Tweet
To whom it may concern: malo neobavezne literature...
Baš juče krenuh da provozam malo kumovog XM-a, u pitanju je C.T. iz 98'... Da malo uporedim sa mojim vozilom da vidim šta propuštam a šta dobijam. Za nišlije, ruta Kamenica-Čegar-Matejevački put-Malčanska petlja-Prosek-Jelašnica-Ploče-Jelašnica-N. banja-Niš daje otprilike sliku gde smo se vozali...
Mmmmmm... kakav gušt. Auto ima automatsku getriblu, pa nisam morao ni da džaram ručku. Poezija. Sve vreme sam drkao gumbiće u kabini, sva sreća što nema katapult dugmeta kao u Bondovom Aston-Martinu, jer bih i to dugme stis'o. Menjao sam funkciju ogibljenja iz Sport u Comfort, da vidim jel ima neke veze ili je samo propagandni trik. Ima veze, dete mu *** Meroško, što bi rekli Moravci... Auto se ne spušta, ali tako fino zategne ogibljenje, da prestane da se ljulja u krivinama i da se naginje, i smanji malo špilovanje, tako da možeš vrlo agresivno da ga stiskaš po onim krivinama. U comfort modu, tako superiorno pegla put, da je to bruka, kao na dušeku.
U nekoliko navrata sam, na zgodnim mestima, stiskao kick-down da osetim šta ima pod haubom. Zvuk koji pravi je zastrašujuć - ne čuje se turbina, ali se čuju, ne znam kako - svi oni silni zgurani kubici vazduha kako tutnje kroz motor i izduvnu granu. Ubrzanje je impresivno - mislim da je bolje nego kod mog sokoćala - koliko tu ima subjektivnog ne znam.
Automatika menjača me je učvrstila u mom stavu prema istoj. Ima svojih prednosti i lepota, ali ima i stvari zbog kojih iritira, sa svojim nećkanjima u pojedinim momentima... Verujem da je sekvent, idealno srednje rešenje...
Servo i kočnica su kao perce. Ko nije ranije prob'o, pa zapne kao na svakom drugom smrtničkom autu, rizikuje da izleti kroz šoferku na prvom semaforu. Sreća te se kod svakog oštrijeg kočenja pojasevi automatski zatežu
Preglednost iz auta unapred je veća nego kod mene, zbog padajuće haube i višeg položaja vozačkog sedišta, i nešto niže table. Hauever, pozadi je groza - staklo petih vrata je malo, a zadnji stubovi - impozantni. Rezultat, uvek treba imati nekoga da te naviga kad ga treba uparkirat' u rikverac...
E sad malo ono drugo...
Sedišta su mu manja i tvrđa nego u mom autu. Pogotovo se to odnosi na naslon, jer mi leđa u gornjem delu kipe preko naslona. Čoveku od 180 cm i 90 kila to ne mora da bude zamerka, ali 10 cm višem i dva'trijes kila težem - svakako jeste.
Pozadi ima isto mesta kao kod mene, kada sedi četiri osobe. Za pet, mesta ima manje... Naime, tunel između sedišta je dosta izražen, pa čovek ne bi znao gde sa nogama. Krov je malo viši, lep prostor za glavu, ali su sedišta takođe tvrđa, od Bakarinog kožnog kanabeta.
Gepek je takođe vrlo skromnih dimenzija.
Prečaga, to jest stubić koji se pruža preko sred prozora prednjih vrata, koji su inače mali jer verovatno nisu mogli da stanu u vrata kada se spuste, nervira. Ne smeta, ali nervira jer smo svi manje-više navikli da tu ne postoji nikakva vizuelna opstrukcija.
Farovi su, možda najveće razočaranje. Kratka svetla su slaba i žućkasta, bacaju dosta daleko, ali se to da korigovati. Međutim ni duga nisu impozantna, jer se za duga pale unutrašnji segmenti farova, dok spoljni ostaju kratka svetla jer su u pitanju sijalice sa samo jednim vlaknom - kratkim. Možda je u pitanju baš ovaj konkretni primerak, ali u poređenju sa mojim farovima u stilu Midnight Sun
ova su više nego slabačka.
Hm, kad bih samo našao modus da prebacim sedište i farove iz mog auta u ovaj, dobio bih idealan spoj...
Baš juče krenuh da provozam malo kumovog XM-a, u pitanju je C.T. iz 98'... Da malo uporedim sa mojim vozilom da vidim šta propuštam a šta dobijam. Za nišlije, ruta Kamenica-Čegar-Matejevački put-Malčanska petlja-Prosek-Jelašnica-Ploče-Jelašnica-N. banja-Niš daje otprilike sliku gde smo se vozali...
Mmmmmm... kakav gušt. Auto ima automatsku getriblu, pa nisam morao ni da džaram ručku. Poezija. Sve vreme sam drkao gumbiće u kabini, sva sreća što nema katapult dugmeta kao u Bondovom Aston-Martinu, jer bih i to dugme stis'o. Menjao sam funkciju ogibljenja iz Sport u Comfort, da vidim jel ima neke veze ili je samo propagandni trik. Ima veze, dete mu *** Meroško, što bi rekli Moravci... Auto se ne spušta, ali tako fino zategne ogibljenje, da prestane da se ljulja u krivinama i da se naginje, i smanji malo špilovanje, tako da možeš vrlo agresivno da ga stiskaš po onim krivinama. U comfort modu, tako superiorno pegla put, da je to bruka, kao na dušeku.
U nekoliko navrata sam, na zgodnim mestima, stiskao kick-down da osetim šta ima pod haubom. Zvuk koji pravi je zastrašujuć - ne čuje se turbina, ali se čuju, ne znam kako - svi oni silni zgurani kubici vazduha kako tutnje kroz motor i izduvnu granu. Ubrzanje je impresivno - mislim da je bolje nego kod mog sokoćala - koliko tu ima subjektivnog ne znam.
Automatika menjača me je učvrstila u mom stavu prema istoj. Ima svojih prednosti i lepota, ali ima i stvari zbog kojih iritira, sa svojim nećkanjima u pojedinim momentima... Verujem da je sekvent, idealno srednje rešenje...
Servo i kočnica su kao perce. Ko nije ranije prob'o, pa zapne kao na svakom drugom smrtničkom autu, rizikuje da izleti kroz šoferku na prvom semaforu. Sreća te se kod svakog oštrijeg kočenja pojasevi automatski zatežu
Preglednost iz auta unapred je veća nego kod mene, zbog padajuće haube i višeg položaja vozačkog sedišta, i nešto niže table. Hauever, pozadi je groza - staklo petih vrata je malo, a zadnji stubovi - impozantni. Rezultat, uvek treba imati nekoga da te naviga kad ga treba uparkirat' u rikverac...
E sad malo ono drugo...
Sedišta su mu manja i tvrđa nego u mom autu. Pogotovo se to odnosi na naslon, jer mi leđa u gornjem delu kipe preko naslona. Čoveku od 180 cm i 90 kila to ne mora da bude zamerka, ali 10 cm višem i dva'trijes kila težem - svakako jeste.
Pozadi ima isto mesta kao kod mene, kada sedi četiri osobe. Za pet, mesta ima manje... Naime, tunel između sedišta je dosta izražen, pa čovek ne bi znao gde sa nogama. Krov je malo viši, lep prostor za glavu, ali su sedišta takođe tvrđa, od Bakarinog kožnog kanabeta.
Gepek je takođe vrlo skromnih dimenzija.
Prečaga, to jest stubić koji se pruža preko sred prozora prednjih vrata, koji su inače mali jer verovatno nisu mogli da stanu u vrata kada se spuste, nervira. Ne smeta, ali nervira jer smo svi manje-više navikli da tu ne postoji nikakva vizuelna opstrukcija.
Farovi su, možda najveće razočaranje. Kratka svetla su slaba i žućkasta, bacaju dosta daleko, ali se to da korigovati. Međutim ni duga nisu impozantna, jer se za duga pale unutrašnji segmenti farova, dok spoljni ostaju kratka svetla jer su u pitanju sijalice sa samo jednim vlaknom - kratkim. Možda je u pitanju baš ovaj konkretni primerak, ali u poređenju sa mojim farovima u stilu Midnight Sun
ova su više nego slabačka.Hm, kad bih samo našao modus da prebacim sedište i farove iz mog auta u ovaj, dobio bih idealan spoj...
Ako, ako, dobro nam se vratio, sad će i rakijica...
Comment