Šta ste se smrzli?

[expendable]

Re: Šta ste se smrzli?

Elem razmišljam ja da li smaram ili ne (za predzadnji tekst) i pomislim - šta bi rekli drugi u vezi istog?
Ne znam baš za druge ali tehničko odeljenje (tehnička podrška) Valvolina (najbolji su, keve mi!) bi otprilike rekli ovo:
" F.ck the (manual) gearbox in which our SynPower* couldn't go!"
Valvoline SynPower Gear Oil TDL 75W-90, API GL-3, 4 i 5.
I zaista takav menjač nije ni za staro gvožđe.

Ovde sam ga malo preterao pa brišem deo gde se pogađaju reakcije drugih ljudi, pa sledeći put mogu samo o sebi i tome kako bih sam reagovao u nekoj situaciji.
Osim toga pomalo je, makar i indirektno, nasilno i nije za "mladež ispod 18 godina".

I zaista ovde na forumu (fala bogu) nismo od fele koja ne prelazi 2500 obrtaja (da "prištede" motor i manje potroše benzina, plina a kod dizela ne prelaze 1500) pa da im je 80W baš lepo i fino. Ma kad ga malo nagaziš 90-tica ti štiti menjač a sa ostalo je čist bullshit.

P.S. Čak i Honda sa MTF-om (ko li je u tako dobrom društvu izmislio nešto tako glupo?)ima radnu 40-ticu dok je SAE 85 skoro isto što i SAE 30 (malo pomereno ka 40).

P.S.S. Naravno menjač štite i EP aditivi ali i te aditive treba nešto da "nosi", ne mož' voda!

[expendable]

Re: Šta ste se smrzli?

Istine radi ili istini za volju a zapravo da ostanem stručan i dosledan moram malo da preciziram.
Sinhroni su ti koji onemogućuju potpuno univerzalno menjačko ulje. Nije više (ranije potencirano) pitanje korozije već činjenica da oni (sinhroni) zahtevaju unapred definisanu veličinu trenja da bi idealno radili. Ova činjenica ne ide u prilog ni dodacima kao što je MoS2. Ipak u praksi je retka pojava da sama kategorija (klasa kvaliteta) utiče bitnije na rad sinhrona. Ipak u teoriji (i retko u praksi) može da ne bude idealnog rada (kvarovi ili samo loš rad ili kraći vek trajanja, su zaista retkost i zapravo teško da takav primer i može da se da a da bude zasnovan).
Malo opreza? Nije na odmet. Dakle sama viskoznost nije prevelika briga, 75W-90 u 95-99% slučajeva pokriva ostale.
Bitnije od ovoga je da su API GL kategorije nedovoljno definisane i nepotpune.
Zbog toga (ali i zbog znanja u dotičnim kompanijama i kvaliteta ulja) pominjani Valvoline nije jedino ulje koje pokriva više API GL kategorija, već Kroon ima ulje koje pokriva GL-2 do GL-5 (80W-90) a Castrol čak Gl1 do GL5 ulje.
Toliko su neke stvari nedorečene da su mnogi evropski proizvođači dali svoje specifikacije (VW 501.50 na primer).
Stoga neke od proizvođačkih specifikacija nije loše poštovati preko samih API.
Kroon 1051 je zato sigurniji i bolji izbor iako nije jedini i nije bolji u svakom slučaju naročito kod starijih menjača.
Inače je GL-5 retko potreban kod automobila a GL-3 se skoro i ne proizvodi pa se GL-4 nameće kao idealan izbor. I zaista sa ovim standardom skoro da ne možete pogrešiti. API GL-4+ (ili GL4/5) su odlična snalaženja proizvođača (i zapravo pravi nivo potreban većini modernih menjača) ali to (još uvek) nije zvaničan standard.
Više o ovome na blogu u posebnom tekstu kada počnem sa menjačkim uljima. Deo uvodnog teksta (ili ceo) biće prebačen i na forum (verovatno skraćena verzija).

[expendable]

Re: Šta ste se smrzli?

Koliko je univerzalnost moguća dokazuje zapravo Kroon SP 1011. Iako je 1051 upotrebljivo za veliki broj vozila, ulju 1011 nema ravnog. Ovo je potpuno sintetičko ulje 75W-90, i pokriva API GL-3, 4 i 5. Po ovome je slično pominjanom Valvolinu.
Ako zapravo nećete da pogrešite ovo ulje je najsigurnije ne samo kod Kroon-a nego i šire.
Cena mu nije mala ali kao što je Srđan rekao ulje u menjaču se ne menja tako često (mada bi svakako trebalo češće nego što se to obično čini) pa cena ne bi trebala da bude primarni faktor.
Osim pomenutog kvalitet mu ispunjava i tzv. API GL-5+ koji nije zvaničan standard ali mnogi proizvođači ne mogu a da oćute činjenicu da njihova ulja daleko prevazilaze ovaj najbolji stadnard za menjače po API-u od kada je (i onako kamionski) GL-6 povučen iz upotrebe.
Specifičnost ovog ulja (mada i Valvolin može isto) je što pokriva i VW i Opel vozila (standarde) te je maksimalno univerzalno.
To što GL-2 i GL-1 nisu pomenuti nije nikakva šteta jer se ovi standardi praktično ne primenjuju kod automobila osim nekih oldtajmera, čak i VW buba (originalna a ne nova) traži GL-3 (ili 4 kod proizvedenih krajem sedamdesetih i osamdesetih) a uspešno koristi GL-4 ulja, čista GL-5 se kao i kod zastave ali i mnogih evropskih modela iz osamdesetih ne preporučuju.

[expendable]

Re: Šta ste se smrzli?

Koliko su API zahtevi nepotpuni i koliko je pitanje (većine) sinhrona više stvar prošlosti, jedan od (mnogih) primera je i Total.
Total TRANSMISSION SYN FE 75W-90 je menjačko ulje razvijeno (i napravljeno) da ispuni koncept "univerzalnog ulja" što Total naziva T.D.L. (Total Drive Line ) koncept. Prevod je otprilike (sa značenjem) "Za sve menjače". Sam proizvođač objašnjava. Ulje je kako za sinhronizovane tako i nesinhronizovane (ručne) menjače, osovine, diferencijale i reduktore.
Samo ulje je API GL-4/GL-5 i potpuno sintetičko. FE u nazivu je (naravno) od Fuel Economy (Ušteda goriva) što je jedna od primarnih osobina ovog ulja. Kako sam Total navodi, kompatibilno je sa većinom sinhrona kod manuelnih menjača.
Upotrebljivo je do -40 cel. a na 40 i 100 cel. ima viskoznosti od: 101 i 15mm2/s što je praktično identično tipičnom 10W-40 motornom ulju (recimo Motul 4100), čak je i indeks viskoznosti toliki (157).

I kao što su NikiforIII i kristina990 već rekli 75W90 često može i kod 75W80 i 75W85 (ili 80W) i 80W85, bez obzira da li se traži GL4 ili neki specifičniji standard. Total samo potvrđuje da je tako sa gore navedenim uljem koje pokriva bar 95% svih ručnih menjača.

I još da dodam da Total ima i zanimljivo Transmission BV 75W-80 menjačko ulje po ceni od oko 700din. po litru (izvor informacija mycity forum). Takođe je poprilično univerzalno i upotrebljivo na velikom broju automobila iz devedesetih i prve decenije XXI veka.

Dakle: 75W80 kod novih menjača ako je to fabrička preporuka, otprilika za "new life" (do 25 ili 30% životnog veka), za "Peak Life" (25 -75% ili 30 do 70%) fazu 75W-90 i prethodno su izjednačeni kao preporuka a za starije menjače (posle 70% od predviđenog roka upotrebe, viskoznije je sigurno bolja preporuka). Taman 3 izmene (može i više) za pun životni vek menjača. Na žalost mnogi zadrže fabričko punjenje do raspada mašine (menjača).

[expendable]

Re: Šta ste se smrzli?

Pošto do vikenda nema zime, kratak pregled svega rečenog u jednom teksu (o rashladnim tečnostima) će morati da sačeka bar do četvrtka.
Da ne bih otvarao novu temu (jer bi bila kratka i bez mnogo komentara), ovde ću (post)aviti tekst o 'kočionim fluidima' ili preciznije rečeno fluidima za hidraulične sisteme za kočenje na automobilima (pre svega).

Postoji trenutno 4 aktuelna standarda (uz razne varijacije i 'podstandarde') ili makar vrsta (klase, kategorije, ...) kočionih fluida:
DOT 3, DOT 4, DOT 5 i DOT 5.1
Posebna grupa je DOT 5, koja se bazira na silikonskim uljima i ima najviše standardne vrednosti (kvalitet) mada je razlika u odnosu na 5.1 jako mala i u praksi zanemarljiva. DOT 5 ulja se NE SMEJU MEŠATI SA OSTALIM vrstama ovih fluida. Inače se jako retko koristi obično kod američkih porizvođača i kod motocikala.
Ostale grupe: 3, 4 i 5.1. mogu se međusobno mešati. Ova ulja su bazirane na glikoletrima i poliglikolima. 5.1 ima u sebi i nešto boratnih estara (ali i dalje je osnova kao kod 3 i 4) koji imaju bolje opšte karakteristike i verovatno će (eventualni) budući standardi biti bazirani sve više na njima ("DOT 5.2 ili 6"). Kako god mešljivost je zagarantovana ali treba voditi računa da dodavanjem nižeg standarda degradirate kvalitet višeg te to radite samo u hitnim slučajevima (iako do 10% neće smetati). Naravno da je bolje dolivati tečnošću veće kategorije ali opet najbolje jednu više. I naravno nešto vam ovog ulje preostane pa najbolje iskoristiti već sipano (držite dobro zatvoreno kao i svako drugo samo ovde 'zatvorenije').
Kvalitet?
Kako raste DOT broj on je veći jer su zahtevi veći. Iako vrhunska (bolja) DOT 4 mogu dostići i DOT 5.1 (makar u nekim domenima) ostaje da ćete jeftinije proći sa 'malim' imenom i većim DOT-om.
"Suvi profesionalci" na sva hidraulična pa i ova ulja gledaju kao na 'bozu' (prosto kao pasulj i sve je skoro isto) ciljajući da im je sastav sličan i da ima jako malo aditiva ('obične hidraulike' - "bazno ulje (ulja) i par % aditiva, ma to nema veze ko pravi, bitnija je cena (bar da nije zabiberena)").
Ipak između boljih i prosečnih ima razlike. Naravno bolja su i (ne)opravdano skuplja.
Najbitnije je za ova ulja da su veoma higroskopna (upijaju vlagu) i da se brzo degradiraju zbog toga. U proseku nakupe 1 do 4% vlage godišnje te max. 5% ili preporučenih 3% sakupe za 2-3 godine ili manje.
U tabelama specifikacija imate podatke o temp. ključanja suvih i tečnosti sa 3% vlage. Kako su razlike velike lako je zaključiti:
MNOGO je BITNIJE da se kočioni fluid REDOVNO menja (na dve godine) jer će osrednji biti sigurno bolji nego vrhunski koji se menja na tri a kamoli više godina. Razlika u odnosu na originalno ulje (bez vode ili u tragovima) i onog sa 3% vode je i do 100cel.
Fluid se menja već sa 2-5% vode a vrhunski sa 1% ili 0,5% ne može da se meri sa osrednjim "suvim".
Ako već ne žalite pare menjajte ulje na godinu dana i imaćete (u proseku) najbolje kočiono ulje u Evropi, Svetu i Solarnom sistemu ako koristite bilo koje koje ispunjava specifikacije.
Iako na prvi pogled izgleda fascinantno ako npr. neki DOT 4 fluid ima suvu tačku ključanja od 280cel. i izgleda za klasu bolje od onog koji ima 265cel. to u praksi brzo dođe na isto te iako vredi neki dinar više svakako ne vredi više od 10-15% cene.
Naravno i ruke nešto koštaju ali šta da se radi. Ukoliko imate ABS poverite promenu ovog ulja servisu (mehaničaru) koji to zna da odradi (i inače ali naročito).
Inače DOT 4 i DOT 5 su malo manje higroskopna ulja te mogu da izdrže i više od dve godine (po preporuci proizvođača), čak i do 4 ali je bolje da se menjaju na max. 3 godine.
Izuzetak u smislu mešanja su mineralna kočiona ulja ali se ona retko upotrebljavaju (već dugi niz godina). Samo Citroen još koristi takva i ona se ne mešaju sa ostalim.
Bitno je napomenuti da su 3, 4 i 5.1 ulja RASTVORLJIVA U VODI !! Naravno i u polarnim rastvaračima (npr. alkohol).
Ulja su i agresivna za farbane delove automobila mada je ta osobina pomalo precenjena. Naravno ne ostavljajte ovo ulje na farbanim delovima automobila (i u opšte metalnim) jer em su ova ulja polarna em imaju (relativno) visoku pH vrednost (alkalna su) i sama im je priroda da su blagi rastvarači. Agresivnost opada po porasti broja standarda tako da su najbaznija sintetička DOT 3 ulja (pH oko 10). Dakle uklonite ih nekom krpom ili papirom ali nemojte paničiti neće vam baš pojesti farbu za par minuta (računam da može da kane pre svega u prostoru motora) mada što pre uklonite manja će biti šteta.
Viskoznosti su im na većim temperaturama slične (3, 4 i 5.1) a na nižim 5.1 ima značajno manju a četvorka neznatno manju od 3.
I na kraju: da li koristiti 'veći DOT' od preporučenog?
Iako uglavnom može, ne ili bar ne po svaku cenu. Zavisi od vozila do vozila. Malo različita viskoznost ne utiče previše na kočioni sistem ali moguće je da ima takvih slučajeva. Još bitnije je ponašanje prema zaptivkama. Kako su fluidi prilično slični deluje da nema mnogo uticaja (i suštinski ne) ali zbog malo drugačijeg sastava aditiva i boratnih estara kod 5.1 malo opreza nije na odmet.
Četvorka gde je preporučena trojka već može i to u 99,9% slučajeva. Osim toga 5.1 nije toliko superioran u odnosu na 4 da bi se isplatilo pogotovu kad proizvođač to nije pomenuo (naglasio).
Mada je najbitnije od svega već rečeno:
Bolje je redovno menjati ova ulja (fluide) nego ići ka većim standardima ili skupljim brendovima.
Trojka max. na 2 godine (može i manje), četvorka baš na 2 (ili max. 3) a 5.1 na 2 do 4 godine.
Naravno koristite kočione fluide RENOMIRANIH proizvođača. Još je bitnije (kao nigde drugde) da je proizvod originalan. Ove dve stvari osiguravaju ispunjenje standarda što je NAJBITNIJE.

[Chubbs]

Re: Šta ste se smrzli?

posto je nevezan za temu, deo sa antikorozivnom zastitom je prebacen:

viewtopic.php?f=8&t=52567

[expendable]

Re: Šta ste se smrzli?

O.K.

[expendable]

Re: Šta ste se smrzli?

nidzola1 25 Dec 2010 12:45

... Jer mi je malo konfuzna tema pa ne mogu da se snadjem i ako procitah sve ...
Ovo je bilo za temu "ulja za menjače" ali je definitivno situacija i kod antifriza. Jedino sam ulja za kočione sisteme dobro sistematizovao (u ovoj temi).

Dakle, svečano obećavam da ću u toku prazničnih dana sročiti "sve o antifrizima u 500 reči" (dobro možda bude 600-700 ali svakako trocifren broj - max. dve strane kucane).
Treba samo malo vremena, opuštenosti i koncentracije. Ne volim da prepisujem (iako ponekad neke delove moram) pa je za sistematizaciju potrebno prvo "baciti na papir" a ne samo na comp-u.
Inače je jako jednostavno a zabunu prave proizvođači sa brojnim (sličnim) specifikacijama. Glavnu zabunu unose VW "G" standardi (pa više volim da ih navodim "punim imenom i prezimenom", tj. šifrovano uz 774 oznake; npr. VW TL 774-C umesto "G11") i BASF Glysantin "G" oznake. Pošto su drugačije povezivanje Gly. G oznaka sa VW G oznakama i drugim standardima ponekad bude malo konfuzno.
Ipak uprostiću do daske i bez ovih oznaka. Možda povezivanje oznaka bude dato tabelarno i zasebno od teksta.
I ne zaboravite: antifrizi se menjaju (makar na 5-6god.) a čak su "korisniji" leti nego zimi kada je bitno samo da ne zamrznu (nije baš ali ...) jer je leti jača korozija, rashladna tečnost je na višim temperaturama i uošte su uslovi hlađenja motora oštriji. Dakle, ne treba se čekati zima da se menja antifriz već je možda još bolje to uraditi u proleće da bi preko leta osigurali da vam se motor ne pregreva (ako je tečnosti došao rok za zamenu).

[expendable]

Re: Šta ste se smrzli?

Nije baš 500 reči nego cca. 1300 ali "IMA SVE".

“Tekst o antifrizima bi očigledno trebao malo da dopunim ali ne stižem.” – a što se mora nije teško

Vezu HOAT-OAT-SOAT nisam baš izdetaljisao. Izgleda komplikovano ali je samo zbog raznih oznaka inače "hemijski" je zaista jednostavno. Kad sam mogao za kočione fluide e pa vala ću i za antifrize (u istoj temi).
Kao uvod jedna mala ispravka sa početka ove teme. Tablice zamrzavanja su za čist sistem etilen-glikol voda (mada sam naglasio da nije isto sa aditivima nisam bio do kraja jasan) dok sa aditivima ide nešto drugačije i pominjana “meta stabilnost” se aditiviranjem stabiliše, tako da se većina RT mogu koristiti i preko 55%. Ipak ne sve i većina samo do 60%, pri čemu postižu otpornost do oko -55 do -60cel. (u najboljem slučaju -62 kod G11).
Ipak morate biti svesni da tačka zamrzavanja nije baš ponovljiva jer i pored aditiva “meta-stabilnost” etilen glikola je ipak osobina koja nije potpuno poništena. Zaštita se uzima kao srednja vrednost “tačke mržnjenja” koja je zapravo interval a ne jedna tačka. Razlika može biti 5-6 stepeni cel. pa i više.
Lukoil je lepo marketinški (mada bez velike promocije) naveo RT (Super A65) sa zaštitom od -65cel. (i asocijacijama na “specijalnu” tehnologiju razvijenu za Sibir) no obični silikatni antifrizi postižu to isto. Zapravo na 68% imaju tačku mržnjenja od -69cel. što je maksimum za RT u široj upotrebi. Vodite računa da ne koristitie više od 70% jer nije preporučljivo a i 60% je potpuno nepotrebno (kod nas). Idealno je 45-55% mada bi i 40% itekako došlo u obzir. Toplotni kapacitet vode i koeficijent prelaza toplote je nenadmašan te je u južnim krajevima (Grčka i Španija) 1:3 dovoljno a i neophodno zbog korozione zaštite.
Da ne crtam dijagram (profesorski ) ali uprostiću “do daske”.
Sve rashladne tečnosti su bazirane na etilen glikolu i u novije vreme (manje otrovnom) propilen glikolu (gorak a prvi sladak, nikako nemojte da probate ja sam morao da se “žrtvujem” za nauku; osim toga u smeši, gotovom proizvodu, su oba otrovnija)
Postoje dve velike grupacije ovih fluida (tečnosti) i to je najopštija podela:
Silikatni i nesilikatni.
U principu se jedni sa drugima NE mešaju.
Idemo dalje.
Nesilikatni.
Ovde je situacija (znatno) prostija. Postoje “klasični” koji sadrže neogranske aditive. Tu opet postoje dve neformalne “grupice”. Jedni su na bazi amina, nitrita i fosfata a drugi su bez istih. Mogu i da se mešaju ali ne treba to raditi bez preke potrebe.
Menjaju se u principu na 2 godine ili po preporuci proizvođača aut. Ili mot. ali svakako na ne više od 3 godine. I u proseku na 60k km.
I naravno, OAT (Organic Acid Technology) kao vrhunac nesilikatnih RT.
Menjaju se na (fantastičnih) 240k km ili 5god. Imaju poboljšane osobine po pitanju zaštite od korozije i zaštite vodene pumpe.
Česta je zabluda da su posebno bolje od prethodnih po pitanju zaštite Al hladnjaka ili bloka motora ali je sigurno da se uz 50% veću cenu više isplate i da ih treba koristiti ukoliko je to od proizvođača automobila propisano.
Šta ako nije?
Nema velike koristi od korišćenja OAT kod starijih motora. Može se desiti da čak stari dobri klasični budu i bolji po jeftinijoj ceni a period promene ne može (mnogo) da se poveća. Ukoliko imate Al blok i hladnjak a propisani su “klasici” možete da koristite OAT ali ne pun interval zamene nego tek 3-4 god. I max. 100k km, pa da li se isplati vi procenite sami.
Da li se mešaju prethodni sa OAT? Da ali treba izbegavati. Ako dodajete klas. u OAT u najmanju ruku mu smanjujete interval zamene (bar za godinu dana, zavisno od kolilčine) a obrnuto ne donosi produženje korišćenja. U oba slučaja neće doći do katastrofalnih posledica i temp. mržnjenja neće značajno da poraste ali će koroziona zaštita biti manja pa je preporuka zaista “preporučljiva”.
Inače OAT su čuveni VW “G12+” a zapravo 774-F te Glysantin G30 ili “Alu protect”.
Ako ćemo u “veliku nauku” situacija je da se ove RT mogu mešati sa G11 (iako su silikatne) ali nije mnogo preporučljivo i to treba raditi samo u vanrednim okolnostima.
Silikatni.
RT sa neorganskim sil. aditivima ili “klasični” silikatni su bili “revolucija” kad su se pojavili sa 3god. ili 100k km intervalom zamene. Ipak danas se koriste kod manjeg broja automobila. Uglavnom američkih proizvođača.
Postoje pak dve vrste “OAT-a” sa silikatnim aditivima. To su tzv. HOAT (hibridni OAT) i SOAT (Silikatni OAT).
HOAT aditivi su zasnovani na solima organskih kiselina i silikatima. Ne treba da se mešaju sa OAT-ima. Ovo su RT koje ispunjavaju VW TL774-C standard (“G11”). Menjaju se na 3 ili 4 godine.
Ekvivalent su (i uglavnom zasnovani na) BASF Glysantin® Protect Plus (ili “G48”).
Specijalan (i usavršen) tip HOAT-a je Glysantin G 05. Karakteristično je da osim OAT aditiva sadrži i nitrite te da je posebno pogodan za teretna vozila (rudarske i građevinske mašine) gde se menja na produženom intervalu zamene. Kod vozila je to 100k milja ili 5 godina
Često se meša sa “Dex-Cool” antifrizima koji su ipak nešto drugo (iako slično).
Sve u svemu, karakteristične je žute boje.
Koriste ga Chrysler i Ford automobili kao i neki GM ali više u USA.
Ne valja da se meša sa više od 10% drugih RT makar bile i silikatne.
I na kraju,
SOAT
Ovo je poslednja generacija RT i najnaprednija. Iako se u Evropi u 2/3 novih vozila koristi “običan” OAT, nije nemoguće da će u skorije vreme odnos biti “pola-pola”. Dobro, nije baš “vanzemaljska tehnologija” ali jeste najbolje što trenutno postoji u široj upotrebi. Dakle bazirano na OAT i silikatima, praktično je usavršeni G 05 i bez nitrita.
U USA BASF nije dominantan snabdevać sirovinama (Ashland, Valvoline – je na primer jači) ali u Evropi definitivno jeste te ću, bez da mnogo pogrešim, SOAT vezati uz Glysantin G40. On se često naziva i ‘Advanced OAT’ a SOAT je zapravo, preciznije gledano, Silicon enhanced Organic Acid Technology.
Menja se na istim intervalima kao OAT ali bi mogao i (malo) duže da izdrži, pa recimo 7 god.
Ne bi trebali da stavljate interval zamene kao odlučujući parametar kvaliteta (kao i kod ulja) i da prekoračujete 5 godina. Pravi napredak kod G40 u odnosu na G30 je u pojačanoj korozionoj zaštiti (koja je i kod G30 na visokom nivou, iznad standardnih RT).
G40 ispunjava zapravo VW TL 774-G standard. Često poznat i kao “VW G12++”.
I posle kraja, dopuna:
To bi bilo to. Postoje još neke varijacije na temu kao što su: Glysantin G33 i G34. G33 je namenjen PSA grupi dok je G34(-91) vozilima GM grupe (Opel/Saab/Vauxhall). Naročito SAAB vozilima, praktično sva posle 2001.
Naziva se još i “Dex-Cool” i predstavlja GM6277M standard ili GM 19 40 650. Već sam pisao o njemu kao jednom od najzahtevnijih standarda uopšte. Uz G40 verovatno i “najbolji” antifriz uopšte iako je zapravo derivat G30.
Kod teretnih vozila ili radnih mašina menja se na 8000 sati rada ili 400k milja (650k km) i praktično je “fill-for-life” ili za tek jednu zamenu. Kod automobila na 150k milja ili 5 godina a može da se dotera i na 6 do 7 mada nije preporučljivo i ništa se ne postiže time (ušteda je zanemarljiva).
Još jednom da ponovim: ovo je OAT antifriz (Rashladna Tečnost) tako da nije VW 774-G i ne treba da se sa njim meša (ni u smislu mešanja tečnosti ni mešanja u smislu poistovećivanja). Zapravo je neznatno drugačiji od G30 i ako mora da se nečim dolije do 10% a nemate baš ovaj najbolje je da to bude baš G30 (Glysantin).
Karakteriše ga narandžasta boja.
O sitnim varijacijama standarda i koji je šta i šta je za koje vozilo mogli bi do sledeće Nove godine. Ipak suština je u ovom tekstu i većini će to biti dovoljno. Nedoumice oko izbora možete “lako” (pa skoro) rešiti pomoću “oil-finder(a)” ili korišćenjem tabele primene Glysantin-a (na BASF sajtu, mada je lakše naći pomoću google-a).

Ako imate baš nedoumicu javite se ali navedite između čega se dvoumite, koje je vozilo, i šta je preporuka proizvođača automobila.

[gorans]

Re: Šta ste se smrzli?

Prporuka za moj Nisan dizel star 25god? G11,G12?

[expendable]

Re: Šta ste se smrzli?

Beše li Sunny?
Kako god.
Iskreno ponajpre bi tu sipao klasičan antifriz (zaista ne znam koju specifikaciju traži), onaj BS 6580, ili JUS H.Z2.010 jer ne verujem da traži više od toga. Menjaj na 2-3 god. ili 50-60k km i uživaj.
Ukoliko ima (bar) aluminijumski hladnjak može i nešto novije (bolje).
Između ova dva bih pre rekao da je G12 pogodniji. Znači organski (OAT) aditivi bez silikata. Ipak nemoj baš da teraš 200k km već max. 100k km i max. 4 godina uz još bolje 3-3,5god. (a kilometraža može i da ostane).

[expendable]

Re: Šta ste se smrzli?

1. Kakva je konzistencija antifriza pripremljenog za -25*C, prilikom hladnog starta motora, na temperaturi vazduha ispod -30*C? Da li tu, kašastu masu, pogoni vodena pumpa, u startu, ili kad malo zagreje?

2. Da li se u vožnji, preko hladnjaka, kumulira hladnoća, slično kao u zamrzivaču? Mislim, pri spoljnjoj temperaturi od -30*C, da li hladnjak oduzima deo hladnoće strujećeg vazduha, ili je to samo ono, što se naziva subjektivni osećaj?

3. Mislim, da je svima jasno, da je u celoj stvari, bitna funkcija termostata i bezuslovna ispravnost istog! U ekstremnim situacijama, on je stalno u pokretu: reaguje na temperaturu fluida, pa otvara-zatvara.

I pod "0" - G12 (OAT), mada i bilo koji na kome piše -40cel. je dobar do toliko.
OAT sa VW TL774-D ili 774-D/F (G12/G12++) treba da traje 5 godina. Ruski ili Turski, svejedno.
Naravno, poznatijim imenima treba verovati više, pa ni 6-7 nije strašno (naročito ako je fabričko punjenje), dok anonimnije treba strože tretirati pa menjati na 3-4god. (naravno bez dolivanja vode nego istog ili G12 drugog proizvođača).

Odgovori:
1) Ako je AF pripremnjen za -25cel. on će na -30 biti u čvrstom stanju i potpuno neupotrebljiv.
Zato što nije voda on će par stepeni ispod -25cel. (recimo -27 ili -28cel.) biti u "kašastom" stanju. Takav je teorijski upotrebljiv ali nije preporučljivo (valjda ne treba dalje obrazlagati). Dakle na -30 bi još nekako prošao AF od 40% i tačkom mržnjenja -27 ili -28cel. ali još razblaženiji nikako. Čim je razlika veća, stvara se led (makar i smeše voda, etilen glikol) a led je led (kao što važi i "red je red"). Tačno da širenje nije kao kod čiste vode i ostalo ali teško da će se proći bez posledica po motor. Zato idite na bar 40% ako ste u predelima gde je do -20 ili ponekad -22 ali nikad -25cel. Inače za -30cel. jedino je 50% dovoljno siguran.
Inače do -23 pa i -24cel. AF (RT, rashladna tečnost) koji mrzne na -25cel. je upotrebljiv. Malo je viskozniji ali možda tek duplo od istog na nula cel. (a on pa par puta više od vode), ništa strašno.

2) Hladnoća se (naravno) ne može "akumulirati" (ne ide to tako). Hladnjak može samo da odvede više toplote nego što čini na višim temperaturama. Strujanjem se samo još više pospešuje razmena toplote sa okolinom (povećava koeficijent prelaza toplote) i ništa više. Ne može tečnost u hladnjaku da padne ispod temperature okoline (teorijski do -30cel. na -30cel.).
Naravno u praksi ako motor uopšte upali, teško da može da RT ostane ispod 50 ili 60cel. pri dužoj vožnji. Šta više ako je duža vožnja zaista duga (recimo više od pola sata) motor bi trebao da dostigne radnu temperaturu (vidi odgovor pod 3) ili da bude blizu nje (kao što jedan prijatelj mašinac voli da kaže, 60cel.? pa to je već "radna temperatura", šta ćeš više! naravno nije baš tako ali je poenta jasna).
Pokrivanjem hladnjaka (kartonom ili posebnim dodacima od plastike) se samo ubrzava zagrevanje motora te se to može primeniti pri ovakvim mrazevima.
Evo jednog svežeg primera. Motor 1.9TDI VW-ov (nije ni važno koje vozilo) je postigao tek nekih 40-tak cel. (rashladna tečnost; ulje verovatno i manje) posle celih 20km pređenih (i nekih 15min. rada od kojih minut-dva u leru pri startovanju).
Spolja je bilo -18 pri polasku, uz put -20 do -26 (dolina reke). Vic je u tome i da je veći deo put bio nizbrdo, od pomenutih 20km nekih 200m pada, znači u proseku 1%.
Na ravnom je temp. relativno brzo (par km posle) dostigla 60-tak cel. (čak i na -26cel.) da bi prva veća uzbrdica (i sporija vožnja) doprinela da to bude 70-80cel. (put Bor-Paraćin).

3) Naravno. Ovde ste potpuno u pravu. Otvaranjem i zatvaranjem termostat usmerava cirkulaciju te omogućava dostizane radne temperature RT relativno brzo (u 10-tak minuta, osim brze vožnje pri malim obrtajima). Naravno, motor se hladi i putem strujanja vazduha što pri većim temperaturama nije toliko očigledno koliko zimi. Ulje se sporije greje od RT delom i zbog funkcije termostata.

Vožnja u nižem stepenu prenosa će brže zagrejati RT (druga u gradu, treća na otvorenom putu) što je i za ovaj sneg (i led) ionako sigurnije. Maska na hladnjaku (dodatna) će takođe to isto učiniti.

Uostalom, "dinamička ravnoteža" pri spoljnih 25cel. i temp. RT od 85cel. (razlika, dakle 60cel.) ne može da se postigne na isti način pri -15cel. kada je razlika skoro duplo veća (100 cel.). Da ne bi dugo vozili pothlađenim motorom, tj. blizu toga (recimo 60-65cel. nije 45cel. baš zbog termostata) morate se prilagoditi situaciji i KASNIJE menjati stepen prenosa. Dakle kada tipično vozite petom vozite četvrom a trećom gde idete četvrtom i slično. To je dobro i zbog opšte sigurnosti makar put bio "čist" jer uvek ima mogućnosti poledice naročito kod mostova i tunela ali i na otvorenom putu.

[zoranbg]

Odg: Šta ste se smrzli?

jedno pitanje .

dolio sam nisotec G12 razblažen kupovni 40% , a u autu mi je paraflu up isto G12, jel OK što sam ih pomešao?
paraflu up ima samo 100% da se kupi. jedino sam ovaj nisotecov na NISu našao od 40%.

[boban1982]

Odg: Šta ste se smrzli?

Kazu mehanicari da se g12 moze mesati sa drugim antifrizom,tako da nisi pogresio sto si dolio.

[expendable]

Odg: Šta ste se smrzli?

Ne bi smelo da bude problema, oba su G12 (OAT) antifrizi.
Ne beri brigu.
Inače, mogao si da se snađeš i razblaživanjem u posebnu posudu (PET flašicu od negazirane vode). Za manju količinu (dolivanje) čak ni demi voda nije neophodna (mada jeste preporučljiva a ima je u svakoj drugoj prodavnici), ukoliko se koristi neka meka voda (rosa ili prolomka).
Naravno, jednostavnije je doliti već razblažen (50%, 40 je oznaka za zaštitu do -40 cel.) drugog proizvođača.
Pri mešanju antifriza samo treba voditi računa da se silikatni ne doliva u nesilikatne (G11 u običan ili G12) kao i da se "običan" ili G11 ne doliva u G12(++). G12, G12++ i najnoviji G13 (koga interesuje neka vidi najnoviji tekst na blogu) se mogu međusobno mešati u bilo kom odnosu. Naravno, G12++ se u slučaju mešanja sa G12 mora menjati na 5 godina, inače može i na 7,8 pa i svih 10.
NAJBOLJE je mešati samo istu vrstu AF-a osim u slučaju hitnih slučajeva (kada rashladna tečnost curi).
Sam proizvođač nije bitan, mada su neki počeli da se prave pametni (proizvođači automobila) te dodavanjem drugačijih boja i sličnim "plaše mečku s' rešeto". Za takve je najbolje pri prvoj zameni isprati sistem za hlađenje i koristiti "normalan" (G12) antifriz koji se (naravno) meša sa svim drugim. Pri tome se i uštedi i 50%.
Mislim da Selenia nije u tom fazonu te samo koristi A.P.P. (ako prođe - prođe) taktiku te navodi da se njihov ("jedninstveni") antifriz ne treba mešati sa drugim proizvođačima. I zaista, ovo je čak i normalna napomena, jer niko ne može da garantuje za drugog da je istog nivoa kvaliteta. Naravno to je više pravno pitanje i jeftin pokušaj "prinudne" kupovine koja ne može biti sankcionisana.

Još jednom da povnovim, za slučaj koji si naveo - No problemo.