz Tamburello, i kako smo prilazili Tosi, videli su se razbacani delovi po stazi. Na vrhu Tose bio je rasturen Simtec bolid. Doktori su pristigli na mesto udesa u roku od dvanaest sekundi, dok je interventno vozilo Dr Lega stiglo za dvadeset i pet sekundi.
Kada smo stigli doktori su vec bili u poslu – kaciga skinuta, disajni putevi obezbedjeni i na mestu – ali je vozač i dalje bio u kokpitu. Brzo sam pogledao u vozačeve zenice, bilo je potrebno odmah ga izvući iz kokpita što je i uradjeno, introvenozna infuzija, intubacija, ventilacija i kardiopulsno oživljavanje, što je primenjeno. Ambulantna kola su stigla za sedam minuta, i kratko posle toga Roland Ratzenberger je bio na odelenju intenzivne nege medicinskog centra na Imoli. Brzo je postalo jasno da se više ništa ne može učiniti na stazi i pozvan je helikopter za Rolanda i medicinski tim da se transportuju u bolnicu u Bologna.
Tada se Senna pojavio na vratima centra. Bio je na mestu udesa i postavljao pitanja redarima na stazi u vezi udesa, došao do medicinskog centra gde su mu zabranili ulaz. Medjutim on je preskočio zaštitnu ogradu u pojavio se na vratima odeljenja. Poveo sam ga sa sobom van centara i odgovorio mu na njegova pitanja krajnje iskreno. Dok smo razgovarali pristigao je i Charlie Moodz, tim menadžer Simteca. Tada sam im rekao loše vesti tj da se Rolandu nije moglo pomoći. Bilo je vrlo teško razgovarati sa njima dvojicom a u isto vreme zadržati mirnoću i emocije.
Ayrton je bio van sebe: nije bio nikada blizu smrti na stazi ranije. Poslednja tragedija na trci Formule jedan je bila u Montraelu 1982 kada je Ricardo Paletti nastradao na startu trke, pre nego sto je Sennina karijera dostigla Grand Prix nivo. Iako potpuno svesni rizika i opasnosti na stazi, imali smo godine voznji iza nas bez fatalnih posledica. Bilo je dosta incidenata i ozbiljnih povreda ali niko nije bio nepovratno izgubljen. To je bilo okrutno i strašno za nas, da se to deslilo ponovo. Ayrton se naslonio I rasplakao na mom ramenu. Nakon svega , zašto I ne. Bili smo bliski prijatelji mnogo godina, pecali smo zajedno, posećivali familije – on je bio deo moje porodice – pričali smo o stvarima o kojima smo brinuli I o formuli i o životu.
Sada je na mom ramenu a moje ruke su oko njega. Osećao sam da treba da mu kažem ono što mislim. “Zašto se ne povučeš iz formule već sutra, ne mislim da treba vise to da radiš. U stvari šta još treba da uradiš_ Bio si šampion tri puta, očigledno si najbrži, ostavi sve to I hajdemo na pecanje”. Bio je tih, dodao sam “mislim da ne vredi više nastavljati rizikovati”. Pogledao me je veoma smireno I rekao “Sid, postoje stvari preko kojih više nemaš kontrolu. Ne mogu prekinuti, moram ići dalje. To su bile poslednje reči koje mi je rekao.

Nedelja, bolidi su krenuli u paradni krug, Senna na pol poziciji. Proceduralno sve ispoštovano, vatrogasna vozila na mestu, dat znak zelenom zastavom. Posle samo nekoliko trenutaka žute zastave su svuda, Lotus Pedro Lamy I Benetton J.J.Lehto su imali udes. Moj vozač Casoni je munjevito prošao mimo delova bolida, vozači su već izašli iz bolida nepovredjeni pa smo nastavili dalje, ali je bilo dosta ostataka bolida po stazi tako da smo očekivali ponovni start trke. Medjutim kako smo prolazili dalje kroz Tosa, Acque Minerali I Rivazza krivine, postalo je jasno da će se trka nastaviti. Završili smo naš krug bez intervencije I zauzeli nasu poziciju kad je vodeća formula završavala svoj već drugi krug. Zbog ostataka bolida na stazi izašao je pace-car koji treba da obezbedi sporiju brzinu bolida dok se staza ne očisti. Nisam tada znao ali točak od jednog od bolida je otpao I preskočio zaštitnu ogradu I povredio devet posetilaca trke. U svakom slučaju napravljeno je pet krugova dok se staza nije sredila.
Pace-car napušta stazu, Senna je na čelu, odmah iza njega je Schumacher. Njih dvojica su ušli kao svetlost u njihov naredni krug. Moj predosećaj se iskristalizovao, okrenuo sam se Casoniu i rekao mu “Ovde može biti ****nog udesa svakog minuta”. Ostali automobili su nestali sa našeg vidokruga na kraju izlaza iz boksa u prvcu Tamburella.
Sledećeg momenta pojavila se crvena zastava. Krenuli smo stazom do Tamburella, i nekako sam znao da je to Senna. Prva interventna ekipa je već bila kod Williams bolida držeći njegovu kacigu koja je bila na glavi. Po treći put ovog vikenda sečemo sigurnosne pojaseve I skidamo kacigu. Pridržavali smo Ayrtonov vrat I skinuli kacigu. Njegove oči su bile zatvorene I bio je duboko nesvestan. Oslobodili smo disajne puteve, a njegovo lice je izgledalo spokojno. Podigao sam mu kapke a njegove zenice su pokazivale stanje ozbiljne povrede mozga. Podigli smo ga iz kokpita I spustili na zemlju. Kako smo to uradili, čuli smo kako je izdahnuo. Pomislio sam kako nas je njegova duša na trenutak napustila. Još pomoći je pristiglo, Dr Pezzi je krenuo sa intubacijom Senne, priključili infuzije i nadalje, sam mogao osetiti njegov puls, mada sam znao da zbog obima njegove povrede neće preživeti. Pozvali smo helikopter, i pod negom Dr Giovanni Gordinia i njegovog tima anasteziologa prevežen je u Maggiore bolnicu.
Ništa više nismo mogli da uradimo što bi imalo uticaja na situaciju. Pokupio sam Senninu kacigu i rukavice i krenuo ka medicinskom centru. Dr Servadei je bio na telefonu sa bolnicom obezbedjujući informacije za bolničko osoblje. Primio sam informaciju da će trka biti nastavljenja i pošao ka Casoniu.
Ponovni start je prošao bez incidenata, ali naredna dva sata su za mene bili nesnosni. Kada smo krenuli kroz Tamburello, tamo je bila velika površina belog praha posuta da apsorbuje prosuto ulje iz motora, obeležavajući mesto gde sam verujem, izgubio mog dragog I voljenog prijatelja.
Trka je I dalje bila povezana sa incidentima, u boksu Michele Alboreto je izgubio jedan točak posle zamene na svom Minardiju i povredio nekoliko mehaničara. Sve je bilo dobro organizovanu u Maggiore bolnici. Skeniranje mozga je potvrdilo da nema nade. Slike rendgenskih snimaka pokazale su oštećenja lobanje I mozga sto je zaokružilo priču. Ayrtonov brat Leonardo I njegov menadžer su čekali zabrinuto ispred, I Dr Servadei, Dr Gordini I ja smo im rekli da je situacija beznadežna. Uprkos svim naporima, praćenje krvnog pritiska, disanja I rada srca pokazivalo je da je kraj blizu. Pričao sam sa Ayrtonovom porodicom koju poznajem, koja je u Brazilu i predložio im da ne dolaze u Bolognu. Prihvatili su tragičnu vest sa ponosom I prihvatili savet da ostanu u Brazilu.

[BRABUS]

Pamtim taj 1. maj dobro.....neka je vecna slava legendi F1!!!

[Viper]

Stvarno potresna prica, sad kad je citam nemogu da se ne prisetim kako mi je bilo kad je Shampion poginuo.

[LEZA]

Imao sam 9 godina i mesec dana kada se to desilo, po prvi put sam pustio suzu zbog nekog koga ni ne poznajem, ma plakao sam kao kisna godina, secam se na Politici spikerka je rekla da je Ayrton Senna izdahnuo, nisam znao sta to znaci tada i kad su mi moji objasnili nisam mogao da se smirim, secam se vrlo dobro tog 1. maja, bio je najbolji i za mene ce ostati najbolji. . .
Vecna ti slava Sampione

[Alekre]

Resti in peace Sampione

[QV lale]

@Hermes - odlicna prica!

Pocivaj u miru najbolji!!

[Snejk]

Imao sam 9 godina i mesec dana kada se to desilo, po prvi put sam pustio suzu zbog nekog koga ni ne poznajem, ma plakao sam kao kisna godina, secam se na Politici spikerka je rekla da je Ayrton Senna izdahnuo, nisam znao sta to znaci tada i kad su mi moji objasnili nisam mogao da se smirim, secam se vrlo dobro tog 1. maja, bio je najbolji i za mene ce ostati najbolji. . .
Vecna ti slava Sampione

Meni je tek bilo sumanuto. 1. Maja 1994. sam ja napunio 19 godina, a on je poginuo u svojem 19. većem udesu. Zaboravih da napomenem da mi je username na Sezamu tada bio 'senna'

Inače većina ljudi zna i priču da je tog dana nosio austrijsku zastavu u čast Racenbergera koji je takođe poginuo tog trkačkog vikenda.

Makar je poginuo radeći ono što je najviše voleo.

[mb12]

Čekajte! Da li sam ja pogrešno shvatio, ili je taj vikend na treningu još jedan vozač Formule 1 poginuo?

[Dzoni_mkv]

Da upravo tako poginuo je Roland Ratzenberger http://en.wikipedia.org/wiki/Roland_Ratzenberger i Baricelo je imao stravican udes




Mislim da je to bio najbaksuzniji vikend u istoriji F1 toliko nesreca i losih stvari sve u jednom vikendu.

[mb12]

"And show goes on"

Sve se više uveravam u konstataciju da su ljudi gori od stoke!

Čovek je bio poginuo. Ništa nije bilo preduzeto. Posle njega pogine Sena. Onda se pokreće pitanje o sigurnosti na stazama. Svi oplakuju Senu, i koliko vidim samo se Max Mosley setio otići na njegovu sahranu. Svi otišli kao da žale Senu. Ljudi su čudni. Nikog nedotiče ono što se dešava oko njega dok neko blizak njemu, ili neko za kog on misli da mu je blizak ne nastrada, a za druge ni neposveti minut pažnje.

Da se neshvati pogrešno, žao mi je oba čoveka, ali mi je previše mučno da je smrt Sene potresnija od smrti Ratzenbergera u očima javnosti.

Bilo kako bilo, njih više nema, a ostaje filozofsko pitanje "U šta smo se to mi ljudi pretvorili?"