diferencijal i menjaci

[b_samardzic]

Tako je, moja greska. Iz nekog razloga "sperom" smatram diff sa lamelicama, a ostale zovem visko, torsen itd... Slab sam sa domacim izrazima

Rale, pogledaj Nenadov link (kako rade dif.). Tamo je sve lepo objasnjeno.

Ajde objasni mi cemu ovde sluzi centralni diferencijal?

[b_samardzic]

Crveni konusni zupcanici koji su kruto vezani za vratila(poluosovine)

senalaze u plavom valjkastom kucistu. Izmedju crvene osovine i kucista nalazi se lezaj.

Zeleni konusni zupcanici(trkaci) su upareni sa crvenim zupcanicima.

Lezajima su fiksirani za kuciste.

Ako krenemo da rotiramo plavo kuciste zeleni zupcanici ce da guraju

crvene zupcanike pa ce se i poluosovine okretati sa kucistem.

Ako bi recimo blokirali levu poluosovinu pa krenuli da okrecemo plavo

kuciste zeleni zupcanici bi krenuli da se okrecu oko svoje ose gurajuci

desni crveni zupcanik da se okrece duplo brze od plavog kucista.

Ovo je sematski prikaz(uproscen).

[206]

Tu kako je nacrtano na toj slici ne sluzi nicemu, to je jako uprostena i netacna sema.

Varijanta 1 - Audi Quattro pogon:



Naizgled nema posebnog kucista centralnog diferencijala. Longitudinalni motor sa transaxle menjacem, gde je kuciste centralnog diferencijala u samom kucistu menjaca (iako se zove centralni ne mora da se nalazi u centru auta, jako cesto je ili u ili na zadnjem kraju menjaca, dakle napred). Prednje poluosovine izlaze iz menjaca i pogone prednje tockove, a centralni diff u samom menjacu deli pogon po potrebi napred/pozadi i obrtni moment za zadnju osovinu salje kardanom koji izlazi sa zadnje strane menjaca. Dakle, kao na ovoj uprostenoj semi samo sto je centralni diff u samom kucistu menjaca.

Varijanta 2 - BMW X-Drive pogon:



Ovaj pogon kompletan obrtni moment "izbacuje" na zadnju stranu menjaca, na koju je nakacen visko centralni diff. Snaga se tu deli u odredjenoj proporciji napred/nazad, snaga se na zadnju osovinu prebacuje kardanom, a drugi kardan salje odredjeni procenat snage nazad ka prednjem diferencijalu koji deli snagu na prednje tockove. Dakle, klasican prednji i zadnji diff (sa elektronskom blokadom pojedniacnih tockova) i visko centralni diff koji izgleda ovako:

[Sasha]

Pitanje: Alfa 75 sa lsd-om koji zatvara 25%. Nisam uspeo da saznam tacnu informaciju ali sam cuo da se radi prepravka i da posle toga zatvara na nekih 47%. E sada ko radi(da li neko uopste radi!) ove prepravke kod nas i kako se u stvari na kraju price moze izmeriti krajnji rezultat, tj. na koji nacin se meri procenat zatvaranja nakon prepravke?

[Nenad]

Odnos zuba je glavni za % zatvaranja.

[Uros Piperski]

Za bilo koji diff?

[nikolans78]

moze jedno pitanje?

Sta se desava ako je auto ima blokiran diferencijal ili sper, a auto naidje jednom stranom na klizavu podlogu, a vozac "da gas" u tom momentu, ili mozda cak i malo smota volan, kako ce se auto ponasati? Kakva je stabilnost auta u takvim slucajevima? Znaci, kako se auto ponasa u zavisnosti od toga kakav diferencijal ima?

[Uros Piperski]

U tom slucaju se automobili sa blokirajucim ili LS diferencijalom bolej ponasaju jer se moment ne prenosi samo na tocak koji kliza nego i na drugi tocak. Naravno, zavisi od brzine vozila, snage itd...

[Sasha]

Jos nema odgovora !!!

[Uros Piperski]

Koji je tip diferencijala? Imas crtez ili fotku? Sve cekam da neko to pomene pa da se ukljucim ako znam...

[Sasha]

[Uros Piperski]

Cini mi se da je lamelni lsd. Moze li neko da potvrdi?
I recimo da mu se povecava procenat zatvaranja ubacivanjem debljih podloski/lamela... Ali to je samo ideja, ne znam kako se to radi, zapravo.

[Sasha]

Cekamo...Doro,206?

[206]

Voelo bih da pomognem ali zaista ne znam, sorry.

[M-power]

Majstor kisa pojacava sper. Da li bi radio i koliko bi kostalo ne znam.