Da li je opasno ''nakrcati'' rezervoar?

[Dora]

Pustio sam iz razloga štose trudiš da brojkama dokažeš to što tvrdiš. Praksa pokazuje drugo ali nije loše imati negde teoriju napismeno. Malo je ovakvih podatak na netu, znam, tražio sam.

Sad ono što devojci sreću kvari, nama ne sreću

Sunce teško može da održi konstantan ritam zagrevanja, samo zbog pomeranja a i zbog drugih faktora kao što si naveo, dim, oblaci, zagadjen vazduh nije idealan položaj boce u odnosu na sunce itd...

Obzirom da teorijski postoji šansa da se rezervoar napuni 100% ali ne bez namerne pomoći sa strane što je u praksi (svakodnevnoj upotrebi) znači neizvodljivo i da postoji uvek džep plina koji može da se sabija, nema šanse da dodje do ovog scenarija sem ako bi neko namerno stvarao sve potrebne uslove.

Druga stvar je sigurnosni ventil koj iradi bez obzira da li je plin u tečnom ili gasovitom stanju u rezervoaru. On mora reagovati na odredjeno bara i samim tim samo se može desiti gubitak plina iz rezervoara što ej opasno samo po novčanik sem opet ako bi neko namerno osetivši smrad prileteo sa upaljenom let lampom.

Oprema se upravo iz bojazni zbog ovakvih scenarija i moguće tužbe za naplatu štete (normalno u krštenim državama) pravi više puta sigurnija nego što je realno potrebno na našu sreću i hiljade onih prevarenih mušterija koje su platile Lovato a dobile Luvato, Dumato i slične srećne reči.

U praksi sam video takvih instalacija da je pravo čudo kako se uopšte drže na jednom mestu (rdja je izgleda moćnija nego što se misli) i nikad se nije desilo da nekom pukne rezervoar. Ne treba da napomenem da takvi nisu vadili plovak jer nisu imali potrebe, on jednostavno ne radi.

Zagovornik sam toga da sve bude ok i po propisu pa i punjenje rezervoara, i ja se držim toga da će jednom krčag ipak pasti na zemlju i razbiti se ali je na ovaj način, izračunavanjem teško predvideti tačno kad će se to dogoditi jer ima previše faktora i promenljivih.

Teorijski je moguće ali se u praksi ne dogadja na sreću.

[sw.brick]

farba u crno u 99% slucajeva. Bas se pitam koliko to doprinosi da apsorbuje toplotu okoline ili da je ne apsorbuje

doprinosi kako apsorpciji toplote iz okoline, isto tako i odavanju toplote u okolinu.

znaci potpuno identicno u oba smera.

telo obojeno u crno bolje odaje toplotu zracenjemi..

[sw.brick]

Izvor energije koji nas zanima je Sunce.
Ono je moćno i zagreva zemlju priličnom snagom (P) od oko 1 kW po 1 m2 površine na koju padne - pod uslovom da nema oblaka, magle, dima i sl. prepreka njegovim zracima.

Sada možemo lako izračunati vreme (t), u sekundama, koje je potrebno da površina od 1 m2 bude izložena ovakvom Sunčevom zagrevanju, a da zagreje 1 kg materije za 1 °C.

t = c / P

- za TNG ........................... t = 2,35 sekunde

kada je u pitanju toplota vreme nije bitna karakteristika

Q= m(masa)x c (kapacitet)x (t2-t1)

kada pricamo o energiji interval vremena je osnovna karakteristika.
kolicina energije P (snaga) x t (vreme dejstva te snage)


kamo srece kada bi Sunce bilo tako jako , no nazalost nije bas.

1kW je dnevna doza Suncevog zracenja koju apsorbuje specijalni namenski asporber premazan selektivnim premazom (tih 1m2).

to je nekih oko 100-150W po satu a kada se svede na 2,35 sekundi to je
nekih 0,1 W.

dakle100 miliW.

obican lim apsorbuje oko 2 puta menja od posebnoh solarnog apsorbera.

ugrubo oko 50mW zanavedeno vreme.

na bazi prosecnog Sunecvog godisnjeg zracenja, posto naravno u januaru i julu nije isto.

Ali,
- Nije Sunce svo ovo vreme tako jako, a mož' da bude.
- Nije baš sva površina rezervoara izložena Suncu, a mož' da bude.
- Nije ugao pod kojim Sunce ''gviri'' kroz staklo svo vreme takav da obasjava rezervoar maksimalnom površinom, a mož' ...
- Nije polica ispod gepek vrata odsutna, kako pretpostavismo, ...
...

Dakle, ova računica se, realno... cenim, smatram

rekao bih 10 struko uvecava vreme.

jos jedan bitan faktor.
kada i ako se zagreje rezervoar za 20C visu temp od okoline on se hladi zracenjem posto toplota uvek prelazi sa mesta vise temperature na mesto nize temperature.

dakle sa boce na okolni vazduh.

to vazi i kada se za asmo 1C poveca temp boce vec se nalazi u stadijumu hladjenja.

na koju temperaturu ce se boca i LPG u njoj zagrejati zavisi od bilansa prirasta i odavanja toplote.

dakle, koliko insolacije Sunca se zaista zahvati (i pod kojim uglom, jer tvoja racunica se bazirala na upadnom uglu Sunca od 90 stepeni, u idealnom slucaju zagrevanja) i konvertuje apsorpcijom u materiju boca+ lpg a koliko seu istom vremenskom intervalu ohladi zracenjem.

oba proseca grejanja i hladjenja su stalno prisutna a trenutna temperatura zavisi od trenutnog odnosai moze da bude u porastu, opadanju ili u stanju ravnoteze tj utermickom balansu.

u praksi, unutar auta u gepeku pogotovu toro boce koje niti ne vide Sunce, nema nikakvog rizika od boce regularno napunjene i regularno instalirane (dakle 80%).

cak i kada bi porastao pritisak unutar boce tu je slabo mesto boce koje se zove ventil natpritiska.

nasa boca za LPG je samo uslovno zatvoren sud, stoga i ne postoji opasnost da nastane kritican pritisak za pucanje boce stoga sto pre toga vec postoji rupa kroz koju curi visak (preliv).

milioni boca napunjenih LPG se koriste svuda, pa i vrelim toplim klimama a za sada ne eklpodiraju svakoga dana.
cak stavise toliko retko, da predstavlja senzaciju za medije.

praksa je takva.

po meni, puno price a jedini rizik je namera da se napravi zlo.

pogotovu sto se LPG u boci trosi upotrebom auta, sto je i osnovna svrha zasto se uopste toci LPG.

a trosenjem se uvek i jedino smanjuje kolicina tecnosti u boci.

vec samim napustanjem pumpe LPG se trosi.

varijanta da neko natoci LPG a onda vozi na benzin mi nikako ne deluje kao racionalna, tj da bi neko i tako koristio autogasni uredjaj.

[/quote]

[zvrle]

Napisah post ali je brick bio brzi pa sam malo skratio

Evo algoritam kako bi trebao da se radi proracun, ja nemam sva termofizicka svojstva za TNG a i u guzvi sam sa vremenom pa nisam izveo do kraja.

Qprolazenja+Qzracenja=Q1-2/t

Qprolazenja=k(Tuboci - Tokoline)

k=1/( 1/ (d1 x pi x alfa1) +1/ (2pi x lambda x ln d2/d1) + 1/ (d2 x pix alfa2))

Qprolazenja- termicki fluks usled prolazenja toplote (W)
alfa1-koef. prelaza toplote za vazduh
lambada- termicka provodnost celika
d1-unutrasnji precnik boce, d2- spoljasnji
alfa2- koef. prelaza toplote za TNG


Qzracenja=C12H12[(T1/100)^4 - (T2/100)^4]

Qzracenja- termicki fluks usled zracenja (W)

C12=Cc E
Cc=5.67 W/m^2 K^4 - konstanta zracenja apsolutno crnog tela
E (epsilon)=1 -da uprostimo- redukovani koef emisije

Q1-2- kolicina toplote (J)

Q1-2=mCv(delta T)
m-masa tng-a
Cv-specifini toplot kapacitet pri konst zapremini
delta T = 1 promena temerature za 1C

i na kraju t= vreme koje trazimo.

edit: prelazenje zamenio sa prolazenjem.

[dranix]

telo obojeno u crno bolje odaje toplotu zracenjemi..

To NIJE TACNO. Takvo telo bolje apsorbuje toplotu. Konvektori nikad nisu crne boje a solarni paneli (apsorberi) su obavezno crni mat.

Zasto se zezate dzabe kad je jasno da ce se jedan tank recimo napunjen "do vrha" ostavljen na suncu kad je temperatura vazduha recimo blizu 40°C bio tank u gepeku ili van njega sigurno zagrejati za taj jedan stepen ili vise za 2-3 sata ako bi smo ostali na pumpi gde smo sipali gas.
Sreca da je to u svakom normalnom slucaju samo teorija a da bi recimo bilo daleko opasnije kad bi se natankalo na minus 20°C pa uslo u zagrejanu garazu na plus 10-15°C ili vise. Znaci cela noc recimo ili duze stajanja.
To je takodje prilicno nemoguca misija mada teoretski moguca.
Poznata je stvar sta se desavalo sa kucnim bocama koje su od daleko tanjeg materijala kad su ih punili preko crte (17,5l) koliko li bese.
Sta mislite u kojoj su opasnosti bili ti ljudi pa nismo citali u novinama ama bas nista.
Bilo kako bilo zbog svega moguceg makar i teoretski jer inzenjeri kao sto nam je jasno uglavnom SAMO barataju ciframa jer je to jevtinije od konkretnih testova su rekli da treba UPRAVO ovako da izgleda boca za gas i da ima bas ovakve parametre za punjenje i sigurnosne sisteme. Takodje i to na koliko vremena treba da se stavi na hidraulicki test jer vremenom boce korodiraju.
Norme su vise nego rizorozne mada se mozda samo cini da je to kao nista posebno. Ne kazem da se nece pocepati boca bez ventila ali ce se to desiti veoma tesko u praksi cak i kad bi smo to hteli namerno osim da je bas stavimo u vatru ili grejemo na drugi nacin. Kolika je mogucnost da se to "slucajno" desi procenite i sami.
Po gore navedenim racunima bi trebalo da se doda nekih bar 5-6°C dodatne temperature do kriticne granice.
Neka mi neko objasni kako je moguce u praksi napuniti bocu 100% na uobicajenoj pumpi za tocenje ili je mozda bolje da teoretisemo i dalje sta bi bilo kad bi bilo.

[sw.brick]

[quotetelo obojeno u crno bolje odaje toplotu zracenjemi..

To NIJE TACNO][/quote]

tacno je, proveri

telo potpuno identicno odaje ili apsorbuje toplotu zracenjem, potpuno jedan te isti proces i potpuno ista jednacina koja opisuje proces.

Konvektori nikad nisu crne boje a solarni paneli (apsorberi) su obavezno crni mat.

estetika je vazan faktor u uredjenju interijera.
zelis da gledas crni radijator

[dranix]

Ne volim. Deluju mi manji .
Salim se, ne volim uopste radijatore cak ni one "ukrasne".
Nego, stvarno sam mislio ( ne znam zasto) da crno manje zraci a vise apsorbuje a ustvari to je isti proces.
Proces je skroz nebitan za radijatore koji "greju" po drugom principu jer su relativno hladni pa slaba vajda od radijacije.
Ok. Bilo kako bilo znaci da bi efekat belog tanka bio povoljniji jer je uvek pretpostavka da je uskladisteni gas hladniji nego gepek auta leti. Jedino sto bi se na tanku videla svaka i najmanja korozija a to je ruzno.

[joca]

+ + +
Drago mi, Doro, da moje postove na ovu temu termodinamike rezervoara prihvataš kao doprinos ... Hvala na lepoj reči.
Ja sam i razumeo da nam je svima želja:
razmena znanja i iskustava, teorijskih i praktičnih.
Pa ko nešto zna ili je iskusio, nek iznese, ''na opštu polzu'',
kako i ti svojom bogatom praksom činiš.

U tom smislu, uloga teorije je:
- ili da ukaže na mogući razvoj događaja,
- ili da uočeni razvoj događaja objasni.
A, naravno, sve dok praksa teoriju ne potvrdi, teoriji ne treba da verujemo.

Što se ove teme tiče, za sada ja ne vidim nikakvo nesaglasje teorije i prakse. Naročito u sledeće dve bitne činjenice.

1 - Teorija kaže da je temperaturno širenje tečne faze TNG-a prilikom zagrevanja veoma veliko (kako smo napred izračunavali, iznenađujuće velikim tempom za neku tečnost: 5 – 6 % za 20 ºC prirasta temperature). Ovo praksa ne osporava.

2 - Teorija kaže da poštovaoci punjenja rezervoara do 80 % nemaju nikakvog osnova da očekuju probleme, a praksa isto tvrdi.

I, pošto diskusija još traje, preostaje da finiširamo odgovor na pitanje iz naslova teme:
da li je opasno ''nakrcati'' rezervoar?
Za sada, cenim, i teorija i praksa su saglasni:
opasno je, ukoliko se gasni sistem ne koristi i održava pravilno.

I tako, čini mi se, uklapamo se u cilj foruma:
da propagira izbor kvalitetne gasne opreme i dobrih majstora odn. servisera, i da afirmiše važnost pravilnog korišćenja i održavanja gasnog sistema.

Pozdrav.
- - -

[sw.brick]

Bilo kako bilo znaci da bi efekat belog tanka

ima jako prostih resenja ako bas treba.
dovoljno je obmotati tank spolja obicnom alufolijom za namirnice iz samoposluge, i time ce se reflektovati oko 98% suncevog zracenja.
odnosno apsorpcija boce direktno izlozene Suncu ce biti tek nepunih 2%, odnosno 50 puta manja nego kada je obojena u crno.

ili 30 puta manje od crvene/ naranzaste boje boce.

pitanje je svrhe, da li je to bas potrebno posto praksa kaze da problem zagrevanja boce u gepeku ne postoji niti u najtoplijim krajevima na planeti pri normalnoj upotrebi.

[rrapaic]

Nije mi jasno sto ste se svi uhvatili Sunca.

Moj (a verujem i vecina) LPG tankova belog dana ne vidi, ali to uopste nije bitno. Temperatura u gepeku (gde se nalazi tank) je priblizno temperatura kabine auta sa zatvorenim staklima, bez klime, leti... pa izvolite racunati do mile volje.

Rajko

[rrapaic]

posto praksa kaze da problem zagrevanja boce u gepeku ne postoji niti u najtoplijim krajevima na planeti pri normalnoj upotrebi.

Da li si ikad vadio flasu vode iz gepeka leti? Jesi li mogao da je pijes?

Rajko

[joca]

+ + +
Kako sam razumeo Doru i dranixa, i dalje postoji sumnja u mogućnost postizanja ''krcatog'' stanja napunjenosti rezervoara (100 %), bez ugradnje odušnog otvora na najvišljoj tački rezervoara.

Smatram da je ovo za rasvetljavanje teme vrlo važno, i da zato zaslužuje još par reči.
*
Dalja dešavanja u rezervoaru sa oštećenim plovkom - pošto ga na stanici napunimo do 95 % zapremine (jer nema plovka koji bi ovo sprečio), mogu se razvijati na dva bitno različita načina:

a) Ako u preostalih 5% zapremine ima makar delimično vazduha, i
b) Ako u 5%-noj zapremini nema ni malo vazduha.

Ova razlika proizlazi iz različitog ponašanja vazduha (azota i kiseonika), u odnosu na TNG (propan i butan).

Različito ponašanje određuje činjenica da li je ''Kritična Temperatura'' (KT), kao jedna od fizičkih karakteristika svake materije, ispod ili iznad uobičajenih ambijentalnih temperatura na kojima se može naći rezervoar gasnog sistema (npr. -20 ºC do +70 ºC).

KT za navedene 4 materije iznosi:

- azota .................. - 147 ºC
- kiseonika ............ - 119 ºC
- propana ............................ 97 ºC
- butana .............................. 153 ºC

KT predstavlja temperaturnu granicu kondenzacije (utečnjavanja) visokim pritiskom.
Praktični značaj KT je ovaj:

- ako se materija nalazi na temperaturi ispod svoje KT, njenu parnu fazu uvek je moguće pretvoriti u tečnu fazu, ukoliko se podvrgne dovoljno visokom pritisku.
(Primer: TNG)

- ako se materija nalazi na temperaturi iznad svoje KT, njeno gasovito stanje nije moguće pretvoriti u tečno stanje, ma koliko velikom pritisku materiju podvrgli. (Jednostavno – takav je fizički zakon.)
(Primer: vazduh)

Otuda proizlaze 2 scenarija, zavisno od prisutnosti vazduha u 5%-noj zapremini: slučaj a) ili b).

a1)
Zagrevanje i intenzivno temperaturno širenje tečne faze TNG-a u rezervoaru (5 – 6 % za 20 ºC),
potiskuje 5%-nu zapreminu iznad sebe. Ovo se sabijanje vrši ''nepokolebljivom'' silinom, zahvaljujući vrlo izraženoj osobini nestišljivosti svih tečnosti. (Na toj se osobini temelji hidraulika.)
Pretpostavimo da je učešće vazduha u 5%-noj zapremini pola-pola (tj. 2,5 %). On se, po svojoj prirodi, pod pritiskom širenja tečne faze TNG-a nikako ne može utečniti. On uporno zadržava svoj gasni karakter. A pošto su gasovi stišljivi, zapremina od 2,5 % se smanjuje srazmerno pritisku. Ma koliko veliki bio pritisak usled širenja tečne faze TNG-a, ova, sve manja i manja porcija vazduha ne može da se ''uništi''. Ona čini dragoceni amortizer i sprečava da se tečna faza proširi na celu zapreminu rezervoara.

Na ovaj način se nikada ne može desiti 100 % tečne faze u rezervoaru. Ovako se spašavamo od ''strašnog'' porasta pritiska tempom od 7,5 bara za 1 ºC zagrevanja. (Koji je naveden i objašnjen predhodno.)

b1)
Posmatrajmo sada drugi slučaj - da u 5%-noj zapremini nema ni malo vazduha.
U njoj je bila i pre utakanja, a i potom je, samo parna faza (tj. isparenja) TNG-a.
Sabijanje parne faze (usled zagrevanja i temperaturnog širenja tečne faze TNG-a), dovodi do povećavanja pritiska u rezervoaru. Kada se na ovaj način prekorači pritisak napona pare, koji je svojstven konkretnoj smeši propana i butana na datoj temperaturi, parna faza smeše počinje da se utečnjava.
Zavisnost napona pare TNG-a (kao manometarskog pritiska), od njegove temperature, dao je svojevremeno ''nijebitno'' u temi ''Pritisak u boci i sekvencijalni sistemi''.
Taj dijagram jasno i praktično opisuje ponašanje propana, butana i svih njihovih smeša.



Evo primera upotrebe dijagrama:
Pretpostavimo da raspolažemo TNG smešom sastava 50:50, na koju se odnosi žuta kriva u sredini.
Ovakva smeša, čija bi temperatura bila npr. 20 ºC, imala bi napon pare 4 bara. To je pritisak ravnotežnog stanja – koegzistencije i tečne i parne faze - ''u miru i slozi''.
Čim taj pritisak poraste preko 4 bara, po bilo kom osnovu (npr. usled toga što, na neki način, dolazi do sabijanja smeše), dešava se proces kondenzovanja parne faze i njenog pretvaranja u tečnost. Ovakvu situaciju opisuje neka tačka na dijagramu koja se nalazi iznad žute krive – to je sve oblast tečne faze.

(Ispod žute krive se nalazi oblast parne faze – npr. ako bismo pritisak smanjili na 5 bara, a održavali temperaturu od 30 C, sva tečna faza bi isparila i u rezervoarau bismo imali samo parnu fazu TNG smeše.)

Upornim održavanjem pritiska preko 4 bara, sva ''žuta smeša'' bi se utečnila – sva bi se pretvorila u tečnu fazu temperature 20 ºC.
I ovo je baš to što se događa u našem slučaju b1).

Na ovaj način se može realizovati 100 % tečne faze u rezervoaru.

Daljim zagrevanjem rezervoara, preko 20 ºC, tečna faza poprima ''dramatični'' porast pritiska preko startnih 4 bara.
(Dramatičan porast nije preterana reč: radi se o 7,5 bara/ºC)

Do opasnih 68 bara, kada je moguće da rezervoar popusti, treba samo još dodati 64 bara.
Koliko je to ºC?
64 / 7,5 = 9 ºC
Toliko.

# # #

Dakle, da li je moguć ovakav ''film'':

- TNG-om sastava 50:50, na temperaturi 0 ºC napunili smo rano ujutru naš rezervoar bez plovka, i bez imalo vazduha, do 95 % zapremine. To smo npr. učinili na jednoj stanici sa nadzemnim tankom, pri ambijentalnoj (spoljnoj) temperaturi od 0 ºC.

- Potom smo vozilo izvezli na planinsko sunce gde smo ga parkirali tako da sunce odlično gleda u naš TNG rezervoar, i - otišli smo na skijanje.

- Tamo smo se sunčali mi - ali i naše vozilo.

- Kada je rezervoar i TNG u njemu, posle npr. 4 sata sunčanja, dostigao temperaturu od 20 ºC, 95 % je postalo 100 %. U rezervoaru se formiralo ''krcato'' stanje. Pritisak u rezervoaru iznosi još uvek ''pitomih'' 4 bara.

- Ako bismo sada otišli na ručak a vozilo i dalje ostavili na suncu, zagrevanjem krcatog rezervoara za još 3 ºC (na 23 ºC) u rezervoaru se postiže 25 bara i trebao bi sigurnosni ventil da proradi i da olakša stanje ispuštanjem nešto malo tečne faze u ambijent. (Zaista malo, ništa strašno... naravno.)

- Ali ako smo te k...te sreće da nas i ova stvar izda (sigurnosni ventil), pritisak i dalje raste.

- Za još 6 ºC temperatura TNG-a dostiže 29 ºC a pritisak u rezervoaru 68 bara.

- Ako smo i ovde iste sreće, pa se potrefilo da naš rezervoar knap zadovoljava norme kvaliteta, i da mu ne prija 68 bara – on ima pravo da na tom pritisku popusti i ''špricne'' malo tečne faze TNG-a u vozilo. Tog momenta rezervoar se rasterećuje pritiska i cepanje rezervoara se završava.

- Sve je OK, ništa nije puklo, niko nije ništa ni čuo ni video, ... Praktično, ništa se strašno opasno nije ni desilo...

- Možda bi i odgovor na pitanje iz naslova teme mogao biti NE.

Pozdrav.
- - -

[*IvanT*]

Dakle, da li je moguć ovakav ''film'':

- TNG-om sastava 50:50, na temperaturi 0 ºC napunili smo rano ujutru naš rezervoar bez plovka, i bez imalo vazduha, do 95 % zapremine. To smo npr. učinili na jednoj stanici sa nadzemnim tankom, pri ambijentalnoj (spoljnoj) temperaturi od 0 ºC.

- Potom smo vozilo izvezli na planinsko sunce gde smo ga parkirali tako da sunce odlično gleda u naš TNG rezervoar, i - otišli smo na skijanje.

- Tamo smo se sunčali mi - ali i naše vozilo.

Da ne citiram dalje, jer nije potrebno, ali ovo me podseća na Acu poštara i ŠBBKBB.

Kakav je scenario? Sipali smo gas i onda odšlepali vozilo na sunčanje? Ili smo se odvezli na skijanje? Možda je pumpa za gas na ski stazi?

Autogas je zastranio... NHF

[sw.brick]

Da li si ikad vadio flasu vode iz gepeka leti

da, i nikada nijedna flasa nije pukla od sirenja vode usled zagrevanja.

imas drugacije iskustvo gde je pukla flasa vode od letnje toplote ?

[sw.brick]

Potom smo vozilo izvezli na planinsko sunce gde smo ga parkirali tako da sunce odlično gleda u naš TNG rezervoar, i - otišli smo na skijanje.

- Tamo smo se sunčali mi - ali i naše vozilo.

- Kada je rezervoar i TNG u njemu, posle npr. 4 sata sunčanja, dostigao temperaturu od 20 ºC, 95 % je postalo 100 %. U rezervoaru se formiralo ''krcato'' stanje. Pritisak u rezervoaru iznosi još uvek ''pitomih'' 4 bara.

- Ako bismo sada otišli na ručak a vozilo i dalje ostavili na suncu, zagrevanjem krcatog rezervoara za još 3 ºC (na 23 ºC

svidja mi se ideja sta bi moglo da bidne kada bi ali,

...pricas o zimskom periodu Suncevog zracenja ?

ako da, ne valja ti scenario oko zagrevanja.

(hint: postavi staklenu flasu sa vodom u kutiju sa bocnim stranicama i otvorom gore zimi na Sunce pa ces videti da se nece zagrejati, prakticna proba)

ako ne, odakle pocetnih 0C ?

mozes da probas prakticno i sa kucnom bocom za gas od 10kg, barem nju nije tesko napunutu tecnom fazom skoro potpuno.
zimi se nece zagrejati direktno obasjana na Suncu za delta t od 23C.

mogu da ti navedem iskustvo iz prakse.
4 kg vode (mesavine vode i glikola) unutar obasjanog specijalnog solarnog apsorbera (u kolektrou toplote) od 2m2 ( sto je daleko veca povrsina od boce u gepeku) zimi na 0C se NECE zagrejati za tih 23C niti za celodnevno suncanje.

a kamoli 60kg koliko min ima LPG + boca, da ne pricamo da pre toga treba da se zagreje na pribliznu temperaturu i masa auta od kojih tonu +.

dakle, nece se dogoditi scenario prema svemu sto se moze zakljuciti iz prakticnih vezbi.

btw, boce sa LPG se zimi namerno izlazu Suncu da bi se temperatura unutar boce nekako podigla na famoznih +0,5C da bi mogao butan da isparava i koristi se kao gorivo u zimskom kampiranju.
iskustvo

ljudi se trude kako da zimi zagreju boce sa gasom