Centralno grejanje, struja ili gas?

[sw.brick]

1.000kg za 100 evra na izvoru.
a vidjao i cene do 250evra za tonu po radnjama.

pre neki dan prodaja na dzakove- sastav po deklaraciji 30% soja a 70% drvo. cenu nisam zapamtio, odmah sam izbrisao iz memorije.

super, sada jos da sacekamo zimu za punu probu sistema

[deki-ascona]

Pre par godina sam ubacivao te brikete, pozajmio mi komsija da probam. Nemam podatke o kaloricnoj vrednosti (i isplativosti), ali je cistije svakako od uglja. Tad sam potrosio cela kolica briketa za 1 dan ! Problem je sto brzo gore, tako da mora da se lozi cesce. A inace imam jedan stos, ubacim ceo panj (tacnije 2 polovine) u ponoc, zatvorim cug na kotlu, i zar mi traje do ujutru. Onda samo razgrnem, nabacam ugalj i miran sam do podne. Cilj je da se lozi 3-4 puta dnevno , cesce je stvarno naporno a i prljavo.

[BaneT]

Ja sam nov u problematici ali za sada ne uspevam (iz 2 pokuđaja) da prebacim 40 C temp vode. Oba pokusaja bila na drvo.

[sw.brick]

Nemam podatke o kaloricnoj vrednosti (i isplativosti), ali je cistije svakako od uglja

zavisno od porekla drvene mase po tipu, oko 4.5kWh po kg neto odnosno oko 5kWh/kg bruto energije.
neuporedivo je sa ugljem, briket kao i drvo se tokom procesa prvo transformise u gas koji sagoreva bez ostatka.
cak se niti dim ne vidi kada je dobroloziste i pravilno sagorevanje, golim okom.

ono sto preostane nesagoreno kao cvrsta materija je tek koja stotina grama nedeljno.

meni lozenje ne predstavlja poseban problem, kada bi i inace sedeo uvece ispred TVa lozim nekih 3-4 mozda 5 sati u kontinuitetu.

ostvarenu toplotu sacuvam akumulacijom i tih 15-20tak kWh je dovoljno za jedan dan grejanja taman do sutrasnje veceri kada se opet po potrebi zalozi.

ako je bas jako hladno napolju tipa -10C ili jos nize zalozi se dodatno i pre podne..

princip uporediv sa TA peci, punis akumulaciju toplote kada ti je zgodno a praznis kada je potrebno grejanje.

[TAZZ]

KALJAVA JE ZAKON!
Sagradismo u maju 6X3 kalja i oko 2 metra uvis...
videcemo kako ce da bidne... kuca je 130 kvm na sprat... tachnije 63 kvm u osnovi...
bit ce sigurno bolje i manje spaljenog ogreva nego sa ALFA PLAM shporetom...

[Ji 4Tze]

kaljEva
ne kaljAva

[Heinz]

I nije neka razlika

[deki-ascona]

Setih se necega , ima i malo veze s temom.

Ako je neko iznajmljivao neku kucu na Kopaoniku, onda se sigurno seca zanimljivog izgleda i polozaja dimnjaka u takvim kucicama : dimnjak je ozidan usred kuce, presek mu je izrazen pravougaonik , otprilike 30x120cm, i svaka soba se makar nekim svojim delom naslanja na taj dimnjak. Grejno telo je obicno neka vrsta kubeta od gusa u kome nikad ne ostane nista od pepela. Doduse potrosi sleper drva na dan, ali se unutra 'ladno u sorcu i majici igraju karte po celu noc .

Neverovatno je da sam dimnjak toliko uspe da zagreje sve prostorije cak i na spratu.

Nije ekonomicno nimalo , ali greje da ne poverujes !!

[cvrle]

Evo da i ja kazem svoje iskustvo posto se grejem na gas vec 3 godine. Ugradio sam ga preko kredita jedne banke koja je u to vreme jedina davala te kredite. Sve me je ukupno izaslo 4750 eura a to podrazumeva, prikljucak, kotao, komplet instalaciju sa projektom, ugradnjom i svim, kljuc u ruke ( cela procedura od banke do pustanja plina i probe je trajala 10 dana bez podmicivanja,podmazivanja i sl.). U kuci grejem tri stana ukupne povrsine 120m2.

Imam kotao italijanskog proizvodjaca Vaillant i prezadovoljan sam sa njim i nacinom funkcionisanja kompletnog sistema. Kod mene je pored grejanja na gas prikljucena i topla voda (2kupatila i 2kuhinje) tako da sam bojlere izbacio iz upotrebe samim tim i na neki nacin ustedeo struju. Postoji mogucnost da prikljucim i sporete ali to jos nisam uradio zbog, sta znam, nekih bezbednosnih (licnih) razloga.

Banka mi je raspodelila ratu na zimski i letnji period ( zimi manja kad placam vece racune plina, leti veca kad su manji racuni), ali u proseku je oko 75 evra mesecno. Racuni mi u prolece i jesen kad se po malo dogrevam dolaze oko 2000-4000 din, zimi u udarnim mesecima (decembar, januar, februar) oko 8000-11000. Leti ide od 600 - 1500 din u zavisnosti od kolicine tople vode jer tad ide samo kupanje, tusiranje i pranje sudova.
Racuni za struju su mi oko 1000-1500 din svih 12 meseci konstantno.

Pre plina sam se grejao na struju, sa 4 termo peci i pri strogom rezimu punjenja po jeftinoj struji i nocu recuni su mi bili od 2500 -3500 van grejne sezone, dok su u grejnoj sezoni bili konstantno u crvenoj zoni i cifre od 15 000 - cak 25 000 din u top mesecima.

Stric koji zivi u drugom delu kuce, sa istom kvadraturom se do pre 3 godine grejao sa kotlom na struju. Imao je priblizno iste racune kao i ja na termo peci ali mu je bilo neuporedivo toplije nego kod mene zbog lepo rasporedjenih radijatora verovatno. Od kad je presao na gasni kotao racuni su mu se smanjili duplo u grejnoj sezoni. Cini mi se da kotao na struju radi na istom principu kao i gasni, tj. pali se po potrebi i padu temperature u kuci, a to nije uvek po jeftinoj struji, zato i kolje toliko.

Prednost plina je sto mozes da iskoristis kotao pored grejanja i za toplu vodu,sto ume da bude prednost ako recimo troje ljudi ceka na tusiranje a cetvrti clan hoce da pere sudove , rasterecenija strujna instalacija i manja mogucnost da ti izgore kablovi od prevelikog opterecenja koje u dosta slucajeva nije projektovano za toliko potrosaca.
Digitalno paljenje i gasenje u vreme kad ti pozelis ( to moze i na strujnom kotlu) i tajmiranje po potrebi.

Kompletan moj utisak je da je plin fantasticno resenje za vece kvadrature, isplativije i dosta komfornija varijanta, bar u mom slucaju. Malo cu se namuciti dok ne odplatim kredit ali posle ce biti banja...

[sw.brick]

Prednost plina je sto mozes da iskoristis kotao pored grejanja i za toplu vodu,sto ume da bude prednost ako recimo troje ljudi ceka na tusiranje a cetvrti clan hoce da pere sudove , rasterecenija strujna instalacija i manja mogucnost da ti izgore kablovi od prevelikog opterecenja koje u dosta slucajeva nije projektovano za toliko potrosaca.
Digitalno paljenje i gasenje u vreme kad ti pozelis ( to moze i na strujnom kotlu) i tajmiranje po potrebi

ne bih rekao da je to neka prednost plina posto tako rade prakticno svi moderni kotlovi na bilo koje gorivo, i struja i plin i loz ulje i mazut i drva i pelet i ugalj i biogas itd.
i moderni kamini imaju iste te prednosti, ukljucivo i pretprogramiranje vremena rada, cak i oni domace proizvodnje.

obicno cena prati sa zeljeni komfor upotrebe sistema grejanja...

[cvrle]

Mislim da nisi u pravu. Ajde mi objasni sledecu situaciju,jun,jul ili avgust mesec, imas kotao na drva ili ugalj, ulazis u kupatilo i okreces slavinu od tople vode i sta se onda pri tom desava sa tim kotlom? Pali gorionik, pali drva, drva tom prilikom greju vodu jedno 6 sati i onda se tusiras, jel tako? Vidis sa plinskim kotlom se sve to desava u momentu kad okrenes slavinu za toplu vodu, treba jedno 5 sekundi da krene topla voda, vrela za 10 sekundi, i tako svih 12 meseci.

Vidi, upotreba plinskog kotla je visestruka, mozda ima i ekonomicnijih ne kazem, ali svakako funkcionalnijih i ekonomicnijih za razumne pare nema a da pritom pored grejanja koristis i za toplu vodu, svih 12 meseci. Za kotao ti netreba podrum od 20 kvadrata sa sve skladistem za drva ili ugalj i nekog ko ce to s'vremena na vreme da nalozi.

[sw.brick]

jel tako?

nije tako danas.

pre 20 godina mozda je moralo tako.

danasnji sistemi sa kotlom na tvrda goriva u sebi sadrze po pravilu akumulator.
kada se tusiras odvrnes vodu i iz akumulatora (slicnog kao sto je obican bojler klasican na struju) tece topla voda.
kotao na drva se leti upali jednom u 7-10 dana da napuni akumulaciju a onda se po potrebi prazni akumulacija (tj sto bi rekli bojler).

funckionise po korisnika kao i bojler na struju koji radi na principu akumulacije.

pri tome je vrlo diskutabilno uopste pored tolikog Sunca u junu, julu ili avgustu npr koristiti bilo kakav kotao na bilo koju energiju koja se jos i placa..

Vidis sa plinskim kotlom se sve to desava u momentu kad okrenes slavinu za toplu vodu, treba jedno 5 sekundi da krene topla voda, vrela za 10 sekundi, i tako svih 12 meseci

to se desava samo sa PROTOCNIIM dopunskim delom za pripremu tople vode kod takvog plinskog kotla a ne i sa klasicnim plinskim samo za grejanje, i ne zbog plina kao goriva.
ti imas tzv kombi kotao sa modulacijom plamena..nisu svi plinski kotlovi tog tipa.

isto kao i tvoj protocni koriste se i akumulacioni plinski kotlovi, zbog veceg komfora upotrebe jer nema cekanja ni tih 5 niti 10 sekundi.

topla voda odmah tece pogotovu ako je sistem tople vode napravljen kao recirkulacioni.

Vidi, upotreba plinskog kotla je visestruka, mozda ima i ekonomicnijih ne kazem, ali svakako funkcionalnijih i ekonomicnijih za razumne pare nema a da pritom pored grejanja koristis i za toplu vodu, svih 12 meseci

ima i te kako, toplotna pumpa a pogotovu na geotermalni izvor toplote je daleko ekonomicnija, funkcionalnija i delako efikasnija narocito po pitanju zagrevanja potrosne tople vode.

Za kotao ti netreba podrum od 20 kvadrata sa sve skladistem za drva ili ugalj i nekog ko ce to s'vremena na vreme da nalozi

velicina modernih kotlova na drva je tek nesto malo veca od plinskog kotla po zauzimanju povrsine (idu u visinu).

sto se tice skladistenja pogonskog goriva u pravu si, za svaki vid goriva koje zelis da skladistis ti je potrebna poseban prostor namenski prolagodjen.

isto je i za plinski kotao, da bi imao svoje gorivo potreban ti je rezervoar plina.

za toplotnu pumpu ili solarno grejanje uopste ti nije potrebno nista skladistiti, gorivo je besplatno u prirodi oko nas u prakticno neogranicenim kolicinama.

plinski kotao je najzgodniji sistem pri naknadnoj ugradnji i vrlo je komforan pri radu.

samo kazem, da sve sto omogucava plinski kotao mogu da omoguce i kotlovi na razna druga goriva, uporediv isti sistem automatizacije rada i visok komfor za korisnika.

cena sistema na tvrda goriva je veca od plinskih sistema kao pocetna investicija ali je jeftiniji pogonski trosak goriva.

cena sistema sa toplotnom pumpom je opet jos veca od sistema na tvrdo goriva kao investicija a trosak goriva je jos jeftiniji.

na kraju solarni sistem grejanja je najskuplja investicija a trosak na gorivo (Sunce) je prakticno nepostojeci, odnosno tezi nuli.

sa druge strane skale, najjeftiniji je kotao na struju kao investicija a najskuplje gorivo kao trosak.

struja-loz ulje-plin- bio goriva- toplotna pumpa- Sunce ..neki redosled pri poredjenju cena goriva po svakom proizvedenom kWh toplote.

pri upotrebi plina tu su i posebni kotlovi sa kogeneracijom struje i toplote za jos efikasniji rad.

od situacije na terenu gde se nalazi objekat puno toga zavisi sta je moguce od izvora upotrebiti s obzirom od konfiguracije parcele na kojoj je objekat i dostupnih mogucnosti.


pri tome plin kao fosilno i time privremeno gorivo se sve manje koristi u Evropi i polako se vrsi tranzicija na trajne/ obnovljive izvore energije.
nazalost kod nas taj trend je gotovo neprimetan a drzava nema nikakve podsticaje niti program eko podrske za napustanje gasa, uglja, nafte kao osnove za grejanje u zgradarstvu.

da ne pricamo da je najbolji "izvor" toplote sama termo izolacija objekta, najjeftiniji a trajni "izvor" kroz sprecavanje nepotrebnih gubitaka.

nudim i drugi pogled na trosak grejanja

[cvrle]

Po nekad me odusevis odgovorima ali ponekad mislim da sam sebe zbunis, a mene ne mrzi da citam sve, cak i izmedju redova.

Moj kotao nije nikakav space satl niti ima posebne delove i sl. Placen je 950 evra i ima sve sto imaju 90% kotlova na plin renomiranih proizvodjaca. Pominjes upravo ono sto ovaj kotao nema a to je akumulator ili ako sam te dobro razumeo neki bojler koji akumulira tu toplu vodu koju kasnije koristis ( za to ti treba i prostor). Sa plinskim kotlom koji ima mogucnost za toplu vodu nisi ogranicen uopste,mozes da se tusiras 24 casa i da ti temperatura vode bude vrela, jer radi u principu kao jedan veliki protocni bojler, i da jeste zbog plina, jer takav sistem rada sa drugim cvrstim gorivom nije moguc.

To da topla voda nije potrebna u letnjim mesecima mi nije jasna konstatacija i zasto bi bilo diskutabilno, mozda ne treba na placu ili na plazi ali u kuci, kupatilu , kuhinji mislim da je preko potrebna, osim ako ne mislis da recimo kupas dete sa hladnom vodom ili da grejes u serpi na sporetu.

Plinski kotao je zabranjeno prikljucivti na drugaciji nacin osim na gasnu instalaciju, jer da bi radio mora da ima stalni pritisak, a i za skladistenje vece kolicine plina moras da imas specijalne dozvole i ateste, to je tek suludo sto pricas, ne znam zasto i pominjes tu opciju.

Ne mogu svi kotlovi da pruze isti komfor i sistem automatizacije jer ce uvek plinski kotao biti u prednosti, barem po funkcionalnosti ali i po isplativosti.

Konfiguracija parcele na kojoj se objekat nalazi nema nikakve veze sa nacinom grejanja. Plinska instalacija moze da bude sprovedena na svakoj konfiguraciji. A traktor,konji i magarci vuku drva i ugalj gde pozelis.

razlog za eko podrsku prilikom upotrebe gasa nije potreban jer gas prilikom sagorevanjane ne ostavlja pepeo, njegovim sagorevanjem nema emisije produkata koji bi uzrokovali aerozagađenje.

Slazem se u potrpunosti da je termo izolacija objekta najefikasnije resenje za povecanje toplotne efikasnosti.

Evo ti sad racunica, 120m2 povrsina, 50 500 din grubo ( ako bi sabirao u dinar izadje i manje) platim godisnje za plin, preracunato na mesecnom nivou izadje 4208din. U prevodu to izadje 12 m3 drva. Ili od par tona do 10 tona uglja u zavisnosti od kvaliteta. Sta je isplativije i koliko sa ovom kolicinom cvrstog goriva mozes da se grejes na te kotlove, i da imas toplu vodu svih 12 meseci?

[sw.brick]

Moj kotao nije nikakav space satl niti ima posebne delove i sl. Placen je 950 evra

i sama cena kaze da nije obican kotao. i da, ima posebne dodatne delove, kao sto je dodatak posebnog plocastog izmenjivaca za potrosnu toplu vodu. i posebnu regulaciju rada kotla.

to nema plinski kotao samo za grejanje. (koji kosta od nekih 400 evra pa nagore).
prosecan plinski kotao je u rangu 600-700 evra sa sve automatikom i sobnim termostatom.

Pominjes upravo ono sto ovaj kotao nema a to je akumulator ili ako sam te dobro razumeo neki bojler koji akumulira tu toplu vodu koju kasnije koristis ( za to ti treba i prostor).

akumulator je ugradjen u plinski kotao, u istom je kucistu.
plinski kotao se izradjuje i kao akumulacioni i kao protocni, a i kao kotao bez ikakve mogucnosti za upotrebu potrosne tople vode.

ima ili nema akumulator toplote nije vezano za gorivo, to je bila poenta.

u njemu se sakuplja toplota kada je najpogodnije i tu cuva, a trosi se po potrebi.

manje vise moderna resenja grejanja objekata podrazumevaju neki vid akumulacije toplote.

To da topla voda nije potrebna u letnjim mesecima mi nije jasna konstatacija

leti nije uopste barem u nasem geografskom podrucju nuzno potreban plinski (ili bilo kakav namenjen grejanju) kotao jer Sunca imamo u izobilju kao izvor energije.

naravno da se zagreva leti voda, samo odavno ne mora da se koristi skupi plin za tu namenu.

Plinski kotao je zabranjeno prikljucivti na drugaciji nacin osim na gasnu instalaciju, jer da bi radio mora da ima stalni pritisak, a i za skladistenje vece kolicine plina moras da imas specijalne dozvole i ateste, to je tek suludo sto pricas, ne znam zasto i pominjes tu opciju

posto sam licencirani instalater plinskih kotlova, samo cu da ti kazem da ima razlicitih nacina napajanja plinom kao gorivom.
upotreba rezervoara nije zabranjena kao nacin prikljucenja, i naravno da treba da se napravi i atestira rezervoar po pravilima struke. i tada dobije upotrebna dozvola.

plin ne prolazi kroz svaku ulicu u Srbiji javnom gasovodnom mrezom a to se nece dogoditi jos podosta decenija.
u medjuvremenu, plin se dovozi u autocisternama i pretace u kucni rezervoar gde se skladisti kao i drva ili ugalj npr i koristi prema potrebi.

nije suludo cak stavise isprobana praksa vec godinama i decenijama.

Ne mogu svi kotlovi da pruze isti komfor i sistem automatizacije jer ce uvek plinski kotao biti u prednosti, barem po funkcionalnosti ali i po isplativosti.

diskutabilno, pre tvrdnje treba napraviti finansijsku racunicu.
plinski kotao nije nista posebno, cak stavise toplotna pumpa je daleko ispred po automatizaciji, funkcionalnosti a i isplativost dugorocno je izvanredna.

Konfiguracija parcele na kojoj se objekat nalazi nema nikakve veze sa nacinom grejanja. Plinska instalacija moze da bude sprovedena na svakoj konfiguraciji

ocito nisi razumeo, zemni kolektor kao izvor energije toplotne pumpe itekako zavisi od parcele.
sama parcela direktno utice na mogucnosti postavljanja zemne toplotne pumpe.
plin nema nikakve veze, energija se spolja van parcele dovodi.

razlog za eko podrsku prilikom upotrebe gasa nije potreban jer gas prilikom sagorevanjane ne ostavlja pepeo, njegovim sagorevanjem nema emisije produkata koji bi uzrokovali aerozagađenje.

eko podrska se odnosi na obnovljive izvore energije, a plin to svakako nije.
inace plin sagorevanjem stvara CO2 kao i CO sto je direktno zagadjenje okoline. i to stvara SVAKI plinski kotao nevezano za cenu i tehnologiju izrade jer je sam plin prljavije gorivo pri poredjenju sa Suncem, zemljom ili vazduhom kao izvorima.

120m2 povrsina

to je besmislen podatak, ne gube se kroz zidove kvadrati vec kWh energije.

koliko iznosi tvoja potrosnja -energije- ?

iliti m3 plina godisnje.

Sta je isplativije

ako potrosis 50.000 dinara, i ako uzmemo da je m3 plina 30 dinara to je 1666 m3 godisnje.

ili 16.600 kWh.

sa tom energijom prosecna kuca po sadasnjim standardima izolacije koja moze da se zagreje ima oko 500 kvadrata.

tvoja potrosnja za 120m2 je enormna, visestruko premasuje ocekivano.

za 16.600kWh energije toplotna pumpa utrosi za pogon kompresora i eventualno pumpe nekih 4.500-6.000kWh zavisno od konfiguracije placa/zemljista.

po ceni kWh iz elektricne mreze od prosecno 6 dinara to je za celu godinu oko 36.000 dinara u najgorem slucaju.

36.000 prema tvojih 50.000 dinara.
mislim da je ocigledna usteda u novcanoj potrosnji.

koliko sa ovom kolicinom cvrstog goriva mozes da se grejes na te kotlove,

16.000kWh po procesnih 2 dinara cene za drvnu masu/ cvtrsto gorivo tog tipa je oko 32.000 dinara za celu godinu.

to je neka najskuplja moguca cena, kada se kupuje drvo u bau marketima, inace je cena jos manja.

oko 1.50 dinara /kWh ili oko 24.000 dinara godisnje.

jos jeftinije je grejanju upotrebom solarnih kolektora /kotlova.
energije iz njih je prakticno besplatna ako je monovalentni sistem.
tada je trosak grejanja oko 2.000 dinara godisnje prevashodno za struju koju potrosi automatika.


danas niko vise i ne razmislja o letnjoj upotrebi kotlova na drva, plin, lozak, struju i slicno kada postoji Sunce kao besplatni kotao.
naravno, pricam o ekoloskoj upotrebi energije.

cini mi se da ne vidis dalje od plina kao goriva, plinski kotao jeste udoban pri upotrebi sto je nesporno.
samo ukazujem da postoje i jos neki drugi kotlovi na druge izvore energije koji su isto tako udobni u radu, a sama energija koju koriste je podosta jeftinija.

nezgoda je da je pocetna investicija nesto veca, a to podrazumeva da prevazilazi cenu plinskog kotla (tih tvojih 950 evra npr).

zbog cene investicije u Evropi se takvi ekoloski sistemi od strane drzave oslobadaju poreza ili na neki drugi nacin finansijskim olaksicama promovisu.

u Nemackoj se za prosecnu kucu dobije od drzave bespovratna pomoc reda 5.000-8.000 evra za primenu takvih ekoloskih sistema koji se ne baziraju na fosilnim gorivima.

nigde se plin ne promovise od strane drzave, nije vise to gorivo buducnosti kako se to kod nas cesto reklamira.

kada i kod nas zazivi godisnji porez na izduvne gasove, bice i cena upotrebe plinskog kotla skuplja a racunica isplativosti drugacija.

to nije daleka buducnost, vec se primenjuje u EU, a to su i zemlje oko nas uvele/ u procesu uvodjenja.

[cvrle]

U duzno postovanje sto si licencirani monter plinskih kotlova, mislim da i dalje za dosta stvari nisi u pravu, i cudi me da nesto sto je generalno dobro predstavljas da nije, pokusavam da shvatim razlog pisanja pojedinih ne istina ali mi stvarno ne ide prijatelju.

Ajmo redom :

akumulator je ugradjen u plinski kotao, u istom je kucistu.
plinski kotao se izradjuje i kao akumulacioni i kao protocni, a i kao kotao bez ikakve mogucnosti za upotrebu potrosne tople vode.

ima ili nema akumulator toplote nije vezano za gorivo, to je bila poenta.

u njemu se sakuplja toplota kada je najpogodnije i tu cuva, a trosi se po potrebi.

Moj kotao nema nikakav akumulator za toplu vodu. Prikljucen je direktno na instalacijui u momentu otvaranja slavine za toplu vodu, pri promeni pritiska, pali gorionik koji momentalno pocinje da greje vodu, znaci radi po principu protocnog bojlera.

leti nije uopste barem u nasem geografskom podrucju nuzno potreban plinski (ili bilo kakav namenjen grejanju) kotao jer Sunca imamo u izobilju kao izvor energije.

naravno da se zagreva leti voda, samo odavno ne mora da se koristi skupi plin za tu namenu.

To mu je sekundarna namena a ne primarna,mene leti plin kosta u proseku 1000 din mesecno i manje cak. Koristi se samo topla voda za tusiranja,kupanja i pranja sudova. To uopste nije skupo kad raspodelis na tri- pet tusiranja tri odrasle osobe dnevno, i cestog pranja sudova.

plin ne prolazi kroz svaku ulicu u Srbiji javnom gasovodnom mrezom a to se nece dogoditi jos podosta decenija.
u medjuvremenu, plin se dovozi u autocisternama i pretace u kucni rezervoar gde se skladisti kao i drva ili ugalj npr i koristi prema potrebi.

nije suludo cak stavise isprobana praksa vec godinama i decenijama.

Plin ne dolazi u svaku ulicu ali se vrlo brzo siri kako po Beogradu tako i po svim gradovima u Srbiji.
Navedi mi jedno domacinstvo u Srbiji koje ima skladiste za plin. Nisam cuo ni za jedno, a isto tako nisam cuo ni za firme koje se bave prodajom rezervoara za gas za kucnu upotrebu kao ni za firme koje isti prodaju na veliko tako sto ti donesu na kucu i pretoce u tvoj rezervoar u dvoristu.


E sad oko potrosnje, otprilike si dosao do moje godisnje cifre potrosnje u m3, a onda si se pogubio. Ok 1666m3 ekvivalentno je tih 16 600kw/h jr je otprilike odnos plin/kwh 1/9.42. Ajde to je sve u redu ali kako onda dodjes do nekih cifara nije mi jasno.

po ceni kWh iz elektricne mreze od prosecno 6 dinara to je za celu godinu oko 36.000 dinara u najgorem slucaju.

36.000 prema tvojih 50.000 dinara.
mislim da je ocigledna usteda u novcanoj potrosnji.

Da ti nije omanuo digitron

Potrosnja struje za 16 600 kw/h godisnje, u proseku da kazemo da je kw/h 6 dinara ( ide po tarifama od 4 do 11 din=1kw/h za brojilo bez limitatora), to iznosi 99 600 ili ti duplo skuplje nego grejanje na plin.

A moze i ovako,m3 plina je do sad bio 22 dinara, kad podelis sa onih 9.42kwh/m3 ili ajde da kazemo 10, u kw/h dobijes da je 1kw/h grejanja na plin oko 2,2 dinara. Sa novim poskupljem cifra ide na 30 din sto mu dodje oko 3 din=1kw/h.

Jer i dalje skupo?

Drvo ima sledecu vrednost, jedan metar hrastovog ili bukovog drveta (prostorni metar) ima pribliznu vrednost kao 100m3 plina, tacnije bukva 1,850m, a hrast 1,890m na 200m3 odnosno 204m3.

Po toj racunici meni bi za mojih 1666m3 potrosenog plina trebalo oko 17 metara drva, po ceni ( bukva i hrast) od oko 3000 din/m , izadje na 51 000 din. Ako kupujes drva u avgustu ili julu moze malo i da se ustedi.

Vidi, nemam nista protiv inovacija, i vrlo dobro poznajem temu toplotne izolacije u savremenom gradjevinarstvu jer vidis to je moja struka i to potrzavam na veliko. Plin je najbolji odnos ulozenog/dobijenog, bar trenutno, jer se gasna instalacija siri nevidjenom brzinom, i cene kotlova i prikljucaka postaju sve pristupacnije.

Najbolji drug mi u selu nadomak Beograda poseduje 4 solarne ploce i bojler od 300litara. Nije to bas tako sjajno kao sto se prica doduse to je on postavio pre dosta godina. Zagreje to lepo, i kad potrosis, mnogo vremena mu treba da zagreje ponovo ( iskljucivo mislim na toplu vodu koju koristi za tusiranje). O nekom grejanju nema govora jer bi mu za to bilo potrebno bar 5 puta vise ploca, a pitanje dal mu je krov projektovan za toliko opterecenje jer one nisu nimalo lake.

Nase podneblje i nije toliko popularno za te soplarne ploce jer iz prostog razloga a to je da kod nas zimi pada sneg, koji te ploce prekriva istim pa onda ceo proces gubi smisao, jer ne radi ( bar drugaru ne radi nesto kad padne sneg,slabije greje vodu).

Za automobile vec postoji porez na iduvne gasove i automobili na plin placaju najmanju tu ekolosku taksu koliko znam. I to iskljucivo zato sto su od svih opcija najmanje zagadjuje.

Zemlje oko nas kao i Evropa bi bile jako srecne da imaju zemnog gasa, ali ga nemaju pa su prinudjeni da veci deo uzimaju od Rusije koja ga ima, samim tim i zavise od nekoga a to Evropa ne voli stoga je pokrenula procese za druge nacine grejanja, ali sad vec udjosmo u politiku...