Svetska Automobilska bastina...

[HEMI 426]

Uf, to je dugacka prica... ali ajd da je kompresujem...

Ferdinand Porsche je bio odlican inzinjer ali nije bio genijalni inovator kakvim su ga kasnije predstavljali, u stvari, on nije nista ni izmislio ali je mnogo toga usavrsio i probio. Tako je bilo i sa bubom. Iako je jos 1931 poceo da radi na projektu malog narodnog vozila, nije imao tehnicke okvire u kojima bi se razvijao. Hans Ledwinka je bio daleko genijalniji ali sticajem okolnosti bez priznanja koje je zasluzio. Buba jeste kompletno nemacki prozivod, usavrsena od strane nemackih inzinjera sa nekim sklopovima koju bili unikatni za nju i ideja je nemacka ali su koncepcija i formula bile ceske. u prevodu, nemci su nesto hteli da naprave a cesi su im pokazali sta...

[fantom]

Ovo je odlicna tema...oduvek sam sebi postavljao slicno pitanje...koji su to automobili ostavili "trag"...
Ja bih ovako nabrzinu rekao...lancia delta hf integrale, citroen ajkula, spacek, bmw e36 m3, fiat x1/9, fiat 600, buba, e-type, porsche 911, mini, audi urquatro...

[starac vujadin]

Bastina nisu samo automobili, to su i tehnicki izumi vezani za automobile, sve pojave vezane za automobile, pa cak i dogadjaji vezani za kola i automobilizam...jako siroko pitanje, a knjiga o automobilskoj bastini bi bila sigurno preko 1000 strana...

Recimo ako gledamo Audi - mnogi vole da stave UrQuattro kao neku legendu - on to i jeste, mada je bilo i ranije drugih 4wd automobila. Ali, recimo jedan Audi 100 je otpoceo sa "histerijom" vezano za aerodinamiku 1983. i po meni on je jos veca legenda jer posle njega prilaz konstrukciji automobila nikada vise nije ostao isti.

[230]

U "đubre" isto možemo da bacimo i konfekcijske marke kao što su Fiat, Seat, Suzuki, Opel, VW, sve francuze i sve koreance. Kao i bilo koji SUV, MPV, mini MPV, pickupove, crossroad i ostale marketinške baljezgrarije.

Francuska auto industrija i nema bas neku bog zna itekako vaznu ulogu u auto istoriji, ali ima par modela koji bi po meni trebali da se nadju u bastini, kao Citroen Ajkula i Spacek, Pezo rally modeli, Venturi i Bugatti-jevi modeli (mada neznam da li se Bugatti moze smatrati za Francusku kompaniju).

Tako znači, francuzi nemaju doprinosa

A koji je prvi masovno proizvedeni automobil na prednji pogon?

Citroen Traction Avant, 1934. godine.
1933. Citroen je predstavio prvo komercijalno dostupno auto sa dizel motorom.
1955. je prvo evropsko auto u serijskoj proizvodnji sa disk kočnicama bio DS.
Takođe hidropneumatsko samonivelišuće ogibljenje, u DS-u.

Pežo je 1934. napravio prvi pokretni tvrdi krov.


A što se tiče bube, to je tek bajka za sebe.

Tatra je proizvodila tehnički napredne i luksuzne modele (T77 je 1934. imala Cx od 0.212, prvi masovno prozvedeni aerodinamički automobil).

A onda je došao WWII i Nemci su, osim što su pokrali ideje, ostavili Tatru na miru, jednostavno jer im se sviđala. Čak je i komunistički režim održavao Tatru u životu kao proizvođača luksuznih automobila za zvaničnike...

A buba (kao automobil koji se u celu priču uklapa kao model koji je takoreći stvorio od VW-a ono što je danas) je u stvari samo pojednostavljena, belda, loša (kineska ?) kopija Tatre T77.

Uzeli su Brie i od njega napravili užeglo mleko...

[starac vujadin]

Francuska auto industrija je strahovito doprinela razvoju. Francuzi su najhrabriji u primeni naprednih resenja u automobilima sto ih je cesto kostalo pouzdanosti. A tek koliko samo tehnickih inovacija su tek smislili...neke od tih inovacija su bile glupe, neke od njih odmah genijalne, a neke su bile toliko ispred svog vremena da je tek posle shvaceno koliko je neko resenje bilo dobro. Majstori su da osmisle citavu klasu ili podklasu automobila kao sto su to uradili Renault 16, Renault Espace, Talbot Matra Rancho...pa inovacije u motosportu...

[gille]

Tucker Torpedo. Iako napravljen samo u 50 primeraka, izmenio je u mnogome poglede na konstrukciju automobila, naro?ito na pitanje bezbednosti. Pitanje je šta bi bilo da ga velika trojka nije onako pani?no uništila. Prvi automobil koji je imao disk ko?nice, sigurnosne pojaseve, sendvi? stakla, farove sinhronizovane sa upravlja?em... Amerikanac.

[Vladd]

Buba, koju je napravio Ferdinand, bila je deo zadatka koje je fasisticka (potpuno legitimna, vladajuca) partija preduzela nakon velike svetske ekonomske krize. U taj plan i program, nazalost, "uklopio" se i svetski rat.
Osim da bude narodno vozilo, pojavila se potreba da bude trajno, zilavo vojno vozilo, otpornog motora i na vrste goriva i na vrste maziva. Veci deo te "zilavosti", prenet je i na posleratne modele.

Ford T je istorijski primer, prvi auto koji je sastavljen na proizvodnoj traci. Zelja za zaradom para, a pare leze "u narodu", u masovnosti, a ne kod retkih pojedinaca, koji mogu da pazare nekoliko, eventualno, skupih modela, i da "zavrse" svoje zelje, a razvoj autoindustrije, ekonomije, proizvodnje..zavisi od masovnosti.
Ili da se kao Rols, "okrenu" proizvodnji motora za avione, a automobili su kao "zabava"..

Bilo je raznih doprinosa, manje ili vise epohalnih, i citroenov strelasti zupcanik, i minijeva konstrukcija karoserije, i hemijev blok.. ali auto industrija je stagnirala(sa toliko usporenim i opusteno-laganim razvojem) jedno 30-50 godina, dok je masovnost nije "podbola".
Zato se sada pravi konfekcja u 98% slucajeva.
Sada moze da se kupi auto u svakoj trafici, a pre su to bile "zivotne" odluke..
Da pogledamo razlike automobila izmedju 1960-ih, i 1990-ih, i razlike "na svakih 5 godina" posle '90-ih..
U zadnjih par godina, meseci su u pitanju..steta sto ne mozema da menjamo kola tako cesto


Poz.

[sw.brick]

Francuska auto industrija je strahovito doprinela razvoju

ovo se vidi i po tome što ogroman broj tehni?kih naziva, izraza, pojmova u automobilu poti?e ili se naziva po francuskim konstruktorima.

Evropa, i to centralna Evropa sa Francuskom je iznedrila i stvorila auto, i glavne tehni?ke inovacije u 19. veku su franko germanskog porekla.

Evropa je prednja?ila u svemu, i bila daleko ispred (tada prili?no zaostale) SAD a kamoli Japana koji je još bio pod stegama društvenog srednjeg veka.
u to doba SAD su se ubrajale u nerazvijene zemlje tre?eg sveta, za razliku od Evrope...

sve do I svetskog rata kada nastaje preokret, rat je razorio Evropu ne samo ekonomski ve? i u mnogo ve?em delu koji se ti?e odliva znanja/ nauke preko bare u SAD.
SAD prakti?no nisu ni u?estvovale u ratu, nemaju ratnih razaranja i u kratkom periodu ulaze u klub srednje razvijenih zemalja i ?ak prestižu gotovo celu Evropu.

tada nastaje i zlatno doba US auto industrije koja je formirala sasvim novu ideju upotrebe automobila- masovnost u svakom selu, za svaku porodicu, potpuno novi biznis uslužnih delatnosti oko auta...

Japan i dalje nema uticaja na kretanje auto razvoja na planeti.

do II svetskog rata polako se oporavljaju tradicionalne industrijske zemlje, pridružuje im se Italija i Engleska koje hvataju priklju?ak, pogotovu Englezi i Franuczi masovno koriste nasilnu eksploataciju rudnih i sirovinskih bogatstava iz svojih kolonija.

II svetski radt prekida totalno evropski razvoj i usporava ameri?ki, mada ameri?ka industrija okrenuta ratnoj proizvodnji ne gubi zamajac tehnoloških inovacija ve? ratno stanje dodatno poja?ava napore na razvoju novih materijala i metoda obrade...generalno najbolja tehnologija ide u vojne primene (i onda i danas).

posle II svetskog rata razorena Evropa se preorijentiše na što jeftiniju izradu i nastaje ?itava serija masovnih malih automobila namenjenih što lakšj tj jeftinijoj proizvodnji i time nabavci.

SAD auto industrija se razvija krupnim koracima i preuzima dominaciju u pogledu sportsko turisti?kih modela, udobnih limuzina i generalno usvaja inovativna rešenja i nove izume.
poput automatika, servo uredjaja volana ili klima uredjaja...

Japan masovno mopedima a Italijani trokolicama i Vespama snabdevaju gradjane jeftinim prevozom a razvoj se ostavlja za neka bolja vremena.

prva naftna kriza dolazi kao šok, zati?e mnoge nespremne, gomila projekata završava u fioci i generalno auto industrija je u ?orsokaku.

kao pobednici izlaze oni koji su mogli da ponude štedljivost modela i ti modeli postaju jako poznati širom sveta.

Japan je u tom periodu po?eo da se bavi i automobilima na druga?iji na?in, uhvatio korak i usavršio do perfekcije sam postupak montaže/ izrade.
japanska produkcija je po efikasnosti daleko nadmašila sve na svetu.

tokom 80tih godina francuska, engleska i italijanska industrija gubi korak u procesu štednje, kvalitet izrade drasti?no pada a broj nezadovoljnih kupaca je toliko veliki da postaje masovan problem.

u to doba nestaju i do tada ?uvene firme koje se gase kao samostalne jedna po jedna, od Citroena, Alfe, Leylanda, Morisa, Simca-e...i time ?itava jedna grupa firmi koja je inovacijama u idejama pokretala svet.

Ameri i dalje nastavljaju kao da se ništa ne dešava, i time se udaljavaju od zahteva kupaca širom sveta i postaju sve više lokalni proizvodja?i bez šireg uticaja.

Japanci tokom 80tih i 90tih hvataju zalet, sve što je ve? postojalo na papiru negde i isprobano ali odba?eno kao nepouzdano, skupo, komplikovano, neprakti?no za izradu su oberu?ke prihvatili i usavršili za mas produkciju.
sve što je drugima bilo teško, japanci su rekordnom brzinom dovodili do stanja proizvodne trake.

u 21. veku japanska i evropska industrija napreduje sa inovacijama /trkom dok su Ameri ispali iz te igre i tavore na rešenjima iz prošlog veka koja ne odgovaraju kupcima širom sveta a takodje se pokazalo da ne odgovaraju niti samim lokalnim ameri?kim kupcima.

prakti?no, 21. vek je promosivao doba globalnih medjuveza i više se ne zna ko je sa kim, koliko duboko i gde se šta zapravo konstruiše, proizvodi i na kraju sklapa u kona?ni proizvod.
svi su udruženi po nekim osnovama sa konkurentima a automobili su postali kao jaje jajetu, tehnika ista ili gotovo ista a razli?ite nalepnice odredjuje marketing...

danas prakti?no teško na?i auto koji je proizvod u svemu samo jedne jedine firme, koja je sve napravila sama.

ali i dalje ostaju imena pionira i legendi koji su izumeli odredjena rešenja poreklom iz francuskog nema?kog i delom engleskog jezika.

ne mogu da se setim šta je to nazvano kao rešenje po nekom Japancu, Amerikancu, Rusu,..

[BRABUS]

priznajem, lupio sam kao otvoren prozor

desava se, pogresi covek.. .

[Kenno]

Ako kažemo baština, onda mislim da tu japanci nemaju ama baš ništa da traže isklju?uju?i zadnjih desetak godina, a korejanci do dana današnjeg.
Ovo naravno ne zna?i da su japanska ili korejska auta loša, naprotiv, japanci su najpouzdaniji na svijetu, i najtrajniji...malo su slabi sa dizajnom ali niko nije savršen. I koreanci pružaju priliku da se jeftino dodje do novog automobila sa dobrom opremom(klima, abs, radio, 2/4 air baga, el.paket...perverzije ne spominjem).
Baštinu predstavljaju prvi u ne?emu..bez obzira da li im je konkretni "izum" donio slavu, novac ili pak propast i nestanak sa scene.
Padaju mi na pamet(od trenutno živih proizvodja?a) Mercedes, BMW, Fiat, Alfa Romeo, Peugeot, Citroen, možda i neki amerikanci (Ford T je dobar primjer) ali se ne razumijem u auta "preko bare"....

[HEMI 426]

nema frke...
ali ne bi verovao sta je sve poreklom iz francuske, gomila stvari koje se danas podrazumevaju. neka me neko ispravi ali mislim da je 4 ventila po cilindru i De Dion cist francuski izum i to sa samog pocetka 20veka. E sad, prvi masovna prednja vuca je bio Citroen ali prvi auto sa takvim pogonom je bio amerikanac, ali nema veze... Francuzi su dosta ucinili i za samu koncepciju i definisanje klasa. Recimo samo godinu dana posle pojave Voyagera pojavio se Espace, Matra Ranchero ( sto kaze starac ), recimo resenje 5 vrata je francusko - renault 16, coupe-cabrio je francuska stvar jos iz 30tih, hidropneumatsko ogibljenje u citroenu, kompresori kod bugattija....svasta!

[230]

E nije baš da je prvi fwd bio amerikanac, to je bio prototip baš sa De Dion-Bouton motorom, inače austrijski Gräf & Stift, i to je samo jedan i proizveden...

[HEMI 426]

secam se da sam negde nasao da je prvi fwd bio iz usa, neke 1902 ili 3...sad me mrzi da trazim..ali...

[230]

Ovaj je bio negde između 1895. i 1898.

Baš nemaš sreće...

[Bane R]

1933. Citroen je predstavio prvo komercijalno dostupno auto sa dizel motorom.

Vidi, ako mene pitaš, niko nikad nije ni morao da ubacuje dizel u putničke automobile, tako da je to što si naveo za mene još jedan veliki francuski minus.

Poenta onoga što sam pričao jeste da me ne interesuje ko je šta uradio i kad, nego me interesuje automobil kao celina sa motorom, vešanjem, menjačem, enterijerom i klima uređajem, da sednem u njega i da ga vitlam po krivinama i probam na pravcima, a da sa njega ništa ne otpadne i da se ne kvari čisto kvarenja radi. Toyota AE86, primera radi, to jeste, Citroen DS, primera radi, to nije, možda je neko sentimentalno vezan za taj auto ili bi ga držao u bašti kao skulpturu, ali to onda nije auto, to je gomila gvožđa u kojoj je neko skinuo mrak nekoj devojci tamo 70ih godina, ali nije auto... za mene.