Centralno grejanje, struja ili gas?

[sw.brick]

Moj kotao

citirao si opste objasnjenje o tipovima plinskih kotlova, nije niti pomenut tvoj kotao.

da ponovim, ima ili nema akumulator toplote nije vezano za gorivo, to je bila poenta. sam plin kao gorivo nije nista drugaciji od drugih vrsta goriva po tom pitanju.

mene leti plin kosta u proseku 1000 din mesecno

u odnosu na 5 dinara jeste puno vise, ali nije stvar u ceni.
nema bas nekog opravdanja leti pored besplatnog Sunca kao izvora koristiti plin (naftu, struju, drva)kao energent pogotovu ako zelis da pricu povdes u smeru plina ako ekoloski prihvatljivog goriva.

Prikljucen je direktno na instalacijui u momentu otvaranja slavine za toplu vodu, pri promeni pritiska, pali gorionik koji momentalno pocinje da greje vodu, znaci radi po principu protocnog bojlera

ponavljas ono sto sam vec naveo, princip protocnog zagrevanja sa plocastim izmenjivacem.
taj sistem se ne moze svuda koristiti, narocito tamo gde ima potrebe za istovremenim otvaranjem vise slavina.
vec sa 3 slavine taj sistem lose funckionise, ima premali protok tople vode.
plinski kotao sa protocnim grejanjem tople potrosne vode je predvidjen za manje stanove, garsonjere i slicno gde je mala jednovremena potreba- ima samo jedan do dva maksimalno mokra cvora.
za kuce, vece stanove se koristi plinski kotao sa akumulacionim rezervoarom.

i akumulacioni i protocni nacin pripreme tople vode imaju svoje energetske mane i prednosti kao i razliku u komforu i nacinu upotrebe.

tebi odgovara protocni i to je ok.
ukazujem ti da to nije jedino sto postoji, nije to pocetak i kraj svih plinskih kotlova.

plinska javna mreza je tek u pelenama i trebace jos 20-50 godina da se izgradi uz ovaj tempo kakav je kod nas uobicajen.
u Srbiji je pokrivenost plinskom mrezom tek oko 7-8% stanovnistva.

Nisam cuo ni za jedno, a isto tako nisam cuo ni za firme

NIS, Atako npr. to sto ti nisi cuo je ok, nisi upucen u taj segment plina jer i nemas potrebe.
da, naveliko se koriste plinski kucni rezervoari. uglavnom se ne prodaju vec iznajmljuju dugorocno podzemni rezervoari posto je procedura kontrole i odrzavanja rezervoara zakonski rigorozno regulisana pa tu obavezu na sebe preuzimaju distributeri plina.
domacinstvo placa mesecni pausal za to odrzavanje.

plin se dakle kao i neka druga goriva moze skladistiti, kupovati unapred pre trenutka potrosnje. tako je skuplje no ponekada i jedino moguce jer uopste nema javne cevne mreze.

kao sto rekoh, jos su retka mesta u Srbiji gde su izgradjeni gasovodi na lokalnom nivou razvoda.

za 16.600kWh energije toplotna pumpa utrosi za pogon kompresora i eventualno pumpe nekih 4.500-6.000kWh zavisno od konfiguracije placa/zemljista.

Potrosnja struje za 16 600 kw/h godisnje, u proseku da kazemo da je kw/h 6 dinara ( ide po tarifama od 4 do 11 din=1kw/h za brojilo bez limitatora), to iznosi 99 600

NE i ne.

za 16.600kWh energije godisnje toplotne pumpe uz prosecnu efikasnost od 300% utrosi se struje za pogon pumpe oko 5.000kWh, tj kao sto sam naveo okvirno opseg.

1kWh utrosene struje "daje" 3-4kWh toplote pri radu toplotne pumpe (ili mozda bolje receno dizalice toplote).

5.000kWh potrosene struje se placa EDB po 6 dinara i to je tih oko 30.000 dinara godisnje.

ostatak, 16.600-5.000 od 11.600kWh je potpuno i apsolutno besplatan dar prirode. energija bez ikakvih gasova, bez tarifa, bez zagadjivanja bilo cime, potpuno obnovljiva sa 100% kapaciteta.

energija okoline oko nas.

jasnije ?

plin ima u najboljem slucaju iskoristenje 3 do 4 puta losije od toplotne pumpe.
time je odnos cene eksploatacije plina takav da pri struji od 6 dinara (recimo neki prosek) najvisa isplativa cena plina oko 18 (faktor 3) do 24 (faktor 4) dinara za m3.

sa cenom plina preko 20tak dinara za kubik vise nema finansijske prednosti plina.

jos jedna razlika- plinski kotao zahteva obavezno godisnje odrzavanje i pregled koje ne moze sam vlasnik ( i ne sme) da obavlja a to se po pravilu placa. i potreban je izduvni sistem, bilo prinudni bilo sa promajom shodno vrsti plinskog kotla.

taj izduv je jedna energetska rupetina u ovojnici kuce kroz koju curi dragocena toplota.

toplotna pumpa nema tih gubitaka, i nema uopste problem postavljanja izduva (neki put je jako tesko postaviti plinski kotao zbog susednih objekata, terasa, ulice, itd ).

Sa novim poskupljem cifra ide na 30 din sto mu dodje oko 3 din=1kw/h.

Jer i dalje skupo?

u odnosu na sta ?

prema ceni Sunca kao izvora je preskupo. Sunce kosta 0 dinara. isto tako i geotermalna energija zemlje je 0 dinara.

pri tome je jos obnovljiva energija, bez apsolutno ikakvih stetnih gasova.

cena koju navodis je privremena, ocekuj veoma uskoro poskupljenje na oko 45 dinara za kubik s obzirom da se u drugim zemljama taj isti ruski gas placa oko 0.50evra za kubik kod krajnjeg potrosaca.

nakon te cene, svaka sledeca promena cene plina ide nagore ...itd.

u energetici se nikada ne gleda trenutna cena necega vec ukupni trosak energije za ceo radni vek- u slucaju plinskog kotla kalkulacija se pravi na 15 godina troska za energent.

plin je privremeno, neobnovljivo, gorivo kojeg mi nemamo pa moramo da uvozimo. sve sto znamo ukazuje da ce plin za 2 godine biti skuplji nego danas, a za 15 godina svakako ce poskupljivati.

Sunce i Zemlja su sa druge strane "goriva" koja su tako velikog kapaciteta da su prakticno za nas beskonacno velika energija, pri tome su potpuno besplatni.
nema najava da ce bilo koja drzava u dogledno vreme poceti da naplacuje upotrebu Sunca i Zemlje.

sa jedne strane plin (nafta, ugalj) ce sasvim izvesno biti sve vece cene a Sunce i Zemlja (i voda takodje) su prakticno besplatni pa se razlika u ceni tokom 15 godina povecava na stetu plina ( i svih drugih vidova fosilnih goriva).

Plin je najbolji odnos ulozenog/dobijenog, bar trenutno, jer se gasna instalacija siri nevidjenom brzinom, i cene kotlova i prikljucaka postaju sve pristupacnije.

mogu da se slozim sa naglaskom na trenutno.
najveca prednost plina je cena kotlova koja je toliko mala da se ne moze porediti sa drugim vrstama kotlova.

poslednjih 20tak godina intezivnog razvoja plinskih kotlova i mas produkcija istih je dovela od tako povoljne cene.

pokusacu da ponovo pojasnim- plin kao energent je uslovno povoljan s obzirom da je mala pocetna investicija u startu (kotao i oprema) ali je skuplji energent.

toplotna pumpa je nekoliko, pa sve do cak 10 puta skuplja kao pocetna investicija ali je energent bitno jeftiniji.

toplotne pumpe i taj biznis je tek u zacetku sto se tice broja prodatih, tek na samom startu i ni priblizno nija masovna produkcija kao sa plinskim kotlovima.
no proizvodnja i ponuda ubrzano raste, cene ubrzano padaju i vec danas plinski kotao- toplotna pumpa je racunato na 15 godina eksplaotacije
dugorocno, uporediv trosak.

svakomo sledecom grejnom sezonom plinski kotao postaje sve skuplji za upotrebu a toplotna pumpa (bilo na vazduh, na vodu ili zemlju) postaje sve jeftinija.


pri tome, ukupna potrosnje energije u kWh je bitno odredjujuci faktor sta je danas (i u buducnosti) najisplativije.

ako se trosi puno kWh po m2 grejanog prostora plin se svakako isplati najvise jer toplotna pumpa i ne moze da pokrije gubitke toplote slabo izolovanih kuca.

ali, danasnji standardi izolacije su takvi da je potrosnja toplote bitno manja, pa se stvari drasticno menjaju.

vec postoje u praksi kuce koje i nemaju klasicno grejanje, niti im je uopste potreban ikakav kotao pa time niti plinski. (standard potrosnje pasivnih kuca, ili KfW 40).

O nekom grejanju nema govora jer bi mu za to bilo potrebno bar 5 puta vise ploca, a pitanje dal mu je krov projektovan za toliko opterecenje jer one nisu nimalo lake.

pazi, uvek treba pricati o kWh toplote koja treba da nadoknadi gubitke.

ako je objekat sa 30kWh /m2 gubitka godisnje (standard 3litarske kuce) grejanje na solarni sistem je sasvim moguce i izvedivo.
naravno da je potrebno vise, obicno se racuna na 30-50m2 vakuumskih toplovodnih kolektora, sto bi rekli 40-70 ploca.

dakle, 4 kolektora nije u igri za grejanje ni pod razno.

trosak investicije u "ploce" je jos uvek prilicno zahtevan i za mnogo bogatije drzave i gradjane pa se stoga finansijki subveniconira i podstice takva ugradnja. to sam pomenuo kao podsticaj ekoloskoj energetici.

naravno, podrazumeva se da se kuca u startu projektuje namenski pa tako i krovna konstrukcija, termo izolacija, prinudno provetravanje sa rekuperacijom i sve ostalo sto podrazumeva takav tip objekta.

upoterba Sunca kao energetskog izvora je mnogo slozenija tema od plinskog kotla, tu se potpuno slazem da plinski kotao za stare objekte prema ranijim gradjevinskim normama je prakticno optimalan izbor jer se najlakse ugradjuje. jednom recju zavrsava posao bez prerade strukture objekta.

Nase podneblje i nije toliko popularno za te soplarne ploce jer iz prostog razloga a to je da kod nas zimi pada sneg, koji te ploce prekriva istim pa onda ceo proces gubi smisao,

uh, Nemacka i Kanada kao nemaju snega zimi... salim se ali ta prica jednostavno ne stoji tako pojednostavljena.

kao prvo, kolektori se postavljaju vertikalno kada je grejanju u pitanju jer je zimsko Sunce nisko na horizontu.
na vertikalnim povrsinama se sneg ne zadrzava, primer je sa prozorima.

kao drugo, kolektori su apsorberi i na njima se razvija uvek pa i zimi temepratura koja je veca od nule pa sve i da padne sneg jako brzo se otopi.

nije nase podneblje krivo za nepopularnost vec prevashodno trosak takvog sistema.

Za automobile vec postoji porez na iduvne gasove

i slicno tome sirom Evropi je uvedeno ili je u toku proces uvodjenja poreza na izduvne gasove kotlova svih vrsta.

tako i za plinski kotao se placa porez na ispustene izduvne gasove.
time se cena upotrebe plina jos nesto malo efektivno povisuje.

stoga je pokrenula procese za druge nacine grejanja, ali sad vec udjosmo u politiku...

ja ne mislim o politici u smislu poltiickih medjudrzavih odnosa vec na energetsku politiku.
na odrzivost izvora energije, dakle obnovljive, dugorocno na ekoloske aspekte itd.

u tom smislu,

i cudi me da nesto sto je generalno dobro predstavljas da nije

plin nije nista posebno dobro generalno.

jedan od oblika jeftine i prljave fosilne energije.
doduse najbolji oblik fosilne energije ali i dalje inferioran u odnosu na toplotu koju nam daje priroda oko nas u vidu toplote Sunca, Zemlje, vode i vazduha.

u nasim uslovima gde ne postoji nikakav podsticaj drzave za upotrebu obnovljivih izvora, gde je trziste energije neuredjeno i haoticno sa nepredvidjivim skokovima cena, sa ponudom energije koja je dugorocno nepoznata (ko zna sta ce biti sledece godine aktuelno, i koji ce biti odnos cene drvo-struja- plin)...

a ulaganja u energetiku su po pravilu dugorocne odluke sa posledicama koje ce se tek videti u godinama koje nailaze.

nasi danas propagiraju plin kao osnovni energent i pri tome se uzimaju provizije.
to je danas mozda najefikasnije ali vec sutra, za 5 godina da li ?

ako mi vec nemamo energetsku politiku sa smislom upravljanja buducim procesima da makar zavirimo sta rade druge zemlje po svetu.

a nigde u razvijenom svetu plin vise nije aktuelan kao gorivo buducnosti...drzave podsticu napustanje plina.

nije to zbog ruskog gasa (samo), principi sakupljanja i pre svega potrosnje energije se drasticno menjaju.

niskoenergetski objekti, 3litarske kuce, pasivne kuce, Minergie (u CH) koncept je danas realnost.
nije to neka SF buducnost, jednostavno mi kao civilizacija previse optereceujemo prirodu uglavnom nepotrebnim rasipanjem energije.

plin ima svoje mesto, odlican je energent kao takav i najbolji od svih fosilnih na raspolaganju.
nisam ja protiv plina generalno, vec samo svodjenje istog na nuzno potrebnu meru upotrebe.
razbacivanje plinom kroz veliku potrosnju zato sto je jeftin je po meni neodrziv koncept.

pri tome cena od 22 ili 30 ili nn dinara uopste nije moj primaran interes kao tema.
mnogo ljudi kod nas je kao iznenadjeno poskupljenjem plina nedavno, i mnogi se kao cude troskovima a istovremeno ti isti ljudi potrose plina u kolicinama koje su 3-8 puta vece od normalnih.

umesto kuknjave na cenu, retko se cuju pozivi na promenu ponasanja.
na prestanak bacanja bukvalno energije kroz prozor, na primenu termoizolacionih sistema, na smanjenje toplotnih gubitaka.

prosecno domacinstvo koje se greje naplin u Srbiji po statistici (Srbijagasa) postrosi priblizno +80% plina od slicnog prosecnog domacinstva u Sloveniji.

pri cemu, Slovenija je kao i mi bila donedavno rastrosna sa energijom prilikom izgradnje sada vec starih objekata iz 70tih i 80tih godina a ima dosta ostriju klimu.

kod nas glatko moze da se povecanjem energetske efikasnosti smanji potrosnja plina ( i drugih oblika energije) za zagrevanje objekata za bar 60-90% primenom savremenih gradjevinskih metoda i materijala.

na primer, hipoteticka kuca od 130m2 sa godisnjom potrosnjom od 30kWh ce potrositi oko 3.900kWh ili oko 390m3 plina.

ili u novcu tek 11.700 dinara (30dinara kubik) za celu godinu, svih 365 dana.

a mnogi kod nas placaju mesecno, dakle za samo 30 dana potrose toliko enrgije, takve ili slicne iznose za slicne kuce.

drugim recima, kod nas i do 10-12 puta je skuplje grejanje od nuzno tehnicki potrebnog.

prerada kuce/ objekta na nivo energetski efikasnog objekta je investicija koja nije obicno mala.

ali... ta investicija je jednokratna a usteda novac usled manje potrosene energije je stalna i dogadja se svake godine i svake sezone grejanja.

u energetici je jako vazan faktor vreme, i stoga planiranje.

trenutno stanje nekog energenta po ceni je gotovo povrsno saznanje.

nije bitna trenutna cena plina, nafte, benzina, struje i nas trenutni mesecni racun za iste.
bitan je period, recimo 15 godina, i ukupni trosak zbirno svih mesecnih racuna.

to jeste politika, i od toga se ne moze pobeci.

u tom svetlu i poredjenju plina vs obnovljivih izvora daje nesto siru sliku.
mozda sam bio jasniji sada zasto ne vidim plin kao univerzalno resenje koje ce tek doci.

per bih rekao, plin je nuzno zlo danas jer jos nismo spremni za bolje i jeftinije - da sakupimo i upotrebimo toplotu koju nam Sunce tako nesebicno salje svakoga dana.

nama svima, nevezano za politicke podele granice i drzave.

[cvrle]

Ok generalno smo lepo prodiskutovali i dosta stvari naucili, ali si se udaljio od teme, covek je trazio pomoc pri odabiru od tri nacina, trenutno najpopularnija kod nas. Nije pominjao najjeftinije, najisplativije na svetu i sl.. Vec od ta tri najjeftinije, a to je generalno plin.

Sve vreme u predhodnom postu si poredio jedno ( struja/drvo/plin i navodio neke racunice) pa sam te ubedio u suprotno, onda si to okrenuo da si ustvari mislio sve vreme na toplotnu pumpu koja je najefikasnija ali sa ulaganjem vrednosti garsonjere u centru grada.

Pominjes iskljucivo samo energetsku efikasnost i ok upravu si sve to stoji, samo za primenu toplotne pumpe uslove u Srbiji nema mnogo domacinstava.

Nisi ni pomenuo da ti recimo za toplotnu pumpu treba dva i po puta veca povrsina zemlje od povrsine koju grejes, koju ces da iskopas u dubinu, postavis cevi na dubini od 2-3m i da posle zatrpas. Za prostor od 160m2 koji bi grejao trebas dakle da imas 400 kvadrata dvorista, ili ti 4 ara slobodnog prostora koje ces da iskopas, ugradis cevi, i zatrpas. Znaci primenljivo iskljucivo za kuce sa velikim placem.

Posto ja ne znam, ajde ti navedi lepo cenu jednog sistema sa toplotnom pumpom za grejanje 160m2 kuce, sa predpostavkom da ima sve uslove za to pa i plac.

Mene uopste ne cudi zbog cega taj sistem tesko zazivljava kod nas jer mu je primena u gradskim uslovima minimalna i ne isplativa, a verovatno i u domacinstvima sa malim dvoristima. Vecina zgrada i stanova nema mogucnost prikljucenja centralnog grejanja, pa mu ostaju solucije tipa plin ako je prosla instalacija, i struja po principu kotla na struju, koja je daleko skuplja varijanta.

Danas se kuce zidaju od kredita i plate, tako da ljudi traze prihvatljivo resenje za grejanje a ne resenje koje ce da ih kosta koliko i sama kuca.

Mislim da vise na ovu temu nemam sta da dodam vezano za to sta je bolje, centralno grejanje, kotao na plin ili kotao na struju. Moj izbor je kotao na plin. Ako neko jos zeli konkretno da pita o iskustvu ili pogleda kako moj sistem radi tu sam. Ne zelim vise da palamudim sa naucne vec sa prakticne strane.

[sw.brick]

Sve vreme u predhodnom postu si poredio jedno ( struja/drvo/plin i navodio neke racunice) pa sam te ubedio u suprotno

nisi bio ubedljiv, lepo pise i to cak 2 puta da racunica sta je isplativo jako zavisi od kolicine energije koja se trosi posto u cenu ulaze 2 troska u zbiru- investicija u opremu i cena energenta.
plin nije niti najjeftinije gorivo nije je plinski kotao najkomforniji pri upotrebi za svaku situaciju i svaku kucu/stan.
dobar kompromis za odredjene specificne situacije, tradicionalno resenje koje polako ustupa mesto savremenijim resenjima.

drvo je najjeftinija energija pri najvecoj kolicinski godisnje potrosnji energije.
plin i struja su obicno skuplji a sto zavisi najpre od kolicine posto struja se kod nas placa u tarifnim blokovima.

ako je mala potrosnja struje ona je isplativija od plina jer je jeftinija instalacija /oprema, i obrnuto.

plin se isplati samo kada je veca potrosnja.

inace, toplotna pumpa je danas odomacen vid grejanja na struju i kod nas i u svetu tako da nije ni bilo govora o koriscenju kalorifera, TA peci ili slicnog nacina termicke potrosnje struje za grejanje kao nekom predlogu.
eto, to postoji iz nekih starih vremena pa kao takvo pomenuto u paketu sa elektricnim kotlovima.

to nikome ko placa svojim novcem ne bi palo na pamet da danas investira i pravi kao novi sistem grejanja

Nisi ni pomenuo da ti recimo za toplotnu pumpu treba

kako da ne, pomenuto odavno...
od situacije na terenu gde se nalazi objekat puno toga zavisi sta je moguce od izvora upotrebiti s obzirom od konfiguracije parcele na kojoj je objekat i dostupnih mogucnosti.



a opet, to sto navodis je potreban uslov samo za toplotnu pumpu sa zemnim kolektorom.

toplotna pumpa voda-voda nema potrebu za velikom parcelom.
jos manje potrebe ima vazduh-voda ili vazduh-vazduh toplotna pumpa.

to moze bukvalno svako domacinstvo da ugradi.

lepo cenu jednog sistema sa toplotnom pumpom za grejanje 160m2 kuce,

domaca varijanta tj proizvedeno u Srbiji oko 2.500evra voda-voda sa sve automatikom.
toplotna pumpa vazduh-vazduh oko 550 evra, kineske proizvodnje.

oko 1200 evra japanske proizvodnje.

pa nagore do....nekih 15.000-20.000 evra (koje mogu da greju usput i bazene u dvoristu kuce npr).
vrlo sirok raspon cena kao i sarolika ponuda kvaliteta izrade, opcija automatike, servisne podrske i ostaloga.

prosecna vrlo kvalitetna toplotna pumpa kosta oko 4.000-6.000 evra u kompletu sa rekuperatorom ventilacione toplote, ono sto zovu popularno kompakt agregat za kucu.

Mene uopste ne cudi zbog cega taj sistem

koji taj sistem ?vazduh -vazduh se nasiroko prodaje po radnjama, a vazduh-voda kod gotovo svih domacih firmi koje se bave prodajom i ugradnjom opreme za grejanje je u opcionoj ponudi u cenovnicima.

klima uredjaj kao jedan od oblika toplotne pumpe je vrlo prisutan kod nas i masovno se koristi.

kompakt agregat, pomenuti, recimo firme Paul iz Nemacke je tek nesto veci od obicnog zidnog kupatilskog bojlera.
to je jedna tipicna toplotna pumpa reda cene oko 6.000 evra i moze da se ugradi bukvalno u svaki stan koji je veci od 30tak m2 sto se tice prostora i nekakvih zahteva tehnicke prirode.

mene nista ne cudi, jer vecina ljudi nema pojma uopste o postojanju i napretku tehnologije za zagrevanje objekata a sto je najgore ljudi nisu ni krivi za to. sve dok ne pocne kuknjava u Dnevniku ili drugim TV emisijama o poskupljenju tradicionalnih fosilnih goriva.
niti mediji nemaju edukativnu ulogu, a niti projektanti novih zgrada nemaju znanja i saznanja da postoji nesto sto je povoljnije od tradicionalnih sistema iz proslog veka.

niti sada u jeku medijske kampanje oko cene gasa, ne cuju se glasovi razuma koji savetuju stednju i redukciju kolicine potrosenog gasa cime se automatski smanjuje i mesecni racun.

Vecina zgrada i stanova nema mogucnost prikljucenja centralnog grejanja, pa mu ostaju solucije tipa plin ako je prosla instalacija, i struja po principu kotla na struju, koja je daleko skuplja varijanta

slazem se, vecina zgrada i stanova kod nas je gradjena napamet, poludivlje u energetskom smislu sa neplaniranim nacinima zagrevanja, sa losom ili nikakvom termo izolacijom, sa jos gorim prozorima, i bukvalno busnim zidovima kroz koje duva promaja.
takvi su nam bili i gradjevinski standardi, JUS U600 datira jos od 1981. a tada je cena loz ulja, plina, uglja i uopste energije bila mnoooogo manja.

od tada, mnogo stvari se promenilo oko nas ali vecina kod nas to ne primecuje pa je suvise cesto iznenadjena cenom kada dodje racun da se plati.

plin se koristi i ako nije prosla javna mreza, u bocama od 33kg.
to je bilo ranije dosta popularno dok je cena bila niza (citati prihvatljiva).
no kako je plin visekratno poskupeo to se sve redje o tome razmislja pri izgradnji novih kuca i odabirom nacina grejanja.

kotao na struju je potpuno deplasirano pitanje, ko tako zamislja da se danas greje verovatno sakuplja novac koji raste na drvecu. tj prebogat je i njega ne tangira uopste pitanje cene energije.
uz ponovno uvodjenje limita jednovremenog opterecenja prakticno ce biti i nemoguce u vecini slucajeva a da se zadrzi upotreba i ostalih za zivot nuznih elektrocnih aparata u jednom prosecnom domacinstvu.

direktna termicka potrosnja struje ne bi ni trebalo da bude opcija niti tema.

osim za zaista izuzetno dobro i kvalitetno izgradjene stanove i kuce, po tipu niskoenergetske gde je i gubitak toplote a time i potrebna struja zaista tek delic kod nas uobicajene potrosnje.

Danas se kuce zidaju od kredita i plate, tako da ljudi traze prihvatljivo resenje za grejanje a ne resenje koje ce da ih kosta koliko i sama kuca

tako je bilo i juce, bice i sutra a tako je i u svetu oko nas.
zato drzave koje planiraju buducnost i uvode a masovno primenjuju razne novcane podsticaje kako bi sto vise olaksale uvodjenje modernih resenja za grejanje koja su najekonomicnija sa stanovista potrosnje energije.

sama investicija u takvu opremu je skupa, to sam vec vise puta naveo i tek dugorocno posmatrano odnosi prevagu.

no sama energetika i izbor sistema grejanja je teska odluka sa dugorocnom posledicama.

praksa pokazuje da je to povecanje investicije od oko 15-20% dodatnog troska pri izgradnji prosecne kuce uglavnom prihvatljiva imajuci u vidu da se ostvarena usteda upotrebom jeftinije energije vraca za 3-10 godina.

Ne zelim vise da palamudim sa naucne vec sa prakticne strane.

ok, ja sam bio u uverenju da pricas sa prakticne strane iz iskustava licno ili poznanika.

iskustvo prakse nedvosmisleno pokazuje da su obnovljivi izvori bilo kog tipa danas aktuelan trend i prvi izbor kod novosagradjenih objekata.
klime sa rezimom toplotne pumpe/grejanje su kod nas hit, prodaju se ko blesave a ugradnja se cesto ceka usled velike potraznje za majstorima.

Beograd je prepun ugradjenih toplotnih pumpi svih vidova u zadnjih 4-5 godina, do te mere da je nemacki Viesmann otvorio svoju kancelariju u Beogradu za tehnicku podrsku svojih sistema toplotnih pumpi.

Srbija i Beograd su jedno od vodecih trzista Evrope po potrosnji Viesmannovih toplotnih pumpi, po recima samih Nemaca u direktnoj komunikaciji.

kome je to skupo bira obican plinski kotao, plati 400-500 evra i pravi kalkulacije kako da sto vise zavrne "slavinu" na meracu potrosnje plina- prakticna vrlo cesta situacija.


pa cela ova medijska halabuka i kampanja je upravo zbog povecane cene plina nakon 2 godine mirovanja, tj zamrzavanja cene.

temu smo prosirili tako da ima vise razlicitih uglova gledanja za potencijalne investitore koji planiraju da rese olptimalno svoje zahteve za izborom energenta.

zeli konkretno da pita

pitao bih te konkretno s obzirom na navedenu cenu, da li se radi o kondenzacionom kotlu ?

[cvrle]

ja sam bio u uverenju da pricas sa prakticne strane iz iskustava licno ili poznanika

Iskljucivo pricam iz licnog iskustva jer sam se grejao na struju ceo zivot, a poslednjih tri godine se grejem na plin. Mnogo mi je povoljnije iako sam imao pocetno ulaganje u opremu i kompletnu instalaciju, opet mi je jeftinije. Vrlo dobro znam koliki su mi racuni bili pri grejanju na termo peci, i koliki su sad stim sto se komfor nemoze ni uporediti.

pitao bih te konkretno s obzirom na navedenu cenu, da li se radi o kondenzacionom kotlu ?

Iskreno ne razumem se toliko u vrste plinskih kotlova, pogledao sam na Vaillantovom sajtu, i mislim da moj kotao nije kondenzacioni, mogu da ti opisem pa ti verovatno bolje to znas. Znam da ima dva gorionika, jedan veci jedan manji koji kao sluzi za odrzavanje temperature i smanjuje potrosnju. Mislim da ima sud kroz koji protice voda od nekih 20L gde se to valjda greje i kroz koji prolazi voda. Sve to je povezano na grejnu i vodovodnu instalaciju, bojlere sam izbacio iz upotrebe. Slagacu te ali mislim da je 28kw, moram da pronadjem brosuru pa cu ti reci i model i karakteristike.

[sw.brick]

pri grejanju na termo peci, i koliki su sad stim sto se komfor nemoze ni uporediti

to je jasno, TA peci, infragrejalice, kaloriferi i slicno na tradicionalni nacin je potpuno danas neracinalno pri tako velikim kolicinama toplotnih gubitaka.
struja se srecom moze iskoristiti i na mnogo efikasnije termicki nacine, tehnika je napredovala tj pojjeftinila na srecu svih nas.

lici da je VUW serija kotlova.

kondenzacioni se odmah uocava time sto je izduvna cev, dimnjak napravljena od plasticne mase.
i ima jednu posudu u koju se sakuplja kondenzat, ili odvod fiksno u kanalizaciju povezan.
-------------
zaboravio sam pa da dodam, pored svih prednosti koje plinski kotao inace ima pojavljuje se u praksi i jedna povelika mana.

jako tesko ili gotovo nikako se uklapa u moderne kuce sa malom potrosnjom energije koje koriste niskotemperaturni nacin grejanja- podno, zidno, plafonsko.

naime, plinski kotao ima preveliku temperaturu vode na izlazu pa zahteva jako veliki stepen mesanja povratne i polazne vode i vrlo kratkotrajne aktivacije plamenika.
a cesta aktivacija brzo unistava elektrode za paljenje i skracuje radni vek.

takodje je i problem sto su plinski kotlovi obicno vrlo jaki, opseg 10-26kW najcesce a modernim kucama ne treba vise od 3-4kW za 100m2 grejanog prostora pri najvecoj zimi.

ne znam za plinski kotao koji moze da radi sa 500-800W snage koliko je recimo potrebno za ovakve prilike u prelaznom dobu za blago dogrevanje.

sto je manja potrosnja i veca efikasnost zgrade sve manje se nekako uklapa plinski kotao kao efikasan metod, moje misljenje.

najveca prednost iz prakse je sto veoma brzo radi i gotovo trenutno oslobadja maximum grejnog kapaciteta.

kao sto smo se slozili, termo izolacija nikada ne steti, a korist je ocigledna sa svakih pristiglim racunom za energiju.

[JAPANX]

imam ja pitanje, jel postoji Perpetuum Mobile ?

imam jos jedno za brick-a.. ako imas fakultet, na kojoj tezi si diplomirao ?

moje misljenje je da ima neke veze sa termodinamikom

[sw.brick]

ne znam zasto pitas za postojanje perpetum mobile ?

toplotna pumpa koristi pomocnu energiju za prebacivanje vec postojece energije sa jednog na drugo mesto, nije izvor energije.
radi popularnosti price sa laicke strane moze da se kaze da se dovede aa W a dobije n x aa W kao krajnji termicki efekat.
za ostalo, ne mislim da je bitno, ali ne gadjas lose

ako je zvucalo, ne nije perpetum mobile..

[cvrle]

aa W a dobije n x aa W kao krajnji termicki efekat

Laicki idi bre brick oces da umrem...