MORE LJUDI NE OR'TE DRUMOVA, NEGO SRBI PODMAŽ'TE TRAKTORA!

[nikaragva]

Hm, nisam znao to. Medjutim imam sam priliku da vidim kako mi casa od jogurta nestaje, dok sam u njoj 20ak metara nosio benzin

Sad drzim mesavinu u kanisteru od 5 litara od ulja sto mi ostane. Ima zgodan grlic za sipanje, ne podliva .

[expendable]

A kao što "znamo" flaša od soka (PET) je otporna na sve, naročito na benzin ... nismo li godinama kupovali baš "fabrički" pakovan u tu ambalažu?!

Sve do

Ali mi smo tada bili "nebeski narod" a i prodavac je bio komšija koji eto mora od nečeg da živi (pa lepo 5 marona za litar, da ti "učini" cenu, pa za komšiju skuplje) ... itd.

Ne samo da su se tada na benzinu obogatili (ti su doduše na cisterne dovozili) "podobni" nego pre svega panjevi i (pa su sada "gazde" privatizovanih preduzeća a mi se još i čudimo šta nam se dešava, pa dobro je što smo još na nivou Somalije ili bar ne mnogo niže od nje, i sreća te ima još naivnih pa se bave poljoprivredom a kod nas plodnije nego kod njih).

To je i dokaz da je Darvin bio blizu istine ali ne potpuno, čovek je samo jedan od primata i to izgleda lošija verzija (potekla od zajedničkog pretka, ili je nastao ali zaglupljivanjem m*jm*n*).

No otidoh u off (ali nisam mogao da odolim da se iskažem kako smo lepo uništavali automobile tih "zlatnih" devedesetih i to ne samo zbog LOŠEG i vodom obogaćenog goriva, već i zato što se trpalo u PET).

PET nije otporan na benzin a svi koji su to pričali tad bili su proglašeni (bip!). Ali ko galami i ima para da plati novinara bio je u pravu, a ljudi ko ljudi, sve Tesla do Tesle, rađaju se pametni, knjiga zaglupljuje, hebeš nauku i sturku, to su ionako tupi štreberi). Najgore što su ljudi po inerciji nastavili da koriste isti materijal za tu namenu (od svih poliestara je najgori po ovom pitanju, a nije otporan na niz hemikalija, aceton i amonijak od lakše dostupnih). To što smo (bip bip bip) pa i vodu pijemo iz tih flaša druga je tema (jeste otporan na vodu ali ima tu i nastavak o kome neću, već trčim po ivici off-a).

Od kućnih plastika je HD PE najbolja varijanta (ostali poliolefini su manje pogodni) iako NE idealna. Ni ovaj materijal nije dugoročno (i na višim temperaturama) posebno otporan (ali jeste mnogo bolji od PET-a).
Iako postoje kontejneri od HD PE ni to nije dokaz da je to idealan materijal za benzin ("malo znanja ...").
Iako se aditivima može povećati (donekle) pogodnost za upotrebu pravi materijal (ovog tipa i ne uzimajući u obzir skuplje plastične materijale) je LXPE (PEX), ali odosmo daleko sa hemijom pa neću više da davim.

Boce (ambalaža) od motornog ulja je od HD PE pa je to najzgodinja improvizacija ZA KRAĆE skladištenje benzina (par nedelja).
Metalni kanistri su za benzin a plastika je uvek lošiji izbor (treba uzeti u obzir i opasnost od požara i ponašanje na višim temperaturama).

[nikaragva]

Cek sad, a dizel?
Doduse ne stoji dugo, ne vise od mesec, mesec i po.

A oni kanisteri "UN approved" sto imaju da se kupe u rodicu sa onom surlom po ceni omanjeg bureta?


(Odosmo sad u off, ali ipak to ima veze sa cuvanje goriva za gore pomenute masine, da se ne trci svaki cas na pumpu)


PS: a to sto metalni lako zardjaju?

[expendable]

Prvo da pojasnim one ovčice, nisam mislio na one koje nisu znali nego onde naivne a naročito one koji su znali (i ja među njima) ali su ili ćutali ili nisu dovoljno glasno (moja malenkost) lajali (bar da gazde nervira ako im ništa ne može).
A nisam hteo ni da glorifikujem "struku i nauku" jer je i tu situacija da 51% njih je blizu funkcionalne nepismenosti (a zadnju knjigu osim stručnih su pročitali kao lektiru u srednjoj školi) ali ipak je među akademcima veći broj onih koji nešto (bar) znaju.
Ne treba verovati samo na dr mr fr (ovih je najviše, skraćeno od fukara) nego argumentima.

To "UN approved" je napisano kao grafit (na tarabi) ako nije označen tačan broj, može da se stavi i na čašu od jogurta (pa ste videli kako ste prošli).
Ne znam kakvi su to kanistri ali ako je HD PE (verovatno) onda je za mesec-dva o.k. (za duže nije, neće da iscuri, naravno).
Metalni korodiraju pre svega spolja.
Problem može da se ispolji ako se iz njih "cevči" (odsipa po malo).
Za duže skladištenje koristiti metalnu burad (kanistre) pa kad vam zatreba pretočite u manje plastične (bar HD PE) posude iz kojih se može "cevčiti" i u njima pripremati mešavina.
Dizel je u principu manje agresivan ali ne i BIO dizel koji je gori i od benzina.
Može se izguglati šta je otporno na BD (čak su i neki, obojeni, metali nedovoljo otporni).

[nikaragva]

"Metalni korodiraju pre svega spolja.
Problem može da se ispolji ako se iz njih "cevči" (odsipa po malo). "

Pa i ja racunam da ce ih dizel malo namastiti i zastititi. A benzin se ionako malo trosi (kod mene), meni 5 litara traje celo leto Bez oranja Ko bi rekao da je benzin tako opak, ali s obzirom da su mi uglavnom mesavine u pitanju, koje ne drzim dugo, onda se uklapam u te intervale sa kanisterima od ulja
Nista, jedan od vikenda kod ujaka po dzerike, ili fricovke

[expendable]

Dakle (nauka kad se raspline postaje nerazumljiva i za istrzanje iz konteksta pogodna), ajd' kraća i praktična verzija:
1) PET nije dobra ambalaža za benzin. Od pumpe do kuće pa i Par dana nije od značaja. Nije za paniku i "nikad" ali jeste za izbegavanje.
2) Ambalaža od "tvrde plastike" (ali ne PVC, nikako), dakle HD PE (LD je manje pogodan ali i dalje bolji od PET), naročito od motornih ulja (po pravilu od HD PE, piše i na dnu boce, kante; naravno uvek ima neki pametnaković, kao Agip koji pakuje u PET ali nije to baš običan PET) je o.k. za do par meseci (ionako više od toga i nije da se čuva gorivo, dizel još i nekako ako ne smrzne, a ED neće).
3) Metalna ambalaža jeste nepraktična i treba pravilno njom rukovati (metalna burad da bude horizontalna a ne vertikalna zbog kondenzacije vlage) pa je više za dugotrajnije skladištenje (više od mesec dana) nego za svakodnevnu manipulaciju (naravno metalni kanistri od 20 ili 30 litara su izuzetak, ali su i dalje, makar teži pa opet otežavaju rukovanje; ipak, sigurnost pri transportu je sa njima mnogo veća, naročito ako je benzin u pitanju).

Ne morate drastično menjati navike, osim izbacivanje PET-a, ostalo je da se "primi k znanju" i spada u finese.

[nikaragva]

Da, da, jasno je sve ...

(Sad rizikujem gnev moderatora svojom radoznaloscu i preteranim off topicom)

... sem tog dela sa buradima i kondenzacijom, odnosno kako polozaj bureta utice na stvaranje kondenzacije, pod pretpostavkom da je naravno zatvoreno sve po ps? U magacinu sa uljima sva burad stoje uspravno na paletama.

[expendable]

To je relativno o.k. ako su burad nova i ukoliko su u magacinu (zatvorenom prostoru).
Potpuno je u redu ako su temperaturne promene relativno male (ne mora da bude grejan prostor, baš). Dakle ukoliko nije samo "pokriveno" već zatvoreno.
Ako su burad napolju, uspravni položaj nikako ne dolazi u obzir! Isto i ako je bure u zatvorenom prostoru a koristi se!
U ovom (drugom) slučaju može se koristiti ali ograničen period (... par meseci maksimalno, rekao bih 2-3).
Kada se ulje koristi a ne prazni celo bure, uvek je dobra praksa da bude u horizontalnom položaju (otvori na "9 i 3" po časovniku) što je praksa u iole pismenijim firmama (priručni magacini za maziva). Po pravilu se (čak i tako) bure treba iskoristiti u periodu do 6 meseci (3-12 u zavisnosti od vrste ulja i namene, ne mora ista vrsta da ide za istu namenu) što kraće to bolje, pa se koriste sistemi FIFO (first-in-first-out), kao i u prodajnim ili proizvodnim magacinima.

Posebno je (ali za posebnu temu za koju nemam vremena) pitanje skladištenja ulja uopšte (uslovi, uzevši i ekološke propise, dakle i mehanizme za sprečanvanje slučajnog izlivanja; protiv požarne mere su takođe posebna priča) što je čak i zakonskim propisama definisano (odavno u Eu, a mislim da su i naši "izresavisali" ali nisam pratio u poslednje vreme (treba i šuški za Služ.Gl.)).

Dakle, zbog transporta je vertikalni način na paletama povoljniji (i sigurniji) a i uopšte za manipulaciju (4 bureta odjednom viljuškarom a ne jedno po jedno) pa se za prometnije magacine (dakle onih par meseci stajanja kao max. i originalna, nenačeta, ambalaža) praktikuje sistem koji ste opisali.

Pisano je za ulja ali je isto i za goriva (još manja tolerancija na vodu).

[nikaragva]

U medjuvremenu sam našao da bačve dišu (nisam znao da mogu pored onog čepa sa gumicom da u****ju vazduh, ali valjda je eto samo potreban dovoljan pritisak)
Evo samo da dodam, kao šlag na tortu i da završimo sa skladištenjem, barem u ovoj temi

http://brendoil.rs/skladistenje-ulja-i-maziva/

[expendable]

Ne volim taj izraz "disanje" ali jeste dobar opis šta se događa (i koristi se i u ozbiljnim tekstovima, pod navodnicima).
Ima dosta o tome na net-u, evo jednog kratkog teksta, doduše na engleskom, ali ilustovano slikama:

http://www.machinerylubrication.com/Read/29013/storing-oil-outside

(ovo mi se na brzinu izguglano najviše svidelo, kratko i jasno, a izvor (machinery lubrication) kvalitetan, preporučujem i za druge tekstove mada se 90% i više bave industrijskim mazivima (kao što i ime kaže); koristim kad stignem u poslednjih 6 meseci nisam stigao nijedan tekst na pročitam, ranije naravno prilično tekstova isčitao, jako dobro, stručno ali nije naporno, može da se lako prati).

I završismo (dodadoh i jagodu na šlag).

[nikaragva]

Da se vratimo malo na teoretisanje o uljima.
Nisam nasao dvotaktol sint, nego samo dvotaktol. Isti standard, ISO-L-EGD kao i kod sint.
Kod sinta na staroj bocici pored svake oznake standarda, iso, api, jaso, stoji na kraju i znak plus. Jel to znaci da prevazilazi pomenute standarde, ali nema novih, npr. -EGE ... Ili je to nesto za sintetiku. Nisam znao da i mineralno i sinteticko ulje nose isti standard (EGD), kako onda na osnovu oznaka i prepoznati razliku izmedju njih?
Ili se sint ulje razlikuje samo u deterdzentu, koji se i ne pominje u standardu ...

[expendable]

Dvotaktol ima ISO-L-EGD ?!
Ne bih se kladio!
Jeste, piše ali piše i Castrol za svoju 2T mineralku (na sajtu) pa u PDS-u nema potvrde (eventualno je EGC, mada se ne naglašava i izvesno je samo EGB).
Osim ova dva slučaja nema tog "junaka" bar ne među poznatijim. Šta više, ni EGC nije tipičan za mineralna ulja.
Samo EGB imaju: Total, Elf, Motul, Agip, Shell ... dosta je valjda.
EGC bi verovatno i moglo da se postigne (ali kao maksimum) kod mineralnih ali se to NE radi zbog PS i sintetičkih ulja (ko bi ih kupovao?!).
EGC je JASO FC+ (test čistoće klipa). Kod dvotaktola se navodi FB/FC. Lično mislim da je (čak) EGB (kao i kod svih drugih) mada bi EGC (zbog nedostatka PS ulja) moglo da bude (49%).
Ironično, ovo ulje do pre par godina (kao i još neka ulja sa ovih prostora) jedva se "borilo" sa bezolovnim benzinom (i bilo API TB i jedva JASO FB, ako uopšte). Tačno da je u međuvremenu formulacija revidirana ali je izvesno samo API TC. Čestitam ako je JASO FC što je za mineralna ulja više nego O.K. (i iznad proseka klase i industrije, Total i Shell su tu, kao i Elf i Motul).
To je znak da su rešili da se ustale kao premium brend.
Vrlo je moguće jer imaju takav asortiman. Ipak, EGD mislim da je greška. Teško je to postići čisto mineralnim uljem.
Za to je potreban PS sastav. Ujedno, PS ulja zaista imaju EGD i verovatno se i najviše isplate. Za raznorodni "parkovski park" (2T mašine različitih generacija) najbolje "ulje za sve". Starije mašine možda (ali samo možda, Ameri opet tu dramatizuju stvari, nisu baš idealni kandidati za čisto sintetička ulja, na kraju krajeva i ne trebaju im, i ne isplati se, sigurno).
Sintetička ulja su obavezna samo kod veoma visokih obrtaja (8, 10, 12 hiljda) inače nema mnogo koristi, pogotovu u odnosu na kvalitetna PS ulja (razređenje je jednako).
Samo da naglasim dve stvari:
1) Standardi za 2T motore su očajni i zastareli, možda je i lošija situacija nego kod menjačkih ulja (slična, sigurno).
Ipak, JASO su dovoljni za uređaje iz '90-tih (tad su i nastali), a ISO uglavnom za novije. Odobrenja Husquarn-e i Stihl-a su dodatno "osiguranje" (čak iako imate Josered). Vodite računa i o ovome!
2) Obzirom da je kod nas uobičajeno da benzin ima (samo) 95 oktana, treba voditi računa da neki uređaji traže 98 te da im je 95-ica "jedva dovoljna". Ima 98-ica ali ne svuda, pa je to dodatni problem.

Zaključak: dvotaktol je dobro ulje, ali kod "brzohodnih" testera novije generacije ... ne bih se baš uzdao.

[nikaragva]

Evo i slikovno poredjenje. Nisam nasao to malo belo, pa sam uzeo veliko crno videvsi iste specifikacije
Medjutim koliko se secam to malo belo je bilo ranije skuplje nego ovo sada veliko crno, pa me je i to navelo na sumnju u istinitost tih specifikacija.
uglavnom dobro ce doci za motorku koja je stara ~30 godina. A za ovu noviju stihl i trimer, cu ipak naci sint

[ragazzoni]

Žetveni kombajn – UVOD
Žetva je složen proces ubiranja poljoprivrednih proizvoda, gde se kao konačni proizvod dobija zrno. Ona kao takva obuhvata niz složenih procesa da bi se iz klipa, mahuna, klasa...., dobilo zrno. Sama žetva na izvestan način predstavlja krunu delovanja u oblasti poljoprivrede, i zaista je simbol hrane ljudskog roda. U vreme same žetve, potrebno je delovati precizno i u što kraćem vremenskom roku, da bi kvalitet istog bio u željenom opsegu. Za neke kulture, tipa graška, u ubiranju je presudan i jedan dan, gde proizvod otvrdne i svakako nije vrhunski i tehnološki poželjan. Srbija u ovom momentu proizvodi oko 1 800 000 tona pšenice sa oko 520 000 hektara i oko 2 000 000 tona kukuruza sa oko 400 000 hektara. Prosečni prinosi su oko 3.8 tona po hektaru pšenice, a neretko sa novi sortama i pogodnim vremenskim uslovima u DOBROJ godini mogu biti i do 8 tona po hektaru.
Do 1800.godine, pšenica se ubirala osnovnim ručnim alatima, srpovima, kosama raznim mlatilima i ovejavanjem ručno na vetru. Već 1837. patentirana je prva vršalica, pa dalje do sve do 1835. godine, kada je odobren patent za mašinu koja u jednom prohodu kosi, vrši i čisti, što se praktično i prvi kombajn, koji je vuklo i do 20 konja. Već 1871. Proizvodi se prvi samohodni kombajn, koji se pogoni parnom mašinom. 1940.godine pojavljuju se prvi samohodni kombajni na pogon SUS motorima i praktično počinje masovna proizvodnja kombajna.
1955.godine fabrika ZMAJ Zemun, počinje proizvodnju samohodnih žitnih kombajna po licenci MASSEY – FERGUSON, dobro poznati Univerzal, Zmaj 780(koji je bio opremljen i seletorom-popularnim TRIEROM, čiji je zadatak bio perfektno čišćenje pšenice i razdvajanje po klasama, a bio je namenjen tada malim individualnim posedima, koji su bili i zakorovljeniji i nečistiji od društvenih)...
Od 1990. Godine intenzivno se radi na proizvodnji sofisticiranih kombajna visokog kapaciteta, propusne moći i do 25kg/sekundi žitne mase, kao i rotacioni kombajni, za nagnute terene....
Današnji kombajni, kao sezonske mašine imaju i zadatak da rade što duže u toku jedne sezone praktično od juna do novembra i da budu brzo i lako adaptabilni.



KOMBAJN KLAAS LEXION 560







Izgled kombajna sa uređajem za kukuruz






Pogled na levu stranu, sa prenosnicima i hidro sistemom







Izgled motora



1. Motor Caterpilar c-13, emisija izduvnih gasova EURO-3
2. Radna zapremina 12.5 lit
3. Snaga 283kw pri 2100 o/min

4. Bunker za zrno oko 8 tona pšenice
5. Radni zahvat hedera 6.6m/postoje razne veličine
6. Težina bez uređaja 13100 kg
7. Prosečna potrošnja goriva u žetvi pšenice sa uključenom sečkom slame do 25 litara po hektaru.
Količine maziva i goriva:
1. Motorno ulje API CI-4/SL, MB 228.3, 10w-40 ili 15w-40, CLAAS AGRIMOT SDX, 32 litra
2. Hidraulični uređaj, ulje HVLP part 3 ISO-VG 46, oko 30 litara
3. Za sve ostale prenosnike, reduktore API GL 5 80W-90
4. Maziva mast EP-2
5. Rezervoar za gorivo oko 800 litara
6. Tečnost za hlađenje 45 litara

Po prvi put u ovoj godini pristupio sam zameni motornog ulja 15w-40, CLAAS AGRIMOT , motornim uljem MAXIMA HC PRESTIGE XLD SAE 10W-40. Izbor je pao na renomiranog proizvođača motornih ulja sa OVIH prostora, i zbog ulja koje poseduje CI-4 klasifikaciju, na kojoj CAT insistira. Kombajn iz koga sam uradio analizu ulja, proizveden je 2010.godine, u četvrtoj sezoni rada i ima oko 2000 radnih sati, pa se može smatrati da je motor u dobroj kondiciji. Od ljudi iz laboratorije MODRIČA, tražio sam da mi pored ostalih elemenata urade i sadržaj silicijuma, koji je glavni pokazatelj redovne zamene filtera vazduha. Izmenu ulja sam radio na 250 radnih časova.













Modriča je i ovog puta bila na visini zadatka, korektno sa kompletnom analizom i preporukama TEHNIČKE PRIMENE. Možda je ovo putokaz i za ostale, kako bi trebalo raditi nešto, obzirom da je reč o izuzetno skupim mašinama.
Toliko, dalje čekamo komentar jedinstvenog i neprevaziđenog EXPENDABLE-a

[expendable]

Naravno.
Hvala za uvod i poziv za komentar.
No, tek za dan-dva (probaću sutra posle F1).