Šta ste se smrzli?

[expendable]

A što na dve godine? Rok im je obično 5 godina. Šta god da sipaš - nemoj česmušu nikako.

TT

I ovde bi trebalo da se završi ... no, "još ćemo se ćerati"*

* za prosečnog korisnika automobila, svakako ne - ovde je kraj. Za forumaše (entuzijaste) kakvi su CBC-ovci ima još šta da se kaže (na žalost).

[expendable]

Nakon 2 godine antifriz gubi ph vrednost i za mene to vise nije to...moze eventualno 3 godine...trebalo bi antifriz da bude baza,pa kad izgubi ph vrednost postaje kiselina i onda nagriza vodenu pumpu i druge delove kroz koje prolazi...Steva ce ti to strucnije objasniti...
Verovao ili ne na originalnom opelovom antifrizu(koji je usput preskup i retko ga ko nabavlja) stoji nacrtana slavina,odnosno da se razblazuje sa cesmusom...

Kako koji (na dve godine). Klasični da, OAT (zapravo) ne (u tome je i njihova suština, zato su napravljeni).
Moderni OAT RT (AF) su uglavnom bazno neutralni (nisu više bazni, tj. jedva da jesu, ali imaju "baznu rezervu" kao i svaki drugi). Organski inhibitori (i neorganski ali manje) deluju i u umereno kiseloj sredini ALi svakako da je pad pH vrednosti neminovan i RAZLOG za promenu AF-a.
Ipak, napamet tvrditi da se to događa duplo brže od standarda je preterivanje ... "može eventualno 3 godine" sa tim ću se složiti ali sa druge strane (ako se želi skratiti interval zamene a ne produžiti) pošto se radi o OAT tipu. Kod klasičnog AF-a je dve godine (ili sa Si - 3 god.) standard.

Slavina označava upravo česmušu ALI je oznaka da MOŽE i česmuša a ne da MORA česmušta (NE mora).

[expendable]

Toliko za pre podne ...

[expendable]

Aha, ipak radi paste ...

Slavina označava upravo česmušu.
Postoje priče da kad to stoji da MORA česmuša ali to “se po selu priča ali nije naučno dokazano” (teško da bi me iko u ovoj glaksiji u to ubedio, možda negde ima i nešto drugačije vode, veliki je kosmos).
Za jedan Fuchs-ov AF je postojalo takvo uputstvo (da ide samo za česmušom) ali je ono povučeno i (u međuvremenu izmenjeno).
U principu su svi AF-ovi “trpeljivi” prema česmuši (više ili manje, OAT-i naročito) ali je uvek bilo bolje sipati dest. ili demi vodu (o ovome ću reći još koju reč … predveče).
Ne vidim korist od česmovače (čak iako može a ne mora) osim u (možda i samo možda) jednom slučaju gde bi to bilo korisno. To su upravo japanski motori sa silikonskim zaptivkama koji koriste AF sa “zloglasnim” 2-EHA i/ili njenim solima. Ipak i tu česmušu treba pažljivo birati (više o tome kasnije).
Lično bih (za sada) savetovao (kao najbolji kompromis) pola-pola (dest.-česm.) čak i u tom slučaju (ako je uopšte, postoji samo opravdana sumnja da može biti).
Toliko za danas (makar za pre podne).
Nastavak sledi (makar za vikend).

[legenda]

Svaka cast Stevo...ko zna zna...profesor je profesor...japanski motor je u pitanju...Cesmusa ili ne pitanje je sad...
Nego mene interesuje ako bih zamenio cep expanzione posude,recimo da je fabricki pritisak u sistemu 1.2 bara,sa nekim za opelove motore vece zapremine,recimo od 1.4,1.5 bara i nasuo umesto 50%:50%,recimo 30% antifriza i ostalo demi vode(sam cu da je napravim u kazanu za rakiju,pa cu malo da dodam izvorske ispod bukve)
Da li bi se na taj nacin povecala tacka kljucanja,posto voda bolje odvodi toplotu,plus veci pritisak...
Auto kupi polovan slobodno i to samo zeldija...onda prvo odseci katalizator i prodaj,da ti ga kao meni ne bi drugi sekli na parkingu...e onda ces da dobijes auto iz Mad Max-a...ostao mi je samo jos egr da zacepim pa mogu ulje da menjam i na 8k km...hvala puno...Srecna slava svima koji slave...

[expendable]

Ukratko:
Koristi G30 pre svega, VW TL-774D/F (VW G12/12+) a ne G12++ ...
Kako povećati pritisak u sistemu (i da li može tako i da li je uopšte to dobro, ne bih rekao) je nešto u šta se ne bi mešao i za šta nisam dovoljno stručan.
Što se tiče toga koliko AF-a, 30% (recimo 1:2, tj. 1/3 zapreminski) je minimum da bi inhibitori korozije delovali.
Ipak, zaštita je samo do -18, pa je moj savet da ideš sa bar 40% (3lit. na 4l vode, što je 3/7 ili 2+3 što je tačno 2/5 ili 40%) jer je to dovoljno do -25 (-28 ali računaj malo manje bolje nego više) što je već dovoljno za sve osim najhladnijih planinskih predela. Mislim da baš Opel ima (fabrička) punjenja 44% za toplije krajeve i 52% za hladnije, ali možda više i nije tako ... (ili beše Chevrolet).
Izvorska voda (nehlorisana) ako je bistra ("k'o suza") može da se koristi naročito uz destilovanu (može biti i malo tvrđa ovako će biti taman).
Pozdrav!

[expendable]

Česmovača je puna kamenca, zato se ne sipa (ili samo u krajnjoj nuždi). Taj kamenac može da dovede do raznih problema.

TT

U principu ispravno ali nedovoljno precizno.
Zvanično se i kod starijih AF-a (doduše mislim da je granica bila niža 14°dH ili 18), a naročito novijih (OAT) može koristiti obična voda (iz vodovoda, izvorska) ukoliko ispunjava uslove (fizičko-hemijske karakteristike) za pijaću vodu i ukoliko nema tvrdoću veću od 20°dH (cca. 360 mg/l CaCO3).
Lično mislim da je preterano, i da je svako korišćenje jako tvrde vode (preko 14°dH ili 250mg/l) nije dobro!
Što mekša voda to bolje, idealno blago bazna i tvrdoće ispod 10°dH (180 mg/l CaCO3) ... većina vodovodskih su na granici ili preko toga ali treba se raspitati u lokalnom vodovodu. Osim toga, tu je i hlor (makar sada ograničen na 0,5 mg/l), eventualno koloidi u tragovima (mada ako prolazi test mutnoće, što je uslov da bude ispravna fiz.-hem. onda je o.k.).
Zvanično je (a ima i u naučnim radovima) potvrđeno da su OAT RT (AF) manje osetljive na običnu vodu, ali ipak ostaje da je proces formiranja zaštitnog sloja najefikasniji uz prečišćenu (demi ili dest.) vodu.
Na papiru ne izgleda kao veliki problem (naročito uz korišćenje AF-a) ali sam se nagledao hladnjaka punih kamenca (verovatno korišćena samo voda i/ili nerodovno menjanje, sasvim sigurno obična voda, sama ili uz AF).

[expendable]

koliko ima kamenca u 6-7 litara česmovače?

U proseku - ne tako mnogo (ovde moram da se složim). Npr. za umereno tvrdu vodu oko 2g.
Deluje malo, i uz menjanje na 5 god. i dodatno zaštitno dejstvo OAT-a, još manje (praktično se može zanemariti).
Ipak, ako se koristi česmovača TREBALO (moralo) bi da bude makar umerene tvrdoće, što mekša to bolje.
Kod klasičnih AF, uz zamenu na dve godine, za 10 bi se moglo nakupiti 10g što "fino" raspoređeno već može praviti problem.
Jeste, česmovača je manje korozivna ali nije od značaja osim ako se koristi čista voda (glavni mehanizam je upravo taloženje kamenca koji smanjuje korozivnost ali pogoršava prenos toplote) što ionako NIJE preporučljivo (ja to NIKAKO ne preporučujem, iako ljudi to uporno rade).

[expendable]

I na kraju ... sipati leti čistu vodu a samo zimi AF, to je nekako samo za zaludne. Voda nije dobra, česmovača (čista) iz više razloga, a demi kao korozivnija.
Spominjano je na početku (ali je nadam se odbačeno kao nepraktično, čak i sa inhibitorima korozije, osim za trke).
Naravno, dolivati česmušu ili napraviti 50% smešu sa njom nije nešto posebno strašno ali je svakako bolje koristiti prečišćenu vodu, ili makar mešati sa česmušom, naročito ako nije poznata njena tvrdoća.
Tako da su svi pomalo upravu i svako će odlučiti po svom nahođenju.
Česmuša sigurno NIJE obavezna, preporuka je da se ne koristi (već samo da može da se koristi i to samo ako nije preterano tvrda).
NAJVAŽNIJE je AF menjati redovno ("običan" na DVE, G11 na TRI, OAT na 4 ili 5, G12++ i više, naročito prvo fabričko punjenje ali je 5-7 god. ipak razuman rok).
Posebni slučajevi produžene zaštite (obnavljanjem aditiva, slučaj Mercedes, pominjan u temi) su retki ALI i tad se RT (AF) mora menjati (makar na 15 god. bar prvi put, posle ako se ne menja u servisu, menjati na TRI godine (G11)).
I to je (manje-više) sve (da ne dužim).

[DS9]

To su upravo japanski motori sa silikonskim zaptivkama koji koriste AF sa “zloglasnim” 2-EHA i/ili njenim solima. Ipak i tu česmušu treba pažljivo birati (više o tome kasnije).

Nije mi namera da hvatam za reč ali boldovano iz citata može neko da razume na različite načine pa mislim da bi trebalo dodatno objašnjenje, a u slučaju da grešim onda će moja napomena još više koristiti.

Dakle suština priča oko izbora antifriza ima istorijsku podlogu u smislu da su veliki proizvođači motora (čitaj - japanci,amerikanci i evropljani) sa različitih kontinenata zbog razlike u konstrukcijama (tačnije materijala od kojih su načinjeni blokovi, kao i dihtunzi) zahtevali različit sastav antifriza. To je rezultiralo time da danas morate da budete oprezni kada birate antifriz ako imate nameru da nabavite neki kome ne stoji eksplicitno da zadovoljava normu koju traži za antifriz vaš proizvođač vozila ( - jer prosto rečeno na tržištu imate gomilu i kusog i repatog.

E sad, dolazimo do ovog što sam boldovao - i mislim da treba napomenuti (ko nije ukapirao) da su japanski proizvođači zbog toga što su njihovi dihtunzi sadržali silikon - upravo zahtevali antifriz koji ne sadrži 2-EH (ili 2-EHA) jer takav (koji je sadrži) može da razloži/pojede dihtung (inače sa zaštitom metala nema problema)

Dakle Stevina (expendable-ova) napomena ne znači da svi japanski proizvođači koriste antifrize sa 2-eh, nego se odnosi baš na one koji su u tome egzemplar (među japancima), pa je stvar dodatno čudna, jer oni koristi antifriz za koji postoji uverenje da će napraviti problem sa silikonskom zaptivkom (a što mnogo ne tangira te pojedine japanske proizvođače ).

Kako stoje stvari, istina jeste onako kao je Steva naveo, da je ozloglašenost (samo) u navodnicama i da su ovi japanski egzemplari primer da neće biti katastrofe ako se upotrebi antifriz sa 2-eh - čak i ako/kada sadrže silikonske zaptivke, a ako sam dobro shvatio Stevu (kada pominje gde bi bila zgodna upotreba česmovače) usled prisustva minerala u česmovači deo 2-eh bi se vezao i time njen ozloglašeni potencijal prema silikonu umanjio

[expendable]

Saglasan sa napisanim.
(ukratko je kao što je napisano; metali, čak i novi materijali (Mg-Al legure) nisu nikad bili u pitanju što se zaštite tiče (sa ili bez 2-EH) ostaje samo vremensko trajanje zaštite koje je izgleda sa 2-EH kiselinom postalo izvesnih 5 god. (sa malim faktorom sigurnosti preko) a to da se trpi čak i umereno tvrda voda je iskorišćeno (najverovatnije, tako mi se bar čini) da smanji negativne efekte na zaptivke (koji se ispoljavaju tek dugotrajno)).

[DS9]

Da se vratimo na antifrize u motoriu i to sa gotovo čistom hemijom pa će taman expendable tj. Stalker imati dobar šlagvort.

Uvod u priču je insistiranje Tojote da u svom motoru koji dakle ugrađuju i evropski proizvođači (1.0 kod modela Aygo tj Citroen C1, i Pgt 107) nikako ne trebe da ide preporučeni antifriz za ostale PSA motore tj Glysantine G33. To inače navodi Citroenova tehnička dokumentacija tj. servisno uputstvo.

Ako čovek pogleda malo detaljnije po internetu, naići če na uopštene podatke - tipa da su japanski proizvođači najranije počeli da koriste aluminijum i shodno tome određenu formulaciju antifriza, dok su evropljani činili to nešto kasnije (ali ranije od američkih proizvođača).

Kada se pogleda razlika u sastavu antifriza između japanskih i evropskih Long Life tj. dugotrajnih antifriza - uglavnom se može zapaziti da ovi evropski sadrže za inhibitor korozije supstancu 2-etilheksanoičnu kiselinu (ili 2-etilheksanoat, pretpostavljam) tj skraćeno 2-EH.

Ljudi koji voze PSA vozila teško mogu da dođu do G33 jer je on rezervisan samo za servise, sa obzirom da se nabavlja jedino uvećim količinama. Zbog toga se koriste drugi dugotrajni antifrizi, a pošto PSA preporučuje Total - po pravilu se koristi GlacElf/CoolElf AutoSupra kao najkvalitetnija varijanta (koja dakle sadrži 2-EH).


Znam da će Stalker imati vrlo poučan komentar oko ovog, ali je ovo pitanje i za one koji poznaju materijale dihtunga i creva. Na internetu se mogu naći slike recimo Cummins motora čiiji su neki dihtunzi sadržali silikon pa ih je antifriz koji sadrži 2EH lagano razjeo i shodno tome izazvao sled katastrofičnih događaja.

Gornji citat tj deo mog komentara je praktično samo link od koga treba početi sa čitanjem (i komentare koji su dati nakon toga) - da bi se sasvim razumela priča.

Ukratko - PSA insistira na svim svojim vozilima sa PSA motorima antifriz sa PSA odobrenjem - odnosno basfov Glysantin G33. Tom antifrizu je donekle diskutabilan sastav pa nije baš sasvim jasno da li antifrizi nešto drugačijeg sastava mogu dugotrajno bezbedno da se upotrebe (jer najčešće sadrže 2-EH koji može uticati na propadanje dihtunga koji sadrži silikon).

Međutim, neke informacije kažu da je sasvim bezbedno koristiti antifriz na bazi 2-EH i praksa pokazuje da je u nedostatku zvanično odobrenog Glysantin G33 - odgovarajuća zamena npr. totalov Coolelf/Glacelf Autosupra (što npr. izgleda da podržavaju i zvanični PSA servisi u Rusiji) ili relativno slični antifrizi drugih proizvođača.

Sledi priča o tomešta sam zatekao na svom auto prilikom zamene termostata.

Dakle već je opisano da se radi od Citroen C3 1.4 HDi godišta 2006. koji je sa nepoznatom kilometražim uvezen 2011. Tada je ispušten nepoznati antifriz pa se 2-3 godine koristio Glacelf Autosupra. Nakon toga je oko 2014. odlučeno da se sistem ispere (čistom vodom) i da se koristi famov Long Life koji takođe sadrži 2-EH.

Za sve to vreme se na vrhu posude nakupila skrama nepoznatog porekla (ista takva je zatečena kada je kupljen auto, koja je tada očišćena). pa se pretpostavilo da eventualno potiče od dihtunga. Pri tome je konstatovano da sistem gubi rashladnu tečnost u količini od oko 0,25 L (količina između MAX i MIN) za nekih 8000 km. Pregrevanje sitema nikada nije primećeno.

I sve bi bilo uobičajeno da u januaru kada su bile ekstremno niske temperature prilikom jedne provere nisam konstatovao da je posuda prazna tj da se izgubilo litar tečnosi za par dana. Iz dva sukcesivna dolivanja sipano je ukupno 1,1 L vode, a sa porastom temperature u februaru prestalo je bitno gubljenje rashladne tečnosti.

Prijatelj koji održava auto reče da je video tragove antifriza oko termostata pa mu sledila zamena. Za uskršnje praznike je auto bio u radionici kako bi mu se otvarao i menjač pa se menjao i termostat.

Dakle ispušten je rastvor posle tri godine (a sistem nije ispiran jer je pripremljen isti famov antifriz), Možda sa slike ne deluje baš tako, ali je rastvor bio bistar i nije odavao znake korozije.



Skinut je termostat koji se nalazi u plastičnom kućištu ( u koje je đuture integrisan i senzor temperature). Sa desne strane slike, gde je iskočio dihtung vidi se da je i odlomljeno parče plastike. Čini mi se da vidim tragove karbonata/kamenca a znam da ja nikada nisam sipao običnu vodu, pa je to verovatno od ranije.

Najinteresantnije u celoj priči je gumeni dihtung - koji ne pokazuje znake da je nekako razjeden, osim što je možda povećao svoju ukupnu dužinu. Deluje mi poprilično elastično, par puta sam ga prilično rastegao ali ne puca kako bi se očekivalo od oštećenog dihtunga. Mislim, možda u sebi i sadrži silikon - ali ne izgleda da ga je antifriz oštećivao niti da skrama sa posude potiče od njega. Doduše sa desne strane u pravougaonom polju između dve rupe se nalazi nekakva masna skrama koje nema na levoj strani.





Novi termostat kupljen u kitkomercu je došao sa kutijom na kojoj piše Calorstat by Vernet (skuplji Facet nisu imali)




Na sebi nema takve oznake osim papirnog stikera.
Jedan skorašnji od iste firme iz kitkomerca je za corsu C ostao otvoren posle manje od stotinu kilometara pre koju nedelju. Inače, u nekim detaljima se fizički razlikuju stari i novi termostat.

Na slici između dva termostata se vidi deo oidlomljenog parčeta plastike.




I dihtung izgleda drugačije



Ostalo je rutina, pa je auto dobio novi antifriz, a sada posle oko 1000 km nema gubljenja tečnosti, Na žalost, u cajtnotu nije bilo vremena da se očisti posuda od skrame.



Originalni termostat u ovlašćenom servisu košta više nego dvostruko od ovog.
Kada sam pitao prijatelja - da li stvarno misliš da je ovo Calorstat, reče
Da, piše na kutiji (obaška što su mu se u kitkomercu kleli da ovo nije falifikovani kinez).

Videćemo koliko će da izdrži, a za sada izgleda korektno završava posao.

[Minketa01]

Drago mi je da sam prihvacen u ovako dobrom drustvu. Ovo je moj prvi post, ne racunajuci predstavljanje. Jos jednom, hvala na dobrodoslici.
Da predjem na stvar: ozbiljno sam shvatio sve tecnosti u autu, posto sam procitao lekcije Steve Stalkera. Od motornih ulja sipam samo Motul, X-cess dok sam vozio Alfu 156 1.9 JTD 8v, sada X-clean u SAAB 93 SS 1.9 TiD 110kW. Ovog vikenda je trebalo da menjam termostat i to je bila doba prilika za promenu antifriza. Nisam imao para za Inugel Optimal, uzeo sam Eneos Hyper Cool XLR. Valjda sam dobar izbor napravio. Vodio sam se pre svega standardom GM 6277M. Elem, sad to treba upariti sa krstenom (da ne kazem osvecenom) vodicom. Procitao sam ceo thread. Gde god udjem u potrazi za vodom nailazim samo na demi. Ako sam dobro razumeo temu dobra je jedino za pegle.
Gde da kupim dobru destilovanu vodu za mesanje sa antifrizom?

[comi 1342]

Apoteke Janković, 150 din -5 l

[expendable]

Da, npr. apoteke mogu biti dobro mesto da se kupi dobra (destilovana i/ili demineralizovana) voda.
Po navedenoj ceni bi morala biti demi voda.
Inače voda za pegle ne mora biti loša (često je i izuzetnog kvaliteta), ali može da se "zalomi" i sa kraja (pred regeneraciju) pa da bude malo i lošija (imao sam nekoliko merenja takve, mada tek oko 20-25 mikrosiverta po cm, što je još uvek solidno, ali ne po standardima, ispod 5 kao najliberalniji).

Izbor Eneos antifriza je sasvim o.k. (btw.)

Osim apoteka tu su i benzinske pumpe, npr. NIS je imao jako dobru vodu (mada su jako poskupeli u poslednje 2-3 god.) ... sad je teško reći ... nešto mi i ne deluju tako (nisam doduše merio duže vreme), ne mora da znači ali čemu onoliki vazduh u njima (koji se na toplom izdvaja, nije obavezno da ga nema ali što manje to bolje). I naravno, prodavnice autodelova. Ako se dobro sećam Technocar je imao izuzetno dobru (nekoliko puta mereno uvek ispod 5 čak i oko 1) a bio je jeftin "do bola" (jedna od najjeftinijih pre par godina).

I ... samo bez nervoze, čak i pegluša je o.k. jer moderni antifrizi mogu i sa česmušom da se mešaju (no naravno, nije baš idealno), makar ako nije preterano tvrda voda. Rosa i Prolomka su skoro o.k. (veoma meke vode) ali imaju i dispergovani (koloidni) SiO2 što (eto) baš i nije idalno ...
Dakle, sve što je ispod 50 mg/l CaCO3 (3 nem. step.) je o.k. a to ispunjavaju i pegluše.

Prava destilovana (za injekcije) je verovatno oko 100 din./l a teško ju je i kupiti (bar kod nas, u inostrancstvu je od 0,50-2 €/l i može se naći u apotekama čak i u litarskim pakovanjima).

Još jednom pozdrav za novog člana ("Minketa01").