Tweet
Kako ste mogli (kao i ja) da saznate iz medija Gaspromfnjet će preko NIS-a palsirati svoj premium brend G-Energy na tržište Srbije i okolnih zemalja. Naravno sam Gaspromfnjet će brend prodavati i na drugim tržištima (Evrope i posebno Rusije i Ukrajine; u Rusiji će se vršiti pakovanje ovih ulja iz kontejnera dopremnjenih iz Italije, specijalno za taj region) ali je distribuciju u regionu Balkana prepustio NIS-u (zapravo samim sebi ali uz lokalnu a ne globalnu organizaciju).
Planiraju se Crna Gora, Makedonija i Hrvatska te kasnije i Rumunija i Bugarska (poslednja tri jako teška i „tvrda“ tržišta gde ogromni deo drže respektivno: INA, Lukoil i Prista Oil).
Sam brend će se sastojati od nekoliko „podbrendova“ zavisno od namene (automobili, teretni program, transmisiona ulja, itd.).
Ovo ne bi trebalo da utiče na Nisotec brend jer on spada u srednju klasu (cenovno i kvalitetom ali u najboljem smislu te reči i uz odličan odnos kvalitet/cena). G-Energy je već premium brend sa višim kvalitetom i cenom. Kvalitetom udara na velika imena kao što su: Total, Repsol, Valvoline ... uz malo niže cene (koje doduše još nisu objavljene).
Uz G-energy i sam Nisotec u narednih par godina polako treba da se pozicionira u nižu Premium klasu pre čemu G-Energy polako treba da stigne i do vrha.
Plan je da do kraja godine ova dva brenda (NIS-ova uslovno rečeno) zauzmu 8% domaćeg tržišta a sledeće već 12%. Krajnji cilj je liderska pozicija ali ne i totalna „anihilacija“ svih osim economy i high end serija. Kapaciteti koji se spominju u narednih par godina bi mogli da pokriju i do 40% domaćeg tržišta ali sa izvozom oba brenda trebaju da zauzmu 20 do 30% srpskog tržišta.
Ne mogu a da ne kažem da je strategija koliko realna toliko i otvorena za suživot i daje mogućnost drugima da se preorijentišu i pregrupišu i naprave nove strategije za region.
Dakle, sve pohvale. Realnost je koliko očigledna toliko i logična jer se upravo to i očekuje od komapanije koja je dugo u TOP 10 svetskih uopšte. Da mogu više očigledno je i da primenom „brutalne sile“ isteraju ne samo male proizvođače tako i veće koji nisu jako utvrđeni na ovim prostorima no to je tek od sekundarnog značaja jer Gasprom planira dugoročno. Stabilan rast uz lagano širenje u Evropi je nešto što je važnije od par % relativno malih tržišta Balkana.
Nije više ni bitno sviđa li vam se jačanje ruskog uticaja ili ne, bolje je da se na to naviknete što pre (odmah!). Sumnje u kvaliltet takođe odmah možete da bacite u vodu. Nije samo da Gasprom svojim resursima može da ima vrhunsku tehnologiju i u oblasti ulja (zapravo već je ima za svoje postojeće brendove) već je otišao i korak dalje – kupio je Chevron Italia S.P.A.
Ulja se proizvode (već je proces počeo još proletos) u fabrici u Bariju što je logistički (uopšte za Evropu ali i sam Balkan) odlično rešenje. Uz to zadržan je (deo) menadžment iz Italije (i verovatno uopšte radna snaga) i pretežno iz samog Chevron-a koji se očigledno povlači ne samo sa teritorije Balkana (prodaja akcija Prista Oil-a; očigledno znajući planove ruskog giganta) već i uopšte iz Južne Evrope.
Na ovu (prosto invaziju) bar potrošači trebaju da gledaju dobronamerno (makar srednjeročno) jer će pritisak na druge biti toliki da će „kićenje“ cena značiti direktno isključenje sa tržišta.
Dugoročno će se desiti (što mora nije teško) da cene oba brenda lagano rastu (kao Prista u Bugarskoj) no i kvalitet će delom kompenzovati to jer će vremenom samo rasti.
Veličina (kompanije) jeste bitna, redosled poteza bi smislili i manji proizvođači ali bez mogućnosti sprovođenja sve je uzalud. Osim toga faktor vreme je uvek bitan. Iako se gigantu iz Rusije ne žuri ipak strategiju sprovodi vrlo efikasno i brzo. Proširenje kapaciteta kako NS rafinerije tako i izgradnja novih (u Italiji naročito) traju dugo, kupovinom već uhodanih i dobro opremljenih pogona (sa sve tehnologijom verovatno) je brže i efikasnije.
Ko će da postane „ugrožena vrsta“? Na žalost bivši pogoni NIS-a: FAM i Galax su prvi na udaru jer su kako cenom tako i kvalitetom praktično na putu Nisotec seriji. Slede manji proizvođači cenovno ne mnogo ispod Nisotec-a (a i nemate mnogo gde) te svi uvoznici premium klase ulja (većina).
Ko će relativno bezbolno proći? Lukoil koji će se naći između dve klase Gasproma (NIS-a), Castrol (znatno skuplji), Shell (slično kao prethodni) i Mobil (ne samo zbog high end serije „1“ već i činjenice da se regionalno dobro pozicionirao pre svega logistički u Turskoj i da za svoja ulja premium klase, serije 1000, 2000 i 3000, ima povoljne cene).
I još jedan detalj – kako to rade najbolji. Za sada serija ima svega 4 (i slovima: četiri) različita ulja. Mogli su i sa 10 ali je ovako mnogo olakšan start. Dobrim izborom pokrili su skoro 90% potencijalnog tržišta u stilu najboljih minimalista: Shell-a, Esso-a i Chevron-a. Uostalom time indirektno i pokazuju u čijoj su ligi, a prvih par sezona mogu da budu i na sredini tabele.
Iako nemam profilisan stav o G-Energy seriji prvi utisci su povoljni (za koji dan predstavljanje ove serije na blogu: http://www.motornaulja.blogspot.com).
I na kraju ali ne i po značaju: impozantna kompanija, impozantno i ime. Iako potiče od Gazprom(fnjet) Energy, asocijacije su brojne od značenja u slengu G-a kao „Veliki“ ili „Gazda“ ili „Šef“ preko naučno-filozofsko-religioznih: „gravitacione“ do „božije (božanske) energije“ ili prevedeno u duhu srpspkog jezika – Sile božije.
E sad božije ili ne „sila boga ne moli“ te su „Force“, „Power“ i „Energy“ na njihovoj strani.
Veliki igrač je na terenu, naviknite se na tu činjenicu i imajte na umu da je (uslovno) 49% „naš“.
Uostalom Bari je neraskidivi deo sprske istorije i u srednjem veku i krajem prošlog kada smo bili neko i nešto u Evropi. Vreme je da to ponovo budemo, ovako ili onako.
Planiraju se Crna Gora, Makedonija i Hrvatska te kasnije i Rumunija i Bugarska (poslednja tri jako teška i „tvrda“ tržišta gde ogromni deo drže respektivno: INA, Lukoil i Prista Oil).
Sam brend će se sastojati od nekoliko „podbrendova“ zavisno od namene (automobili, teretni program, transmisiona ulja, itd.).
Ovo ne bi trebalo da utiče na Nisotec brend jer on spada u srednju klasu (cenovno i kvalitetom ali u najboljem smislu te reči i uz odličan odnos kvalitet/cena). G-Energy je već premium brend sa višim kvalitetom i cenom. Kvalitetom udara na velika imena kao što su: Total, Repsol, Valvoline ... uz malo niže cene (koje doduše još nisu objavljene).
Uz G-energy i sam Nisotec u narednih par godina polako treba da se pozicionira u nižu Premium klasu pre čemu G-Energy polako treba da stigne i do vrha.
Plan je da do kraja godine ova dva brenda (NIS-ova uslovno rečeno) zauzmu 8% domaćeg tržišta a sledeće već 12%. Krajnji cilj je liderska pozicija ali ne i totalna „anihilacija“ svih osim economy i high end serija. Kapaciteti koji se spominju u narednih par godina bi mogli da pokriju i do 40% domaćeg tržišta ali sa izvozom oba brenda trebaju da zauzmu 20 do 30% srpskog tržišta.
Ne mogu a da ne kažem da je strategija koliko realna toliko i otvorena za suživot i daje mogućnost drugima da se preorijentišu i pregrupišu i naprave nove strategije za region.
Dakle, sve pohvale. Realnost je koliko očigledna toliko i logična jer se upravo to i očekuje od komapanije koja je dugo u TOP 10 svetskih uopšte. Da mogu više očigledno je i da primenom „brutalne sile“ isteraju ne samo male proizvođače tako i veće koji nisu jako utvrđeni na ovim prostorima no to je tek od sekundarnog značaja jer Gasprom planira dugoročno. Stabilan rast uz lagano širenje u Evropi je nešto što je važnije od par % relativno malih tržišta Balkana.
Nije više ni bitno sviđa li vam se jačanje ruskog uticaja ili ne, bolje je da se na to naviknete što pre (odmah!). Sumnje u kvaliltet takođe odmah možete da bacite u vodu. Nije samo da Gasprom svojim resursima može da ima vrhunsku tehnologiju i u oblasti ulja (zapravo već je ima za svoje postojeće brendove) već je otišao i korak dalje – kupio je Chevron Italia S.P.A.
Ulja se proizvode (već je proces počeo još proletos) u fabrici u Bariju što je logistički (uopšte za Evropu ali i sam Balkan) odlično rešenje. Uz to zadržan je (deo) menadžment iz Italije (i verovatno uopšte radna snaga) i pretežno iz samog Chevron-a koji se očigledno povlači ne samo sa teritorije Balkana (prodaja akcija Prista Oil-a; očigledno znajući planove ruskog giganta) već i uopšte iz Južne Evrope.
Na ovu (prosto invaziju) bar potrošači trebaju da gledaju dobronamerno (makar srednjeročno) jer će pritisak na druge biti toliki da će „kićenje“ cena značiti direktno isključenje sa tržišta.
Dugoročno će se desiti (što mora nije teško) da cene oba brenda lagano rastu (kao Prista u Bugarskoj) no i kvalitet će delom kompenzovati to jer će vremenom samo rasti.
Veličina (kompanije) jeste bitna, redosled poteza bi smislili i manji proizvođači ali bez mogućnosti sprovođenja sve je uzalud. Osim toga faktor vreme je uvek bitan. Iako se gigantu iz Rusije ne žuri ipak strategiju sprovodi vrlo efikasno i brzo. Proširenje kapaciteta kako NS rafinerije tako i izgradnja novih (u Italiji naročito) traju dugo, kupovinom već uhodanih i dobro opremljenih pogona (sa sve tehnologijom verovatno) je brže i efikasnije.
Ko će da postane „ugrožena vrsta“? Na žalost bivši pogoni NIS-a: FAM i Galax su prvi na udaru jer su kako cenom tako i kvalitetom praktično na putu Nisotec seriji. Slede manji proizvođači cenovno ne mnogo ispod Nisotec-a (a i nemate mnogo gde) te svi uvoznici premium klase ulja (većina).
Ko će relativno bezbolno proći? Lukoil koji će se naći između dve klase Gasproma (NIS-a), Castrol (znatno skuplji), Shell (slično kao prethodni) i Mobil (ne samo zbog high end serije „1“ već i činjenice da se regionalno dobro pozicionirao pre svega logistički u Turskoj i da za svoja ulja premium klase, serije 1000, 2000 i 3000, ima povoljne cene).
I još jedan detalj – kako to rade najbolji. Za sada serija ima svega 4 (i slovima: četiri) različita ulja. Mogli su i sa 10 ali je ovako mnogo olakšan start. Dobrim izborom pokrili su skoro 90% potencijalnog tržišta u stilu najboljih minimalista: Shell-a, Esso-a i Chevron-a. Uostalom time indirektno i pokazuju u čijoj su ligi, a prvih par sezona mogu da budu i na sredini tabele.
Iako nemam profilisan stav o G-Energy seriji prvi utisci su povoljni (za koji dan predstavljanje ove serije na blogu: http://www.motornaulja.blogspot.com).
I na kraju ali ne i po značaju: impozantna kompanija, impozantno i ime. Iako potiče od Gazprom(fnjet) Energy, asocijacije su brojne od značenja u slengu G-a kao „Veliki“ ili „Gazda“ ili „Šef“ preko naučno-filozofsko-religioznih: „gravitacione“ do „božije (božanske) energije“ ili prevedeno u duhu srpspkog jezika – Sile božije.
E sad božije ili ne „sila boga ne moli“ te su „Force“, „Power“ i „Energy“ na njihovoj strani.
Veliki igrač je na terenu, naviknite se na tu činjenicu i imajte na umu da je (uslovno) 49% „naš“.
Uostalom Bari je neraskidivi deo sprske istorije i u srednjem veku i krajem prošlog kada smo bili neko i nešto u Evropi. Vreme je da to ponovo budemo, ovako ili onako.
Comment