Zemlja robijasa

[Chubbs]

promenilo se stosta u mojim stavovima, posvadjao bih se sam sa sobom ocas posla

[zverko]

salu na stranu, ja sam imao dve sanse koje nisam ikoristio. jedna mi je bila cvrsto u rukama. 2001god sam imao priliku da boravim u norveskoj, mogao sam da ostanem ali ne, vratio sam se i sad mogu samo da zalim i kukam. moj stav je da treba otici i probati. ovde uvek moze da se vrati.

[expendable]

[Chubbs]

nemam vanserijsko znanje a ni zvanje pa da doguram dalje od neke sljake te je ovo jedan od mojih razloga protiv odlaska. da, rmbanjem tamo negde mozda cu imati vise novca u nekoj dugorocnoj jednacini ali 'bem li ga, nije sve ni u novcu.

ovo i dalje stoji.

@zverko, mozes da odes ako si <25 godina starosti pa se do 30 ********s po belom svetu. Ti ili ja da sad odemo, nema sanse. Zena, sitna deca, nemamo da se bahatimo ali gura se nekako. Ne bih menjao trenutni zivot za dnevno svetlo koje traje 3,5 sata dnevno.

[zverko]

[banekg]

Ne bih menjao trenutni zivot za dnevno svetlo koje traje 3,5 sata dnevno

...ali se slazem i sa Zverkom da treba probati, naravno kada si mlad. I ja propustio dve sanse, ali ona prva je bila potpuna realnost, mogao sam da se nikada ne vratim, ali...ja imao 20 god. u Yugi bilo vreme Ante Markovica, realno u Yugi sam vise zaradjivao sa manje muke (citaj, radio ono sto volim - muzicirao), a u Svabiji mi nudili fabriku i leganje svako vece u 22h, da bi se vikendom sviralo i napijalo do besvesti. Odabrao Yugu, vratio se, ali... Yuge vise nije bilo (citaj, ispao magarac). Posle, svi znamo kako nam je bilo "lepo" narednih godina.

Medjutim, u tom ruznom periodu sam se ipak i skucio i stvorio porodicu, izgurao nekako i sada i dalje ne bih menjao svoj zivot za neki tudji, ali mislim da neki novi klinci treba da probaju, jer ovde svakako nece biti bolje u skorijoj buducnosti, da se molimo samo da ne bude gore, a to je ono najgore na sta te mogu navesti politicki subjekti - "samo da ne bude gore, i od dva zla da biram manje zlo"...

[zverko]

Nikad nije kasno !

[Chubbs]

naravno da nije ali je prag tolerancije sada drugaciji nego pre 15 godina. Tada sam mogao da spavam i sedeci na wc solji.

[SchoneNK]

Hm, opet aktuelna tema. Iz mog okruzenja dosta ljudi ode i ne rece zbogom ili se spremaju. Omiljena destinacija Austrija. I mene strah, bilo je svakakve bagre, ali brate nije bilo toliko mentalnih bolesnika. Ako se pruzi bilo kakva prilika treba bezati, bar zbog dece.

[stevak]

Sinoć mi se javio stariji sin iz Rusije da čestita badnje veče. Već dve godine je tamo. Bio u Sibiru preko naše firme, verao se po dalekovodima, a ja svakodnevno strepeo za njega. Kaže, sad je prešao u rusku firmu, napredovao u poslu i prešao u Samaru. Cene ga i poštuju. Našao devojku, ruskinju. Planira ozbiljnu vezu i kasnije ženidbu.

I nema nameru da se vraća!


Meni knedla u grlu, ali aminovah. Trideset i dve mu je, valjda je do sada naučio šta je dobro za njega.

[kuzmar]

Moj sin koji ima 17 godina bio nedavno na nekoj razmeni u gradu Klin nedaleko od Moskve. Kad je dosao rece: ``Kamo lepe srece da sam tamo ostao``.

[expendable]

Slažem se sa celom "stranom 10". Da li je Božićni duh ili šta li, ali nikad pomirljivije i razumnije.
Nema tu šta, nije sve u novcu ali nama nikako da svane (i pored 15h sunca dnevno, leti).
Može se i ovde dobro živeti (nekima je bolje od Amerike) ali ne i od (samog) rada (bar za većinu). I nije samo da se od rada živi nego nemaš ni uslova da radiš (sve nešto krpariš). Naravno, treba otići dok si mlad i pre svega zbog novih generacija. Ima i ovde "dobrih momenata" ali nikako da sastavimo deceniju dobrog života. Ko ode mlad (čak i u školskom uzrastu, ne mora da se i rodi tamo) dobro se prilagodi, snađe i u 99,99% ne vraća vamo (i isti procenat se pokaje zbog toga).
E tu je i sva istina! I nema šta (dalje) da se priča. Ono malo ljudi koji mogu da rade ono što vole i makar pristojno žive ... nema potrebe da idu sebe radi (i to je istina). Još manje oni koji dobro žive i ništa (pametno) ne rade (a takvih je više nego ovih prethodnih) ali su odlični foliranti (paraziti).
I posebna grupa ljudi (Chubbs verovatno) koji su mogli da idu ali neće i pored toga što su vanserijski u struci (malo njih doduše ali znam par njih).
I naravno većina u dve kategorije (koji ne mogu iz raznih razloga, administrativnih, materijalnih, porodičnih i oni koji NEĆE iz raznih razloga, opravdanih ili ne).
I naravno, svi sa (pravim i iskrenim) političkim ambicijama*, nemaju šta tamo da traže a ovde im se pruža prilika za (bogatu) karijeru.

* nekada se razviju i u zrelim godinama

[sErGiO]

Chubbs baš zbog sitne dece treba i probati, kad je već nama suđeno da se patimo celog života bar da oni imaju bolju šansu nego mi. Ja sam pripremio sve papire (trebalo mi je 9 meseci) i predao za vizu pa šta bude. Pukao sam solidno para ali gledam na to kao na ulaganje u bolju budućnost, bar moje dece ako ne mene.

[stevak]

Nema tu šta, nije sve u novcu

Daleke '67-e, kao 12-o godišnjak odem kod majke u Nemačku sa namerom da ostanem, a tamo...obećana zemlja. Do jednom, kad sam oko ponoći kroz prozor gledao oluju koja je ostavila naselje bez struje. Kiša kao iz kabla, a munja, kako sevne, tako prekoputa vidim neke prilike da se muvaju. Pomislim da su lopovi, a onda ukapiram da komšije, naravno švabe, imaju poplavu i jadni izbacuju vodu iz kuće na ulicu. Ja, klinac, obučem se i odem da im pomognem. Sutradan me sretne baba iz te kuće i zove me da priđem. Dođem do nje, a ona mi daje 5 maraka koje ja nisam hteo ni za živu glavu da uzmem ne razumevajući taj gest. Jurila posle moju majku, kaže - da plati što sam pomogao. Tada sam, iako klinac, shvatio da to podneblje u kome ne kapiraju da nešto radiš zato što želiš da pomogneš nije mesto za mene i na kraju školske godine se vratih.

Tokom poslednjih 24-25 godina sam par puta zažalio zbog te odluke dok sam gledao decu kako odrastaju sa neizvesnom budućnošću.

ali nama nikako da svane

Nekad je postojao petogodišnji plan pa, ili se ispuni, ili ne, ali se radilo na tome da se ispuni. U ovim vremenima nema ni jednogodišnjeg plana u kom periodu možeš da budeš siguran u nešto.

Ček', jel' ja to rekoh - plan? A ima li toga uopšte?

[Eon]

I opet se vraćamo na odnos uloženo dobijeno i na lični ponder važnosti određenih životnih faktora. Ekonoski, bezbednosno, pa čak i društveno gledano ovde je loše sa težnjom ka još lošijem. Ima mnogo zemalja gde je bolje, ali je tendencija svugde ista. Mnogo je nesrećnika koji teže odlasku u bolje zemlje. Konkurencija je velika.
I ne zaboravite da je i onom sirijcu i iračaninu bolje u srbiji nego kod njih. Ali ni ovde nemaju nikakvu perspektivu.
Dok god imamo mogućnost adaptacije na novo okruženje, vredi ići, u surotnom nema smisla.