TDI vs TD vs HDI

[Sasha]

Razlika između HDI i TDI motora

Ovo je dilema koja muči mnoge u poslednjih pet godina, odnosno, od kada je Peugeot-Citroën izbacio na tržište svoj revolucionarni HDI ? common-rail (komon rejl) motor od 1997 cm3, u verzijama od 90 i 109 KS. Ovaj motor je prvo ugrađivan u modele Peugeot 406 i Citroen Xantiu, pa u Peugeot 306 HDI, a kasnije i u Citroen C5, dok se sad ugrađuje i u modele kao što su Peugeot 206HDI i Peugeot 307. Peugeot je veoma brzo izbacio još bolji i jači motor, 2.2 HDI, sa 16 ventila i dve bregaste osovine sa svojih 136 KS, koji je gotovo sportski motor ? ako ne po zvuku, onda po perfomansama. Zbog toga ne predstavlja nikakvo iznenađenje činjenica da je taj motor našao mesto pod haubom sportskog Peugeot-a 406 Coupe, te prestižne limuzine Peugeot 607. Sve do tada je Volkswagen suvereno vladao tržištem sa svojim motorom TDI, koji se, pored toga što je do tada bio najbolji dizel, takođe nalazio u najprodavanijem automobilu svih vremena, njegovom visočanstvu Golf-u (u ovom slučaju Golf-u 3).



Volkswagen još uvek ne ugrađuje common-rail motore: on primenjuje sistem pumpa-brizgaljka. Razlika je samo u jednom veoma bitnom detalju ? kod HDI motora snabdevanje gorivom svakog cilindra ide zajedničkim kanalom (common-rail), umesto da gorivo putuje odvojenim kanalima do svakog cilindra, i onda se ubrizgava direktno u njega (TDI). U zajedničkom kanalu ? cevi vlada konstantan pritisak, koji se prenosi dalje na cilindre. Time je dobijeno na vremenu, jer je pritisak u svakom cilindaru isti, te motor bolje reaguje na gas i nafta bolje sagoreva, a potrošnja je manja. Zato su obični TD motori delovali malo tromo, jer je proces stvaranja pritiska za svaki cilindar relativno spor. Common-rail zajedničkom linijom snabdeva sve brizgaljke, koje kontroliše računar, određujući vreme aktiviranja i količinu smeše koja se ubacuje direktno u cilindar, zbog čega se ovi motori i nazivaju motorima sa direktnim ubrizgavanjem.

[Sasha]

I u HDI motorima postoje dve osovine sa protrivtegovima za uravnoteženje rada motora, što možete primetiti kada startujete HDI motor, koji, i dok je hladan, radi mirno, "ne trza". I po zvuku motora verovatno će vam se učiniti da je to neki "prigušeni" dizel, dok, kada sedite u automobilu, nećete osetiti da je reč o dizelu, osim ako niste "ekspert" za motore. Uopšte, ceo motor je kompjuterizovan, a centralni procesor reguliše kompletan rad motora jednim tako kompleksnim procesom, da se jednostavnim reprogramiranjem softvera može promeniti "karakter" motora i čak mu se povećati i snaga, što je tzv. digitalno tjuniranje. Naravno, ako to uradite neznatno se povećava i potrošnja, ali se takođe smanjuje vek trajanja motora. Iz tih razloga, ukoliko preduzmete ovaj zahvat u toku garancije gubite pravo na nju.



Sve u svemu, HDI, ali i drugi common-rail motori, kao recimo Mercedesov CDI, Fiatov JTD, Volvov D-5, BMW-ov D (ima oznaku D, ali se radi o izuzetnom common-rail motoru, možda čak i najboljem), imaju prednost u odnosu na TDI motore (Volkswagena, Audija, Škode i Seata), a te prednosti se ogledaju u mirnijem radu i boljoj dinamici. Ovo znači da efikasnije rade u širem području obrtaja motora, tj. da im je kriva obrtnog momenta blaža, te imaju bolje izduvne gasove, odnosno, manje zagaduju životnu okolinu (ako je nekom to važno).

[Sasha]

Prednost TDI motora je u nešto nižoj potrošnji, koja iznosi oko 4% ?ali samo pri konstantnoj brzini, što je u praksi retko ostvarivo. U gradskoj vožnji i vožnji gde je česta promena režima rada motora, potrošnja je manja kod HDI motora za nekih 10%. Napominjem da su ovo rezultati iz testova brojnih revija, a ne fabrički, jer se njima ne može baš uvek verovati. Ipak TDI motori daju nešto bolje perfomanse, odnosno, bolje ubrzanje, pa čak i međuubrzanja (od 80-120km/h), i to čak za 10-15%. Naravno, ako poredimo motore iste kubikaže i slične snage.

Sve u svemu, common-rail motori (HDI, CDI, JTD, D-5, CRDi, dCi, DTI) su uglađeniji, tehnološki napredniji, čak i štedljiviji. S druge strane, TDI motori su praktično dovedeni do savršenstva, i još uvek su po perfomansama izjednačeni sa common-rail motorima, ako nisu i bolji. Na vama je da se opredelite između naprednije tehnologije i tehnologije koja kasni za pola koraka, ali dovedene do savršenstva, pogotovo u Audiju.

[Sasha]

Razlika između Turbo Diesel i TDI motora

Mnogi prodavci automobila često se koriste neznanjem i nesigurnošću nedovoljno upućenih vozača, pa pokušavaju, recimo, Audi 100 TD iz 1988. da utrape nekom jadniku sa objašnjenjem kako je to u stvari TDI, i kako je to jedno te isto, sa jednim jedinim slovom "i" razlike.

Istina je, međutim, malo drugačija. Ljubitelji dizel motora su dugo morali da se zadovoljavaju modelima sa turbo punjačem, koji se pokretao kroz rad izduvnih gasova, i koji je dizelašima davao živost, uz još uvek traktorski rad motora. Međutim, modeli sa Turbo Diesel motorom trošili su znatno više u odnosu na automobile sa običnim dizel agregatima ? u proseku za četvrtinu. Takav motor nije mogao da dostigne životni vek običnog dizel motora, a još uvek je kaskao za benzincima, kako u ubrzanjima, tako i u maksimalnim brzinama. Ovo, jednostavno, nije bio motor za "naterivanje" po auto-putu, mada je mogao da posluži za praćenje nekog jačeg benzinca ? do treće bandere. Prvi automobil na svetu koji je imao turbo dizel agregat sa direktnim ubrizgavanjem bio je Fiat Croma 2.0i.d.TD, koji je predstavljen davne 1988. godine. Ovaj automobil imao je izuzetno nisku potrošnju, ali se njegov motor, s druge strane, odlikovao grubim radom, a performanse su mu bile na nivou motora sa klasičnim turbo dizelom.

1991. godine Audi lansira TDI motor, što znači Turbo Direct Injection ? odnosno, turbo dizel sa direktnim ubrizgavanjem. To je bio motor od 2.461 cm3, redni petocilindraš, koji je bio štedljiviji čak i od običnog dizela, i odlikovao se mirnim radom. Inženjeri Audija su ovo postigli ugrađivanjem osovine za uravnoteženje rada motora, što je posebno dolazilo do izražaja kada je motor hladan. Ovaj motor je imao pristojnu snagu i ogroman obrtni moment pri niskim obrtajima motora, koji je ovom Audiju omogućavao fantastična međuubrzanja ? od 80 do 120 km/h u četvrtoj ili petoj brzini, koja nisu mogli da postignu mnogo jači automobili sa benzinskim šesnaestoventilskim motorima. TDI motor je, jednostavno, napravio pravu revoluciju kada su u pitanju dizel motori, jer je omogućavao oštru vožnju uz malu potrošnju.

[Sasha]

Motor TDI radi na principu direknog ubrizgavanja po sistemu pumpa-brizgaljka. Pumpa visokog pritiska šalje naftu putem cevi do brizgaljki, koje ubacuju naftu direktno u cilindar, gde se vrši sagorevanje. Sama pumpa pomoću kompjuterskog procesora upravlja radom brizgaljki.

Kompjuter u hiljaditim delovima sekunde izračunava vreme i količinu ubrizgavanja u cilindre u zavisnosti od broja obrtaja u motoru, tako da pri umerenoj ? to jest, sporijoj ? vožnji kompjuter menja odnos smeše i u cilindre ubacuje siromašniju smešu, kako bi potrošnja bila manja. To u praksi znači da, kada automobil vozite na pola gasa, pažljivo i bez jurnjave, potrošnja iznosi oko 7 litara nafte (odnosno euro diesela, koji je neznatno skuplji), na 100 km pređenog puta. Pri bržoj, forsiranoj vožnji, potrošnja ne prelazi 9 litara. Uporedimo samo taj podatak sa potrošnjom benzinskog motoroa slične snage, koji pri normalnoj (umerenoj) vožnji troši 8,5 litara benzina, što je cifra koja se lako pretvori u 12 litara i više čim se papučica stisne malo jače (da i ne govorim o mnogo većem naprezanju benzinskog motora, što je u našim uslovima veoma bitno, jer se uglavnom kupuju manje-više isluženi atomobili 6-7 godina stari, sa oko 200 000 km-a iza sebe). U gradskoj vožnji, prednost je opet na strani TDI motora, a razlika je još izraženije, jer on postiže optimalnu radnu temperaturu brže nego bilo koji benzinski motor, tako da mu je vek trajanja znatno duži (uz, razume se, redovno održavanje). Na žalost, činjenica je da je nafta ili euro diesel na našim pumpama izuzetno lošeg kvaliteta, te vlasnici ovakvih vozila na našim putevima imaju velikih problema zbog čestih kvarova pumpi, koje jednostavno ne podnose naftu lošeg kvaliteta.
Skracenice kao što su HDi, JTD, CDI, CRDi, TDCi, DITD, D-4D, dCi, DTI, TiD i D5 služe da označe isti (ne identičan) tip motora, koji se zove common-rail. Ovo su turbo dizel motori sa direktnim ubrizgavanjem, ali sa drugačijom tehnologijom od TDI motora. Navedene skraćenice su različite isključivo iz marketinških razloga, pa, na primer, imamo slučaj da jedan isti motor kod Peugeot-a i Citroën-a ima oznaku 1.4 HDi, a kod Forda oznaku 1.4 TDCi.