diferencijal i menjaci

[Black Knight]

evo ne mogu da pronadjem kvalitetno i razumljivo objasnjenje o difrencijalima...
pa sam hteo da zamolim nekog da lepo objasni temu o difrencijalima...

zasto, kako, koliko?

otvoren, blokiran, LSD-sper, blokada sa-bez gasa...

uzajamna povezanost sa prenosnim odnosima menjaca?

sta konkretno predstavlja final drive ratio - ili finali prenos?

kakav odnos za drag, a kakav za ubrzanja 100-200-300?

[Yugo_IHI_Turbo]

KONACNO se neko setio da postavi ovakvo pitanje(kad vec ja konj nisam).

[206]

Pa cisto malo da se pocne rasprava.

Poenta diff-a: kad auto ulazi u krivinu unutrasnji tocak prelazi manji put od spoljnjeg, te se i sporije vrti. Uloga diffa je da omoguci okretanje tockova na istoj osovini, razlicitim brzinama.

Otvoreni diff: tockovi mogu ako za time postoji potreba (u krivini) da se okrecu razlicitim brzinama. Medjutim, kad jedan tocak izgubi trakciju i kontakt sa podlogom i krene da proklizava, sva raspoloziva snaga motora naravno krece linijom manjeg otpora, i prenosi se na tocak koji kliza, te dolazi do rasipanja, odnosno proklizavanja. Rezultat je naravno da jedan tocak slajfuje, a drugi stoji u mestu.

Blokiran diff: tockovi se okrecu istom brzinom, odnosno 100% blokada. Cak iako jedan tocak izgubi trakciju, snaga ne krece da se rasipa kroz njega, vec se i dalje preusmerava na tocak koji i dalje ima trakciju. Ako se blokira centralni diff, snaga se raspodeljuje na prednju/zadnju osovinu. tako da cak i ako oba tocka na jednoj osovini klizaju auto i dalje ide napred jer ga vuku preostala dva tocka koji i dalje imaju trakciju. Ako je 100% blokiran diff na recimo upravljackoj osovini (kod terenaca) ne sme se motati volan u krivini na asfaltu, na primer, jer diff moze da pukne jer tako blokiran ne dopusta razlicite brzine rotacije tockova, te dolazi do naprezanja i pucanja.

LSD, odnosno sper: radi sve izmedju ova dva krajnja stanja, 0% i 100% blokada. Postoje razni sperovi, sa razlicitim nivoom zatvaranja, progresivni. full time sa istim odnosom, itd...U principu, LSD se ponasa kao otvoren diff dok ne dodje do gubljenja trakcije na nekom od tockova, kad se deo snage, u zavisnosti od procenta klizanja, preusmerava na drugi tocak (ili osovinu). To i tako rade recimo progresivni sperovi kao sto je centralni viskodiff na Imprezi, X-drive, itd...Postoje i lamelni koji procenat klizanja zasnivaju na klizanju lamela, slicno kao na kvacilu, drugi opet princip blokiranja zasnivaju na zagrevanju viskoznog ulja (kao viskoventilatori), itd...Postoje i elektronski sperovi, koji ne koriste mehaniku za blokiranje prenosa snage na tocak koji kliza, vec selektivno kocenje svakog tocka na osovini (X-drive tako radi, zadnji diff na F430 itd...). Kako znati da li auto ima sper? Pa dignes ga na dizalicu, okrenes jedan od pogonskih tockova, pa ako se okrece i onaj drugi, ima sper

Uzajamna povezanost sa prenosnim odnosima menjaca, ne postoji.

Final drive ratio - odnos brzina u menjacu je uvek isti. Medjutim, izmedju menjaca i tockova postoji i final drive. Ako bi final drive bio 1, menjao bi brzine u menjacu, i menjac bi isao 1,2,3,4,5, do, recimo 100 km/h. Ako final drive stavis da bude duplo veci, dakle 2, menjac je duplo kraci, dakle brzine i dalje imaju iste prenosne odnose izmedju njih, ali je krajnji prenos duplo kraci, tako da ti je max. brzina sada samo 100 km/h. Analogija ti je mountain bike i brzine na njemu. Odnosi u menjacu su ti zupcanici na zadnjem tocku, zupcanici na pedalama su ti final drive, sto je zupcanik manji, menjac je duzi odnosno ima vecu max. brzinu a slabije ubrzanje. Ista stvar i sa precnikom samih tockova, sto veci precnik felne+gume, veca max. brzina, slabije ubrzanje, i obrnuto. Eto ti ga final drive

Kakav odnos za koju "aplikaciju"? Voleo bih i ja da neko moze da mi izvadi zeca iz sesira i kaze to i to idetako i tako, ali ne moze Eksperimentisi, niko ne zna dok ne proba, probas, vidis sta i gde ti je kratko/dugacko, pa menjas final drive itd...nema pravila. Meni je na 206 prenos dugacak pa bi bilo dobro da ga skratim, na nekom drugom autu je mozda kratak pa gamora produziti, zavisi od slucaja do slucaja.

[M-power]

A kako ces onda kod BMW-a kada dignes pogonske tockove i vrtis jedan a drugi se okrece u suprotnom smeru. Jer to isto sper

I prepravi onu 100-tku u 2 stotke

[Black Knight]

100-tka buni...

jeste da si napisao nesto o njima ali ako moze malo detaljnije:
Clutch pack LSD=lamel del block dif...?
viskozius LSD=Viskozni del block dif...?

centralni dif. kod spotrskih automobila?


interesuje me iskustvo na dragu sa lsd-om...cini mi se tvoj je 30%...ili bese od 16v...ali interesuje me recimo 100%-tni...po meni se cini da se gubi na izlaznoj brzini...?a kakav je uticaj na konacni rezultat?

[Guest]

koliko sam ja razumeo sperom nazivate razvodnik pogona...nemojte brkati razvodnik pogona i diferencijal...konstruktivno mogu biti isti, ali im je namena drugacija...razvodnik pogona sluzi da prenese obrtni moment na oba vratila tako da imate pogon 4x4....blokada diferencijala se izvodi direktnom vezom izlaznog vratila jednog tocka za kuciste diferencijala.....
final ratio je glavni prenosnik, bar tako se zove u strucnoj literaturi....sluzi da poveca obrtni moment na tockovima, a smanji prenosne odnose u menjacu kako bi se smanjio gabarit menjaca i poluvratila...prenosni odnos mu se krece oko 3.5 (poznat i kao konicni zupcasti par u diferencijalu)...
diferencijal predstavlja obican planetarni prenosnik.....isti takav planetarni prenosnik je automatski menjac....

[206]

Evo ga ovaj M, uvek nesto pametno ima da kaze Nije, ali sa prednjom vucom recimo, stvar je onakva kao sto rekoh. Na autu sa obicnim diffom, digni jedan tocak u vazduh i probaj da krenes, nece otici nigde.

Obicno je zabuna kod procenta zatvaranja i sta je to u stvari? Procenat zatvaranja diffa se moze iskazati na sledeci nacin:

Procenat zatvaranja = (razlika u snazi izmedju 2 tocka) / (ukupna snaga na tockovima) x 100

Znaci, auto ima 100KS a razlika izmedju 2 tocka (odnosno, visak snage koji se prenosi na drugi tocak, iz bilo kog razloga, proklizavanje na ledu, previse gasa u krivini, itd...) je 20KS, dakle 20/100x100=20% procenta zatvaranja, odnosno u prevodu, diff sa 20% blokadom ce dozvoliti transfer samo 20% ukupne snage na tocak koji ima dobar kontakt sa podlogom, ostatak ostaje na tocku koji je izgubio trakciju, odnosno taj diff, po potrebi, moze da prenese 20% ukupne snage sa tocka na tocak. Diff sa 100% blokadom dakle dozvoljava 100KS/100KSx100=100%, odnosno dozvoljava da se kompletna snaga prenese na tocak koji ima bolji kontakt sa podlogom, dakle da potpuno isece snagu na tocku koji kliza. Diff sa 0% blokadom (odnosno obican, otvoreni diff) ne moze da prebaci nista sa tocka na tocak, tako da ako tocak pocne da kliza, nimalo snage ne moze se prebaciti na tocak sa dobrim kontaktom, te se sva snaga rasipa kroz proklizavanje.

100% blokada dakle znaci da je diferencijal potpuno zatvoren, maltene kruta veza izmedju tockova. Karting, sa onom cevkom kao pogonskom osovinom, to je 100% sper Dakle, 100% diff u osnovi, moze da prenese 100% snage na bilo koji tocak na istoj osovini, cak iako se on nalazi u vazduhu.

Kod obicnog otvorenog diffa, uvek je moguce da tockovi rotiraju razlicitim brzinama, i kada jedan tocak pocne da slajfuje, sva snaga se rasipa kroz njega. Tockovi sa obe strane diffa uvek dobijaju istu kolicinu obrtnog momenta bez obzira na uslove voznje. Diffovi sa blokadom mogu da salju razlicite kolicine obrtnog momenta tockovima kojim upravljaju. Eto to je razlika

Lamelni sper: u principu isti kao i obican otvoreni diff samo sto u kucistu postoji set lamela (kao kod kvacila). Kada se levi tocak okrece istom brzinom kao i desni, lamele se okrecu istom brzinom i sa leve i sa desne strane, nema frikcije, nema zatvaranja. Kad se javi razlika u rotaciji, dolazi do frikcije izmedju lamela unutar diffa i one pocnu da zatvaraju, kao kvacilo, i pocinju da salju visak obrtnog momenta na drugu stranu diffa, odnosno na drugi tocak. U zavisnosti od snage opruga koje drze lamele jednu uz drugu, broja i jacine frikcije samih lamela, sper moze da prebaci 20,30,50% ukupne snage na bilo koji tocak, shodno procentu zatvaranja na koji je deklarisan. U zavisnosti od toga i sper ima klasifikaciju kao 20%, 30%...BMW M modeli imaju obicno lamelni sper od 25% odnosno dozvoljavaju 25% snage da ode na tocak koji se sporije vrti, odnosno onaj koji i dalje ima trakciju.

Visko diff se zasniva na slicnom principu. Unutar diffa (uprosceno) postoje 2 ploce uronjene u jako viskoznu tecnost (odnosno tecnost koja menja gustinu u zavisnosti od temperature i brzine kojom je mesas), svaka ploca povezana sa jednim tockom. Pod normalnim uslovima brzina okretanja ploca (samim tim i tockova) je ista, te diff ne zatvara. Cim se javi razlika u rotaciji ploca, viskotecnost u koju su ploce uronjene pokusava da se vrti istom brzinom kao i brza ploca, cime za sobom "vuce" i sporiju plocu. Sto je veca razlika u rotaciji, tecnost se brze "vrti" i jace za sobom vuce sporiju plocu, odnosno tocak, "zatvarajuci" sve vise, odnosno prebacujuci sve vise snage na tocak koji se spotije vrti, odnosno tocak sa boljom trakcijom.

Torsen diferencijali, treca vrsta diffa (uslovno receno sper), koji su za razliku od visko i lamelnih sperova (koji su frikcionog tipa), cisto mehanickog tipa, i imaju elektro ili pneumatsku komandu zatvaraca, odnosno proces zatvaranja se odvija ili automatski (komandom kompjutera) ili "na dugme". Elektro, pneu ili hidrokomanda mehanicki "zatvara" oba izlazna pinjona zajedno, tockovi se vrte istom brzinom bez obzira na uslove. Dakle, pre aktiviranja, Torsen se ponasa kao obican otvoreni diff. Posle zatvaranja, konstantno se ponasa kao 100% sper.

E sad, sve sto je receno za sperove, odnosno za tockove kojima sperovi upravljaju, vazi i za osovine, odnosno, kao sto se sper postavlja na pogonsku osovinu i upravlja snagom na pogonskim tockovima, tako moze i da se postavi na centralnu osovinu, kao centralni diferencijal, kod 4x4 vozila. Dakle, na RWD vozilu (kao sto je BMW) imate recimo 25% lamelni sper na zadnjoj osovini. Ja na autu imam sper na prednjoj osovini. 4x4 vozila mogu da imaju kombinacije razlicitih diffova, recimo Impreza ima otvoreni prednji diff, visko srednji diff (regulise distribuciju snage po osovinama, umesto po tockovima), i zadnji lamelni sper. Dakle, pored regulazije proklizavanja po tockovima na istoj osovini, prica se siri i na regulaciju klizanja po razlicitim osovinama, dakle kad jedna pogonska osovina proklizava, visak snage se prebacuje na drugu osovinu sa boljom trakcijom, pa onda putem spera na toj osovini na tocak sa najboljom trakcijom, itd...Teoretski (a u par primera i u praksi) moze se desiti da 4x4 vozilo ima pogon i samo na 1 tocak. Recimo JEEP Wrangler mozete kupiti sa mehanickom blokadom sva 3 diferencijala, kad se svi zakljucajum svi tockovi se vrte istom brzinom, dakle svi tockovi imaju 100% odnosno dok god makar jedan tocak ima dobru trakciju, auto ide napred.

Moj sper, Quaife ATB je posebna prica, to je nesto sto bi se najbolje moglo opisati kao progresivni Torsen sa varijabilnim zatvaracem. Dakle kompletno mehanicki, radi kao otvoreni diff, ali ima varijabilan stepen zatvaranja 0-100%. Elem, 100% sper na normalnom autu moze da se koristi samo POVREMENO i to samo na pravcu jer onda nema motanja volana da ne bi izlomio ceo diferencijal jer ako diff ne dopusta razlicite brzine rotacija tockova na asfaltu, nesto negde mora da pukne Dakle 100% sper koji moze da smanji stepen zatvaranja i koji to sam automatski regulise je u praksi najbolja varijanta, ali i najskuplja Ne gubi se na izlaznoj brzini, zasto bi? Ako lakse startujem sa manje klizanja, a kasnije se sper ponasa kako otvoreni diff, dakle manje frikcije, logicno je da izlazna brzina bude ista ili veca.

[Gumetina]

Moze li neka blok shema univerzalna, tj konstrukcija standardnog otvorenog serijskog diff-a tj objasnjenje sta je pinjon i sta koji vrag zatvara i otvara ?

Jos bolje bi bilo kad bi mogao neko da kaze koja je konstrukcijska razlika izmedju SPER i Obicnog Otvorenog diff-a

Nisam nikad video uzivo, a bojim se da ovaj sto imam viska menjac, ako otvorim necu znati da sastavim...

Poz

RAle

[sw.brick]

pinjon nista ne otvara niti zatvara, pojednostaljeno to je (manji) pogonski zupcanik koji je nazubljen i pokrece sledeci zupcanik (veci).

odnos velicina ta 2 zupcanika je ono sto se oznacava kao prenosni odnos diferencijala, ona brojka 3.73, 4.01, ili koja god vec.

otvoreni diferencijal znaci da ne postoji direktna povezanost u prenosu obrtnog momenta izmedju leve i desne strane diferencijala, odnosno da je freilauf.

koceni diferencijal (sper, ima i drugih naziva) ima neki sistem kojim ukrucuje/ povezuje levu i desnu stranu odnosno vrsi prenos obrtnog momenta/ sile izmedju njih.
razlicito se podesava stepen "kocenja" zavisno od potreba upotrebe, vrste vozila, podloge itd.

diferencijal je potpuno odvojen funkcionalno sklop od menjaca i ne mora uopste da se dira menjac...bilo da su u 2 razdvojena kucista bilo da su u istom kucistu (teze,manje mesta, mora da se otvaraju poklopci menjaca-zajednicki).

tip prenosa u diferencijalu je tzv planetarni, isti onaj kao i u automatik menjacima, tako da ako nadjes skicu/ sliku izgleda automatika unutra i opis rada to je primenljivo i na diferencijal.

[Gumetina]

Nisam bio dovoljno precizan,

U diffu ima krajnji prenosni odnos i to preko zupcastog para, to je ok,

Ono sto ne znam kako izgleda je FRIKCIONI par, tj diff, tj koji sklop dozvoljava proklizavanje tocka, i kako on izgleda u stvarnosti u odnosu n a neki sper...? bez onih silnih pneumatika hidraulika ili elektronika
?

Znam kako izgleda planetarni reduktor, isto tako znam i kako izgleda menjac, ali nemam blage veze kako izgleda diff? =]

Poz

RAle

[Nenad]

Kako radi manualni menjac
Odnos prenosa brzina u menjacu

Za izracunavanje odnosa glavnog para suncanica u menjacu postoje formule. Probacu da nadjem u mojim citabama i da postujem.

Kako rade diferencijali

[Uros Piperski]

U obicnom diferencijalu nema frikcionog prenosnika, samo zupcastih. U diferencijalu sa sperom postoje lamelice koje prenose odredjeni moment i od toga zavisi koliki je minimalni moment koji ce se preneti na jednu poluosovinu.

[206]

Lamelice ili vec neki drugi nacin raspodele obrtnog momenta na oba tocka/osovine, dakle ili viskodiff ili opruge ili sta vec znam, dakle ne samo lamelice, ima i drugih tipova.

[Uros Piperski]

Tako je, moja greska. Iz nekog razloga "sperom" smatram diff sa lamelicama, a ostale zovem visko, torsen itd... Slab sam sa domacim izrazima

Rale, pogledaj Nenadov link (kako rade dif.). Tamo je sve lepo objasnjeno.

[Gumetina]

ljudi najbolji ste, oci ste mi otvorili, hvala!

Sad bar imam nekog pojma