Tweet
Gledah SAT (sinoć, "na motanje") ... šta reći?!
Zadovoljavajuće jeste, ali tipično SAT-ovski (ne nije svatovski).
DAkle medija grupa SAT prvo i prvo gleda da se ne zameri onima koji se kod nje reklamiraju a ko se reklamira dobio je više besplatnih sekundi reklame (razumljivo je ali je napadno i u javnom servisu je a to već plaćamo pretplatom). Drugo, svi testovi moraju da koštaju što manje, po mogućstvu da su besplatni (eventualno za reklamu) i treće nikako da se odluče da li su za ozbiljne ili "efektne" testove (pucanje u rezervoar, što su mnogo detaljnije radili "isterivači (razbijači) mitova").
No, dobro, ajd' da na to zaboravimo.
1) Nije prvi test u regionu ovog tipa (bilo je pre par godina sličan (doduše manjeg obima) u BiH).
2) Mož' da prođe ... zadovoljavajuće.
3) Ima stručnosti ALI je na nivou servisnih instrumenata i sve po standardima (šta li se očekivalo kao rezultat? Doduše i Mladen je to lepo pitao na početku, ali nije bilo direktnog odgovora već nemuštog objašnjenja; problem je što je logično da ISPRAVAN akumulator mora da prođe standarde, pa male razlike nisu od koristi (pri upoređenju). Bilo je i malo nepreciznosti ali ajd' da ne cepidlačim. (a nije ni mesto ni vreme). Uostalom uvek volim da afirmativno ocenjujem bilo koji rad (čak i kad mislim da nije uređeno nego odrađeno) pa u tom smislu čak i "nije loše".
4) Ionako bi ispitivanje na akademskom (umesto servisnom ("majstorskom")) nivou bilo dugotrajno (i skupo), a nisam siguran ni da bi bilo izvodljivo u regionu (bar ne u potpunosti, za tako velike baterije potrebni su posebni insturmenti čija je cena ENORMNA i koji se tipično ne koriste u naučne svrhe već više u stručne (potenciostati/galvanostati* 5A ili više, sa tzv. booster-ima pa do 20 ili 30A što je potrebno za detaljno istraživanje baterije (kao da je baš potrebno)).
Tipično su reda veličine stotina mA (200, 600, 1000) ili maksimalno 2-3A).
5) Glavni problem je postavka testa. Akumulatorske baterije su testirane na ispravnost (i ispunjenje deklarisanog). Šta se moglo (pa) očekivati (od novih)?!
CCA se i definiše za temperaturu od -18°C (0°F) pa je "reklama" (bar u emisiji, trebalo bi pročitati i tekst ali nisu me zainteresovali da dam evro za to i plus izgubim još vremena) da "većina" (ili svi) "prebacuju normu" (na +18) bila baš promašena.
Napon pri 45% struje od "nazivne" je dobro definisan i zavisi od temperature. Ne znam šta im je značilo ono da više nije 10,5V nego (čak i) 9V ("dramatizacija" podataka), kad su sve baterije prošle propisano.
Baterije manjeg kapaciteta nisu ispunile "normu" pri pražnjenu strujom većom od 45% ... ma nije valjda? (šta su trebale? da ispune?!).
ITD.
Ako Vam je sad jasnije šta da kupite (cena nije linearna sa kvalitetom, to je definicija ... ajd' kao proveriše) svaka čast (uklapate se u sistem).
Meni je (za sada) samo dobar pokušaj (nešto je mereno, nije samo priča, ali zaključci nisu odmakli dalje, pa se postavjla pitanje čemu merenje i gubljenje vremena).
Lično mi ništa ne znači (test) a mislim da je rezervni kapacitet (bar) još morao da se izmeri (veoma važna karakteristika) ... ako ništa drugo.
Za kapacitet nije bilo ni opreme ni vremena (ni para) ... o.k. ("nije bitno"). Uređaj ("insturment") koji daje "fiskalni račun" nije objašnjen kako radi (i šta radi), možda je detaljnije dato u tekstu (u reviji). Takvi uređaji rade na principu merenja impedance ali svakako tu ne mogu da se dobiju kvalitetni razultati (kao impedansnom spektroskopijom) ali u principu, "bolje išta nego ništa".
Na najvažnija pritanja (šta se više isplati, šta je i koliko kvalitetnije i (posebno) koliko bi koji mogao da traje) nije odgovoreno (na poslednje ni nagoveštajem).
Tačno trajanje se ne može precizno odrediti ali postoje metode za solidnu procenu (ali traže i ozbiljnu laboratoriju).
Dakle, šteta što je Institut (za EH izvore energije) puk'o inače tamo bi to moglo (jedino) da se uradi (uz fakultete, tj. i/ili), ali bi to koštalo i trajalo ... i možda ne bi bilo po volji sponzorima. Ostaje osnovo pravilo za "sponzoruše", ne nerviraj sponzora (od njega živiš). Zato, nećemo skoro dobiti tražene odgovore (ako ikada).
Za razliku od ulja, gde bi (osim u slučaju volunterstva) moralo da se odreši par desetina hiljada evra ovde bi moglo i sa par hiljada (red veličine manje) ALI ko će to da finansira?! I za koga?! ("čitaoce", "gledaoce", "narod" ... to june neće da nas mune).
Zadovoljavajuće jeste, ali tipično SAT-ovski (ne nije svatovski).
DAkle medija grupa SAT prvo i prvo gleda da se ne zameri onima koji se kod nje reklamiraju a ko se reklamira dobio je više besplatnih sekundi reklame (razumljivo je ali je napadno i u javnom servisu je a to već plaćamo pretplatom). Drugo, svi testovi moraju da koštaju što manje, po mogućstvu da su besplatni (eventualno za reklamu) i treće nikako da se odluče da li su za ozbiljne ili "efektne" testove (pucanje u rezervoar, što su mnogo detaljnije radili "isterivači (razbijači) mitova").
No, dobro, ajd' da na to zaboravimo.
1) Nije prvi test u regionu ovog tipa (bilo je pre par godina sličan (doduše manjeg obima) u BiH).
2) Mož' da prođe ... zadovoljavajuće.
3) Ima stručnosti ALI je na nivou servisnih instrumenata i sve po standardima (šta li se očekivalo kao rezultat? Doduše i Mladen je to lepo pitao na početku, ali nije bilo direktnog odgovora već nemuštog objašnjenja; problem je što je logično da ISPRAVAN akumulator mora da prođe standarde, pa male razlike nisu od koristi (pri upoređenju). Bilo je i malo nepreciznosti ali ajd' da ne cepidlačim. (a nije ni mesto ni vreme). Uostalom uvek volim da afirmativno ocenjujem bilo koji rad (čak i kad mislim da nije uređeno nego odrađeno) pa u tom smislu čak i "nije loše".
4) Ionako bi ispitivanje na akademskom (umesto servisnom ("majstorskom")) nivou bilo dugotrajno (i skupo), a nisam siguran ni da bi bilo izvodljivo u regionu (bar ne u potpunosti, za tako velike baterije potrebni su posebni insturmenti čija je cena ENORMNA i koji se tipično ne koriste u naučne svrhe već više u stručne (potenciostati/galvanostati* 5A ili više, sa tzv. booster-ima pa do 20 ili 30A što je potrebno za detaljno istraživanje baterije (kao da je baš potrebno)).
Tipično su reda veličine stotina mA (200, 600, 1000) ili maksimalno 2-3A).
5) Glavni problem je postavka testa. Akumulatorske baterije su testirane na ispravnost (i ispunjenje deklarisanog). Šta se moglo (pa) očekivati (od novih)?!
CCA se i definiše za temperaturu od -18°C (0°F) pa je "reklama" (bar u emisiji, trebalo bi pročitati i tekst ali nisu me zainteresovali da dam evro za to i plus izgubim još vremena) da "većina" (ili svi) "prebacuju normu" (na +18) bila baš promašena.
Napon pri 45% struje od "nazivne" je dobro definisan i zavisi od temperature. Ne znam šta im je značilo ono da više nije 10,5V nego (čak i) 9V ("dramatizacija" podataka), kad su sve baterije prošle propisano.
Baterije manjeg kapaciteta nisu ispunile "normu" pri pražnjenu strujom većom od 45% ... ma nije valjda? (šta su trebale? da ispune?!).
ITD.
Ako Vam je sad jasnije šta da kupite (cena nije linearna sa kvalitetom, to je definicija ... ajd' kao proveriše) svaka čast (uklapate se u sistem).
Meni je (za sada) samo dobar pokušaj (nešto je mereno, nije samo priča, ali zaključci nisu odmakli dalje, pa se postavjla pitanje čemu merenje i gubljenje vremena).
Lično mi ništa ne znači (test) a mislim da je rezervni kapacitet (bar) još morao da se izmeri (veoma važna karakteristika) ... ako ništa drugo.
Za kapacitet nije bilo ni opreme ni vremena (ni para) ... o.k. ("nije bitno"). Uređaj ("insturment") koji daje "fiskalni račun" nije objašnjen kako radi (i šta radi), možda je detaljnije dato u tekstu (u reviji). Takvi uređaji rade na principu merenja impedance ali svakako tu ne mogu da se dobiju kvalitetni razultati (kao impedansnom spektroskopijom) ali u principu, "bolje išta nego ništa".
Na najvažnija pritanja (šta se više isplati, šta je i koliko kvalitetnije i (posebno) koliko bi koji mogao da traje) nije odgovoreno (na poslednje ni nagoveštajem).
Tačno trajanje se ne može precizno odrediti ali postoje metode za solidnu procenu (ali traže i ozbiljnu laboratoriju).
Dakle, šteta što je Institut (za EH izvore energije) puk'o inače tamo bi to moglo (jedino) da se uradi (uz fakultete, tj. i/ili), ali bi to koštalo i trajalo ... i možda ne bi bilo po volji sponzorima. Ostaje osnovo pravilo za "sponzoruše", ne nerviraj sponzora (od njega živiš). Zato, nećemo skoro dobiti tražene odgovore (ako ikada).
Za razliku od ulja, gde bi (osim u slučaju volunterstva) moralo da se odreši par desetina hiljada evra ovde bi moglo i sa par hiljada (red veličine manje) ALI ko će to da finansira?! I za koga?! ("čitaoce", "gledaoce", "narod" ... to june neće da nas mune).
Comment