Efikasnost klime...

[RANK]

ovo je podatak iz servisnog uputstva za daewoo lanos/nubira/leganza, da li je kod drugih tako, ne znam, ali ne verujem da ima neke narocite razlike. e sad, zasto je tako, to bi mogli strucnjaci da razjasne.

[vujke]

Kod mene na daewoo-u je prilikom merenja na servisu izbacivao 6C iz centralnog otvora na konzoli.

[Car]

Meni su u servisu jednom prilikom izmerili 5 stepeni da je temperatura izlaznog vazduha, samo sto cim auto izadje na sunce i stoji u leru npr. na semaforu, temperatura vazduha se poveca, i onda opet smanji u voznji.
I pricu su zavrsili sa "sve je u redu, temperatura je 5 stepeni", a nije u redu.


Edit: pokusao sam malopre da bar malo ocistim hladnjak, jer je sav zaprljan insektima. Sad je maaaalcice bolja stvar.
Jel ima neko savet kojim sredstvom da jos dodatno to ocistim? Pri ruci mi bio jedino MER za stakla sa alkoholom, ali to bas i nije najsrecnije resenje.

[RANK]

uh, nije mi namera bila da budem neprijatan, ako je neko tako doziveo, izvinjavam se.

ma radi meni klima ispravno, a ovo su podaci iz servisnog uputstva. dakle auto radi u mestu, 2000 obr/min, ventilator na 4, sva vrata otvorena, rezultat se uzima posle 1-2 minuta rada. ja sam uporedio i dobio rezultat koji ne odstupa vise od +-1C od trazenih vrednosti.
naglasavam, ovo je za daewoo lanos/nubira/leganza '98-'01.

@car
po tabeli, za 21C napolju i 20% vlaznost, dobijas 4C na izlazu. dakle, merio si u servisu, kolika je bila temperatura i vl. vazduha? izadjes napolje na 30C, logicno da temperatura na izlazu iz ventilacije raste. ako se auto krece , sto je veca brzina, vezi je protok vazduha kroz hladnjak klime, pa i klima bilje radi. zato i kazem da su ovo podaci za vrlo definisane uslove.

[Keketarac]

U odnosu na proslu godinu i ja imam osecaj da klima slabije radi. Danas sam merio temperatura na izlazu 9C, temperatura u kolima je bila 49C a spoljni vazduh 27C.
Da li je 9C normalna temperatura za ove uslove? Ako druge klime nabijaju par stepeni iznad nule, rumunomobil nece hladiti kad zapravo ugreje

[sw.brick]

Isušivanje vazduha bi trebalo da je sporedni efekat

latentna toplota iliti isušivanje je osnova rada klime.
i naravno da relativna vlažnost vazduha se jako menja sa promenom temperature, tačnije parcijalni pritisak pare u vazduhu.

klima koja ne isušuje znatno i vidljivo vazduh nema dobar radni režim odnosno ako ne radi optimalno bez obzira što naizgled obara temperaturu u kratkim vremenskim intervalima kada radi.

zato i postoje suva i mokra temperatura koje se mere kod klime.

[sw.brick]

Da li je 9C normalna temperatura za ove uslove

ajde da probam da razrešim misteriju na generalnom primeru.

u kabini postoji isparivač, što je običan izmenjivač toplote.
on ima neki svoj kapacitet toplote, odnosno hladjenja.

preko njega se dovodi topao vazduh bilo spoljni bilo iz kabine za recirkulaciju.

1000 litara tog vazduha u sebi sadrži 0,33W po 1K (ili 1C što je isto).

pa tako, recimo 300 kubika vazduha izmene u minuti- koliko potera ventilator isparivača tj ventilatoru kabini.

300 x 0,33 x 15 je 1500 W za 60 sekundi odnosno 90 kWh za sat rada a sve to pri razlici temperature od 15C.
recimo da je spoljni vazduh 27C a temp isparivača (vazdušnog sloja neposredno iznad isparivača) recimo 12C.

to znači da kroz klima sistem treba da se prepumpa neto 90kWh u idealnom slučaju da nema mehaničkih gubitaka itd.


dakle, utvrdili smo da za 300 kubika i delta t od 15C trebamo 90kWh za 1h hladjenja.


e sad promenimo parametar protoka vazuha.

klima sistem i dalje ima svojih konstruktivnih 90kWh kapaciteta prepumpavanja toplote, ali sada imamo recimo ventilator u kabini na manjoj brzini pa imamo recimo 200 kubika u minuti.

sada je to 2/3 protoka vazduha, što znači i da će delta t sada biti veći odnosno vazduh će postati hladniji.

u principu što više vazduha prelazi preko isparivača on je topliji ali ima veći rashladni kapacitet ukupno, i što manje vazduha prelazi on uspeva da se više rashladi (kao osećaj) ali ima manji kapacitet hladjenja.

ne znam da li sam dovoljno jasno predstavio, tek poenta je da brzina ventilatora kabine direktno utiče na izmerenu temperaturu vazduha na otvorima.


sa druge strane, klima je obična pumpa koja prepumpava toplotu što znači da ako oduzima toplotu iz kabine onda negde mora da preda tj oslobodi se te toplote.

to se dešava u kondenzatoru odnosno onom "hladnjaku" skroz napred.

taj kondenzator predaje tj razmenjuje toplotu po istom principu gore opisanom- dakle delta t njega i spoljnog vazduha i količina vazduha.

zato je kada auto stoji nešto manji protok vazduha preko njega (samo od ventilatora) pa nestigne kondenzatorda dovoljno brzo preda okolini dovoljno mnogo toplote pa onda niti isparivač ne može da primi iz kabine tj smanjuje se ukupni rashladni kapacitet.

kada se auto vozi daleko lakše i više spoljnog vazduha prelazi preko kondenzatora pa se onda i lakšeoslobadja toplote.

to je sve površno, ne uzimajući u obzir i faktor promene agregatnogstanja koji se dogadja sa radnim fluidom tj gasom unutar sistema u funkciji promene pritisaka.


klima sistem u autu se ne upravlja temperaturom, i sama ta izmerene temperatura je nebitna u suštini.

bitni su pritisci niži i viši u fukciji spoljne temperature vazduha tj okoline.

ako su oni u redu klima sistem radi sa najvećom u tom trenutku mogućom efikasnošću.
ako pritisci nisu u okvirima klima sistem može da se nadje recimo u superheat stanju (ne znam da prevedem taj izaraz u frigo mehanici) što je stanje kada je klima (uslovno) pokvarena iako još rashladjuje.


u celoj priči gore oko 300 kubika vazduha i delta t od recimo 15C pojavljuje se i pitanje latentnetoplote odnosno prelaska vlage u vazduhu iz gasovitog u tečno stanje.

kao što znamo svaka promena agregatnog stanja apsorbuje ili oslobadja odredjenu toplotu.
u našem slučaju kondezacija vlage iz vazduha tokom hladjenja istog dovodi do oslobadjanja toplote tj zahteva da klima sistem uloži dodatnu energiju za tu kondezaciju.


drugim rečima vlažniji vazduh je topliji po definiciji, i zahteva pojačani rad klime.
zato i jeste vlažna tropska klima tako nezgodna,jer temperatura je tamo 26-33C što je slično kao kod nas ali je vlažnost 80-100% dok je kod nas 25-40% .

da uprostim, merenje temperature na izduvima u kabini se najlakše meri i uporedjuje pa se zato i obično koristi za kontrolu.
ali pravo stanje klima sistema se saznaje merenjem pritisaka. nepogrešivo da li je manje, više ili tačno koliko treba rashladnog fluida kao i toplotni kapacitet.

dakle, temperatura na otvorima raste što je mokriji vazduh i što je veći protok vazduha koga tera ventilator i obrnuto.

isto tako što je napolju toplije to je i kondenzator topliji pa je i temp na izduvu toplija.

i obrnuto.

prošle godine sam imao iskustvo da mi je iznenada prestala da radi klima tokom vožnje i pokuljao vreli neobradjeni spoljni vazduh.

trajalo je jedno 2 minuta.

kada sam ukapirao šta se desilo smirio sam se-

napolju je bilo oko 40 +C vazduha, pored puta gde sam prošao je bio neki požar, odno palili travu. bilo je malo dima i na putu.

temperatura kondenzator je porasla na 50C pa je senzor dojavio kompjuteru klimeda isključi kompresor i zaštiti ga od pregrevanja.

i tako, to je potrajalo blizu 2 minuta dok se temp klima sistema nije spustila na manje od 50C.

i inače kod klima postaje kritično za rad kada je napolju 43C ili više poraste.tu je negde limit manje više.

kako auto tako i kućnih klima.

u principu relativno je jednostavan mehanizam prepumpavanja toplote ali je malko komplikovano objasniti i povezati sve termodinamičke procese koji su sastavni deo.

prvi i osnovni razlog lošijeg rada klime su zaprljani kondenzator i isparivač i usled toga lošija razmena toplote.

kada god se posumnja u slabije hladjenje a zna se da ne curi rashladni fluid tj freon jedno dobor čišćenje (kao i zamena filtera u kabini) obično bitno poboljša i vrati sistem u početno stanje dobrog hladjenja.


e sad, koga mrzi da dva tri puta pročita sve da bi stekao kompletniju sliku, neka preskoči a ko pronadje korisno može i da prepriča jednostavnijim jezikom koji je pristupačniji.

sve, ali bukvalno sve o klimama ima na netu na raznim jezicima pa je to dobar početni korak sa upoznavanjem kako sve to radi...

[Car]

Odlicno objasnjenje brick. Dakle sama temperatura vazduha na izlazu moze da varira, ali bitno je da hladjenje bude najbolje moguce u datom trenutku, u zavisnosti od razlicitih faktora. Ovo je kljucno onda:

klima sistem u autu se ne upravlja temperaturom, i sama ta izmerene temperatura je nebitna u suštini.

bitni su pritisci niži i viši u fukciji spoljne temperature vazduha tj okoline.

ako su oni u redu klima sistem radi sa najvećom u tom trenutku mogućom efikasnošću.

Inace, kod mene definitivno postoji problem.
Prosle godine sam primetio slabije hladjenje, i u servisu gde inace odrzavam auto isprazne ceo sistem i ponovo napune, bez ikakvih provera da li je tako nesto potrebno... Ili ovo sto brick pominje sa merenjem pritska i slicno, to nisu radili. Tako da nisam saznao ni da li je to ponovno punjenje bilo uopste potrebno, tj. da li negde curi fluid. Moja greska sto sam uopste njih i pitao.

Uglavnom, nakon toga sam primetio da se kompresor ponekad ugasi kad auto ode malo vise u obrtaje, npr. ako naglo dam jaci gas i obrtaji motora odu na 2500-3000, kompresor se ugasi za trenutak, prestane hladjenje bukvalno na 5-10 sekundi i onda opet nastavi normalno. A recimo ako vozim lagano do 2000 obrtaja to se ne desava vec hladi kontiunirano.

Citajuci ovo i trazeci po netu vidim da moze biti x stvari...
Od prljavog (ili ostecenog) kondenzatora, pregrevanja, cak sam nasao da se isto moze desavati i ako je sistem prepunjen fluidom ili sta vec, i naravno mozda je sam kompresor pohaban.

Naravno, u servisu gde odrzavam auto nisu voljni da se bakcu s tim, oni bi opet da dopune sistem.
Izgleda da cu ipak morati dobro sam da se edukujem sta bi mogao biti problem, pa onda tek da nadjem majstora koji moze to da sredi.

[sw.brick]

ako je sistem prepunjen fluidom il

na tragu si..
na mestu presostata za niski pritisak postoji port gde se priključuje manometar. očita se pritisak i tačno se zna trenutno stanje sistema.

ili se priključi ona automatska mašina sa sve kompjuterom i bazom podataka, koja premeri pritiska pa uporedi sa podacima za dati model vozila iz baze podataka u memoriji mašine i shodno tome dopuni ili ispusti fluid, dozira ulje, meri, i na kraju odštampa papirni izveštaj sa dijagramom rada klime.

e sad, da li kod nas taj kompjuter automat (robot takoreći) imaju naši ovlašćeni servisi nemam pojma pošto ih ne posećujem.

[Duke]

Brick, primecujem da u tvojoj formuli nema mesta za obrtaje motora, to jest kompresora. A, naravno, logicno je da dok vam auto stoji, tj radi u leru, ne samo da nema pojacanog strujanja preko kondenzatora (sem protoka koji daju ventilatori), vec i kompresor ima manji broj obrtaja nego u kretanju, na recimo 2000 rpm.
Znaci li to da broj obrtaja motora/kompresora, nema uticaja na rad klime?

(mada moje iskustvo kaze da i kada stojim, ako drzim nogu na gasu, tako da motor radi na 2k o/min, bolje se i hladim!)

Zanima me, teoretski...

Pozdrav!

[nidza]

Kod mene ima, barem kad je auto vreo od stajanja na suncu. Kad ga turiram na semaforu duva hladno, čim se spusti na ler pirka mlako. Ne treba mnogo da se ode od ler gasa da počne da duva hladno.

[sw.brick]

duke, nema uticaja jer kao što je opisano rad kompresora se reguliše presostatima tj pritiskom u sistemu.

kompresor već na oko 500 obrtaja motora postiže radni pritisak što je dovoljni uslov za manje više puni rashladni kapacitet sistema.

[nidza]

Kako onda objasniti ovo što se dešava sa mojim kolima? Da ne zavrti malo brže spoljni ventilator koji duva preko već zagrejanog isparivača?

[Srdjan]

Odlicno objasnjenje brick. Dakle sama temperatura vazduha na izlazu moze da varira, ali bitno je da hladjenje bude najbolje moguce u datom trenutku, u zavisnosti od razlicitih faktora. Ovo je kljucno onda:

klima sistem u autu se ne upravlja temperaturom, i sama ta izmerene temperatura je nebitna u suštini.

bitni su pritisci niži i viši u fukciji spoljne temperature vazduha tj okoline.

ako su oni u redu klima sistem radi sa najvećom u tom trenutku mogućom efikasnošću.

Inace, kod mene definitivno postoji problem.
Prosle godine sam primetio slabije hladjenje, i u servisu gde inace odrzavam auto isprazne ceo sistem i ponovo napune, bez ikakvih provera da li je tako nesto potrebno... Ili ovo sto brick pominje sa merenjem pritska i slicno, to nisu radili. Tako da nisam saznao ni da li je to ponovno punjenje bilo uopste potrebno, tj. da li negde curi fluid. Moja greska sto sam uopste njih i pitao.

Uglavnom, nakon toga sam primetio da se kompresor ponekad ugasi kad auto ode malo vise u obrtaje, npr. ako naglo dam jaci gas i obrtaji motora odu na 2500-3000, kompresor se ugasi za trenutak, prestane hladjenje bukvalno na 5-10 sekundi i onda opet nastavi normalno. A recimo ako vozim lagano do 2000 obrtaja to se ne desava vec hladi kontiunirano.

Citajuci ovo i trazeci po netu vidim da moze biti x stvari...
Od prljavog (ili ostecenog) kondenzatora, pregrevanja, cak sam nasao da se isto moze desavati i ako je sistem prepunjen fluidom ili sta vec, i naravno mozda je sam kompresor pohaban.

Naravno, u servisu gde odrzavam auto nisu voljni da se bakcu s tim, oni bi opet da dopune sistem.
Izgleda da cu ipak morati dobro sam da se edukujem sta bi mogao biti problem, pa onda tek da nadjem majstora koji moze to da sredi.

Tebi moze i da bude ispravno sve. Samo kada odes u vece obrtaje, automatski se iskljucuje klima da bi motor isporucio svu snagu. Mozda je to namerno napravljeno. Jbg, desi se uletis u makazice i treba maximalna snaga a to podrazumeva da se iskljuci kompresor klime.

[sw.brick]

Kako onda objasniti ovo što se dešava sa mojim kolima

sa tehničke strane ima više objašnjenja i nagadjanja o mogućim faktorima uticaja.
bez podataka o pritiscima odnosno merenja konkretan odgovor šta je na tom autu problem je gotovo nemoguće objasniti s obzirom na poveliki broj razloga-

nije dovoljno zategnut kaiš koji pokreće kompresor
kompresor malo pohaban pa ima veće zazore odnosno karike popustile i zaptivanje nije više tip top
bregasta osovina kompresora ili ventili dobli lufta
iscurilo nešto fluida pa sada ima manje količinski od potrebnog odnosno treba jači rad kompresora da bi sabio gas tj manje molekula na potrebni pritisak.
alternator ne puni dovoljno dobro (opet kaiš nezategnut, istrošene četkice reglera) ili je alaternator na leru preopterećen uključenjem nekih drugih potrošača struje
sama konstrukcija auta je (radi štednje) takva da je sistem na granici rashladnog kapaciteta
ECU ne poveća dovoljno broj obrtaja motora na leru radi kompenzacije opterećenja

kombinacija tih ili još nekih sitnica.


takodje kompresori sa 7 cilindara su manje osetljivi na niske obrtaje od kompresora sa 5 cilindara. (onaj sa 7 je naravno skuplji pa se i tu može uštedeti na račun komfora tj stabilnosti celog sistema i na nižim obrtajima).

itd... osnova su pritisci pre i posle isparavanja u kapilari a koji trebaju za dati radni fluid da budu u zadatim granicama.