Šta ste se smrzli?

[expendable]

Re: Šta ste se smrzli?

U koju grupu spada ovaj antifriz?



Izvinjavam se na lošem kvalitetu slike, slikano je telefonom.
Proizvođač je febi bilstein

Koliko se sa slike može videti antifriz sa slike je VW G11 kvaliteta no teško je reći jer niti se vidi cela boca niti se sve može pročitati.
Sve u svemu: G11 antifrizi su namenjeni modelima VW grupe do 1998. godine (zaključno sa '97.). Menjaju se na 2 do 3 godine. Nemojte ih mešati sa G12 a naročito G12+ jer može doći čak i do pojave taloga. Ovo su vodeći standardi u Evropi uopšte a G11 je manje-više klasičan MEG antifriz uz minimalno ili bez amina i fosfata a nešto više borata. Ne mogu se setiti ali G11 ili G12 su sadržavali silikate te nisu pogodni ni sa mešanje sa drugim koji ih ne sadrže (većina).
febi bilstein je robna marka koju verovatno snabdeva više proizvođača te uz autodelove prodaju i antifrize. Kvalitet verovatno nije loš no takvi konglomerati obično nisu tako pouzdani kao "standardni" proizvođači. Ne znam za cenu ali Valvoline, Mobil ili Shell su sigurno bolji. Ma šta pričali o domaćim (i Optimi naročito) proizvođačima veća je šansa kupiti original koji je sigurno dobar (iako ću se složiti da prethodna trojka uliva dodatni stepen sigurnosti ali uz duplo i više veću cenu što nije baš realno) jer febi je veliko ime i ima ga posvuda te možete natrčati na falsifikat. Ukoliko ga već imate, pažljivije zagledajte bocu te ako nema standarda izvucite bar ime proizvoda pa ga nađite na internetu. Nemojte me pogrešno shvatiti, Febi je O.K. ali kao svaštari su neka sredina pa makar i "zlatna" a po ceni ne znam gde su. Lično bih pre kupio Lukoil na Lukoil pumpi ili MOL na MOL pumpi jer su 99,9% original a oba su velika i pouzdana imena. Nije ni NIS loš, ali MOL je zaista izuzetan a Lukoil, ... niste ni svesni koliko su ojačali i koliko su ne samo velika već i po svim osnovama (kvalitet kao značajan ali samo jedan u nizu) JAKA i POUZDANA kompanija. Čitajte blog, neke od novijih vesti u vezi njih će vas naprosto zapanjiti, teksta još nema ali prvi sledeći će biti baziran na opštim informacijama o kompanijama i to: Shell i Lukoil.
Dve kompanije koje možda u svetu ulja i nisu neprikosnovene, čak su im ulja i u blagom zaostatku prema drugim sektorima, ali koje svojim opšim poslovanjem i strategijama donekle odskaču od "ljute" konkurencije (mislim da će biti zanimljivo).

[zvrle]

Re: Šta ste se smrzli?

Evo malo bolja slika.






Buni me što ne mogu da nađem ovaj febi nr (86089) na njihovom sajtu.
Sajt ima i srpsku verziju, što me iznenadilo ali i začudilo jer recimo nema hrvatski i slovenački. Nije valjda da se samo kod nas uvozi.
U principu sam zadovoljan kvalitetom tj. izdržao je sve ove minuse. Cene se ne sećam, sipao sam ga u okotobru/novembru.

[expendable]

Re: Šta ste se smrzli?

Poštovani,
Slike su preglednije ali i dalje ništa nedvosmisleno ne kazuju.
Zaista istog nema na sajtu, a postoji srpska verzija, verovatno jer ovde imaju ovlašćenog distributera a u Sloveniji i Hrvatskoj možda i samo uvoznike.
U svakom slučaju dobro zvuči mada je moguće da smo samo u grupaciji sa Poljskom, Ukrainom i Rusijom kao Istočna Evropa a ne klasično CEE.
Očigledno se radi o klasičnom MEG antifrizu, koje specifikacije - teško je reći. Možda je G11 a možda i ne. Ipak za VW do sredine devedesetih i nije toliko bitno tj. može se koristiti i ukoliko nije striktno G11. Naravno zadržite isti a firma je solidna. Ipak pakovanje je skromno i nekako nekompletno za tako renomiranog proizvođača te odiše utiskom "jeftinog". Tabela je klasična i 1:1 ovog koncentrata izdržava -40, 2:3 u odnos vode -27 i 1:2 -20; max. se dopušta konc. od 60% kada je zaštita do -52 cel.
Koristite ga 2 godine a zatim zamenite. Da li nastaviti sa istim? Samo ukoliko imate opravdane potvrde originalnosti inače bih i dalje savetovao kao što sam u prethodnom post-u.
Osim testa motornih ulja SAT je krajem 2006. testirao i antifrize gde su Galax (na prvom mestu) ali i FAM, Prista i Optima (po redosledu navođenja) prosto "oduvali" tako renomirana imena kao što su: Motul, Selenia (ona se još i dobrano držala) pa čak i italijanski Shell. Valvoline i Mobil su bili tu negde ili tek za nijansu bolji (mada ne i od Galax-a) a apsolutno najbolji ali praktično identičan Galax Long Life (običan korsantin je čak i malo bolji ali zbog 2 godine roka upotrebe ipak bi morao bar na treće mesto) bio je Glyco Shell Long Life iz Poljske.
Bilo je još domaćih proizvođača sa dobrim rezultatima ali su gore pomenuta imena poznati i lako dostupni uz konstantan kvalitet.
Kako je pravljen mix od 5 proizvoda uzetih sa raznih prodajnih mesta rezultati su gotovo i statistički zasnovani.
Iskreno priznajem da veća imena (ukoliko su 100% originali) imaju veću konstantnost kvaliteta ali 2 do 3 puta veće cene pa ko kako voli.
Nemojte brinuti jedino proverite pred sledeću zimu koliko izdržava vaš antifriz a zamenite ga posle 2 godine.
Zbog mogućnosti da sadrži silikate ne mešajte ga sa drugim rashladnim tečnostima.
Sasvim zadovoljavajuće za GII ali mislim da ubuduće imate i isplatljivije i pouzdanije alternative.

[zvrle]

Re: Šta ste se smrzli?

Hvala na detaljnom odgovoru.

[expendable]

Re: Šta ste se smrzli?

Znam da nije mnogo bitno ali evo malog testiranja I kvalitetne grupe "demi" voda na našem tržištu.
Napominjem da zbog malog broja uzoraka test NIJE statistički značajan.
I na kraju razlike su relativno male. Posebna napomena: NIS voda je dosta stara i već otvarana (mada kasnije dobro zatvorena). S tim je pravo čudo da se mikrobiološki održala (što je malo i stvar sreće) te malo lošiji rezultat zapravo nije nimalo za podcenjivanje.
Provodljivost:
FAM: 5,86 i 1,55 (prosek: 3,7)
Tehnocar: 2,34 i 2,12 (prosek: 2,23)
NIS: 8,03
Viskol: 0,89 i 1,96 i 1,32 (1,39)

pH vrednost (za razliku od prethodnog gde je manje bolje, ovde je vrednost bliža 7 bolja, a trebala bi biti 5 do 9 ili strože gledano 6 do 8, i za hladnjak bolje malo više od 7 no za akumulator obratno mada sve u svemu nije toliko bitno jer voda male provodljvosti lako menja pH te kap kiseline na više desetina litara može da promeni vrednost za 0,5 ili za 2 do 3 za par grama na litar.

FAM: 7,01 (najbolja vrednost no malo je i sreće u ovome; ovo je uzrorak sa 1,55 mikroS po cm) i 7,24.
Tehnocar: 6,13 i 6,37
NIS: 6,51
Viskol: 6,88 (1,32 provodljivost) 6,28 (0,89) i 5,45 (1,96).

tri najbolja uzorka:
1) Viskol sa 0,89 provodljivošću bez obzira na malo kiseliji pH, ovo je izuzetna vrednost i iako nije ni tako teško postići demineralizacijom, ipak za veliku produkciju više nego dobro (sve ispod 5) i više nego dovoljno. Ovo implicira manje od 0,5ppm (mg/lit.) svih rastvornih soli i praktično NULTU tvrdoću vode.
2) FAM sa 1,55 provodljivosti i pH 7,01
3) Praktično izjednačen sa prethodnim no zbog malo manje "sreće" ipak "za dlaku" treće, viskol II sa 1,32 i pH odličnih 6,88 (praktično 7).

Da napomenem da je pH metar kalibrisan pred merenje a da je često vrednost kalibracionog rastvora za 0,05 različita od 7,00 između kalibracije (tipično 7,02).

P.S.
I da, konduktometar je takođe bio kalibrisan, doduše uz standardni rastvor provodljivosti 84 mikroS/cm u nedostatku rastvora manje provodljivosti.

I zaboravih Optima Demi vodu (zapravo kasnije je "premerena"). Malo je starija ali nije otvarana i u originalnoj je ambalaži bila. Rezultati solidni ali oko proseka:
provodljivost: 2,83mikroS/cm i pH=7,38

Sve su gore navedene vrednosti više nego dobre za primenu i sve su "demi" vode više nego dobre. Ispunjavaju i neke USP standarde te možete imati potpunu sigurnost pri upotrebi. Svaka provodljivost ispod 10 je više nego dobra a pH od 5 do 9 kao što sam rekao, mada je 6 do 8 nešto što je jako preporučljivo i gde je samo uzorak Viskol demi vode bio izvan tog intervala mada je imao izuzetno malu provodljivost i čak i uz cepidlačenje bio više nego dobar za datu primenu.
Vrednosti pH se čak moraju uzeti uslovno (plus-minus 0,2) jer je problem merenja u oblasti visokočiste vode odavno poznat te čak i za to pogodna elektroda (koja je korišćena) nije pouzdana na drugom decimalnom mestu (treća značajna cifra) a strogo gledavši i prva može da varira u apsolutnom smislu. Gde su oscilacije bile veće ("šetanje" vrednosti koje menja prvu decimalu) uzeta je vrednost proseka 3 merenja.

[expendable]

Re: Šta ste se smrzli?

Znam da sam dosadan ali kako je tehnologija vode formalno moja najjača strana a neformalno opet ispred motornih ulja moram još koju reč.
Da bi zaokružili temu demineralizovanih voda treba dodati još koje te evo priloga tome.
NISOTEC demi voda, rezultat:
provodljivost = 6,50 mikroS/cm
pH = 5,23
Solidno ali ispod proseka. Mogu i da navedem oznaku šarže ali ionako nije statistički zasnovano niti je reklamacija.
Ovo je više nego dovoljno za bilo koju namenu koja je navedena i naravno i za rashladnu tečnost. Ipak sam NIS deklariše pH između 6 i 8 na samoj ambalaži a i kataloški. Provodljivost nije deklarisana na ambalaži a kataloški je 1-2 mikroS/cm.
Opet ponavljam, nije greda ali šta im je trebalo da se razmeću. Vrednost za porvodljivost je previše hrabro data za veliki sistem (demineralizator ili više njih) a i potpuno je nepotrebna. Mogli su lepo da stave "manje od 10" ili ako su hteli da naglase kvalitet "manje od 5". Izgleda da je za katalog loše posao odradio marketing koji nema dovoljno znanja ili prave informacije. Držati vodu u granicama 1 do 2 nije nemoguće ali nije ni lako i košta bar duplo od manje obaveznih gore navedenih. Osim toga kataloška tvrdoća od 0,01 stepen je takođe preambiciozna i iako je u skladu sa provodljivošću 1 do 2 pa čak i manje od 5 (jer kod demi vode veći deo provodljivosti nije od tvrdoće vode već H+ i OH- jona) kao što se vidi nije lako za ispunjenje niti je potrebno. Opet je trebalo navesti manje od 0,1 ili 0,05 što je više nego dobro i lako dostižno.
Na kraju ali ne i po značaju: pH između 6 i 8 sugeriše vrhunski kvalitet demi vode i izuzetnu kontrolu ne samo na izlazu nego i kod punjenja. Kao i kod provodljivosti nije nemoguće postići ali za 100%-tni rezultat zahteva i inertnu gasnu atmosferu. Problem je što vam sugerišu taj izuzetni kvalitet koji ipak nemaju (bar ne 100% nego možda tek 90-tak što je i dalje izuzetno ali ne i ispunjena sopstvena specifikacija). Kao što sam rekao sve od 5 do 9 je prihvatljivo te je i konkretan uzorak "prošao" jedino ostaje žal za visokim ali ne i 100% ispunjenim internim standardom.
Inače voda je izuzetne bistrine i bez rastvorenih gasova te deluje da postrojenje ima degazaciju i mikrofiltraciju. Tim više šteta za neispunjene vrhunske rezultate, ovako su dobri ali čak i ispod proseka.

[BOOST]

Re: Šta ste se smrzli?

Postovani expendable

Interesuje me vas elicno misljenje kako pH5 utice na galvanski spoj izmedju bloka se velikom primesom grafita i sa druge strane aluminijumske glave.
Imamo primetnu problematiku erozije kanalnog oboda dodirne tacke prema zaptivacu glave motora na bloku. Sumnja postoji da je pH vrednost u negativno kiselom delu skale.

Pitanje je direktno relevantno za resenje: Kako odrzati kiselnost na minimalnom nivou, bez precestih izmena tecnosti, jer, nepostoje zaptivaci koji u postpunosti zaptivaju te je proboj sumpornih jedinjenja u tecnost za rashladjivanje neodoljiva cinjenica.
Elem, tecnost za hladjenje biva vremenom sve kiselija i kiselija. Postoji li neki lak nacin za regulaciju ovog procesa bez izmene iste?

Pozz Boost

[expendable]

Re: Šta ste se smrzli?

Prvo da odgovorim da ne biste gubili vreme na teoriju (samo koga interesuje).
Teško da vam ima pomoći. Zapravo ne bih vam preporučio.
Nije isto dodati npr. 0,1% NaOH u relativno nov ili istrošen antifriz, jer ovaj drugi nema potreban puferski kapacitet te bi njegova pH vrednost mogla da ode i preko 10 dok kod prvog može da zadrži skoro postojeći. Takođe morate znati koja je vrsta antifriza i koja je baza pogodna za dodavanje (već postoji u rastvoru) da ne bi negativno uticala na ostale komponente. Proizvođači ne daju tačan sastav, ja mogu da nagađam ali to nije to. Možete uraditi i hemijsku analizu ali od uštede se oprostite, jer čak i kad znate koju bazu dodavati na pitanje koliko morate za svako vozilo raditi posebnu te bolje je da menjate (delimično ili skroz) rashladnu tečnost. Naravno ne morate to često da radite (vidi tekst dole). Kada da radite jedino analiza rezevne alkalnosti ili grublje i okvirno ali dugoročno jeftinije uz pH metar (elektronski tester 50 do 100€) kako je dole objašnjeno.

Morate prvo napraviti razliku između vrednosti pH vode koje sam komentarisao i same rashladne tečnosti. Demineralizovana voda ne utiče bitnije na pH rashladne tečnosti. Vrednost pH ne ide linearno sa koncentracijom već je dekadni logaritam koncentracije (H+ jona ali i koncentracije kisele ili bazne komponente u rastvoru) tako da ako pomešate demi vodu sa pH=5 i 8 ne dobijate 6,5 već zapravo 6,3. Naravno zbog reakcije H+ i OH- jona 5 i 9 vrednosti daju 7.
Ali ako pomešate demi vodu pH=5 i česmušu čija je pH=8 dobićete vrednost jako blizu 8 a svakako veću od 7,5 a zato što voda sa česme ima neki (makar mali) puferski potencijal. E sad, antifrizi (konc. rash. tečnosti) imaju mnogo veći puferski potencijal iako nisu pravi puferi u hemijskom smislu. Za konc. rashladne tečnosti min. vrednost pH je 7,5 a uobičajena je 8 tj. 8±0,5 ili čak 8,5±0,5. Dodatak demi vode sa pH=5 neće značajno oboriti ovu vrednost (npr. sa 8 na 7,9) tako da će 50% ili 40% antifriz biti bazan (kiseo) približno koliko je on sam (kao što mu ni pH=9 neće mnogo pomoći).
Ono što mnogi previđaju (ali ne i vi) je da se ta vrednost menja vremenom i po pravilu (i 100%) pada (ide ka kiselom delu skale, tj. ispod 7). Problem je u tome što su metali po pravilu manje otporni na koroziju u kiseloj sredini (termodinamički svi, ali neki se pasiviziraju). Šta je mnogo kiselo? Zavisi kako se gleda. Za nas ljude pH od 5 (ili 5,5 što je već komercijalno ekspoatisano mada je 5 do 5,5) je za kožu neutralno, za plazmu je već 7,3 mnogo kiselo a na 7 ste mrtvi. Do pH od 2 smo solidno trpljivi (razblaženi rastvori jakih kiselina ili sredne koncentrovani slabih). Koka-kola ima 4 (pa i 3,5) a pijemo je ko kamila vodu.
Za metale je sve ispod 4 ili 3 već opasno u smislu da je elektrodni potencijal kiseonika rastovorenog u npr. rashladnoj tečnosti "opasno visok" i reakcija se eksponencijalno ubrzava sa svakim porastom pH (za razliku od direktnog rastvaranja metala putem kiseline, HCl npr. kada se izdvaja vodonik kao produkt reakcije ali iz kiseline i kada je pH oko 0 ili ima negativnu vredost (-2 za višeprocentnu HCl i nekih -3 za koncentrovanu; eh imao sam i program koji ovo računa a nije baš prosta računica jer se mora uzeti u obzir aktivnost jona a ne konc. itd.).
Naravno to je i glavni razlog izmene rashladne tečnosti i iako nije jasno utvrđeno već čim pH padne ispod 6 tu joj je negde kraj jer kada se potroši puferski potencijal stvari idu brže, posle 6 ili 7 ostaje vam još koja nedelja ili mesec korišćenja.
VRATIMO SE PITANJU
Da biste bili sigurni da se radi o "zakišeljavanju" rashladne tečnosti morate meriti njenu pH vrednost. Za to ne treba baš laboratorijski uređaj (više stotina €) već je dovoljan i pH tester koji se na zapadu može naći za cca. 50-tak € ili tek neki više a kod nas je skoro duplo. Znači, dovoljan je uređaj koji ima preciznost 0,1 (i toliku tačnost otprilike). Lakmus papiri su nedovoljno precizni za ovu namenu čak trakice na 0,5 pogotovu što su tečnosti obojene što otežava (mada ne i onemogućava) precizno određivanje.
Zamenom na 2 godine ili po preporuci proizvođača automobila motor bi trebao da je prilično zaštićen. Ipak ukoliko utvrdite da je prelazak u kiselu oblast brži to zaista traži prevremenu zamenu iste. Ako menjate na godinu dana to je već solidan trošak koji bar nije predviđen.
I naravno kad antifriz ne može da prođe test korozivnosti (JUS H.Z8.056 i ekvivalentni ASTM i DIN) više i nije za upotrebu. Doduše za ovo treba solidno opremljena laboratorija (min. analitička vaga).
Rezervna alkalnost rashladnih tečnosti je zapravo ogromna i po standardima za konc. iznosi 10mg KOH (jake baze) po gramu istog (konc. antifriza). Ili drugačije rečeno (po standardu) 21,5-23,50 HCl 0,1mol na 10ml konc. antifriza. 0,1 mol HCl je cca. 0,4% mas. ili 1% conc. HCl (36 do 38%).
Znam da je prešive stručno ali može se nazreti o kojim se rezervama radi i da nisu male.
No dešava vam se kao i u slučajevima čilera (zakišeljavanje atmosferskim CO2 ili SO2 u zagađenoj atmosferi) te ne znate šta ćete.
Antifrizi sadrže alkalne komponente i to najčešće NaOH ("živa soda") i/ili amonijak.
SVE JE TO LEPO ALI IMA LI REŠENJA?
Na žalost teško. Prvo, doći do formulacije ili bar baze koju proizvođač koristi je teže nego do strog.pov. dokumenta. Možete zatražiti savet proizvođača antifriza ali teško da ćete nešto postići (u interesu im je da trošite gotov proizvod). Jedino da izvršite hemijsku analizu koja bi osim alkalnosti utvrdila i o kojoj se bazi radi i u kom procentu, mada je zbog kompleksnosti sistema i nedovoljno informacija to moguće uraditi samo približno.
Dodavati bazu tek tako nije preporučljivo, a naročito nekontrolisano. Može se desiti niz nepovoljnih događaja, kao što je taloženje komponenti i sl.
Treba vam i bar hemijski tehničar, čiste hemikalije i vaga (bar precizna, na 0,1g) tako da troškovi rastu (uz obavezan pH metar).
Dakle možete probati eksperimentalno da dodajete 0,05 do 0,25% NaOH ili 0,1 do 0,5% amonijaka i pratite pH koji ne bi smeo da ode preko 9 ili bar 10.

Naravno cenu antifriza ste već prešli jer za svako vozilo morate raditi posebno. Jedino da menjate češće ili da deo (10 do 20%) zamenite novim na 6 meseci ili kako pokaže merenje (pH) mada je strogo gledavši jedino merodavan laboratorijski rezultat rezervne alkalnosti (10mg na gram je za 2 godine, 5mg je za 50% te je nekih 2mg (nije greška u računu jer postoji granična za zamenu) za nekih 6 meseci i kad padne na 1mg menjajte odmah!!
Naravno sve to uslovno, jer verovatno postoje precizniji kriterijumi (ovo je moje nagađanje i otprilike).
Posebno voditi računa da zavisi i od tipa antifriza sve gore navedeno je za konvencionalne etilen-glikolne (ne OAT).

Na kraju: pogledajte početak (prvi pasus)!!

P.S.
(Ovo je dodato kasnije, 17.03.) Još malo pojašnjenje. Koncentrovani antifrizi imaju pH negde oko 8. Mada se tu više radi o "pH" jer vode u njima ima manje od 5% a ova vrednost iako ne ekskluzivna za vodu (u modernijem shvatanju) je ipak stvorena i prvenstveno relevantna za vodene rastvore.
50% rashladne tečnosti imaju 7,8 do 7,9 ali ako još razblažite ove rastvore na samo 10 ili 20% pH vrednost raste na 9 do 10 jer ste prešli puferski kapacitet koji drži relativno nisku ali za namenu idealnu pH vrednost. To dokazuje da u ove tečnosti sadrže značajne količine jakih baza (i do 1% ili tu negde) te da mogu odoleti prilično dugo vreme svim pošastima iz motora.
Evo i potvrde pominjanog uz merenja:
Korsantin 40 (50%) pH=7,92 dok 5% rastvor (zapravo 2,5%) ima pH od 9,29. Jako je sličan i FAM (možete ova dva i mešati makar u smislu dolivanja) koji ima pH=7,89 dok 5% tog 50%-tnog ima pH=9,31. Ukoliko smatrate da je sličnost frapantna u pravu ste. Ovo jesu pojedinični (i pozajmljeni) uzorci (već otvoreni) te statistička zasnovanost ne postoji (po jedan uzorak) ali takvo poklapanje je stvarno izuzetno i ukazuje ne samo na sličnu tehnologiju i sastav već i na dobro kontrolisane procese kod oba domaća proizvođača (koji su i u SAT testu antifriza odlično prošli).

[BOOST]

Re: Šta ste se smrzli?

Postovani

Drago mi je da ste se angazovali da iznesete svoja iskustva i znanja, ocekivao sam da bi mogao neki "kec iz rulava", doduse postoji ali iz tumacenje iznesenog ostajemo na staroj dobroj izmeni tecnosti za hladjenje po isprobanom principu na svake 2 godine

Pozz iz zahvalan na iscrpnom odgovoru.

Boost

[kristina990]

Re: Šta ste se smrzli?

uobičajeno je mišljenje da se G11 i G12 ne smeju mešati,evo šta kaže FAM za svoj G12+http://www.fam.co.rs/uploads/files/T...ong%20LIFE.pdf
šta misli naš @expendable o ovome?

[expendable]

Re: Šta ste se smrzli?

Uobičajena mišljenja nisu uvek (zapravo često nisu) tačna.
Bilo bi pretenciozno tvrditi nešto preko FAM-ovih stručnjaka. Oni sigurno znaju bolje a pride znaju i tačno sastav svog proizvoda. Tako da slobodno pri upotrebi ovog proizvoda možete da ga mešate sa G11. Ipak to je više u smislu dolivanja i nepotrebnog ispiranja pri prelasku sa jedne na drugu vrstu nego nekog mešanja u odnosu bližem 50-50.
Ionako sam već izrazio prilično liberalan (ali i prilično tačan) stav da čak ni mešanje OAT i klasičnog antifriza neće u kraćem vremenskom roku ugroziti motor (ali da nije da se tako nastavi) te moram da naglasim:
Rashladne tečnosti po VW standardima G11 i G12 principijalno nemojte mešati OSIM PO PREPORUCI SAMOG PROIZVOĐAČA rashladne tečnosti (kao FAM u ovom slučaju).
I šire (i strože): izbegavajte (maksimalno) da mešate rashladne tečnosti koje sadrže silikate i one koje ne sadrže!!
Primer koji je naveo "kristina990" je više izuzetak koji potvrđuje pravilo (da se OAT bez silikata može mešati (to još nekako) i šta više da je potpuno kompatibilan sa antifrizima na bazi silikata).
FAM antifriz Long Life je sasvim O.K. rashladna tečnost po VW G12+ standardu, sasvim u rangu velikih svetskih proizvođača, menja se na 5 godina ili 250k km (što je zapravo zahtev standarda) što bi moglo da bude i do 7 godina ali da se ne pređe više od 200k km (ali bolje stati bar na 6).
Cena mu je naravno mnogo povoljnija od uvoznih antifriza i čini ga praktično best buy proizvodom na domaćem tržištu.
Mogućnost mešanja sa G11 je dodatna preporuka za ovaj antifriz.

[Srdjan]

Re: Šta ste se smrzli?

FAM antifriz Long Life je sasvim O.K. rashladna tečnost po VW G12+ standardu, sasvim u rangu velikih svetskih proizvođača, menja se na 5 godina ili 250k km (što je zapravo zahtev standarda) što bi moglo da bude i do 7 godina ali da se ne pređe više od 200k km (ali bolje stati bar na 6).
Cena mu je naravno mnogo povoljnija od uvoznih antifriza i čini ga praktično best buy proizvodom na domaćem tržištu.
Mogućnost mešanja sa G11 je dodatna preporuka za ovaj antifriz.

Koliko je to "sasvim OK rashladna tecnost"? Mislim ima li smisla juriti nesto kvalitetnije uvozno ili ne? Koja bi to bila razlika izmedju ovog FAM-a i nekog boljeg uvoznog. Konkretno ne gledajuci cenu po litru konkretno kog proizvodjaca bi mogao da izdvojis kao nesto bas dobro? Hoce li biti neki textovi o tome? Jest da zima nece josh, ali neka prica konkretna o proizvodjacima bi mogla, barem ovi sto mogu da se nabave kod nas. Da li su planirani neki textovi o kocionim tecnostima, menjackom ulju?

[kristina990]

Re: Šta ste se smrzli?

lepo je @expendable napisao,sasvim u rangu velikih svetskih proizvođača.litar 100% fam G12+ ja sam platio pre nedelju dana 315 din.Razlike može biti samo u ceni.Ja bih još da dodam da je u pitanju "svež" proizvod,a ne neke prepakovane stare zalihe nekog uvoznog.(ovo sam saznao slučajno,velika hemijska,svetski poznata firma ladno u sloveniji prepakuje svoje herbicide sa isteklim rokom trajanja i prodaje kod nas,između ostalog bave se i proizvodnjom antifriza).
Što se tiče menjačkog ulja nema tu mnogo filozofije ,stavlja se ono što preporučuje fabrika,obično je to proizvod sa kataloškim brojem proizvođača jedino je tu problem što kad odeš u ovlašćeni servis oni ti daju što ti daju,nemaš mogućnost da proveriš da li su ti dali odgovarajuće.Do pre koju godinu postojali su i neki standardi proizvođača automobila,ali ih oni više ne navode sa ciljem da usmere prodaju na originalni proizvod odnosno svoj ovlašćeni servis.
Ja sam mišljenja da se pri slobodnom izboru birajući nekog solidnog proizvođača motornih ulja može dobiti veći kvalitet za iste pare.Tu je potreban direktan kontakt i konkretan upit proizvođaču motornog ulja,odnosno generalnom zastupniku.
Mada za ove starije mogu se naći podaci npr.,golf 2,3,4 traži standard VW 501.50,uglavnom.ili upotrebom nekog oilfindera,s tim kad nađeš određeno ulje potraži njegove tehničke podatke na netu,pa vidi koje standarde fabrika automobila navodi,ako se tu poklapa najverovatnije je to to,razumeš nije baš jednostavno...mora se biti 100% siguran u pravi izbor.
Moje je mišljenje da treba menjati ulje u menjaču i to na svakih 5 godina u slučaju da je propisano samo dolivanje.U slučaju da je propisana zamena, proizvođač automobila je to već definisao.Mislim da sam malo pomogao dok ne stigne expendable...

[expendable]

Re: Šta ste se smrzli?

Poštovani "kristina990",
Vidim da ste primetili da sam vam delom već odgvorio.
Uz svo (dužno) poštovanje prema Mobil-u, Shell-u i Valvoline-u (pre svih, bar u onome što stiže do nas) moram da istaknem da razlike između njih i npr. FAM-a uglavnom ne postoje, a čak iako bi ih našli u subakademskoj raspravi nisu od nekog praktičnog značaja u eksploataciji motora. Ne samo da imaju iste osobine već se verovatno prave i od istih sirovina.
Kod OAT antifriza svi (ili skoro svi, ili na svoju štetu ne) koriste BASF hemikalije, najčešće komplet aditiva za određeni standard te se proizvodnja svodi na rastvaranje u etilen-glikolu ako već nije gotov koncentrat i razblaživanje vodom za antifriz spreman za upotrebu (i striktnu kontrolu proizvodnje). Upravo 50% demi vode predstavlja veliki trošak za transport iz bilo koje druge zemlje i to u toj meri da se antifrizi spremni za upotrebu NIKAKO ne mogu isplatiti u smislu uvoza.
Sve u svemu: veliki proizvođači zbog količine kupuju sastojke jeftinije ali su im fabrike udaljene te zbog toga (a i renomea) moraju da budu skuplji. Ne samo da se ta razlika ne isplati nego je pitanje vredi li uopšte.
Čak i da vam Shell uliva poverenje dovoljno da produžite interval zamena za godinu više (6 npr.) opet vam se ne isplati a u 90% slučaja je više placebo nego stvarnost.
Test SAT-a iz decembra 2006. je jasno pokazao da su razlike relativno male ali da se ističu upravo domaći proizvođači uz Mobil, Shell i VAlvoline (koji su imali i značajno veće cene). Ukupno su od Long Life (G12+) antifriza najbolji bili:
Mobil Antireeze (g12+ bi trebalo da je Advanced), Glyco Shell Long Life, Valvoline Coolant AF Extreme i Galax Korstantin Long Life 100. Valvoline je imao najmanje nagrizanje legure za lemljenje a za Al je bio kao Mobil, ostala tri su u svemu bili gotovo identični osim što je Mobil bio malo lošiji po pitanju Aluminijuma.

mala digresija: upravo Mobil naglašava da se njihovi G11 i G12+ antifrizi ne mešaju (kao i uopšte sa i bez silikata) te mislim da pravilo zaista treba da ostane kao takvo.

Naravno, opet nedostaje statistička zasnovanost ali je dovoljno da se kaže da su bar ista klasa. Nijansa nijanse čak i da je blanko priznamo nije ni blizu vredna novca.
Osim toga Shell je ili iz Italije ili Poljske a kao što si naveo kod stranih kompanija čak i da se ne prepakuju negde usput može lako da se desi da čame u nekom magacinu godinu ili dve što nije strašno ali taman da dobiju mali minus.
Zaista je logično da se proizvodi poreklom iz zapadne Evrope šalju kod nas makar nakon jedne sezone (nerasprodate količine) jer nas tretiraju kao tržište drugog reda u svakom pogledu (a mi se i dalje "palimo" na Brend).
Ulja za menjače će doći na red ali prvo na blogu i verovatno tek od jeseni. Zaista je malo prostija situacija sa njima mada ima ponešto i da se kaže. Uglavnom teže je pogrešiti jer u 90% slučajeva je API GL-4 ono što vam treba uz viskoznost koju preporučuje proizvođač (80W-90 se doduše može zameniti i sa 75W-90 u više od 90% slučajeva).
VW je jedan od retkih proizvođača koji daje svoje standarde ali je razlika takva da u praksi nema mnogo značaja.
Doduše zašto ne biste uzeli VW 501.50 kvalitet ukoliko se pominje u servisnoj knjižici? Pojma nemam! Onda ga i kupite.
U ovoj kategoriji bih posebno istakao Kroon transmisiona ulja koja ne samo da su vrhunskog kvaliteta već je asortiman takav da ih ima i za najizbirljivije (kao ja). Zaista ima nekoliko finih razlika koje su takve da se gotovo prilagođavaju karakteru kupca, zaista izvanredno!
Castrol je kod menjačkih ulja još jače ime nego kod motornih jer malo veća cena ovde nema taj značaj. Takođe prave "babaroga" transmisiona ulja.
Tu je još i Fuchs koji donekle odskače od "standardne ponude". Ostali su dobri (Mobil, Repsol, Total, Shell, ...) ali imaju prilično skroman asortiman. Mobil 1 u menjaču jeste "blanko preporuka" ali uz visoku cenu nema toliku prednost kao serija motornih ulja.
Uobičajeno gledište da se ulja u menjaču ne menjaju je naravno pogrešna međutim to nije toliko strašno kao isti stav po pitanju hidrauličnih ulja za kočione sisteme gde je 3 godine max. ako ništa drugo zbog higroskopnosti (upijanje vlage) tih ulja.
Mnogi savremeni automobili (Honda, Kia, Fiat, ...) imaju servisni interval promene menjačkog ulja i to na 60k km, 75k km ili 120k km. Ovde ne bih da širim priču sa (kod nas retkih) automatskim menjačima.
Uglavnom čak i kada nije propisan interval zamene ulja u menjačima (i transmisijama) bi trebala da se menjaju (osim kontrole i dolivanja) makar na 10 godina. Može i na 5 ali to je pomalo preterano, možda 7 kao kompromis?
Čak i najbolja transmisiona ulja imaju rok trajanja u automobilima od nekih 250 do 300k km. Kod teretnih vozila to bude duplo više. Dakle česta je pojava da se kupi polovnjak sa naštimovanih 150k km ili 200k km koji zapravo ima 50 do 100 hiljada više i uz 8 do 10 godina pravi je kandidat da se ulje zameni a u svakom slučaju makar proveri i dolije (onim iz servisne knjižice jer sigurno nije menjano a pitanje pre koliko godina je dolivano i provereno).

Biću odsutan 10-tak dana (zaslužen odmor, možda na cbc-u malo manje zaslužen) pa ćemo se čuti po povratku.
Definitivno obećavam novu temu za početak avgusta jer odavno nisam pisao ništa novo. Transmisiona ulja će ipak sačekati jesen a o rashladnim tečnostima pre oktobra nema potrebe, nadam se da sam sada dovoljno zaokružio temu.
Pozdrav i srećan ostanak (ili put, kako kome).

P.S.
Kristina, nemoj da se ljutiš što ti je "M-Power" zaključao temu, moraš priznati da si malo preterao. Osim što sipanje goriva (kako si ga opisao) ide na živce teško da može da se tako ukrade, no ne brini kako je moderator već rekao ima drugih načina.
U svakom slučaju ne sipaj na toj pumpi ili prijavi šefu objekta ili dalje centrali. Možda je automat neispravan pa ima nešto u tome što kažeš ali kao PRINCIP i uopšteno - ne drži vodu (gorivo; benzin, "ala ovde čudno pišu voda").
I ja sam malo promašio sa onim akcizama (mada je diskusija bila O.K. mada je zaista otišlo daleko od nečega što bi trebalo da bude na automobilskom forumu) i evo priznajem! U svakom slučaju podcenio sam genijalnost naših političara na vlasti i njihovu svemoguću ekonomsku meru - Inflaciju i pad vrednosti dinara. Eto sad i sa (pogođenih) 120 dinara nismo toliko odskočili od okruženja!! Alal vera majstori!

[bax76]

Re: Šta ste se smrzli?

E mene smotanoga prekasno sam naleteo na ovu zanimljivu temu

ZA destilovanu sam se ispalio izgleda 100 posto, uzeo sa u MAXIju, mada pise da je za hladnjake motora, pegle i ostalo...
Nije mi ni na kraj pameti bilo da je ona toliko bitna....

Menjao sam crveni Paraflu IP u Puntu posle 4 godine koriscenja, a to izgleda niko i ne menja tako rano, nego ja da budem azuran

E sad pored ove destilovane, imam jos jedno pitanjce koje me kopka, naime Paraflu je bio kupljen jos pre 2 godine, jer sam mislio da se menja na 2 godine, ali tad mi rekose da to ide na 5 godina, i onda sam ga cuvao do danas.

Na deklaraciji pise da je rok vazenja cak 10 godina, i sad se mislim da mu sa ove 2 godine sto je lagerova, nisam vec uzeo 2 godine od roka trajanja, iako se to ne slaze sa tekstom na deklaraciji.

Da li lagerovanje antifriza takodje utice na rok trajanja, kao i koriscenje, ili sam ipak miran sledece 4 godine.

Poz.