Tweet
A. Šteta
64. Podnosilac predstavke je tražio iznos od ukupno 26.978 evra (EUR) na ime pretrpljene materijalne štete, koji uključuje 5.000 evra na ime stvarne vrednosti njegovog automobila, i još 21.978 evra na ime izgubljene zarade kao taksista. U vezi sa ovom drugom sumom, podnosilac predstavke je objasnio da mu je automobil oduzet 6. maja 2004. godine. Prema tome, bez automobila je bio do 1. januara 2008. godine, kada je kupio drugi automobil, tj. u periodu od 1.221 dana. Pošto osiguravajuća preduzeća u Srbiji vrednuju da jedan taksi dan za vozila koja čekaju na popravku iznosi 18 evra, ukupan gubitak zarade za predmetni period je navedenih 21.978 evra.
65. Vlada je osporila ova potraživanja, primetivši da ona nisu potkrepljena dokazima, i da nisu direktno povezana sa navodnom povredom i/ili da su prekomerna.
66. Sud podseća da je princip u vezi sa materijalnom naknadom taj da bi podnosilac predstavke trebalo da bude stavljen, što je više moguće, u položaj u kome bi on ili ona bili da se utvrđena povreda nije dogodila - drugim rečima, restitutio in integrum. Ovo može obuhvatiti naknadu i za stvarnu štetu (damnum emergens) i gubitak, ili umanjenu dobit, koji se očekuje u budućnosti (lucrum cessans). Na podnosiocu predstavke je da pokaže da je materijalna šteta nastala iz navodne povrede ili povreda. Podnosilac predstavke bi trebalo da dostavi relevantna dokumenta da dokaže, što je više moguće, ne samo postojanje već i iznos ili visinu štete. Normalno, ono što Sud dosudi odražavaće u potpunosti procenjeni iznos štete. Međutim, ako stvarna šteta ne može precizno da se izračuna, Sud će izvršiti procenu na osnovu činjenica koje ima na raspolaganju. Takođe moguće je da Sud može naći da je razumno da dosudi manje od potpunog iznosa gubitka.
67. S obzirom na gore navedeno, Sud primećuje da je podnosilac predstavke za predmetno vozilo platio DM 5.000 (videti stav 21. u gornjem tekstu), tj. približno 2.500 evra, zbog čega on smatra da je prikladno da mu dosudi taj iznos za stvarno pretrpljeni gubitak.
68. U vezi sa izgubljenom zaradom, Sud konstatuje da je obračun osiguranja koji je ponudio podnosilac predstavke bio zasnovan na jednoj elektronskoj poruci koju je dostavilo osiguravajuće društvo kao odgovor na prethodni upit njegovog advokata. Njemu je prema tome nedostajalo i dovoljno detalja i i zvanična potvrda tog preduzeća. Dalje, podnosilac predstavke je naveo da da nije mogao da zarađuje za život kao taksista dok 11. januara 2008. godine nije kupio nov automobil. Međutim, ostaje nejasno da li je podnosilac predstavke mogao da kupi taj automobil u jednom trenutku ranije, ili je, pošto za to nema nikakvih dokaza, navedeni automobil zaista kupljen kao što on tvrdi 1. januara 2008. godine. Najzad, implicitna tvrdnja podnosioca predstavke da bi, zapravo, bio na ulici skoro svaki dan između 6. maja 2004. godine i 1. januara 2008. godine ne čini se realnom.
69. S obzirom na gore navedeno i na osnovu procene da je podnosilac predstavke, neosporno taksista, uprkos tome pretrpeo izvesnu materijalnu štetu na ime izgubljene zarade, Sud mu dosuđuje iznos od 5.000 evra u ovom delu.
70. Podnosilac predstavke nije podneo zahtev za nadoknadu pretrpljene nematerijalne štete. Shodno tome, Sud smatra da nije ovlašćen da mu na ime toga dosudi bilo koji iznos.
B. Troškovi
71. Podnosilac predstavke je takođe tražio 500 evra za troškove nastale pred domaćim organima, kao i 1.920 evra za troškove pred Sudom.
72. Vlada je ove zahteve opisala kao prekomerne.
73. Prema praksi Suda, podnosilac predstavke ima pravo na naknadu troškova samo u onoj meri u kojoj se dokaže da su stvarno i neophodno nastali i da su opravdani u pogledu iznosa. U konkretnom slučaju, na osnovu dokumenata koje poseduje i gore navedenih kriterijuma, kao i činjenice da je podnosiocu predstavke već dodeljeno 850 evra u okviru programa pravne pomoći Saveta Evrope, Sud smatra da je opravdano da mu se dosudi dodatnih 700 evra za pokriće troškova po svim osnovama.
V. Zakonska kamata
74. Sud smatra da je primereno da zatezna kamata bude zasnovana na najnižoj kamatnoj stopi Evropske centralne banke uz dodatak od tri procentna poena.
IZ TIH RAZLOGA, SUD JEDNOGLASNO
1. Proglašava pritužbu prema članu 1. Protokola broj 1 dopuštenom, a preostali deo predstavke nedopuštenim;
2. Utvrđuje da je došlo do povrede člana 1. Protokola broj 1;
3. Utvrđuje
(a) da Tužena država treba da isplati podnosiocima predstavke u roku od tri meseca od datuma kada ova presuda postane pravosnažna, u skladu sa članom 44. stav 2. Konvencije, sledeće iznose, koji će se pretvoriti u srpske dinare po stopi važećoj na dan isplate:
(i) 7.500 evra (sedam hiljada pet stotina evra), plus svaki porez koji može biti obračunat, na ime materijalne štete;
(ii) 700 evra (sedam stotina evra), plus svaki porez koji može biti obračunat, na ime troškova;
(b) da po isteku gore navedena tri meseca do isplate, treba platiti običnu kamatu na iznose navedene pod (a) po stopi koja je jednaka najnižoj kamatnoj stopi Evropske centrale banke u zakonskom periodu uz dodatak od tri procentna poena;
4. Odbija preostali deo zahteva podnosioca predstavke za pravično zadovoljenje.
Sastavljeno na engleskom jeziku i dostavljeno u pisanoj formi na dan 12. juna 2012. godine u skladu sa pravilom 77 st. 2 i 3 Poslovnika Suda.
64. Podnosilac predstavke je tražio iznos od ukupno 26.978 evra (EUR) na ime pretrpljene materijalne štete, koji uključuje 5.000 evra na ime stvarne vrednosti njegovog automobila, i još 21.978 evra na ime izgubljene zarade kao taksista. U vezi sa ovom drugom sumom, podnosilac predstavke je objasnio da mu je automobil oduzet 6. maja 2004. godine. Prema tome, bez automobila je bio do 1. januara 2008. godine, kada je kupio drugi automobil, tj. u periodu od 1.221 dana. Pošto osiguravajuća preduzeća u Srbiji vrednuju da jedan taksi dan za vozila koja čekaju na popravku iznosi 18 evra, ukupan gubitak zarade za predmetni period je navedenih 21.978 evra.
65. Vlada je osporila ova potraživanja, primetivši da ona nisu potkrepljena dokazima, i da nisu direktno povezana sa navodnom povredom i/ili da su prekomerna.
66. Sud podseća da je princip u vezi sa materijalnom naknadom taj da bi podnosilac predstavke trebalo da bude stavljen, što je više moguće, u položaj u kome bi on ili ona bili da se utvrđena povreda nije dogodila - drugim rečima, restitutio in integrum. Ovo može obuhvatiti naknadu i za stvarnu štetu (damnum emergens) i gubitak, ili umanjenu dobit, koji se očekuje u budućnosti (lucrum cessans). Na podnosiocu predstavke je da pokaže da je materijalna šteta nastala iz navodne povrede ili povreda. Podnosilac predstavke bi trebalo da dostavi relevantna dokumenta da dokaže, što je više moguće, ne samo postojanje već i iznos ili visinu štete. Normalno, ono što Sud dosudi odražavaće u potpunosti procenjeni iznos štete. Međutim, ako stvarna šteta ne može precizno da se izračuna, Sud će izvršiti procenu na osnovu činjenica koje ima na raspolaganju. Takođe moguće je da Sud može naći da je razumno da dosudi manje od potpunog iznosa gubitka.
67. S obzirom na gore navedeno, Sud primećuje da je podnosilac predstavke za predmetno vozilo platio DM 5.000 (videti stav 21. u gornjem tekstu), tj. približno 2.500 evra, zbog čega on smatra da je prikladno da mu dosudi taj iznos za stvarno pretrpljeni gubitak.
68. U vezi sa izgubljenom zaradom, Sud konstatuje da je obračun osiguranja koji je ponudio podnosilac predstavke bio zasnovan na jednoj elektronskoj poruci koju je dostavilo osiguravajuće društvo kao odgovor na prethodni upit njegovog advokata. Njemu je prema tome nedostajalo i dovoljno detalja i i zvanična potvrda tog preduzeća. Dalje, podnosilac predstavke je naveo da da nije mogao da zarađuje za život kao taksista dok 11. januara 2008. godine nije kupio nov automobil. Međutim, ostaje nejasno da li je podnosilac predstavke mogao da kupi taj automobil u jednom trenutku ranije, ili je, pošto za to nema nikakvih dokaza, navedeni automobil zaista kupljen kao što on tvrdi 1. januara 2008. godine. Najzad, implicitna tvrdnja podnosioca predstavke da bi, zapravo, bio na ulici skoro svaki dan između 6. maja 2004. godine i 1. januara 2008. godine ne čini se realnom.
69. S obzirom na gore navedeno i na osnovu procene da je podnosilac predstavke, neosporno taksista, uprkos tome pretrpeo izvesnu materijalnu štetu na ime izgubljene zarade, Sud mu dosuđuje iznos od 5.000 evra u ovom delu.
70. Podnosilac predstavke nije podneo zahtev za nadoknadu pretrpljene nematerijalne štete. Shodno tome, Sud smatra da nije ovlašćen da mu na ime toga dosudi bilo koji iznos.
B. Troškovi
71. Podnosilac predstavke je takođe tražio 500 evra za troškove nastale pred domaćim organima, kao i 1.920 evra za troškove pred Sudom.
72. Vlada je ove zahteve opisala kao prekomerne.
73. Prema praksi Suda, podnosilac predstavke ima pravo na naknadu troškova samo u onoj meri u kojoj se dokaže da su stvarno i neophodno nastali i da su opravdani u pogledu iznosa. U konkretnom slučaju, na osnovu dokumenata koje poseduje i gore navedenih kriterijuma, kao i činjenice da je podnosiocu predstavke već dodeljeno 850 evra u okviru programa pravne pomoći Saveta Evrope, Sud smatra da je opravdano da mu se dosudi dodatnih 700 evra za pokriće troškova po svim osnovama.
V. Zakonska kamata
74. Sud smatra da je primereno da zatezna kamata bude zasnovana na najnižoj kamatnoj stopi Evropske centralne banke uz dodatak od tri procentna poena.
IZ TIH RAZLOGA, SUD JEDNOGLASNO
1. Proglašava pritužbu prema članu 1. Protokola broj 1 dopuštenom, a preostali deo predstavke nedopuštenim;
2. Utvrđuje da je došlo do povrede člana 1. Protokola broj 1;
3. Utvrđuje
(a) da Tužena država treba da isplati podnosiocima predstavke u roku od tri meseca od datuma kada ova presuda postane pravosnažna, u skladu sa članom 44. stav 2. Konvencije, sledeće iznose, koji će se pretvoriti u srpske dinare po stopi važećoj na dan isplate:
(i) 7.500 evra (sedam hiljada pet stotina evra), plus svaki porez koji može biti obračunat, na ime materijalne štete;
(ii) 700 evra (sedam stotina evra), plus svaki porez koji može biti obračunat, na ime troškova;
(b) da po isteku gore navedena tri meseca do isplate, treba platiti običnu kamatu na iznose navedene pod (a) po stopi koja je jednaka najnižoj kamatnoj stopi Evropske centrale banke u zakonskom periodu uz dodatak od tri procentna poena;
4. Odbija preostali deo zahteva podnosioca predstavke za pravično zadovoljenje.
Sastavljeno na engleskom jeziku i dostavljeno u pisanoj formi na dan 12. juna 2012. godine u skladu sa pravilom 77 st. 2 i 3 Poslovnika Suda.
| Stanley Naismith | Françoise Tulkens | |
| Sekretar | Predsednik |
Comment