HHO - Praktična primena

[painter]

Re: HHO - Praktična primena

Koliko ja znam "pasivna" znaci da je izolacija toliko dobra da nema potrebe za "aktivno" grejanje vec neko "usput" a to ne mora biti sunce,moze biti cak i sijalica ili kuhinjski sporet,recimo. (suncani kolektori spadaju u "aktivno" grejanje). Inace,postoje i kuce koje nisu "pasivne" po standardu izolacije ali imaju "pasivno" solarno grejanje. Dakle,ako ne gresim jer se nisam skoro bavio ovim,trebalo bi razdvojiti nisko energetske kuce sa pasivnim solarnim grejanjem i pasivne kuce po standardu izolacije. Nisko energetska kuca ima na obicnom bloku oko 20cm stiropora a pasivna oko 40cm,ako se dobro secam. Dakle,pasivna kuca o kojoj smo pricali HALLO i ja podrazumeva objekat kojem ne treba aktivno grejanje vec dogrevanje,a to dogrevanje trazi 10W po kvadratu,pa biraj elektricni grejac,ugalj,gas,ili SUNCE,svejedno. Eh sad,posto je Pera Zdera u struci a ja sam samo "hobista" moze biti da zna bolje... Ali o kolicini HHO gasa za zagrevanje bilo kog objekta uopste necemo raspravljati,kad napravimo uporedicemo rezultate i to je to.

[Dora]

Re: HHO - Praktična primena

Čovek je hteo reći da ako za jednu kuću treba 100 cepanica da se zagreje, pasivnu kući greje sunce u vrednosti od 90 cepanica a ti dodaješ 10 cepanica... Kuća kao moja koja nema izolaciju treba 130 cepanica Tu vredi taj HHO pa zavisi da l itreba 130 cepanica ili ako se smandrlja nešto oko toga da treba 40 cepanica a daje isti efekat kao 130 cepanica..

Al sam ga objasnio

[halo]

Re: HHO - Praktična primena

Painter,
niskoenergetskoj kući zahteva više energije - aktivne (električna, tečno, gasno ili čvrsto gorivo) nego što zahteva pasivnoj kući sa dobro propisanom termoizolazijom, dobrom zaptivenošću kuće i pravilnim rasporedom prostorija prema stranama sveta.

Reč pasivna znači da kuća kao cvet SPONTANO sama otvara danju (ručno ili automatski podizanjem termalnih zastora Trombe-ovog zida i staklenika i termoizolovanih roletni svih balkonskih vrata i prozora) da bi primila Sunčevu energiju preko staklenika i/ili Trombe-ovog zida sa duplim staklom radi zagrevanja i skladištenja toplote za narednih nekoliko oblačnih dana skoro bez učešća električne energije (za transport toplog vazduha zagrevanih od Sunca iz dela prostora Trombe-ovog zida i / ili staklenika do toplotnog skladišta koristi se centrifugalni ventilator - a čim se koristi električni ventilator onda se ne zove pasivna kuća nego polu-pasivna ili polu-aktivna kuća) a kada padne noć pasivna kuća se zatvara ( spuštanjem istih toplotnih zastora i termoizolovanih roletni) radi smanjenja gubitka toplote noću.

Reč aktivni sistem solarnog grejanja znači da se koristi električna pumpa, električni ventilator radi cirkulacije vode i / ili vazduha preko solarnog kolektora do toplotnog akumulatora.

Reč pasivno solarno grejanje znači da bilo koja zgrada bez termoizolacije ili sa termoizolacijom SAMO prima preko prozora Sunčevu energiju.

Dora je lepo objasnio poređenje potrošnje cepanica za običnu kuću i pasivnu kuću.

[Pera Zdera]

Re: HHO - Praktična primena

Da se vratimo temi Prakticne Primene.
Pitanje za subancbf: Napraviti efikasan transfer toplote plamena koji dobijemo sagorevanjem HHO gasa na neki drugi medijum(voda ili vazduh) je prava nauka.
Mi smo pokusavali nesto ali nismo se bas proslavili. Ako mozes da podelis sa nama kako tvoj sistem prenosi toplotu na vodu u kotlu?

[Dora]

Re: HHO - Praktična primena

Ako može ukratko, zanima me šta je problem, prevelika toplota sagorevanja ili?

[halo]

Re: HHO - Praktična primena

Ako može ukratko, zanima me šta je problem, prevelika toplota sagorevanja ili?

Problem je efikasan i kontrolisani prenos toplote HHO gasa preko izmenjivača toplote na medijume (voda ili vazduh) radi grejanja bilo kakve kuće.

[Pera Zdera]

Re: HHO - Praktična primena

Ili u prevodu:
Ako grejes vodu onda bi trebalo da sto vise toplote predje na nju a sto manje na okolni vazduh.

[Dora]

Re: HHO - Praktična primena

Ok, mislio sam da je nešto drugo, to je problem bilo kog gasnog ili kotla na tekućine...

[subancbf]

Re: HHO - Praktična primena

pozdrav ljudi. Ovako stoje stvari:

1. Veliki je problem ne izgubiti toplotu zagrevajuci vazduh umesto direktno vodu
2. Kada uspes da zagrevas vodu, veliki je problem rasporediti toplotu, da se ne desi da se u jednoj tacki stvori temperatura od 400 stepeni, i tu ti voda isparava i stvara vazdusne dzepove
3. Mi nemamo kotao, vec kruzni sistem. Voda se zagreva u cevima, odlazi u kucu i vraca se nazad u cevi. Kad se ona prvi put zagreje na 55 ili 65 stepeni, tada je potreno samo odrzavati istu temperaturu. Temperatura izlazne vode nam je 45 stepeni, pa je treba sada samo dogrejati na 55-65 stepeni.

Kako izgleda nas bojler....U pitanju je tucana cev precnika oko 35cm duzine oko 60cm, zatvorena je sa obe strane i izbusene su rupe da se moze uvesti bakarna cev precnika 18mm i ista rupa da ta cev izadje napolje. Bakarna cev je sa tankim zidom 0.8mm savijena kao feder u duzini od 36m sa zapreminom od oko 10lit. Napravili smo jedan manji "feder" i jedan veci, tj feder veceg precnika. Tako da staje jedan u drugi, tj nalezu jedan na drugi. U sustini to je jedna ista cev, umotana dva puta oko svoje ose. U sredini je brener koji greje sve te cevi duzinom plamena od oko 30cm. Na vru plamena temperatura je 1200c (to je zbog velike dizne, inace kad stavimo manju diznu i izostrimo plamen, tada su temperature visestruko vece. Plamen udara u tucani cep i odbija toplotu nazad na cevi, takodje isti prolazi tik uz cevi on ih i sam greje. Sve je dobro zaptiveno i postoje sitne rupice precnika od oko 1mm koje sluze za izbacivanje vodene pare u dimnjak. Oko bojlera je sloj od min 10cm mineralne vune i sve to je spakovano u limeno kuciste.
Jedina (nama) poznata mana ovog sistema su neravnomerna temperatura bakarne cevi sa velikim odstupanjima (vise od 200 stepeni) sto moze dovesti do vazdusnih dzepova. Zato koristimo malo jace pumpe koje mogu da povuku vodu do brzine od 60lit/min. Naravno pri toj brzini nebi nista ugrejali, ali pumpa ima redukciju pa se steluje zeljeni protok i tako resava problem dzepova.

PS
Neko me je pitao za laserski termometar...nasao sam ovde u jednoj firmi koji meri od 300-1200 stepeni, a porucio sam jedan iz USA koji meri od 550-3000 stepeni.

Buduci da nam je cev pukla prilikom savijanja na par mesta, sada smo porucili nove cevi i za 7 dana montiramo. Do tada ako imate neko bolje resenje javite da razmotrimo.

[halo]

Re: HHO - Praktična primena

Neko me je pitao za laserski termometar...nasao sam ovde u jednoj firmi koji meri od 300-1200 stepeni, a porucio sam jedan iz USA koji meri od 550-3000 stepeni.

Valjda si hteo reći infracrveni termometar?!

Koliko košta onaj koji meri od 300-1200 step. C, a koliko onaj drugi?

[ale944]

Re: HHO - Praktična primena

sto moze dovesti do vazdusnih dzepova

kako si dobio VAZDUH u vodi ?

[subancbf]

Re: HHO - Praktična primena

Da, infra crveni termometar sam pozajmio iz jedne firme koja radi sa plastikom, i njihov meri do 1200. ne znam ni otkud im ni posto je. ovaj sto sam porucio iz USA kosta oko 1500eur i meri do oko 3000 stepeni celsiusa.
Otkud mi vazduh u vodi? Pa to je vodena para koja nastane u cevima, a narod to prosto zove vazdusnim dzepom.

[painter]

Re: HHO - Praktična primena

Umesto savijanja cevi u spiralu mogu se poredjati cevi u krug,oba kraja cevi ulaze u sabirnike,u donji ulazi voda iz sistema a iz gornjeg izlazi. Plamen je u sredini ali nema nikakvog dodira sa cevima vec sa parcetom debljeg metala ili keramike radi boljeg rasporeda toplote... Inace stos je u tome sto kod svakog kotla toplota bezi kroz dimnjak,a ovde nema ni u**** ni izduva jer gas vec sadrzi kiseonik a proizvod sagorevanja je vodena para. Potrebna je samo mala rupica za izlaz vodene pare ako se stvori poveci pritisak u kotlu.

[subancbf]

Re: HHO - Praktična primena

Imamo vec takav kotao kao sto si ti rekao Painteru. Njega koristimo za sojine bale. Gore i dole su sabirne cevi a povezuju ih polukruzne spone. Dobar je sistem ali prekomplikovan za ovako mali bojler. Lakse je saviti cev, nego je seckati na desetine delova i ubusivati i variti na desetine mesta. No, glavna je stvar da bude sto vise cevi u tom kotlu i da se ne gubi toplota.

[painter]

Re: HHO - Praktična primena

Painter,
niskoenergetskoj kući zahteva više energije - aktivne (električna, tečno, gasno ili čvrsto gorivo) nego što zahteva pasivnoj kući sa dobro propisanom termoizolazijom, dobrom zaptivenošću kuće i pravilnim rasporedom prostorija prema stranama sveta.

Reč pasivna znači da kuća kao cvet SPONTANO sama otvara danju (ručno ili automatski podizanjem termalnih zastora Trombe-ovog zida i staklenika i termoizolovanih roletni svih balkonskih vrata i prozora) da bi primila Sunčevu energiju preko staklenika i/ili Trombe-ovog zida sa duplim staklom radi zagrevanja i skladištenja toplote za narednih nekoliko oblačnih dana skoro bez učešća električne energije (za transport toplog vazduha zagrevanih od Sunca iz dela prostora Trombe-ovog zida i / ili staklenika do toplotnog skladišta koristi se centrifugalni ventilator - a čim se koristi električni ventilator onda se ne zove pasivna kuća nego polu-pasivna ili polu-aktivna kuća) a kada padne noć pasivna kuća se zatvara ( spuštanjem istih toplotnih zastora i termoizolovanih roletni) radi smanjenja gubitka toplote noću.

Reč aktivni sistem solarnog grejanja znači da se koristi električna pumpa, električni ventilator radi cirkulacije vode i / ili vazduha preko solarnog kolektora do toplotnog akumulatora.

Reč pasivno solarno grejanje znači da bilo koja zgrada bez termoizolacije ili sa termoizolacijom SAMO prima preko prozora Sunčevu energiju.

Dora je lepo objasnio poređenje potrošnje cepanica za običnu kuću i pasivnu kuću.

Eto,ja mislim da sve lepo objasnim pa ne znam gde je problem. Ajd ponovo: pasivna kuca oznacava standard gradnje,a pasivno grejanje je nesto deseto! Lepo ja sve to razdvojio kad Ti objasni da se otvaraju kao cvet... Sve sto si napisao su iskljucivo konkretni primeri resenja a ne principi. Ok,meni je drago da se sto vise ljudi zainteresuje,pa makar i ovako.