Grejanje za kuću - koje je najekonomičnije

[vasa123]

U pitanju je potkrovlje kuće (soba, kuhinja+predsoblje i kupatilo) 30m2.


Zidano blokovima, fasada odrađena (stiropor 5cm), ispod crepa stiropor 5cm i vuna 10cm, prozori drveni novi (nigde ne duva). Zidove i potkrovlje planiramo da oblažemo gipsanim tablama umesto malterisanja.

1. Da li stavljati vunu na zidove (5cm) ili je bolji toplotni izolator prostor koji ostaje između gipsane table i zida?

2. Imam dilemu koju vrstu grejanja koristiti:

- norveške radijatore, TA peć, francuske radijatore, eventualno klima inverter?


Molim da napiše neko svoja iskustva, dakle šta bi trebalo da bude najekonomičnije i koliki su vam računi dolazili za struju. Prihvatljivo mi je do 100eura mesečni račun u zimskim mesecima imajući u vidu malu kvadraturu koju treba grejati.

Priključak za struju je monofazni (za sada).

Pozdrav,

[Gavra]

Odg: Grejanje za kuću - koje je najekonomičnije

Stavi mineralnu vunu izmedju zida i gipsa......

Po meni najbolje moguce grejanje na struju je klasican radijator sa CINI grejacem. Najisplativije a ako se ukaze mogucnost za neki kotao imas vec gotov radijator.......grejac se ne vadi stoji kao rezerva ako slucajno otkaze kotao iz bilo kog razloga.....

[radebgyu]

Odg: Grejanje za kuću - koje je najekonomičnije

Po meni klima sa inverterom ali je za pocetak vece ulaganje mora 12,a svakako ces leti morati da se hladis.Vunu obavezno (nace bube,mravi - insekti)

[nikaragva]

Odg: Grejanje za kuću - koje je najekonomičnije

Hm, ne znam kakvi su sad ti CINI-ji, ali mom prijatelu je CINI od pre godina bukvalno raketirao iz radijatora Sva sreca pa je bio zid spram njega. Pretpostavka je da je crkao termostat (valjda) pa da je grejao, grejao, grejao, dok nije izleteo. Eto obrati paznju na to. Znam da mi je tada bilo bezveze da nije imao neki sigurnosni odusak, kao na ekspres loncu, za takve situacije.

PS: mislim da ti klima ima najbolji stepen iskoriscenja.

Evo nasao sam na drugom forumu nesto o iskoriscenju, ne znam koliko su tacni podaci, ali to je to otprilike:
Grejalica od 1KW recimo trosi 1000w a odaje 960-980w sto je stepen iskoriscenja 0.96-0.98%.
Klima uredjaj na modu grejanja na spoljasnjoj temperaturi +10 stepeni ima iskoriscenje 3.1 - 3.8 tj. preko 310%.
Klima uredjaj na modu grejanja na spoljasnjoj temperaturi ispod -8 stepeni ima iskoriscenje 1.24 tj. gubitci su vise od 40%.
Klima uredjaj na modu grejanja na spoljasnjoj temperaturi ispod -12 stepeni ima iskoriscenje manje od 1 tj.vise potrosi nego sto odaje toplptu.

[sw.brick]

Odg: Grejanje za kuću - koje je najekonomičnije

Grejanje toplotnom pumpom na vazduh ima termicki koeficijent 1 na oko -32C za r410A fluid.
na -10C ima oko 2,5 dakle na ulozenih 1000W placeno strujom dobija se 2500W toplote.

na +7C spoljnog vazduha koeficijent je od 4 do 5,5 dakle na ulozenih 1000W dobija se oko 5000W toplote.

Ovo su podaci inverterski upravljanih kvalitetnijih toplotnih pumpi danasnjice koje imaju brend tj ime, i odnose se na proverene tj meren vrednosti od strane eurovent-a koji je nezavisno udruzenje (nesto nalik euro ncap testu za automobile).
Prosecne pumpe postizu oko 1,50 do 3,50 termicki koeficijent.


Sto se tice srpskih, norveskih, francuskih, kineskih, ruskih, i inih grejnih tela koja vrse direktno pretvaranje stuje u (dzulovu) toplotu svi su identicni i sami po sebi nemaju nikakvu potrosnju energije. na ulozenih 1000W oslobadja se (u jednom ili drugom vidu) prakticno istih 1000W.

TA pec kao i elektro kotao su takodje identicnih efekata konverzije energije a razlika je samo u ceni placanja jedne te iste struje zavisno od doba dana kada se trosi.



Sto se samog objekta tice, treba staviti staklenu vunu u gipsanu konstrkciju ali,
pravilo struke je da to bude maksimalno 0,30 debljine spoljne izolacije.
U ovom slucaju to je max 2cm vune s obzirom da je spolja postavljeno vrlo tankih 5cm.

Takodje uz postavljanje staklene vune obavezno (nije pitanje zelja vec tehnicki uslov) se mora izraditi i postaviti vazdusno nepropusna membrana koja ce potpuno onemoguciti transfer vodene pare kroz staklenu vunu i dalje kondenzaciju na hladnom spoljnom zidu (usled tanke spoljen izolacije fasade).

Tzv parna brana je obavezan preduslov za unutrasnje postavljanje izolacionih materijala.

Preporuka struke je postavljanje termickih materijala sa spoljne strane fasadnog zida, dakle preko postojeceg sloja od 5cm postaviti jos minimum 7cm prema prosecnom proracunu za nasu klimu i preko toga zavrsni ukrasni zastitni sloj.

Sve improvizacije sa debljinama slojeva i medjusobnim polozajem po pravilu srednjorocno i dugorocno dovode do nezeljenih efekata stvaranja kondenza u strukturi zida i time truljenja uz nastanak zdravstveno vrlo opasnih budji, gljivica i ostalih gostiju.

To se posebno odnosi na gips karton ploce koje su odlicni hranljivi supstrat a takodje su higroskopne pa je veoma vazno pravilno doziranje provodjenja pare kroz slojeve spoljnog zida.
Jedan od metoda upravljanja kolicinom vodene pare je regulisana ventilacija prisilnom cirkulacijom spoljnog vazduha u tacno predvidjenim kolicinama cime se odrzava vlaznost vazduha u prostoriji pouzdano manjom od kriticne za nastanak budji.

Posebno su kriticna mesta geometrisjkih hladnih toplotnih mostova za pojavu budji kao sto su uglovi, coskovi na spioju 2 spolnjna zida, spoj poda i balkona/ terase, prozorske spaletne a upravo su to mesta gde se posebna paznja treba posvetiti pravilnom odabiru i nacinu ugradnje izolacije.

Voda u zidovima je sve samo ne korisna a truljenje zidova ubrzano unistava samu supstancu zida cime nastaju tzv bolesne zgrade.

U konkretnom slucaju predlozenih resenja najefikasnije resenje je toplotna pumpa (klima) pogotovu ako se formira resenje sa akumulacijom toplote pa se koristi rezima rada kao kod TA peci (punjenje zgrade energijom nocu a preznjenje danju).

Tada je cena u novcu oko 12 puta niza od cene grejanja na norveske (i ine) elektro radijatore).

I najvaznija stvar, stvarni potrosac energije je sama zgrada a radijatori, kotlovi, klime i drugo su samo konverteri jedne energije u drugi oblik i sami za sebe nisu izvor energije.


Najjeftiniji energent je termicka izolacija zgrade (zid, pod, tavanica, vrata, prozori).

[sw.brick]

Odg: Grejanje za kuću - koje je najekonomičnije

za inverter toplotnu pumpu za 30tak m2 prostora koji jeste termicki izolovan ocekivani trosak u novcu treba da iznosi oko 1000 dinara tj oko 10 tak evra ( plus minus zavisno od fiksnih mesecnih lokalnih taksi na brojilo, na angazovanu snagu i slicno) a prema zvanicnim uslovima (t unutra 20C, 16 h dnevno vreme grejanja, prosecna klima i vetrovi).

sa 100 evra moze da se pregura cela grejna sezona.

[Chubbs]

Re: Grejanje za kuću - koje je najekonomičnije

da, samo sto treba da se sabije 10000 eura u tu zajebanciju. Ovim tempom ko ziv ko mrtav dok se to ne isplati.

[expendable]

Odg: Grejanje za kuću - koje je najekonomičnije

Chubbs ili glas razuma!
O.K. možda nije baš 10 soma ... možda je i više. A naravno može biti i manje.

@sw.brick:
Veoma se slažem sa tobom. Praktično potpuno. Ipak ne treba zaboraviti velika investiciona ulaganja. Prvo u izolaciju (dotatnu) a zatim za dobar sistem grejanja toplotnom pumpom (pumpama).
Ljudi se zaista zanose da će bilo kojom klasičnom konverzijom struje u toplotu nešto dobiti. Tu je zapravo "stara, dobra" TA peć neprevaziđena. Na stuju grejati se ipak je isključivo stvar korišćenja toplotne pumpe.
Nisam baš siguran u onih 100 evra ali je sigurno manje nego na bilo šta drugo (šire gledano, jedina konkurencija su drva ali to u potkrovlju nije rešenje).
Najveći problem sa "vazdušnjacima" (klima sa invertorom) što na niskim temperaturama pada stepen konverzije. To i dalje nije loše ali što vam više grejanja treba efikasnost je manja.
Zbog toga se rade sistemi ('sw.brick' sigurno zna više o tome, ja više kao "dežurni termodinamičar") gde se razmena toplote vrši sa fluidom manje-više konstantne temperature i to one oko +10 cel. (bunarska voda, vazduh u bušotini i slično). Takvi sistemi su sigurno energetski najefikasniji način grejanja ali je investicija ... slabo dostupna u ovim krajevima.
Zato, uz sve mane, klasična invertorska klima deluje kao solidno rešenje. Relativno mala investicija, relatino dobro iskorišćenje, itd.
U primorju se ovim uspešno greju i to standardnim 12-ticama (za 30 kvadrata).
Kod nas bi verovatno trebala (bar) 18-tica ili 24-ka (zavisno od toga kakva je izolacija i koliko sati treba da radi dnevno, 24-ka ima i "stepen sigurnosti" kod velikih mrazeva kada 18-ticinih 5-5,5kW toplote padne na pola što može biti tek zadovoljavajuće ali ne i dovoljno dobro).
Naravno ovo bi trebalo pažljivo proračunati ili zaključiti iz više iskustva drugih, najbolje iz prve ruke.

Ne zaboravimo monofazni priključak.
Naravno klima nije veći potrošač od obične grejalice.
Sve počinje od toga i koliku amperažu može da izdrži. Klime "18" (18000BTU) vuku nekih 2kW te nekih 8A dok 22000 ili 24000BTU ima troši 2,5kW uz 10-12A.
Ipak treba proveriti sa mogućnošću instalacije te ostalim uređajima u kući. Iako klime više klase malo peglaju pik prilikom početka rada, jeftiniji modeli povuku više ampera te uz rernu i veš mašinu mogu i da izbace osigurač (sklopku) kod lošije izvedenih (ili tesno dimenzioniranih) instalacija.
Čisto da se proveri.

Nadam se da ne smaram. Podržavam ideju ali ništa nije savršeno. Investicija i mane toplotne pumpe treba (ipak) uzeti u obzir iako je SIGURNO to najjeftinije grejanje na struju (a i šire).

[Chubbs]

Re: Grejanje za kuću - koje je najekonomičnije

lupio sam cenu, naravno da je veca. zavisi kakva je pumpa, vazdusna, bunarska, sonde... metar bunara je 50 eura. kolika dubina treba? 100m? pa onda, toplotna pumpa i radijatori, tu srece nema. zanci, zidno grejanje, podno grejanje pa onda fan coil, automatike, cuda, muda... mislim, sve je to lepo i krasno i stvarno racun bude 100 eura ali o cemu mi to tacno pricamo u ovoj nasoj napacenoj srbiji!?

[nikaragva]

Odg: Grejanje za kuću - koje je najekonomičnije

Ovde kod mene bunar do 25m (mozda 20 ili 30, uzeo sam 25 ka sredinu) kosta 100e. Posle svaki metar 10e, cini mi se. Treba da busim bunar u basti pa znam otprilike cene. Kad budem izbusio, znacu i tacne Ali verujem da cene zavise od terena, ja sam u vojvodini i ovde se lako busi i brzo dodje do vode. Panonsko more :O


Moj ujak je takav sistem grejenja kuce sa toplotnom pumpom napravio u SU, pre nekih 30ak godina. Jos uvek besprekorno radi. Izveden je kroz pod, kao podno grejanje. Kada je u funkciji, u celoj kuci (a ne samo gde je pec ili klima), znaci u svakom cosku kuce je 22 stepena, ili koliko namestis. To mnogo znaci. Najvise mrzim, kada iz toplog kupatila treba da prenesem dete sveze okupano kroz lavirint arktickih hodnika, do tople dnevne sobe.


I ja sam hteo tako kod sebe da uradim, ali nisam imao novca za te investicije, pa mi dobro dosla i kaljeva

[vasa123]

Odg: Grejanje za kuću - koje je najekonomičnije

Grejanje toplotnom pumom zvuči lepo, ali koliko bi koštala ta investicija za kuću koja ima 70m2? (prizemlje i potkrovlje po 35m2).


Što se tiče zidova, izolacije i fasade.

Ako sam dobro razumeo. Kada se postavi konstrukcija za gips stavi se vuna
(staviću ipak 5 cm zato što postoji mogućnosti "podebljavanja" fasade u narednih godinu-dve do tri).
Onda se lepo razvuče najlon koji će predstavljati tu parnu branu, pa tek onda idu gipsane table.

To se odnosi i za zidove i za tavanicu pretpostavljam ili se gore ne stavlja najlon?


Kada se bude podebljavala fasada, da li se mora skinuti taj ukrasni/završni sloj i ona mrežica,
ili može samo preko da se doda stiropor pa
onda opet mrežica pa završni sloj?


Malo sam gledao cene po netu, razmatram opcije.

- klima inverter 12tica boljeg kvaliteta je oko 1000e ako se ne varam, 18tica još više.
(ne znam koliko klima može da troši ako se koristi optimalno) računam do 2KW.

- dva norveška radijatora (po 1.5KW) u svakoj sobi po jedan su oko 500e.

- TA peć 2,5KW je oko 300e + ako je potrebno jedan norveški 1,5KW u drugu sobu.

Za kupatilo neka grejalica ili mali radijator max 1KW.

Greju se dve sobe po 11-12m2 plus kupatilo 4-5m2. Hodnik 3-4m2 bi bio bez grejanja.

Brojilo je jednotarifno, znači uvek ista cena struje.

Može li monofazni priključak da podnese ovo?


Pozdrav,

[sw.brick]

Odg: Re: Grejanje za kuću - koje je najekonomičnije

da, samo sto treba da se sabije 10000 eura u tu zajebanciju. Ovim tempom ko ziv ko mrtav dok se to ne isplati.

Skrati za jednu nulu, za luksuznu varijantu. A moze i jeftinije da se prodje uz malo srece sa trenutkom nabavke jer ako kupujes u februaru ili martu cena je po pravilu godinama unazad niza cak i po 30tak % od tipicne sezonske cene.

[sw.brick]

Odg: Grejanje za kuću - koje je najekonomičnije

vrlo dobra vazdusna toplotna pumpa 12000BTu kategorije kosta <600eura maksimalno, i to onako galantno.

Tipicna cena je reda 450-500 eura u specijalizovanim prodavnicama.
To podrazumeva invertersku DC kontrolu.

Vrhunska toplotna pumpa najvise moguce klase (znaci Mercedes S klase medju automobilima) kosta od 1200-1800 eura zavisno od brenda za istu kategoriju 12000BTU.

Dalje, za vazdusnu toplotnu pumpu nisu potrebni nikakvi bunari, nikave takse, nikakav porez se ne placa, ne treba gradjevinska dozvola tj informacija o lokaciji (koja inace treba za kopanje bunara ako cemo da bude legalno).

Vazdusne toplotne pumpe zaista imaju nezgodaciju da im grejni efekat opada sa spoljnom temperaturom ali ipak savremena generacija je pa skoro to i resila. Naime do nekih -18C do -22C to vise nije problem i moze se putem injektiranja tecne faze rashladnog fluida prakticno za obicnog korisnika odrzati definisani toplotni kapacitet grejanja.
Vise o tome treba procitati iz dokeumentacije Mitsubishija, koji je to jako fino objasnio.
Oni kazu da su prvi, ali to vise i nije bitno jer danas prakticno svi koriste slicne metode za postizanje cilja.

Dakle, do nekih -20C ste potpuno mirni i nema apsolutno nikakvog problema sa grejanjem na vazduh.

Na vazdusne toplotne pumpe se greje Skandinavija, Kanada, Japan a u bliskom susedstvu velika iskustva imaju u Bugarskoj koja ima gotovo istu klimu kao kod nas, pa cak i ostriju u severno zapadnom delu BG.

Moguca mana vazdusnih toplotnih pumpi je pojava buke i otezana distribucija toplog vazduha na vece daljine.
No i za ti ima resenja tehnicke prirode tako da to tek treba pomenuti ako se sistem ne uradi kako treba.

Najveca mana TP na vazduh je kako resiti odvod kondenza spoljne jedinice tokom rada a da se ne zaledi.
Radi se o stotinama i hiljadama litara izdvojene vode iz spoljnog vazduha koje negde treba odvesti sto dalje od temelja kuce.
Za ovo je potrebna praksa, da se odabere optimalno resenje.

Sto se tice samog starta TP se ukljuci u oktobru i iskljuci u martu i ostavi da radi 24 sata, sve radi automatika.
TP sa inverterskom kontrolom rada imaju tzv soft start, i nimalo ne opterecuju elektro mrezu, tipicno isto onoliko kada se ukljuci hladna TV od 32 inca ili klasicni PC monitor od 19inca.

Svaka tehnicki po standardu ispravna elektro instalacija izdrzava bez problema.

Prosle zime sam pogonio Hitachi DC inverter TP na vazduh preko Eaton UPSa koji ima logovanje (i graficki prikaz) trenutnog vrsnog opterecenja. Radio sam kontrolu za 24 sata x 7 dana rada kada je napolju bilo -12C ili jos hladnije.

Prosecna snaga pumpe (kompresora sa svim ostalim zavisnim elementima TP) je iznosila oko 460W. Peak je oko 1390W, minimum oko 290W.

To je TP kategorije 14000 (12000-14000 BTU) btu, znaci tipicna.

Sto se tice 35 kvadrata, potrebna je uobicajeno TP klase 7000Btu invertor ili 12000 btu klasicna bez ikakve kontrole pumpe.

Takva TP trosi u ravnoteznom stanju oko 250-300W sto je dovoljno za odrzavanje temperature u kuci odnosno nadoknadu termickih gubitaka.

Ako je bas dobro uradjena izolacija kuce, sama TP se aktivira tek kada spolja padne tempe ispod 6-7C inace je prakticno nepotrebno bilo kakvo grejanje jer ostali kucni aparati i ljudi koji borave proizvode vise nego dovoljno toplote za sve gubitke.

Sto se tice iznetog nacina ugradnje izolacije sa unutrasnje strane, sve 5. Bas tako je po pravilima struke tipicno resenje.

Spoljna fasada se ne obija, vec se nanosi novi sloj preko postojeceg zavrsnog ukrasnog maltera uz proveru nosivosti podloge (ima i za to poseban test lepkom i komadom stiropora).

TP na vodu ili TP na zemlju su svakako najefikasnije pri prenosu toplote ali zahtevaju kao sto je pomenuto dodatne (nekada umerene nekada neprijatno visoke troskove za sam izmenjivac toplote dok za TP na vazduh cena izmenjivaca je unapred poznata i tacno definisana i prakticno zavisi samo od kvaliteta izrade i grejnog kapaciteta.

TP na vazduh (kao i ostale TP ) zahteva niskotemperaturni rezim rada da bi bile efikasne, to znaci da se grejanje zgrade vrsi vazduhom ili vodom polazne temperature reda 32-38C a maksimalno 45C.


Sto je niza polazna temperatura unutar sobe (unutrasnja jedinica) to je veca iskoristivost odnosno prenos toplote i manja potrosnja struje.

Da bi se to moglo ostvariti potrebna je nuzno kao sastavni deo investicije u TP imati i termicku izolacija zidova (krova, poda).

Apsoloutno nema dileme da se ta investicija isplati iz prostog razloga sto se samo jednom vrsi ugradnja termicke obloge zgrade i stoga samo jednom placa dok se potrosnja energenta placa svake grejne sezona.

To znaci, da kao i uopste u energetici matematiku treba posmatrati na rok 5-10 godina kao minimum trajanja investicije odnosno 20godina kao radni vek (bilo da je TP, da je kotao na ugalj ili drva, gasni kotao).
Ne zbog toga sto ce se grejni uredjaj pokvariti (mozda i hoce) nego sto ce prosto razvojem tehnologije biti toliko zastareo i neekonomican u odnosu na tada trenutno dostupne da ce se isplatiti u novcu i zamena potpuno ispravnog kotla (TP, sta vec).

Energija koju prepumpava TP nije nastala ni iz cega, prosto se samo ne placa (voda, zemlja, vazduh) jer to nijedna drzava jos ne ume da naplati. To je energija planete Zemlje i nase okoline koja svima stoji na izvolte, samo se treba sagnuti i pokupiti je. Uredjaj za tu namena se naziva opstim imenom toplotna pumpa (dizalica toplote) a podvarijanti ima jako puno kao i nacina primene/ ugradnje.

Uglavnom, pre bilo kakve investicije dobro treba razmisliti i proracunata sta se dobija, koliko kosta i da li moze da se primeni za neki dati konkretan objekat.


Tehnologija TP je sazrela, i danas se u svetu masovno koristi u kolicnima koje se mere desetinama miliona komada u primeni kako u privatnim kucama tako i javnim objektima (kao npr Delta City u Beogradu, citave banje, hoteli itd).

Godisnje se proizvede u svetu oko 15 miliona komada TP raznih vrsta, barem ja imam takvu informaciju, a otprilike toliko se i proda.

TP je pogodna za sve, i male i velike investitore, to odavno nije prica samo za bogate.

Cak stavise, uptorebom TP mozete iz price siromasnih da ustedom predjete u pricu bogatih jer necete placati najveci deo utroska fosilnih energenata (i sa tim povezanih poreza).

100 evra za 70m2 godisnje je ij uz veliku rezervu.(zapravo kostalo bi manje)

Moje iskustvo je da uz dobru izolaciju, dobar geografski polozaj zahvatanja zimskog Sunca, dobar ventilacioni sistem cena grejanja po 1m2 moze da se spusti na 100 dinara (jedan euro) za celu grejnu sezonu, ili oko 20 dinara mesecnou proseku po m2.
I to ovde u Srbiji, lokalna iskustva. To ipak nije tipicno za nasu prosecnu kucu, gde je trosak kudikamo veci iz brojnih greadjevinsko tehnickih razloga.

[Chubbs]

Re: Grejanje za kuću - koje je najekonomičnije

vazdusna toplotna pumpa je super dok stvarno ne zazimi, ono kad pas i macka spavaju zajedno, e tad je treba pogurati. projektuje se da zadovolji 70% potreba i onda uskace npr. gasni kotao sa klupe za rezerve. znaci jos jedan trosak. jeste, mozemo se pouzdati i u srecu da temperatura nece preci -15 pa da rezervista nije ni potreban. po tom principu nismo ni kuce izolovali, valjda nece. sve se slazem, sve je super, tehnologija toplotnih pumpi je usavrsena skoro do kraja. ali, ne u srbiji, ne danas. Cilj je sacuvati sto vise kesa, kojeg hronicno nema a ne ulagati ga u grejanje koje ce isplatiti tek za 10 godina.

[sw.brick]

Odg: Grejanje za kuću - koje je najekonomičnije

Kada se greje cela kuca nesto vece povrsine, ili slican objekat pa se koristi 1 centralna TP na vazduh/voda danas trosak TP grejnog kapaciteta nominalno 12-14kW (to je otprilike kategorija 80.000- 90.000BTU) DC kompresor visoke klase (Copeland brend, scroll tip) sa full automatikom zahteva oko 2.500- 3.000 eura neto.
Takva TP moze da se koristi i za zagrevanje potrosne tople vode, tj centralnog bojlera reda 300-500 litara.

Moze da se primeni za kuce koje vec imaju razvedenu instalaciju centralnog grejanja (podno, zidno, plafonsko, fan coil, pravilno dimenzionisani radijatori itd) gde TP prosto zameni postojeci centralni kotao (gas, ugalj, drva, pelet, mazut, loz ulje).

Ima varijatni TP koje su sve u jednoj kutiji (monoblok) a ima i dvodelnih (split) kombinacija.

Sto se automatike tice, tu je prakticno stvar maste investitora ukljucivo i daljinsko preko Smart Phone-a /interneta ukljucivanje iskljucivanje, nadzor itd.

jJednostavno mozete putem mobilnog telefona uz odgovarajuci softver da upravljate vasim grejnim sistemom 24 sata po zelji gde god da se nalazite.

Postoje i Log softveri sa kalorimetrima koji mogu da mere potrosnju energije, prepumpanu kolicinu toplote, bukvalno sve...

Tehnologija TP je otisla jako daleko, ja uglavnom cujem pogadjanja ljudi prema iskustvima od pre 30tak godina sa ondasnjim TP i problemima koji su postojali.

Zaboravlja se da pre 30 godina i gasni kotlovi su se rucno palili, da je automatika bila papreno skupa, da su morale posebne mere ugradnje i opreza pri koriscenju uz striktnu kontrolu obucenog lica itd.

Danas je gasni kotao na dugme, ukljuci se podesi radna temperatura i dalje sve radi samo.

Isto tako je i sa TP, ukljuci se i dalje radi sve samo.
Jedino je potrebno redovno odrzavanje, tj ciscenje izmenjivaca toplote i kontrola rada, na slican nacin kao sto je kod auta potrebno redovno odrzavanje zamene ulja i filtera i kontrola.

O komforu koji pruza TP u odnosu na drva ili ugalj ne bih trosio reci.