Gubitci snage

[sw.brick]

ni merenje temperature termometrom nije ta?no iz jednog merenja.

mnogo je ozbiljnija tema merenja ne?ega, ali ako je merenje stvar ludih nau?nika širom sveta koji su definisali pravila i procedure, mnogo ih ima

nije stvar u cenim koštanja, metrologija je nauka.
ah da opet ti nau?nici

opušteno, prvo je potreban etalon a imaš li to ?isto retori?ki ?

za ono za šta je namenjen dyno vrši posao sasvim zadovoljavaju?e...

[TOKYO]

@Igor

OK.Masina se i ne bi pravila da ne sluzi svrsi!

Tema je odlutala malo u dubinu...., u srz!

A izgleda da niko ne poznaje detaljan fine spec. masine!

Trkacima nije bitna cifra momenta koji masina prikazuje,nego razlika istog u raznim fine setup-ima!

[*Egon*]

2 Brick:
Pa ne verujem da je u pitanju samo zadovoljavajuce.

Ne bi ga NASCAR uzeo kao oficijelnu masinu za merenje snage, a ne samo oni.

Montirano je u 37 zemalja preko 4000 dynometra za merenje snage na automobilima i motorima.

Evo ti deo spiska onih koji koriste ove masine:

Furthermore, our dynamometers are officially licensed with the following race organizations:


AMA / ProStar National Drag Race Series
AMA Superbike Championship Series
AHDRA - All Harley Drag Racing Association
NMRA - Ford Nationals Series
Fun Ford Weekend
NASCAR - Nat'l Association of Stock Car Auto Racing


RACING TEAMS:

* Yoshimura Suzuki
* Team Kawasaki
* Team Yamaha
* Erion Racing
* Team Valvoline/Emgo Suzuki
* Graves Yamaha
* American Honda Racing
* Monster Mob Ducati UK
* Pro Circuit
* TAS Suzuki UK
* Crescent Racing UK
* V&M Racking UK
* Ducati SBK
* Most NASCAR Teams


SCHOOLS:

* Motorcycle Mechanics Institute
* Universal Technical Institute (UTI) Auto Mechanic School
* Wyotech


EXHAUST COMPANIES:

* Akrapovic
* Arrow
* M4 Exhaust
* Hindle
* Yoshimura
* Pro Circuit
* Blue Flame UK
* Micron UK
* Vance and Hines
* FMF
* Two Brothers Racing
* Muzzy's
* Erion
* Gibson Exhaust
* Borla Exhaust System
* Magnaflow Exhaust System


Korekcije koje radi:

# Automatic correction for atmospheric conditions (All Internationally accepted standards available)
# Real-time RPM measurement (accurate to +/- 1/10th RPM)
# Inductive RPM pickup system detects ignition misfires
# Software automatically calculates gear ratios
# Software automatically detects clutch or tire slippage


Inace model naseg Dynojet-a je 248H

- meri do 1200 KS i brzine do 320 km/h

[nijebitno]

Pa dobro Brick, jel ti zekis nekoga? Ili...?

Je li iko rekao da je ta sprava precizna, pardon tacna na 4 decimale, ili ti rece 3?

Cini mi se da neko gore rece (dobro, Egon je rekao ali mi ovako bolje zvuci) da je razlika sa razlicitim pneumaticima iznosila oko 1KS. Veliko ili malo odstupanje? Ti reci.

Vec dugo pratim Cannon i stekao sam veliko postovanje prema tebi, ali smanjuj decimale, pobicu djecu

[jevtic]

http://www.rri.se

Interesantno za procitati, moze se dobiti prilicno dobra ideja koliki su gubici u pitanju na kom pogonu i pri datim uslovima merenja.

Radi se o Rototest dinamometrima, vaze za nesto najbolje sto se na trzistu moze naci, i snagu mere tako sto se zakace direktno na glavcine, dakle nema gubitaka i greske nastale gubicima frikcije na tockovima, jako precizan i konzistentan metod.

Dakle prilicno siguran metod odredjivanja i pokazivanja koliki su u stvari gubici transmisije.

Gubici kod klasicnih metoda merenja su verovatno nesto veci zbog frikcije gume, ali o 20% gubitka i to na FWD nema govora. Na tenkovima, mozda, ali na normalnom autu i to sa prilicno male snage, nikako.

odlican sajt.


samo primetio sam da ima automobila kod kojih je cak zabelezeno veca snaga na toskovima nego deklarisana.



da li je to moguce ili fabrike deklarisu svoje automobile slabije nego sto to oni zapravo jesu.

[Gumetina]

pa cisto iz masinskih elemenata posto ujutro to polazem,

faktor iskoristenja zupcastog para je od 0.98 do 0.99

frikcionog (kaisnog guma remenica , guma tocak isto je) oko 0.95-0.97

koliko snaga predje parova sa radilice do valjka, jedan frikcioni (ako uzmemo da kvacilo ni malo ne klizi) i par komada u menjacu diff i 2 komada na menjacu...

a to nikako nije 20% pa makar to bio i zastavin menjac... ipak kad bi se izgubilo 20% od npr. 100kW gde bi se ta snaga potrosila ? to je cisto termicko opterecenje, otopili bi i gume i kuciste menjaca... (kvarcna grejalica greje sa 3kW a mi bi ovde imali 7 komada na vrlo malom mestu)

elem,

Sto je sira guma to je bojle trenje, sto je bolje trenje to manje klizi, sto manje klizi - manje laze tj gubici su manje

A precnik naravno vazi, Momenat je Sila x Krak a krak je poluprecnik tocka... sto ce reci da za istu silu (snagu motora) imamo razlicit poluprecnik , stvari se menjaju, ipak ne toliko drasticno jer se i profili guma razlikuju za razlicite felne pa smo tu negde ne previse daleko

Jos sam cuo da ljudi na dynu teraju u brzini koja je najbliza odnosu 1:1 jer se tako dobija najpreciznija slika ...

Kod Lorda na grafiku ide prvo pik 1. brzina pazi na malim obrtajima moment divlja a onda saltanje u 5. koja je tu negde 1:1 a ne 6. koja je vec multiplikator...

Odoh da ucim dalje !

[M-power]

samo primetio sam da ima automobila kod kojih je cak zabelezeno veca snaga na toskovima nego deklarisana.

da li je to moguce ili fabrike deklarisu svoje automobile slabije nego sto to oni zapravo jesu.

Naravno da je moguce. Ali vecina tih automobila koji su mereni nisu novi vec nesto malo presli ili mnogo...dok su fabricki podaci sa novim motorom na probnom stolu.
Kako posle na testu ume da pokaze i do 5-10% vise snage najcesce od 1-3% isto tako ume da pokaze i manje.

I jos nesto....fabrike cesto zaokruzuju deklarisanu snagu po modelima.
Na pr. VW polo 60, 75 (kao 60KS ili 75ks) a on ima na pr. 62 ili 58ks a drugi 73 ili 78KS.


Bas je bio primer sa corsom koliko se secam....gde je po katalozima jedan model imalo 60KS a on 1.2 16v imala 65KS a ova druga isla drasticno bolje...nikako za samo 5 KS.

Na merenju ovaj deklarisani 60 imao je 57,3KS a ova od 65KS cak 69,xKS....i onda je razlika u performansama opravdana.

Pezo 106GTi od 120KS izmeren 129ks

[TOKYO]

http://www.rri.se

Interesantno za procitati, moze se dobiti prilicno dobra ideja koliki su gubici u pitanju na kom pogonu i pri datim uslovima merenja.

Radi se o Rototest dinamometrima, vaze za nesto najbolje sto se na trzistu moze naci, i snagu mere tako sto se zakace direktno na glavcine, dakle nema gubitaka i greske nastale gubicima frikcije na tockovima, jako precizan i konzistentan metod.

Dakle prilicno siguran metod odredjivanja i pokazivanja koliki su u stvari gubici transmisije.

Gubici kod klasicnih metoda merenja su verovatno nesto veci zbog frikcije gume, ali o 20% gubitka i to na FWD nema govora. Na tenkovima, mozda, ali na normalnom autu i to sa prilicno male snage, nikako.

odlican sajt.


samo primetio sam da ima automobila kod kojih je cak zabelezeno veca snaga na toskovima nego deklarisana.



da li je to moguce ili fabrike deklarisu svoje automobile slabije nego sto to oni zapravo jesu.

Ovakva merenja na glavcini su druga pesma!

[sw.brick]

Cini mi se da neko gore rece (dobro, Egon je rekao ali mi ovako bolje zvuci) da je razlika sa razlicitim pneumaticima iznosila oko 1KS. Veliko ili malo odstupanje? Ti reci

pa upravo sam reagovao iz razloga što je decidno re?eno upravo kontra- da nimalo nema izmerene razlike sa razli?itim pnumaticima.

ta razlika definitivno postoji, od preciznosti merenja zavisi da li ?e se primetiti ili ne?e.
reagovao sam i na tvrdnju da je samo 3 merenja dovoljno da se za nešto (bilo šta) kaže da je zaista izmereno.

za okvirno grubo može da se uzme i tako, za ozbiljno merenje ima još ?itva niz potrebnih uslova.
što re?e Igor nauka. i jeste zaista nimalo bezazlena nauka.

obrada rezultata merenja, sa prora?unom devijacija merenja, sa otpisivanjem neadekvantih rezultata, i sa gomilom drugih obaveznih pravila za svako merenje (opet , bilo koje merenje bilo ?ega) je posebna nau?na oblast sa strogim pravilima.

uzmimo na primer merenje dužine, recimo 87cm.
izmereno je ?ime, kolikom greškom merenja, koja je apsolutan devijacija, koliko je dobijeni rezultat reprezentativan, koliko je ponovljiv, itd...

dakle ako se meri željenih 87cm to se ne radi sa mera?em koji ima skalu podeoka od 0-100 cm sa po 1cm podeokom.

to je jaaako grubo.
tek odokativno, odnosno može da posluži kao indikativna , kao sporedna informacija.
ako se želi stvarno izmeriti onda podeok mora biti najviše bar za red veli?ine manji, zna?i 0,10cm.

kako to nije dovoljno za obradu rezultata merenja za dobijanje pouzdanog podatka, koirsti se merni podeok 0,01cm da bi se znalo da li je nešto baš 78cm ili u bliskoj okolini.

prevedeno u kW snage, ako se meri 100kW onda podeok merne skale treba da bude 0.01kW ili manji.

zna?i da se meri snaga od 100kW sa podatkom od +- 10W.

onda se takvi rezultati mogu matemati?ki obraditi po pravilima analize rezultata merenja i proglasiti rezultat merenja sa utvrdjenom greškom merenja.

oblik tog rezultata je 100, xx kW +- zz % relativne greške merenja.

svako merenje ima grešku.
i svaki rezultat mora da sadrži i podatak o grešci merenja da bi bio relevantan.

to nema veze specifi?no za dyno, to je prosto ono što definišu nau?na pravila kako se nešto meri.
bilo cm, bilo kW, bilo grami, bilo šta od fizi?kih veli?ina i izvedenih jedinica u SI sistemu.

samo ukazujem da je dyno namenjen pre svega za uporedjivanje, zna?i relativno poredjenje.
ne znam koliko je pogodan za apsolutno merenje, to odredjuju kalibracija prema etalonu merenja.
zna?i pre svakog merenja, poredjenje sa etalonom.

a to se ne radi, po pravilu jer je jako skupo.
kao i svako precizno merenje, po pravilu skupo.

za ve?inu potreba nama je dovoljno okvirno, grubo nalim merenje da nam ukaže na gruba odstupanja.
u primeru, kupimo tzv metar u radnji i njime tzv merimo dužinu.
u praksi, razli?iti ti merni metri iz razli?ith radnji i razli?ite izmerene dužine jedne te iste stvari.

zna?i postoji greška merenja, nepreciznost.

suština merenja nije nepreciznost, ve? obrnuto što preciznije merenje sa što više sigurnih cifara zna?i što više decimala.

obi?no se poslednja decimala, poslednja cifra odbacuje i ne koristi za utvrdjivanje -iskazivanje brojke.

zna?i ako merimo 87, 56 cm i kroz ?itav niz uzastopnih merenja, recimo 10tak dobijemo niz vrednosti, možemo sa sigurnoš?u da utvrdimo da je izmereno 87,5 ili 87,6 cm i da onda tretiramo kao izmereno.

onu poslednju decimalu, 0.01cm odbacujemo kao nesigurnu cifru.

e sad ako merimo podeokom na 1cm, onda možemo pouzdano da utvrdimo dužinu 80 ili 90cm iz niza merenja.

za 87cm ne možemo da utvdimo da je sigurna brojka, tada imamo situaciju izmereno 80cm +- 10cm.

možda nam je dovoljno možda i nije, zavisi od toga sa kojim ciljem smo merili.

tako i za dyno, kada se odbije zadnja cifra kao nepouzdana, imamo pravi obradjeni rezultat merenja u formi 100kW +- 10kW.

tada naravno sa takvim stepenom preciznosti i pouzdanosti rezultata ne?e se videti razlika nastala razli?itim pnuematicima jer je daleko manja od 10kW koji je najmanji sigurni podeok na?eg uredjaja.

trudim se da pri?am o suštini obrade rezultata merenja, koji je univerzalan a uopšte ne pri?am o konkretnom modelu ovog ili onog uredjaja.

još o?itiji primer, u F1 i drugim trkama, meri se vreme.
ali se merenje vršeno satom koji ima najmanji podeok od 1sekunde ne uzima u obzir kao pouzdano merenje.

stoga se koristi 1/1000 deo sekunde što je 3 decimale manje od osnovne merne jedinice po SI sistemu.

merenje je mnogo ozbiljnija oblast koja podrazumeva i matemati?ku obradu rezultata- cifara sa merenja da bi se dobio validni rezultat.
validni u smislu da podleže nau?no utvrdjenim pravilima kako se to radi.

taj predmet se u?i posebno na tehni?kim fakultetima, ne bez razloga verujem.

osnovna logika je da promena pneumatika mora da se odrazi na promenu obrtnog momenta (tj snage) motora jer se menja prenosni odnos, i to mora da zabeleži merni uredjaj.

ako nije u stanju da zabeleži tako malu promenu, pa još i sa dovoljno pouzdanih cifara-decimala, naravno da se to ne?e primetiti u izveštaju.

samo to ne upu?uje na zaklju?ak da je snaga motora ista sa bilo kojim pneumaticima, samo zna?i da taj merni instrument nije do tog nivoa namenjen.

za svaki merni instrument treba ?itati uputstvo za upotrebu, i svrhu za koju je namenjen.

vezano za tu temu je i potrebno kalibrisanje- baždarenje radara za merenje brzine vozila, strogo propisani uslovi pod kojim uglom, da li dolasku ili odlasku, itd...

ako je nešto "izmereno" van tih ?vrstih pravila merenja nema nikakvu težinu, stoga se i zakonski ne priznaje.

uopšte nije u pitanju koja je cifra na radaru, metod nije dobar i to se ne može priznati kao merenje ve? samo kao neobavezno "merenje".

dajem samo jedan od primera, da nije svako merenje zaista i pravo merenje.

udaljili smo se od teme, promena guma i sli?ne promene bi trebale da se odraze na ono što je izmereno.
to jest bilo bi poželjno da se meri sa takvim uredjajem koji to može.

skup ili jeftin, prodat u milion ili 2 primerka, nimalo ne uti?e na proceduru merenja i obradu rezultata merenja po strogim pravilima struke.

naravno, dyno se i ne koristi obi?no za merenje ve? pre svega za poredjenje pre i posle neke promene. a za to je da ponovim sasvim dovoljan.

isto se odnosi i na te procene gubitaka u prenosu, kolika je preciznost energije izgubljene u transmisiji na toplotu i drugo ?

da li dyno meri i temp ulja u menja?u da bi odredio te gubitke.

ne verujem, prosto se doda ili oduzme neka prose?na relativna vrednost u obliku koeficijenta i onda izvrši ukupna procena.

ako se zove procena ok, ako se zove merenje onda više nije ok.

a onda je ionako svejedno da li je dyno kao izmerio 101kW ili 103kW, sa ovim ili onim gumama kada je procena toliko gruba da sve to poništava.

eto to je bio smisao moje reakcije, nikako nešto li?no protiv Egona, Igora, dyno ....

[Hermes]

Aaahh.......Prijatelju, najludji si....

[Dora]

Brate Brick, sad sam siguran neko u tvojoj okolini povremeno puši travu.... Ispitaj to....

[mirdza]

uh...napravio sam sebi kafu i procitao sta je brick napisao
kada bih samo imao snage i volj da citam sve njegove postove mnogo bih naucio (i ne samo ja)

[M-power]

Kralj

[*Egon*]

2 Brick

Ovaj nas Dynojet radi sa dve decimale i mislim da je to za onu namenu za koju se koristi sasvim dovoljno.

Koliko vidim ti celo vreme pricas o merenjima u laboratorijskim uslovima i sve to sto si rekao je uredu, ali se onda koristi sasvim drugi merni uredjaji.

[*Egon*]

Ovo je srce uredjaja:



Normalno pored dva valjka, precnika 1,20m i tezine 2.500 kila.


Ovo sve moze da se nakaci na Dynojet


Wide Band Air/Fuel Ratio System


4 Channel Analog Module


Datalink for OBDII Applications


Optical RPM Pickup



Ovo je nesto samo za Urosa

Eddy Current Brake System