Tweet
Postoji mit koji ekspandira u tri zasebna ali je zapravo jedan.
1) Moderna motorna ulja su komplikovana tehnologija te ih proizvođači iz Istočne Evrope, Rusije i drugih „pasivnih“ krajeva ne mogu praviti u kvalitetu kao na Zapadu.
2) Motorna ulja nisu svemirska tehnologija (tačno), čak su relativno prosta tehnologija (RELATIVNO) te ih svako može praviti (e to nema šanse). Ovo je antipod prethodnom ali je zapravo ideja ista.
3) Sva su motorna ulja ista (?!); pa sledi i „objašnjenje“: bazna ulja (a zapravo „base stock“) proizvodi tek par desetina proizvođača u svetu (tvrdi se da ih je nekoliko je isuviše široko značenje te reči) te ionako ih svi kupuju i „sve je to isto ili bar slično“; za aditive sledi slična priča: opet postoji standardni paket aditiva za npr. API SG/SD ili SL/CF, CG-4/SJ itd. Pa opet ima tek malo više proizvođača aditiva i kad se sve uzme u obzir opet je sve to slično i velikih razlika nema. Ovo je neka „medijana“ između prethodna dva ekstrema ali je zapravo sličnije drugom tvrđenju i (opet) ista ideja (koja previše pojednostavljuje stvari).
Treći još i ima najviše elemenata istine ali nije sve (baš) tako (prosto).
I
Naravno da nije tačno. Može se reći da je na Zapadu tehnološka disciplina na većem nivou, tehnologija malo naprednija (više „pritegnutija i optimizovanija“), da je akumulirano znanje i iskustvo na njihovoj strani i da se više pažnje poklanja kontroli na svim nivoima i shodo tome ujednačeniji kvalitet je (ipak i još uvek) evidentan te uz za nijansu bolji kvalitet može se reći da su u proseku ulja sa Zapada (EU zemlje i USA) još uvek nešto bolja od takmaca sa Istoka i zemalja u razvoju ali razlika nije velika i sasvim sigurno ne pokriva (u većini slučajeva) razliku u ceni.
Još je veća prednost u marketingu, tehničkoj podršci, post-prodaji i uopšte u brendiranju no i tu se razlika smanjuje a Brendiranje polako gubi na zanačaju.
II
Može vam se učiniti da nije daleko od istine ali zapravo jeste. Iako se motorna ulja proizvode blending-om (mešanjem, umešavanjem) komponenti: base stock-a u bazno ulje pa u sve to paket aditiva ili neki aditivi posebno i/ili neki u toku umešavanja raznih „baznih ulja (base stock)“ u osnovno ulje (base oil) u konačnoj formulaciji.
Krajnje uprošćeno to je to. E sad, zašto (pobogu!) to ne može da pravi i obična garaža (Mali proizvođači skromne opreme i ljudstva)?
Mali proizvođači mogu da nabave osnovnu opremu za blending i to nije sporno. Čak ni to što neće (često) imati optimalne uslove blending-a i nije toliko bitno u prvoj aproksimaciji (naravno da jeste!). Oprema može i biti od odgovarajućeg materijala („nerđajućeg čelika“) ali nije svejedno da li je ANSI 304 ili 316 (č.4580 ili č457x) ali još bitnije od toga da li su varovi adekvatni ili delovi opreme (na koje se manje obraća pažnja) od istog ili boljeg materijala. Dalje, izlazna, procesna i završna kontrola moraju raditi besprekorno. Možete opet imati osnovne instrumente (AAS, ICP, gasni hromatograf pa čak i HPLC uz nekoliko analitičkih vaga, specifičnu opremu za npr. određivanje isparljivosti po Noack-u, rotacioni viskozimetar visoke klase itd.) a to košta više desetina hiljada evra pa i par stotina hiljada, i sve to može biti nedovoljno ukoliko nemate adekvatno osoblje (koje na duži rok košta i više) a obuhvata minimalno 5-6 što hemičara što tehnologa, sa još bar toliko tehničara. Pričamo samo o laboratoriji. U pogonu morate imati (i to ako radite 1 do 2 smene) bar još 3 do 4 tehnologa, par mašinskih inženjera i bar jednog elektro(ničara). Opa!
E tu je ono: „kad ja tamo a ono međutim!“
To je minimalna cena ulaska u svet motornih ulja. Da ne pričam da nekoliko rezervoara i reaktora (sudova za umešavanje) uz prateće cevovode, pumpe i punilicu (liniju za punjenje) preteže par miliončića (dolara ili evra kako vam drago).
Tu je opet od značaja da imate bar koliko-toliko veliku proizvodnju da bi kupovina base stock-a bila bar po podnošljivoj ceni a dok ne izgradite brend o visokim cenama možete samo sanjati pa ukrug. I da ne dužim, možete vi i povremeno raditi analize ulaza, skoro redovne procesne i 90% završne ali to nije to. Da bi zaista ispunili sve specifikacije, laboratorija vam mora biti „usijana“ makar i neke specifične stvari radili kao outsourcing. I da skoro da sam zaboravio bar 2 do 3 čoveka isključivo u razvoju i još bar jedan koji bi samo pratio specifikacije i standarde (u manjim privatnim firmama nemoguć a neophodan događaj).
III
Osnovne postavke su manje-više takve ali se izvodi pogrešan zaključak. Prvo treba imati stalno snabdevanje odgovarajućim baznim uljima, drugo treba ih menjati u smislu poboljšanja i treće treba napraviti pravu kombinaciju base stock (ulja) da bi se samo napravilo dobro a kamoli odlično bazno ulje. Zatim tu su i aditivi. Iako zaista postoji osnovni paket, napredniji paketi ili dodatak nekog iz paketa ili novog aditiva makar u malim količinama često čini čuda. Zatim nisu svi proizvođači aditiva podjenako kvalitetni a ako su na istom nivou kvaliteta neki nemaju stalan kvalitet.
I iznad svega: kvalitetno motorno ulje je pre svega izbalansirano. Gotovo da je lakše napraviti specifično (VW 505 01, „Racing“, „Ford“, onakvo ili ovakvo ulje) nego ulje koje pokriva širu oblast. Dobar odnos aditiva je jako važan kao i usklađenost sa baznim uljem. Iako deluje da se sve svodi na par desetina kombinacija njih je zapravo više hiljada. I naravno, vrhunska ulja imaju i specifične pakete (komplekse) aditiva ili specifičan sastav i između ostalog karakteriše ih sporije trošenje aditiva kao i njihovo pravilno dejstvo u svim a ne samo nekim uslovima rada motora.
Motornih ulja ima zadovoljavajućeg kvaliteta, dobrih i loših, vrlo dobrih i izuzetnih.
Čak i manji (domaći) proizvođači ozbiljno shvataju svoj posao i imaju ulja zadovoljavajućeg pa i dobrog kvaliteta, renomirane (veće) kompanije imaju dobra do vrlo dobra ulja, a veliki svetski od dobrih do izuzetnih ulja. Naravno sve ukoliko se radi o originalu ali da li je pravo ulje u pravoj ambalaži zaista je više stvar spekulacija. Na ruku svima nama ide to da je ova pojava malo manje raširena nego ranije i nada da će sa popravljenjem opšteg stanja to stići na margine i zanemarljiv nivo.
Zanimljivije je pitanje koja ulja daju (malo) više za novac a tu pre svega spadaju Galax, FAM od domaćih proizvođača, poneko INA ulje, većina Prista ulja, od „zapadnjaka“ Fuchs i Addinol (nešto manje Valvoline, Elf, Selenia i Agip) a od „narodnjaka, istočnjaka“ ističe se (naravno) Lukoil. Lukoil je i veći fenomen jer čak i od pomenutih imena ima još povoljnije cene u odnosu na kvalitet te je trenutno (verovatno) u proseku najbolja kupovina ne samo na domaćem već i na tržištu okolnih zemalja.
Naravno njihova ulja (na sreću ili nesreću kako već gledate na stvari) ne pokrivaju sve potrebe, naročito kod modernijih vozila. Uostalom bilo bi dosadno da neko zauzme više od pola tržišta, zar ne? I na kraju krajeva, Galax i FAM nisu mnogo lošiji u odnosu kvalitet/cena a ipak su domaći proizvodi te ako ste ih sa zadovoljstvom koristili nemate neku posebnu potrebu da prelazite na Lukoil ma koliko „pomodarno“ to bilo naročito od izbijanja krize i potpunog redizajna i izbacivanje novih serija (što se lepo uklopilo) ovog proizvođača. I još više, ukoliko ste zadovoljni velikim brenodovima poput: Mobila (Esso-a), Shell-a, Castrola, Havoline-a, Total-a i gore pomenutih imena a i imate noviji ili skuplji stariji automobil takođe ne morate po svaku cenu menjati nešto čime ste zadovoljni makar i potrošili neki dinar više, jer kao što znamo: - Na motornom ulju ne vredi štedeti, svaki potrošeni dinar (makar bespotreban i preplaćen) višestruko se isplati.
1) Moderna motorna ulja su komplikovana tehnologija te ih proizvođači iz Istočne Evrope, Rusije i drugih „pasivnih“ krajeva ne mogu praviti u kvalitetu kao na Zapadu.
2) Motorna ulja nisu svemirska tehnologija (tačno), čak su relativno prosta tehnologija (RELATIVNO) te ih svako može praviti (e to nema šanse). Ovo je antipod prethodnom ali je zapravo ideja ista.
3) Sva su motorna ulja ista (?!); pa sledi i „objašnjenje“: bazna ulja (a zapravo „base stock“) proizvodi tek par desetina proizvođača u svetu (tvrdi se da ih je nekoliko je isuviše široko značenje te reči) te ionako ih svi kupuju i „sve je to isto ili bar slično“; za aditive sledi slična priča: opet postoji standardni paket aditiva za npr. API SG/SD ili SL/CF, CG-4/SJ itd. Pa opet ima tek malo više proizvođača aditiva i kad se sve uzme u obzir opet je sve to slično i velikih razlika nema. Ovo je neka „medijana“ između prethodna dva ekstrema ali je zapravo sličnije drugom tvrđenju i (opet) ista ideja (koja previše pojednostavljuje stvari).
Treći još i ima najviše elemenata istine ali nije sve (baš) tako (prosto).
I
Naravno da nije tačno. Može se reći da je na Zapadu tehnološka disciplina na većem nivou, tehnologija malo naprednija (više „pritegnutija i optimizovanija“), da je akumulirano znanje i iskustvo na njihovoj strani i da se više pažnje poklanja kontroli na svim nivoima i shodo tome ujednačeniji kvalitet je (ipak i još uvek) evidentan te uz za nijansu bolji kvalitet može se reći da su u proseku ulja sa Zapada (EU zemlje i USA) još uvek nešto bolja od takmaca sa Istoka i zemalja u razvoju ali razlika nije velika i sasvim sigurno ne pokriva (u većini slučajeva) razliku u ceni.
Još je veća prednost u marketingu, tehničkoj podršci, post-prodaji i uopšte u brendiranju no i tu se razlika smanjuje a Brendiranje polako gubi na zanačaju.
II
Može vam se učiniti da nije daleko od istine ali zapravo jeste. Iako se motorna ulja proizvode blending-om (mešanjem, umešavanjem) komponenti: base stock-a u bazno ulje pa u sve to paket aditiva ili neki aditivi posebno i/ili neki u toku umešavanja raznih „baznih ulja (base stock)“ u osnovno ulje (base oil) u konačnoj formulaciji.
Krajnje uprošćeno to je to. E sad, zašto (pobogu!) to ne može da pravi i obična garaža (Mali proizvođači skromne opreme i ljudstva)?
Mali proizvođači mogu da nabave osnovnu opremu za blending i to nije sporno. Čak ni to što neće (često) imati optimalne uslove blending-a i nije toliko bitno u prvoj aproksimaciji (naravno da jeste!). Oprema može i biti od odgovarajućeg materijala („nerđajućeg čelika“) ali nije svejedno da li je ANSI 304 ili 316 (č.4580 ili č457x) ali još bitnije od toga da li su varovi adekvatni ili delovi opreme (na koje se manje obraća pažnja) od istog ili boljeg materijala. Dalje, izlazna, procesna i završna kontrola moraju raditi besprekorno. Možete opet imati osnovne instrumente (AAS, ICP, gasni hromatograf pa čak i HPLC uz nekoliko analitičkih vaga, specifičnu opremu za npr. određivanje isparljivosti po Noack-u, rotacioni viskozimetar visoke klase itd.) a to košta više desetina hiljada evra pa i par stotina hiljada, i sve to može biti nedovoljno ukoliko nemate adekvatno osoblje (koje na duži rok košta i više) a obuhvata minimalno 5-6 što hemičara što tehnologa, sa još bar toliko tehničara. Pričamo samo o laboratoriji. U pogonu morate imati (i to ako radite 1 do 2 smene) bar još 3 do 4 tehnologa, par mašinskih inženjera i bar jednog elektro(ničara). Opa!
E tu je ono: „kad ja tamo a ono međutim!“
To je minimalna cena ulaska u svet motornih ulja. Da ne pričam da nekoliko rezervoara i reaktora (sudova za umešavanje) uz prateće cevovode, pumpe i punilicu (liniju za punjenje) preteže par miliončića (dolara ili evra kako vam drago).
Tu je opet od značaja da imate bar koliko-toliko veliku proizvodnju da bi kupovina base stock-a bila bar po podnošljivoj ceni a dok ne izgradite brend o visokim cenama možete samo sanjati pa ukrug. I da ne dužim, možete vi i povremeno raditi analize ulaza, skoro redovne procesne i 90% završne ali to nije to. Da bi zaista ispunili sve specifikacije, laboratorija vam mora biti „usijana“ makar i neke specifične stvari radili kao outsourcing. I da skoro da sam zaboravio bar 2 do 3 čoveka isključivo u razvoju i još bar jedan koji bi samo pratio specifikacije i standarde (u manjim privatnim firmama nemoguć a neophodan događaj).
III
Osnovne postavke su manje-više takve ali se izvodi pogrešan zaključak. Prvo treba imati stalno snabdevanje odgovarajućim baznim uljima, drugo treba ih menjati u smislu poboljšanja i treće treba napraviti pravu kombinaciju base stock (ulja) da bi se samo napravilo dobro a kamoli odlično bazno ulje. Zatim tu su i aditivi. Iako zaista postoji osnovni paket, napredniji paketi ili dodatak nekog iz paketa ili novog aditiva makar u malim količinama često čini čuda. Zatim nisu svi proizvođači aditiva podjenako kvalitetni a ako su na istom nivou kvaliteta neki nemaju stalan kvalitet.
I iznad svega: kvalitetno motorno ulje je pre svega izbalansirano. Gotovo da je lakše napraviti specifično (VW 505 01, „Racing“, „Ford“, onakvo ili ovakvo ulje) nego ulje koje pokriva širu oblast. Dobar odnos aditiva je jako važan kao i usklađenost sa baznim uljem. Iako deluje da se sve svodi na par desetina kombinacija njih je zapravo više hiljada. I naravno, vrhunska ulja imaju i specifične pakete (komplekse) aditiva ili specifičan sastav i između ostalog karakteriše ih sporije trošenje aditiva kao i njihovo pravilno dejstvo u svim a ne samo nekim uslovima rada motora.
Motornih ulja ima zadovoljavajućeg kvaliteta, dobrih i loših, vrlo dobrih i izuzetnih.
Čak i manji (domaći) proizvođači ozbiljno shvataju svoj posao i imaju ulja zadovoljavajućeg pa i dobrog kvaliteta, renomirane (veće) kompanije imaju dobra do vrlo dobra ulja, a veliki svetski od dobrih do izuzetnih ulja. Naravno sve ukoliko se radi o originalu ali da li je pravo ulje u pravoj ambalaži zaista je više stvar spekulacija. Na ruku svima nama ide to da je ova pojava malo manje raširena nego ranije i nada da će sa popravljenjem opšteg stanja to stići na margine i zanemarljiv nivo.
Zanimljivije je pitanje koja ulja daju (malo) više za novac a tu pre svega spadaju Galax, FAM od domaćih proizvođača, poneko INA ulje, većina Prista ulja, od „zapadnjaka“ Fuchs i Addinol (nešto manje Valvoline, Elf, Selenia i Agip) a od „narodnjaka, istočnjaka“ ističe se (naravno) Lukoil. Lukoil je i veći fenomen jer čak i od pomenutih imena ima još povoljnije cene u odnosu na kvalitet te je trenutno (verovatno) u proseku najbolja kupovina ne samo na domaćem već i na tržištu okolnih zemalja.
Naravno njihova ulja (na sreću ili nesreću kako već gledate na stvari) ne pokrivaju sve potrebe, naročito kod modernijih vozila. Uostalom bilo bi dosadno da neko zauzme više od pola tržišta, zar ne? I na kraju krajeva, Galax i FAM nisu mnogo lošiji u odnosu kvalitet/cena a ipak su domaći proizvodi te ako ste ih sa zadovoljstvom koristili nemate neku posebnu potrebu da prelazite na Lukoil ma koliko „pomodarno“ to bilo naročito od izbijanja krize i potpunog redizajna i izbacivanje novih serija (što se lepo uklopilo) ovog proizvođača. I još više, ukoliko ste zadovoljni velikim brenodovima poput: Mobila (Esso-a), Shell-a, Castrola, Havoline-a, Total-a i gore pomenutih imena a i imate noviji ili skuplji stariji automobil takođe ne morate po svaku cenu menjati nešto čime ste zadovoljni makar i potrošili neki dinar više, jer kao što znamo: - Na motornom ulju ne vredi štedeti, svaki potrošeni dinar (makar bespotreban i preplaćen) višestruko se isplati.
a i ugradio sam google search na blogu da bi i ja mogao lakše da nađem gde sam šta pisao 
Uzgred nije mi dosta (malo) profesionalizma u IT sektoru već nemam baš 100% back up već maskimalno 80% 
ali su našli pravu meru da ostane odmerena ironija i neuvredljivo.
ostoje ulja za dizele koja uz više standarde cg4,ch4.ci4 navode i cf standard,znači navode 2ili 3 standarda koje zadovoljava dotično ulje,a druga ne.
Comment