Balansiranost motora (preciznost izrade)

[M-power]

Ne znam na koga si mislio ali ja i definisem bas redni motor i to one najvise zastupljene redne motore kod kojih je ta remenica zastupljena na pr. kod WV pasata, golfa i dr.

[BOOST]

Pokrivanje lose konstrukcije radilice!!! Ma na koga da sam mislio, mislio sam na da redom motoru koji je odradjen kako treba netreba prigusivac. Jos posebno ne jednom koji ce se voziti na trkama kao sto su ovi opisani motori, sa velikom dinamikom obrtaja. Prigusivac ima efekta na masinama koje ce da vrte na konstantnim obrtajima , najbolji su sa flying masama ali samo za konstantne obrtaje i za V motore.

Ovo je prica sama za sebe i zauzela bi razvijanjem u temu bar 10ak stranica.. bude Off ovde..

bdw: koristim rech mislio, jer me navlacis na nju, nema mislim, znam.

[M-power]

U pravu si, fina tema na kojoj nismo bas poradili, tako da edukacija se nastavlja ovde

[BOOST]

ISO-tolerancije:
Tazbalansiranost se meri u tezini prema duzini u ounches/inch, ili se konvertira u gram/inch.
ISO-standard za balansiranje SUS motora se zove:
G-6.3 za trkacke motore.
G-16 za normalne standardne motore.

Industriski standard za balansiranje radilice po ISO:

Standardni motori.............0.5 ounce/inches ( 14.17 grama/25.4 mm )
Trkacki motori...................0.2 ounce/inches ( 5.67 grama/25.4 mm )
NASCAR.........................0.1 ounce/inches ( 2.83 grama/25.4 mm )

1 ounce = 28.35 grams
1 inch = 25,4 mm

Razbalansiranost prema centrifugalnoj sili:
Jedan rotirajuci elemenat, npr. radilica koja je u pokretu izaziva centrifugalne sile. Sama razbalansiranost = masa koja je uvek ista, aki dobija povecan znacaj sa obrtajima. Uchetvorostruci se prilikom dupliranja obrtaja, udevetostruchi se prilikom 3 puta vecih obrtaja. Znaci sa da kazemo 500 rpm na 1000 = x 4, sa 500 na 1500 rpm = x9.
Pri 5000 rpm to daje povecanje od x 100.
Znaci 1 gram pri radijusu od 1" bude 100 grama sile na 5000 rpm.
To zvuci verujem puno ali lezajevi, uljani film i prigusivac imaju efekat na smirenje do ? pound/lbs jako dobro.

Obratite paznju da ISO standard dozvoljava za standardne motore duplo vece tezine te je lako izrachunati sile sa kojima se sve treba boriti za jedan vibraciono slobodan rad motora.

[Nenad]

Passat B5 1.8t ima obicnu remenjacu bez "prigusivaca" a koliko sam video i ostali redni motori Vagena. V motori imaju remenjacu sa prigusivacem ali svi znamo kako razlicito deluju sile na radilicu prilikom rada klipova na V i na rednom motoru.
Inace kod Vagena je ovo vise radi dodatnog osiguranja od kvara i zbog "gutanja" parazitskih shumova koji se pojavljuju od drugih agregata koje pokrece remen.
Licno vec 2 godine (oko 35000) vozim sa olaksanom remenjacom (avionski Aluminijum) bez prigusivaca i jedino sto sam za sada primetio je povecan shum "motora". Od toga godinu sa kompresorom,, tj. vecim opterecenjima na motor. I za sad je sve o.k., da li ce tako i ostati-videcemo.

[sw.brick]

Volvo na rednim sestacima i na rednim sa 4 cilindra redovno stavlja harmonic damper, vec decenijama (svi klasicni motori, ukljucujuci i turbo varijante).

i na oba koja sam imao do sada je uvek bio damper iako je redni motor a ne V.

kao sto rece M jedina mana i moguca greska je da posle mnoooogo godina i mnoooogo prevezenih kilometara guma popusti i da oba prstena dampera pocnu da se medjuosbno "setaju" i prave probleme.

na Volvou je rezultat primene dampera da na leru rucica menjaca miruje, ne trese i ne klati kao i da motor mirnije radi.

da li je to sminka, ili ima svoju svrhu kao deo konstrukcije motora nebih nagadjao, samo znam da vlasnici pomenutih Volvo i Mercedes motora nemaju razloga ni da znaju da sta je radilica, lezajevi ili da ikada u zivotu zbog toga auto poseti servis.
pa cak i milione km izdrzi ista radilica bez ikakvih obrada, a lezajevi po pola miliona km i vise.

mozda je to kombinacija precizne izrade i amortizera harmonicnih vibracija, mozda slucajnost, mozda nesto trece tek ne vidim razlog da se ne koristi taj tako jeftin deo ako moze da pomogne.

kao i uvek, najvise me zanima zasto amortizer vibracija valja i koristi motoru ili je stetan i ometa normalan rad ?

bas mislim na redne motore, iskustvo sa 4 i 6 cilindara od 2000 do 3000 kubikakoji su imali taj amortizer vibracija.

[BOOST]

Brick, i SAAB je 1994 preshao na livenu radilicu sa kovane i koristi se sa prigusivachem, nadam se da ti je sad jasnije
Zato i koristim radilicu od pre 94 te mogu koristiti remenicu za nju, koja je laksa.

Inache neskodi, moze se gledati kao preventiva to sto je Volvo uradio, jer sa jede rezonansne frekvencije, da, no na tim motorima su na niskim nivoima te nisu neophodne ukoliko je malo vishe para u radilici.

[Nenad]

Moja generacija Passata V6 i Audija A4/A6 sa istim motorom ima kovanu radilicu.

[BOOST]

Nice, neki napreduju, neki padaju uz pomoc Amera

[sw.brick]

aha, znaci obrada pri izradi je kljucna razlika, uvek se nesto novo nauci ovde.

nego, vidim da je GM napustio Subaru, da nece mozda da odustane i od Saab-a, sta mislis ?

[mirdza]

vec vidim BOOST-a

[KdF]

Opste je poznato da su kovana vratila otpornija na lom od livenih. To bi lepse objasnio neki masinski strucnjak...

[overspeed]

Nema tu shta puno da se kazhe, kod predmeta obrade koji je naknadno obradjen kovanjem se poboljshavaju mehanichka svojstva jer se povrshinski sloj naknadnom obradom dodatno ojachava. Livenje je jeftiniji i brzhi proces i uglavnom se primenjuje, izmedju ostalog, i u auto-industriji, kao generalni tj. uobichajeni nachin izrade mnogih komponenata. Kovanje, sa druge strane, zahteva dodatnu obradu tj. dodatno vreme tj. dodatne resurse tj. dodatnu radnu snagu, a sve ovo koshta... =] Ne rachunajuci tuning i auto-moto sport, naknadnu obradu kovanjem kao standardan proces danas rade najveca imena u automobilizmu kod svih svojih modela, ali su ti troshkovi ionako vec "pokriveni" cenom koja je sve samo ne "standardna"

[civi]

A kakva je fora sa lomljenjem a ne secenjem pojedinih delova( novi psa-bmw 1.6 motori)