Putešestvija by ada

[ada]

Prvo putovanje van naše lepe i prvi teretni terminal.

Sve je pocelo decembra 2006. Prvi odlazak u veliku evropu. I naravno kuda bi nas covek nego u nemačku. Odo ja za lewerkusen. Uzmem kartu za autobus i reko super. Otkinuo sam do kelna. Vozač autobusa cepa (cd) Nedu Ukraden (pusto ga frajer na stanici u ns-u valjda ga tu i kupio). Dolazimo na granicu svi spremamo po 3€ za madjarske carinike kao da nas ne trkeljišu ali ne da de vraže. Uzme moj pasoš i kaže ajde napolje. Ja već gledam šta sam bogu zgrešio tek kaže badža" ti prvi put u mađarskoj". Ja reko kako mi se čini i zadnji. Što ste me izvukli napolje iz autobusa? Komentar" Pa nov pasoš pa da proverimo" Ja se tu već oladio. Potraje provera nekih 15 minuta i vratim se u bus kad ono i dalje cepa Neda. Užas. Nastavljamo putovanje, dolazimo do austriske granice kad kažu svi napolje. Ajde reko ovo si već prošao pa ti nije strano , izađosmo svi, prolazim pored vozača i već gledam da li da davim njega ili nedu ali nekako prećutim. Završili kontrolu i nastavljamo put. Nemožeš spavati u onom lepo alutobusu (bio je ganc nov) nemas gde da legnes a još ja ovako sitan ni u sedište nestanem ali neka. Idemo dalje.Dosli do minhena i izađe dosta naših gasterbajtera iz autobusa i oslobodiše se šarage. Odlično. Taman da legnem ko čovek. Jutro 7 sati kaže vozač kel. Reko odlično stigao posle 16 sati vožnje ali nemožeš da ustaneš. Iskrivio se preko onih sedišta. Nema veze. Kad ima i šta da čujem neda i dalje cepa. Izlazim lagano iz autobusa i usput kažem vozaču" druže imaš li ti dušu, umori ženu od pevanja".Stigo najzad i pevušim onu nedu, zet me čeka i čudno gleda ali nema veze. Skontao čovek da sam prolupao.Odo ja normalno na auto pijacu sa zetom i počnemo potragu za autom. Dodjemo do prvoga i kažem zetu ajde pitaj čoveka da nam da brif da vidim da li je euro3. Kad će prodavac pa što sam nepitaš ??? Ajde reko ok naš čovek, popričasmo malo i nastavim dalje. Odem do drugog kad ono ista priča, odem do trećeg kad ono imam osećaj da sam na bubanj potoku. Okreći se vrti se kad ono nije nemačka je. Ko je bre ovde lud. Nebitno Uzmem auto krenem nazad, put kao put. Voziš, i voziš, i voziš i nikada da stigneš ali najzad granica horgoš Tu se prvi put susrećem sa teretnim terminalom. Čekanje od par sati, Papiri , špediteri, katastrofa ali nema veze. Odradio i to i pravac kući. Daleko nemačka, reko neće oni mene više videti ali...............

Nastavak sledi.

[Milorad90]

Tako je matori odlican pocetak,aj nastavi istim tempom...

[zverko]

uuuuu polako bre milorade... kad sam mu video pasos sve mi je bilo jasno a jos ima dva komada

[ada]

Ma mani pasoše. 30 stranica za 12 meseci a jos nema svih granica sva sreća inače bi bilo tesno. A i ovako su pedantno grupisani.

[Milorad90]

Mislio sam na odlican pocetak pisanja putesestvija.

[ada]

Putovanje broj 2

Mislim šta reći. Došao kući i taman mislio sada ću malo da odmaram kad nije prošlo ni 24 sata (kao i u svakoj priči) zvoni mobilni telefon. Sa druge strane moj drugar (nećemo ga imenovati) počinje razgovor sa gde si brate... . Gde reko brate, čim ovaj zove nešto ne valja. Kaže drugar znam da si bio preko i da si crko ali moramo za sat vremena da krenemo za Francusku. Reko super Francuska taman da prošetam da vidim malo i taj deo nove evrope da vidim Pariz, ajfelovu kulu i šta već ja znam kad nedade vraže on opet ali brate Kako mi je to rekao pao mi mrak na oči, ali šta ćeš u srbiji su svi braća . Prećutim ja i to kad kaže idete kombijem do kelna pa odatle će te se snaći, a ja kao odličan poznavalac geografije neznam gde je novi bečej, a ne kako od kelna do pariza. Ma reko nema veze. Ajde. Žena počela da mi liči na expres lonac jer bože moj opet odlazim od kuće, ostavljam je sa dvoje dece, tek sam došao pa ni bračne obaveze nisam ispunio ma samo ti piši ženo može i sa kamatom, krenemo mi na put. Granica ko granica naši već znaju šta radimo jer vučemo prikolicu, kad dolazimo do mađarice. Hmmmmmmmmmm te mađarice, sećam se...... ma neću ni da se sećam. Ja se sećam a za nju ko zna. Kaže devojka idete po kola?? Da. A do kuda idete?? Ja ko pravi kao da je iza ćoška. Do Pariza. A pita mlada madžarica treptući očima " oće li biti nešto za šminku"??? Reko o čemu sada ova bre. Kakva šminka svi muški u kombiju, kad riba vraća samo moj pasoš. Aha sada znam šta hoće. Hoće maskaru. Turim ja 5€ i kao pravi dam joj pasoš tek ona začuđeno kao da je neko natako na drvo SAMO???!!! Reko ja se izvinjava ja se nešminkam i neznam koliko košta šminka, kad ona parkirajte se sa strane. Super. Sada će ona nas da šminka. Izađe devojka sva bitna, ja reko sada rasturanje.. Kad ona oće biti i za drugo oko?? Ma reko ajde biće, gde sada da nas drži par sati, i otvorim se i dam jo još 5€ i kažem evo i za drugo oko. Devojka se nasmeja uze pare i kaže sretan put. Reko kako mala parla srpski. Ma za pare bi i ja naučio mađarski ali ajde sad. Nastavimo putovanje, vozio ja do nikelsdorfa (granica Mađarska -Austrija), i odem nazad u šarage kombija da spavam, kad neprođe nekih sat vremena počinje neko cupkanje... Šta je reko sada nije valjda guma ili prikolica, mada vidim vozač ćuti, svi spavaju ajde reko neću da pametujem i ja ću da ćutim. Ali đavo neda mira ono skače sve jače i jače, da izvineš već mi prošlo kroz glavu da je neko žensko u kombiju pa rade radnju ali džabe u kombiju pe***bal sve muški, ka ima šta i da čujem. Obilaznica oko Beča. Sa desne strane rade vazdušni zid (izgleda prelepo i skupo ali nema šta da vidiš), sa leve strane OMV rafinerija. Ja veću rafineriju nisam video. Da mi je samo jedan njihov mesečni račun za struju obezbedio bi i decu i unuke, ali džabe kombi i dalje skače, stomak mi leti na sve strane, da sam žensko mogao bi grudima sam sebi da lupam šamare. Užas. Takva zemlja a takav put. Ali nema veze, izdržao sam ja i gore.

Izjutra oko 3 stižemo u keln. I dalje me oduševljava njihova crkva. Prelepo.






Izbacuje nas frajer iz kombija, videli gde je železnička stanica, kada dobijamo informaciju da idemo za lil a ne za pariz. Ma nema veze, Francuska je to. pokušava na engleskom da se sporazumem sa devojkom oko karata, mada možš zamisliti moj engleski kada sam, učio ruski, ali nema veze, skontali smo se gde i šta treba ali kaže devojka (tek sada kontam da su svuda devojke) idete do brisela pa tu presedate... Ma samo ti seko daj karte, snaćićemo se mi. Voz na peronu, vrh brate, TGV, kuferi se ostavljaju kao u predvorju i ljudi kulturni ostave svoje stvari, a mi šta ćeš navikli da se krade pa ko poslednji seljaci uzeli svoje kofere sa sobom da nam neko nemazne novopazarsku garderobu, ljudi nas gledaju ali džabe. Da im kažem da se to kod nas krade proglasili bi nas ludim. Sedamo u fotelje kao u najluksuznijem hotelu i voz kreće. I ide, i ide, i ide i piči . Ide pored auto puta a kola zaostaju ihajjjj. Ma reko slušsao sam ja o tome, idu oni 200km/h, kad iskoči na displeju 300km/h . Kada tada nisam umro nikada neću. Nemoj da je neko pokušao da prati bandere pri toj brzini. Slomiće vrat stižemo u brisel, misliš da smo znali. Sat vremena puta za 250km. Nego mi rekla ona devojka da silazim na prvoj stanici. Izašli sa sve koferima, ljudi nas i dalje gledaju ali nema veze mi smo iz Srbije Odlazi naš voz. Kad evo ga drugi. Piše lil. Momci naš je upadamo. U vozu nema mesta za sedenje, mada jedva bilo i za stajanje ali sta ćeš. Još 100 km i stigli. Odjednom pola vagona se smeje. Meni stiže poruka na obilni a za melodiju mi služi petao. Pola vagona umrlo od smeha, a mene blam da ga izvadim (mislim na telefon). Ulazimo u zelezničku stanicu lil. Prelepo. Pokrivena celom dužinom, građevina iz ko zna kojeg veka, iz perona u predvorje koje je još lepše, iz predvorja na fontanu. Ma prelepo, sve prelepo ali je mrak. Došao čovek po nas (makedonac do duše) i počne gde si bratko. Ja da ga utepam, ali nemogu neznam čoveka. Odemo do hotela pod nazivom formula, reko ovo je nešto brzo, kad kaže čovek pa i jeste legne, ustaneš i gotovo. Odlično reko kao naš laki keš kredit. Uđeš, izađeš i gotov si. Ali nemože da se uđe pre 9 ujutru. Ma nema veze, idemo u obilazak lila. Ko poslede+nje budale. Nigde žive duše. Rade samo frizerski saloni i jedan kafić u celom lilu. Ma reko ajde. Sednemo da pijemo kafu. Kafa odlična dok nije stigao račun. Lepšu kafu za više para nikada ni ti ću negde piti. 5€ kafa . Ćutiš i platiš. 7 sati ujutru i dalje mrak.Ajde reko zimski period pa nema veze. 8 Sati i dalje mrak i već mi nije sve jedno ali opet zima i ćutiš. Hebote 9 sati i dalje mrak. Pa hebo ih ja imaju li oni sunca uopšte. 10 sati PRE PODNE kada sviće , reko dobro je i ovde sija sunce. Odemo u hotel, sutra ujutru stižu kola i idemo kuć. Ušli u formulu i ništa mi nije jasno. 28€ trokrevetna soba. Pa reko da mi dođeš francuz u srbiju pa da vidiš što je jeftin smeštaj. Otišli u sobu, legli i spavanje. Naspavali se ljudski, svaka koska boli još od Beča, dižem roletnu kad ima šta i da vidm. Opet mrak. Pa koliko je sati bre kad ono 17 po podne i još crnje isti dan. Užas. Da bi uvatio sunce mora da trčiš za njim. Ogladneli, idemo u neki vagon restoran pod nazivom krokodil. Valjda ne služe krokodile, kad ima i šta da vidiš, Raj za srbe. Jedeš i piješ koliko možeš za 11€. Ušli unutra, švedski sto, aparati za točenje pića i dođeš do zaključka"odlično. Pa ovde me niko ne poznaje"! Bacamo se na posao. Gledam one francuze uzeli po krišku hleba, po dva šnita šunke i po piće, a mi ko svinje. Kao da smo peške išli iz srbije i da ništa nismo jeli 3 dana. Ubili se ko zečevi. Mislim da će posle nas u krokodilu pisati "Zabranjeno za državljane republike srbije" Zamisli decembar mesec a ti jedeš sladoled sa prelivom od jagoda. Vrh. Vraćamo se u hotel, jedva, nemožemo da hodamo od hrane, mrak na sve strane, ulazimo u hotel kad imamo i šta da vidimo. Crnaca koliko hoćeš, i to svi od 2 metra. Sobe jesu trokrevetne ali su kupatila zajednička. Na tri sobe jedan wc i jedna tuš kabina. Aj ti skupi snage da odeš u wc a da te nestartuje crnac. Sačekasmo 11 sati svi legli da spavaju pa na tuširanje . Crnci su na sigurnom. Ustali ujutru poranili, 8 sati kad opet napolju mrak. Uzeli kola, ja ne probirljiv reko sve jedno mi šta vozim i dadoše mi 206. Krenuli za srbiju, ali meni od 100 banana mora k**** da upadne. neide pežo preko 90 osim nizbrdo. Ne možemo da se pratimo. Ma reko idite vi, stićiću vas ja. Sreća moja bilo magle koliko hoćeš i svi vozili lagano. Stigli do subena (nemačka - austrija) i stanemo na pumpu da spavamo. Ustajemo ujutru u 7 kad ima i šta da vidiš. Sviće. Reko dobro je vraćamo se kući. Nisam ni znao da toliko volim sunce. Vozimo bez stajanja, dolazimo do naše granice ali ovaj put na tompi, kad razlika. Na tompi se kolima ide na putnički terminal. Odlično nema čekanja kao prošli put. Na horgošu obavezan teretni. Uradili papire i pravac kući. Sunce sija na sve strane 22.12.2006 prelepo. Ali opet zvoni mobilni i počinje" Brate....." Reko ovaj me baš hebe. Sutra nazad u lil.

Nastavak sledi........

[Viper]

Koji si ti car
Odlicno pisanije samo tako nastavi nisam se dosad tako slatko nasmejao.

[Manfred]

@ ada... shta ces "brate" mora od nechega i da se zivi

@viper
probaj da chitash dorine priche

[Viper]

Ma Dorine price sam prosto gutao ali se nesto u zadnje vreme ulenjio pa ne pise vise.

[RS-6]

Svaka cast.

[prolupator]

Uh, brate ja sam tu igranku jednom prosao i dosta mi je bilo

[stefanves]

Pamet u glavu, **** uza zid (komentar na camuge od 2 metra )

[Milorad90]

Svaka cast,sve pohvale,to je ono sto sam hteo da bude kad sam predlozio putopise,jos jednom svaka cast!!!!

[goxee]

[Manfred]

Ado kad sledi nastavak?