Da li je opasno ''nakrcati'' rezervoar?

[dacc]

Moj drug iz BG inace ima servis za ugradnju TNGa ,pricao mi je da je duvao bocu toroidnu i da je na 79 bara tek pocela da se deformise pomalo .Neznam koliko bi joj trebalo bara do pucanja?

[joca]

+ + +
B za tečnu fazu TNG-a se jako menja sa temperaturom, tako da je pitanje osnovano.
(Svaka čast na pitanju, jer je rečeno:
''Vrlo dobri đaci odlično reprodukuju, ali... odlični đaci odlično sumnjaju.'')

* * *
Evo podataka koje sam ja našao:
(Radi bolje preglednosti, privremeno posmatrajmo 10.000 puta veće brojeve.)

Za propan:
B (za temperaturu): ...... 270 (0 ºC) ...... 330 (20 ºC) ...... 440 (40 ºC)

Za butan:
B (za temperaturu): ...... 160 (0 ºC) ...... 180 (20 ºC) ...... 220 (40 ºC)

Za TNG:
Podatak od 255 za TNG sam izračunao kao aritmetičku sredinu 330 i 180,
uzevši da je posmatrana smeša sastava 50:50, i da se to može tako učiniti.
(Da je zaista koeficijent smeše aritmetička sredina, ne znam.)

Dakle, može se reći da 255 važi u okolini temperature od 20 °C.
Dosledno tome, sa V0 smo startovali na 10 °C a V20 smo postigli pri 30 °C.

I to je odgovor CannoN-u.

# # #

Prilika je i da se odredi kako bi slika izgledala ako bismo startovali po letnjoj žezi od 30 °C, i potom dopustili zagrevanje rezervoara na 50 °C (kao i maločas, za 20 ºC).

B bi tada, pri 40 ºC,
(u okolini koje bi se sada sve događalo, kao oko nove prosečne temperature),
iznosilo
(440 + 220) / 2 = 330.

Odnos krajnje i startne zapremine bi iznosio (prema formuli):

1 + 20 • 0,00330 = 1,066 , ili 6,6 %.

Komentar:

Povećavanje zapremine tečne faze TNG-a,
njenim zagrevanjem od 30 ºC do 50 ºC,
iznosi 6,6 %.

Ili, slikovitije predstavljeno:

Ako smo na 30 ºC imali 100 litara tečne faze TNG-a,
na 50 ºC bi ta ista tečna faza zauzimala 106,6 litara.

■ ■ ■

Pretpostavljam da su sličnu računicu sprovodili i oni koji su (ko zna kada) propisali bezbedni nivo od

80 %

za punjenje rezervoara.

Evo, da probamo i tu rekonstrukciju:

Ako bismo startovali sa 100 litara tečne faze TNG-a
pri 10 ºC
(npr. sa vozilom u prohladnoj garaži),
i potom vozilo izložili jakom suncu, gde bi se ono zagrejalo
na 70 ºC,
imali bismo, prema formuli:

1 + 60 • 0,00330 = 1,198 , ili 19,8 % ,

tj. skoro 20 % proširenja tečne faze, kojoj bi trebalo, dakle,
120 litara mesta, da se ne bi nadimao rezervoar.

I evo, to je to, poklopilo se odlično.

Da bi u rezervoar vozila usuli tečne faze TNG-a bez bojazni od njenog preteranog širenja, pri nekom velikom temperaturnom zagrevanju od 60 ºC, ne treba da preteramo

80%

zapremine, što je, hajde de, i oko 80 % nivoa.

Pozdrav.
- - -

[dranix]

Vecina gasnih tankova na pumpama su spolja sto znaci da je gas na temperaturi okoline. Natocis i ides dalje posle par minuta.
Ako je tank pod zemljom onda je temperatura recimo ispod 15°C a napolju recimo 40°C isto natocis i ides. Ako je podzemni tank a napolju hladno isto.
Ko jos tanka pa ostavlja auto na suncu da stoji? Zasto bi to radio?
Ja verujem da bi leti u Makedoniji recimo ventil popustio veoma lako i sa 50% punim rezervoarom ako auto stoji na suncu.
Racunajte da je temperatura mozda i 60°C u gepeku odn. kabini auta.
To jednostavno znaci da je rizicno drzati bilo koje gorivo u potpuno napunjenom tanku da tako stoji citav dan na suncu.
Taj jedan stepen celzijusa je ogroman kad treba da se postigne u tek natocenom tanku. Cak i da je velika vrucina za to treba dosta vremena a daleko vise nego odlazak u toalet i na kasu da se plati gorivo i nastavi put.
Sve ovo pod uslovom da ne postoji apsolutno nikakva zastita od previsokog pritiska u boci a naravno da postoji.
Tehnicke norme su preterano rigorozne sa faktorom sigurnosti vise puta sa namerom da se NIKADA ne moze desiti neki nesrecni slucaj jer osiguranja ne vole da daju pare a s obzirom da oni najvise pune drzavne kase onda je scenario u vezi zakona jasan.

[joca]

+ + +
Sa aspekta pritiska u rezervoaru vozila, u slučaju ''pokvarenog plovka'' koji bi dopustio punjenje do 95 % nivoa rezervoara vozila, nije svejedno da li je stanični rezervoar podzemni ili nadzemni.

Obrazloženje:

1.
Ako je stanični rezervoar (tank) nadzemni,
temperatura TNG-a u njemu može da poprimi visoku letnju spoljnu temperaturu (npr. 30 ºC), i to je povoljniji slučaj.
Ako bi rezervoar vozila popunili sa 95 % , trebalo bi sada da se temperatura usutog TNG-a poveća za 20 ºC (na 50 ºC) da bi se tih 95 % proširilo preko 100 %.
(Jer, pokazano je da 20 ºC prirasta temperature TNG-a tada širi njegovu zapreminu za oko 6,6 %.)

Tako da bi prekomerno zagrevanje rezervoara u vozilu, na temperaturu
tek preko 50 ºC
počelo da cepa rezervoar.
(Naravno,
da cepa tek ukoliko bi osim plovka zatajio i sigurnosni ventil
– sve vreme razmatramo da li bi i pod kojim NEREGULARNIM uslovima moglo doći do akcidenta.)

2.
Ako je u pitanju stanica sa podzemnim rezervoarom,
temperatura TNG-a u njemu poprima stabilnu temperaturu tla (max. 10 ºC), i to je nepovoljniji slučaj za nas.
Ako bi sada rezervoar vozila popunili sa 95 % , trebalo bi da se temperatura usutog TNG-a poveća ponovo za oko 20 ºC (na 30 ºC), da bi se tih 95 % proširilo preko 100 %.
(Jer, pokazano je da 20 ºC prirasta temperature TNG-a u ovom slučaju širi njegovu zapreminu za 5,1 %.)

Sada je stvar već ozbiljnija.
Zagrevanje rezervoara u vozilu, na temperaturu
već preko 30 ºC
počelo bi da cepa rezervoar.
(Naravno,
važi scenario filma kao napred:
neko je, u svojoj ''neupućenosti'', odstranio plovak), i još se baš tad ''potrefilo'' da zataji i sigurnosni ventil – koincidencija 2 najnepoželjnija događaja pod kojima bi moglo doći do akcidenta.)

Komentar:

- Naše stanice sa podzemnim rezervoarima su manje poželjne od stanica sa nadzemnim rezervoarima, jer dopuštaju veće naknadno temperaturno ''disanje'' tečne faze koju smo usuli u rezervoar vozila.

- Ako već možemo da biramo, bolje je TNG pazariti na stanici sa nadzemnim rezervoarom, ''po suncu'', kada je gas topliji, nego po mraku, kada je hladniji.

- Nikako ne treba da diramo osetljive sigurnosne uređaje naše gasne instalacije, a posebno nivo ventil. Jer bi se mogao desiti, u slučaju prepunjavanja rezervoara vozila, iznenađujuće visok pritisak u rezervoaru, koji bi mogao da prouzrokuje neželjena zbivanja.

Informacija:

Prema važećem
''Pravilniku o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladištavanju i pretakanju goriva'', (Sl. list SFRJ br. 27/1971),
stanice za punjenje vozila TNG-om treba da imaju podzemni rezervoar.
Međutim, pumpadžije se dovijaju i registruju ''Pogon za punjenje boca'', koji sme da radi sa nadzemnim rezervoarom, a pogon ''kao uz put'' sme da puni i rezervoare vozila.

Tako je to od 1971. god., i trebalo bi, smatram, da se promeni – da se dozvole i nadzemni rezervoari.
- - -

[CannoN]

Pogledao sam u prospektu koji sam dobio uz bocu - atestirana je na 3Mpa sto je jednako 30bara.

Shodno tome ovo ne moze biti tacno:
Povećanje temperature od samo 1 ºC dovodi do povišenja pritiska u rezervoaru od oko 7,5 bara

Sve ovo proveravam zato sto sam celo leto 2006te vozio sa nefunkcionalnim plovkom jer je crko a nisam imao vremena da zamenim.

Ne smatram opasnim pa sam punio koliko moze da stane i nikada se nije javio problem - da je ventil neki put ispustio znao bih jer me od boce deli samo naslon zadnjeg sedista i polica.

U gepeku je logicno manja temperatura nego na direktnom suncu a i sama boca je ledena zbog temperature tecnog plina.
Da bi se telo pune boce tecne faze zagrejalo za dvadeset stepena potrebno je mnogo vise energije(suncanja) nego da grejemo praznu bocu.

Kolika treba da bude spoljna temperatura da bi zid pune boce u gepeku promenio temperaturu za 20celzija a koliko da bi sadrzaj boce promenio temperaturu za istu vrednost?
Ili koliko sati bi trebao auto da se izlozi na kolikoj temperaturi da bi doslo do hazarda?
Koliki je gubitak energije(sunca) na zagrevanje gepeka i pune boce-da li je dovoljno 50celzija ili 150celzija za hazard i na koje vreme?

Ovo su naravno retoricka pitanja - ne ocekujem da neko zna odgovor jer za njega treba znati vrednosti puno promenljivih tj. treba obaviti eksperiment u realnim uslovima.

U "jocinoj" jednacini se uzima zdravo za gotovo povecanje od 20celzija a ne uzima se u obzir kolika treba da bude spoljna temperatura da bi se to povecanje desilo u realnim okolnostima - jednacina je izvedena za laboratorijske uslove i samim tim ne moze u potpunosti da se aplicira u praksi.

Teorija i praksa cesto nisu sinhronizovani.

---

Da se razumemo ja nisam pristalica nikakvih budzenja, vadjenja "viskova" itd.
Insistiram na ovome da bi procenili realnu opasnost tj. da li je ima u svakodnevnim prilikama a uz pretpostavku da plovak nema funkciju kao ni multiventil, dakle "worst case scenario".

[CannoN]

Dakle ne osporavam validnost jocine postavke vec pokusavam da joj dam utilitarnu vrednost.

[joca]

+ + +
Vrlo dobro. Verujem da sve nas ovde na forumu povezuje ista plemenita želja: da se stvari isteraju na čistinu.
Pa ako treba - da se ne plašimo onih savetodavaca koji vade plovke...
Da ih povadimo i mi!

* * *

Rezervoar TNG-a za motorna vozila se ispituje prema standardu JUS M.Z2.570:1984 ''Zavareni čelični rezervoari za propan-butan za vozila sa pogonom na TNG''.
■ On predviđa pojedinačno (svakog rezervoara) ispitivanje hladnim vodenim pritiskom od 30 bara.

■ Tipski se (samo jedan u seriji) rezervoar ispituje na rasprskavanje pritiskom od 67,5 bara, prema normi ECE 67 R-01. Pri tom pritisku ne sme da popusti.
Što znači da sme da prsne već na 68 bara!

Koliko sam ja informisan, teško da bilo koji rezervoar ne ''cikne'' do 100 bara...

#

7,5 [bara/ºC] je prirast pritiska unutar rezervoara ''krcatog'' tečnom fazom, dakle takav prirast imamo tek kada se to ''krcato'' stanje dostigne.
Svako dalje zagrevanje od 10 ºC nadodaje na do tada zatečeni pritisak još 75 bara.

#

Kako je napred pokazano, TNG-u u 95 % napunjenom rezervoaru, dovoljno je svega 20 ºC dogrevanja pa da se proširi na 100%.
Prirodno je da se istovremeno zagrevaju i rezervoar i njegov sadržaj... i, naravno, da tu ima ''stanovitih prepreka''... i zato se dogrevanje od 20 ºC svakako i teže i sporije i retko dostiže.
Ali nije neizvodljivo.

To što ti se nije ništa desilo prepunjavanjem verovatno je sticaj raznih povoljnih okolnosti. Pretpostavljam da si imao i malo vazduha u rezervoaru. Vazduh ne može da se utečnjava na ambijentalnoj temperaturi, i tako uporno ostaje kao svojevrsni ''vazdušni jastuk'', kako smo ga ovde nazivali u forumskim diskusijama. Tako da je njegovo prisustvo u rezervoaru dragoceni, spasonosni amortizer ''neumoljivog'' širenja tečne faze.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Primer iz prakse:

Pre desetak godina 1 ''nakrca'' svoj rezervoar TNG-a rano ujutru
(nije imao plovak, a sigurnosni ventil izgleda takođe... isto, d' izvineš...)
i parkira vozilo, desilo se tako, ispred neke ambasade. I ode na službeni put.
Upeče Sunce i negde oko podneva... rezervoar ''iskoči'' iz auta i počne da šara po ulici nišaneći ambasadu...
Cenim da je verovatno u rezervoaru bilo i nešto zaostalog vazduha, inače se rezervoar ne bi tako ponašao. Da je bilo 100 % tečne faze, samo bi ''pišnuo'' malo tečne faze i ostao bi na mestu, u vozilu.
Elem... sjatili se... momentalno, faktori... jurili ga, pronašli...
Ko si ti da napadaš stranu zemlju???
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Zato je ''Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje i opremu za pogon motornih vozila na TNG'', Sl.l. SFRJ br. 7/1984, naložio da se spreči direktno izlaganje rezervoara sunčevim zracima.

#

Jednačina predstavlja zapreminsko širenje čvrstih tela,
a kada se isti oblik primenjuje na širenje gasova naziva se Gay-Lussac-ovim zakonom.

#

Dobra teorija – pogotovo koja je stara i svakodnevno potvrđivana, još je od strane Leonarda da Vinčija nazvana najboljom praksom.
(Rekao je: ''Najbolja praksa je dobra teorija''.)

Pozdrav.
- - -

[Dora]

@Dacc
Voleo bih da upoznam tog tvog drugara i vidim taj njegov kompresor kojim je napravio pritisak od 70+ bara i da vidim zaštitnu opremu koju je koristio tom prilikom.

@Joca
Ne vidim da je iko ovde bar od stručnih ljudi zagovornik toga da se vadi plovak, naprotiv.
Činjenica je da su naše pumpe takve da ne fermaju plovak i kad je 100% ispravan pa se dešava svakodnevno prepunjavanje boce preko mere to jest 80%.
Činjenica je takodje da ne živimo na severnom polu na -20 nego u normalnoj a u polednej vreme i vreloj klimi pa uprkos tome nema popuštanja kazana iako je prošlog leta bilo više dana preko 40 stepeni u hladu.

U tu tvoju računicu treba uneti jedan podatak a to je za koliko vremena rezervoar od recimo 60 litara podigne temperaturu za 1 stepen pri nekoj spoljnjoj temperaturi.
To što vaši metri u kolima izmere 70 stepeni ne znači da je su svi predmeti u kolima na toj temperaturi jer bi bilo jako gadno recimo za sedalne delove tela, recimo. U sred žarkog leta taj rezervoar je hladan an dodir.

Pitanje glasi koliko treba vremena da se pri najačem suncu rezervoaru podigne temperatura za 1 stepen.

Nemam ništa protiv ovakvih pisanja da me ne razumeš pogrešno, naprotiv, cenim kad neko ulaže trud da se nešto nauči.
Jednostavno praksa pokazuje drugačije, sad bi trebalo da je uskladimo sa teorijom.

[nijebitno]

NIKADA ne moze desiti

Teske rijeci

ok, moze da explodira ali je verovatnoca toliko mala da je to neverovatno [

Ova je mnogo bolja a uz to je i jako duhovita, zna li neko gdje se djenuse one naj recenice clanova da je ugradim tamo

[marinac]

Nije tacno da kada pri tocenju plovak ucini "brr, brr" ili kako je vec opisano vraca vazduh u pumpu. Boca je atestirana na 39 bara, i to garantuje da se boca nece deformisati niti puci pri pritisku od 30 bara, naravno da nece puci ni na 35 recimo, ali proizvodjac ne daje garanciju na to. Ali je problem kada je pritisak veci od dozvoljenog, taj pritisak utice i na jos neke delove sistema, ne samo na bocu. Postoje dihtunzi i ostali delovi, i svi onik treba da trpe taj pritisak. A sto se tice konstatacije da su norme stroge, to je tacno. Ali ne vidim razlog za isprobavanje izdrzljivosti sistema radi vece autonomije, i voziti porodicu u autu. Sve mogucnosti su laboratorijski ispitane, i proizvodjaci tacno znaju koliko njihove boce izdrzavaju, ali ja ne vidim razlog da ja to ispitujem u svom autu. Mozemo tako da poskidamo gromobrane sa svojih zgrada, ili da ih ne ugradjujemo, jer su male sanse da grom udari bas u nasu zgradu u sred grada, pa to ne radimo.

[Dora]

Nije tacno da kada pri tocenju plovak ucini "brr, brr" ili kako je vec opisano vraca vazduh u pumpu.

Ovo sve bolje od boljeg, kuda vraća vazduh? Mislio sam da ozbiljno pišeš, prvo ventil ne radi na tom principu da ne objašnjavam sad šta čini taj zvuk brrr, brrrr

Drugo ako je u pumpi pritisak od bar 7 bara a jeste bar toliki kako da vraća iz rezervoara kad je tamo manji?
Ajde malo ozbiljnosti ili ću stvarno zaključati temu.

[dranix]

Ok. Negde gore pise da se boca ne izlaze direktnom suncu ali se ipak farba u crno u 99% slucajeva. Bas se pitam koliko to doprinosi da apsorbuje toplotu okoline ili da je ne apsorbuje. Nadzemni tankovi su naravno bez izuzetka bele boje.
Navodite neke JUS standarde a NIKO jos nije naveo neki "krsten" standard koji se DANAS koristi u svetu u vezi skladistenja gasa.
Mnoge zemlje su sto godina zaostale za majmunom a dok se neko seti da primeni nesto sto drugi uspesno praktikuju godinama, ko ziv, ko mrtav.
Godinama u Srbiji nema izgleda ko od silnog posla da napise (prepise delove) iz necijeg zakona i da se to da na usvajanje i da jednom bude malo vise reda. Sva sreca da proizvodjaci opreme vise ne proizvode zastarelu opremu a stara je vec skoro rasprodata pa nove tehnologije ulaze i sto hocemo i sto necemo a tako i korisni standardi u sigurnosnom smislu.
Cinjenica je da se u vezi gasa ne desavaju nikakve nesrece sto ne znaci da su standardi uvek ispostovani nego da je solidnost izrade tankova na visokom nivou s obzirom na REALNI rizik.
I da. Rec NIKADA nije uopste preterana jer kad se radi o placanju bar na zapadu jos kako se vodi racuna od strane osiguranja da sve bude preterano solidno inace nema sanse da prodje. Jednostavno to drzavni pljackaski "sistem" ne dozvoljava. Nikome, ali nikome nije vazna sigurnost gradjana nego samo koliko sta kosta jednom kad nastane steta.
Jeste li vi svesni sta se sve prevozi u cisternama zeleznicom ili kamionima?
LPG je bukvalno NISTA u odnosu na neke druge materije u smislu pritiska u sudovima ili otrovnosti, zapaljivosti ili slicno. Zato se i prevozi kao da je voda rutinski i masovno isto kao i benzin ili ostala goriva i lako zapaljive materije.

[nijebitno]

Nikad ne reci nikad

[dranix]

Pa dobro, kome je sudjeno da bude j...n njemu gace same spadaju.
Desava se... cak i kad je namerno

[joca]

+ + +
Zahvaljujem se svim sagovornicima,
posebno tebi Doro,
zato što imaš ovlašćenje da zaključaš temu, ali si se, kao pravo tehničko lice, opredelio da
nastavimo i, zajedničkim naporima, malo po malo, da doprinesemo ''poznanju istine'', ma kakva bila.

Da sada pokušamo računicu Sunčevog zagrevanja TNG rezervoara, ako bi ono bilo neometano nekom drugom preprekom, osim staklom gepek vrata. (Npr. ako ga ne bi ometala polica ispod gepek vrata, npr. odsutna je - kod naše ''Zastave 101''.)

* * *

Da bi se masa od 1 kg neke materije zagrejala za 1 °C, potrebno je da joj se saopšti količina energije (tj. toplote) vrednosti c.
c je jedinična porcija toplote, po tome što se odnosi na jediničnu masu (1kg) materije i jedinični prirast temperature (1 °C), i naziva se maseni specifični toplotni kapacitet ili ''specifična toplota''.
c se razlikuje od materije do materije i, po svom značaju, predstavlja meru toplotne inercije neke materije – koliko se ona teško zagreva odn. hladi.

[Specifična toplota vode je veoma velika.
Možemo reći i da je vodu ''teško'' ili ''skupo'' zagrejati. Zato se toplotni akumulatori prave kao vodeni bazeni.
Svojevremeno je kalorija (cal), kao jedinica za merenje toplote, definisana baš preko specifične toplote vode, kao 1 cal / g °C.
(Specifična toplota materijala za opeke TA peći takođe je velika.)]

c za neke materije iznosi:

- za vodu .................................................. 4,18 kJ / kg °C
- za alkohol ............................................... 2,42 kJ / kg °C
- za propan ............................................... 2,43 kJ / kg °C
- za butan ................................................. 2,26 kJ / kg °C
- za TNG smešu 50%:50% .............................. 2,35 kJ / kg °C
- za gvožđe .................................................. ... 0,47 kJ / kg °C

Snaga (P) se definiše sposobnošću (moći, potencijalom) nekog izvora energije da saopštava (emituje, isijava, oslobađa) energiju. Snaga je mera brzine kojom je izvor energije sposoban da svoju energiju saopštava.
Zavisnost je obrnuto proporcionalna – onaj je izvor energije snažniji koji može da energiju saopšti za kraće vreme (t).

Dakle: P = c / t

Izvor energije koji nas zanima je Sunce.
Ono je moćno i zagreva zemlju priličnom snagom (P) od oko 1 kW po 1 m2 površine na koju padne - pod uslovom da nema oblaka, magle, dima i sl. prepreka njegovim zracima.

Sada možemo lako izračunati vreme (t), u sekundama, koje je potrebno da površina od 1 m2 bude izložena ovakvom Sunčevom zagrevanju, a da zagreje 1 kg materije za 1 °C.

t = c / P

- za TNG ........................... t = 2,35 sekunde
- za gvožđe ...................... t = 0,47 sekunde

Ako pretpostavimo slučaj da se radi o rezervoaru TNG-a ''bojlerskog'' oblika,
zapremine od 100 litara (što je ustvari 0,1 m3),
i da je njegova visina, odn. dužina,
1 m,
prečnik rezervoara bio bi:

2 ∙ kvadratni koren iz (0,1/3,14) = 0,36 m.

Površina rezervoara koju bi ''ugledalo'' Sunce iznosi 0,36 m2.
Snaga sunčevog zagrevanja bojlera iznosi 0,36 kW.
Dakle, napred izračunata vremena zagrevanja 1 kg materije su oko 3 puta duža nego za 1 m2 površine, ili tačno:

- za TNG ........................... 2,35 / 0,36 = 6,53 sekundi
- za gvožđe ...................... 0,47 / 0,36 = 1,31 sekundi

Masa 95 litara TNG-a iznosi oko 52 kg,
obzirom da gustina TNG-a
(na prosečnoj temperaturi zagrevanja od npr. 30 °C)
iznosi 0,54 Kg/litru.

Ako je sam 100-litarski rezervoar TNG-a mase od npr. 20 kg gvožđa, imamo da je vreme zagrevanja rezervoara + TNG-a u njemu sledeće:

52 kg TNG-a : ............................ 52 ∙ 6,53 = 340 sekundi
20 kg gvožđa : .......................... 20 ∙ 1,31 = 26 sekundi
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Rezervoar ukupno: ...................................... 366 sekundi, što je 6,1 minut.

#

Za manji rezervoar, 60-litarski,
površina izložena Suncu je manja,
ali ne iznosi 60 % ili
0,6
od površine 100-litarskog rezervoara,
već iznosi
kvadratni koren iz (0,6)
ili
0,77
od površine 100-litarskog rezervoara.
A, pošto su obe mase manjeg rezervoara (i gvožđa i TNG-a) linearno srazmerne njegovoj manjoj zapremini,
vreme zagrevanja je
0,77 ∙ 6,1 =

4,7 minuta.

I ovo bi bio odgovor o
vremenu koje je potrebno da
žarko Sunce
zagreje
rezervoar TNG-a zapremine od 60 litara
sa 95 % usutog TNG-a sastava 50:50,
za 1 °C.

■

Za 20 °C povećanja temperature rezervoara i TNG-a u njemu,
koliko smo iznašli da je dovoljno za širenje TNG-a
sa 95 % na 100 %
zapremine rezervoara,
trebalo bi 20 puta više vremena,
tj. 94 minuta, ili: 1 sat i 34 minuta, ili, oko:

1,5 sat.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Ali,
- Nije Sunce svo ovo vreme tako jako, a mož' da bude.
- Nije baš sva površina rezervoara izložena Suncu, a mož' da bude.
- Nije ugao pod kojim Sunce ''gviri'' kroz staklo svo vreme takav da obasjava rezervoar maksimalnom površinom, a mož' ...
- Nije polica ispod gepek vrata odsutna, kako pretpostavismo, ...
...

Dakle, ova računica se, realno... cenim, smatram...
duplira...
Ili... triplira...

A ko zna... mož'....!? (Što kaže Marfi...)

Pozdrav.
- - -