Hladjenje, grejanje motora

[sw.brick]

kada se ukljucuje ventilator i zbog cega ,to jest sta je uzrokovalo povecanje temperature rashladne tecnosti.

ventilator se ukljucuje kada je priliv toplote (kolicina toplotne energije koju dovodi pumpa u hladnjak iz motora) veci od rashladnog kapaciteta koji nastaje prirodniim strujanjem vazduha usled kretanja vozila (ili stajanja svejedno) za dato opterecenje motora.

hladnjak je sam po sebi obican izmenjivac toplote, isto sto je recimo i radijator u kuci po principu rada.

povecanje razlike kolicine energije koja ulazi u hladnjak (toplote) i koja se odvodi preko lamela hladnjaka u okolni vazduh kao posledicu ima porast temperature.
kada senzor detektuje porast temeprature u funkciju stupa regulaciono kolo sistema hladjenja koje povecava linearno (u kontinuitetu koliko treba) protok vazduha putem ventilatora ili diskretno (radi vent= max ili ne radi= 0 brzina) kolicinu dodatnog vazduha.

kada senzor "primeti" rezultat akcije ventilatora i odvede se suvisna toplota sa hladnjaka odnosno iz motora daje se komanda i ventilatro prestaje da radi.


mozda je jednostavnije zamisliti rad termoakumulacione pece- potpuno je isti princip. neka zeljena toplota se sacuva (napuni) u ciglicama- kaljevima a onda termostat u sobi po potrebi ukljucuje ventilator da oduzima toplotu od tih ciglica u okolni prostor.


u autu dodatno osim venitilatora u radu sistema uticaj ima i termostat koji regulise protok (kolicinu) vode/ antifriza kao neka vrsta automatske slavine kuci.

znaci otvara ili zatvara vise ili manje hladne (hladnije) vode iz hladnjaka i mesa sa toplom/ vrelom vodom iz bloka motora da bi odrzao trazenu definisanu radnu temperaturu, recimo 87C.

kada je motor hladan protok kroz hladnjak je zatvoren i prakticno hladnjak ne postoji (nije u funkciji)
kako se motor zagreva sve vise se otvara protok kroz hladnjak a zatvara protok kroz sam motor (interna cirkulacija) a kada se motor pregreje onda se totalno zatvara interna cirkulacija a potpuno otvara protok kroz hladnjak.

kombinacijom dejstava termostata i ventilatora sistem hladjenja se odrzava u ravnotezi da obezbedi odvod toplote taman toliko koliko je nuzno da se zadrzi motor na optimalnoj radnoj temepraturi nezavisno od spoljnih uticaja klime, nadmorske visine, opterecenja, kvaliteta goriva ili bilo cega sto utice na perfomanse motora.

recimo to bi bilo ukratko osnove funkcionisanja sistema hladjenja.

isto tako funkiconise i sistem grejanja kabine- ima termostat kojim se regulise zeljena temperatura i ventilator koji omogucava zeljenu brzinu dovodjenja toplote za grejanje kabine.

kada je sistem automatski onda racunar sam sve odradjuje te regulacije a vozac jedino namesti zeljenu temperaturu- ono sto zovu automatska klima (klima ne sluzi samo za hladjenje vec i za grejanje, znaci regulaciju odnosno klimatizaciju prostora kabine).

[sw.brick]

kazi mi koliko je ljudi odavde ukapiralo sta si ti hteo da kazes time ??

ne znam, niko se dosada nije bunio- nije bilo ni pitanja ni primedbi pa pretpostavljam da nije bilo nejasnoca.

otkud znam, mozda mi je recnik previse suvoparan, slabije umetnicki razmisljam

mada, rec histereza bi trebalo da se redovno uci u osnovnoj skoli kroz pojmove vezane (ako nista drugo) za magnetizam u fizici, bese6ti ili 7mi razred a pretpostavljam da su ovde svi zavrsili neku od skola...

ne znam, ako ne valja ispravljajte, bunite se, skrenite paznju ili preformulisite drugacije- pogodnije jasnije za razumevanje.


kako god, trudim se da objasnjenje bude materijalno tacno koliko ja to mogu da shvatim i razumem, ako ne uspe ili je netacno neko ce vec ispraviti..

[sw.brick]

no ne slazem se s tvrdnjom o kapacitetu tog sistema

ok, samo zasto se ne slazes ?

praksa je potvrdila na vise nego dovoljno velikom brou uzoraka da je rashladni kapacitet RWD modela ( o kojima sam pisao) toliko veliki da pri makismalnom opterecenju motora i voznjom na red line u jednom Texasu, Nevadi ili po Australiji gde je napolju +45C pa ponekad i vise nikada ne dolazi do problema pregrejavanja motora, cak i kada se vuce pozamasan teret kao sto je recimo jahta (do 2 tone mase) u tim uslovima.


za mene je to dovoljan prakticni test, bez dodatnih merenja.

ono sto znam da je Volvo resenje neekonomicno sa stanovista goriva i sa stanovista proizvodnje na traci odnosno cene izrade i eksploatacije i spreman sam da to progutam ako je rezultat besprekorna pouzdanost rada sistema u bilo kojim na planeti mogucim klimatskim uslovima.

btw, ventilator hladnjaka na mom Volvou je snage oko 5KS ili oko 3kW.

to bi bilo ekvivalentno 3 komada elektro ventilatora koji se prosecno montiraju.

Na -40 bit ce tesko drzati radnu temperaturu
na normali.

izvini ali ne vidim zasto-

konkretno moj motor razvija 103kW maksimalne snage i oko 60tak kW u proseku tokom voznje- sve to raspolozivo kao energija za pokretanje tockova.

prilikom sagorevanja benzina motor razvije oko 300kW toplote na maksimumu i oko 150kW u proseku recimo gradske voznje.


ne vidim zasto bi bio problem zagrejati 150kg metala sa 150.000 vati grejacem i na tih -40C. ?


Volvoi se prodaju i voze decenijama u Kanadi, Aljasci, Islandu, najsevernijem delu Evrope...do sada se nisu vlasnici zalili da su primetili nekakve probleme ni sa zagrevanjem kabine a kamoli sa zagrevanjem motora.

Bilo bi uputno vidjeti neka mjerenja u realnim uvjetima

to je radila fabrika kada je konstruisala i testirala vozila pre nekoliko decenija. ne vidim zasto bi to danas neko radio kada je u realnosti praksa kroz milione primera dokazala efikasnost kako zagrevanja tako i hladjenja.

ja bih merio nesto u sta sumnjam, nesto sto mi pravi problem, nesto sto bih prepravio da radi drugacije, nesto sto nije optimalno i perfektno vec reseno.
ja ne bih merio niti dirao nesto sto je vec do te mere usavrseno da je jedino potrebno odrzavati sistem u ispravnom stanju za perfektne krajnje rezultate.

eto recimo, zasto bih menjao ventilator hladnjaka koji ima automatsku kontinualnu regulaciju duvanja, ima ogromnu kapacitet i uz to pouzdano radi (inace je Tojotine proizvodnje- Aisin marka) a ima 5KS.

Diskusije o pomacima kazaljke mjeraca temperature pomalo su bezpredmetne, podijelite raspon temperaturnog polja na 100 dijelova pa vidite sto dobijete.

pa vidi, Volvo nema linearnu temperaturnu skalu pa se i ne moze podeliti na 100 delova.

skala ima opseg od 60 C (minimum pokazivanja) do 120C (maksimalni otklon skazaljke) dakle ukupno 60 stepeni je opseg skale (prilicno velike).

stoga je rezolucija fina, i svaka promena temperature se odmah prikazuje i lako uoci.

kako Volvo kalibrise svoje instrumente ( i ima elektorniku za kompenzaciju, odnosno kalibaraciju pokazivaca temperature) to je isti efekat kao da je stavljen neki zaseban termometar za merenje.

problem moze da nastane jedino ako crkne elektronika za kompenzaciju, onda se skazaljka ponasa drugacije, pokazuje ili minimum ili maksimum i time jasno ukazuje da postoji kvar na sistemu pokazivanja.


ipak su se skandinavski inzenjeri trudili i oko takvih detalja, kao sto je kalibracija da bi to bio (i merni) instrument kome se moze verovati sa dovoljnom dozom pouzdanosti potrebne obicnom vozacu.

inace, ta kalibracija instrumenata je uvedena od 1985. godine.

Ford je optuzen za izmjene na rashladnom sistemu.

ako sam ja taj koji je nekoga optuzio (nisam bas siguran ali ajde) onda je to na temu sto Ford uvodi marginale koji su blize donjoj granici pouzdanosti sistema (tek da radi) kako bi se stedelo a to znaci manji grejac kabine (sporije grejanje zimi), manje rahladne tecnosti u hladnjaku (jefitnije napuniti u fabrici) od optimalne, itd.

Sigurnosne mjere dirigirale su polozaj motora i pripadajuci rashladni sistem.

ovo bas i ne razumem.

Volvo je prvi put uveo poprecne motore jos sa serijom 400 i Renoovim motorima negde sredinom 80tih- razlog je jeftinija izrada.

verujem da je i kasnije sa uvodjenjem serije 800 bilo mnogo razmatranja na temu cene proizvodnje i maksimalne stednje...tih godina pocetkom 90tih je vec dobrano kriza zahvatila evro auto industriju.


a pokazalo se da pouzdanost i kvalitet konstrukcije i izrade donose manju zaradu na duzi rok od proseka odnosno prema drugim auto proizvodjacima.


nije nikakva tajna da niti 850 niti S 80 niti V70 ne mogu ni da pridju 740 ili 940 ili S/V90 modelima kada je u pitanju marginal opterecenja- primer.

740 po fabrickoj deklaraciji moze da vuce bez limita prikolicu/ jahticu do 1.800kg bez ikakvih prepravki sistema hladjenja, dakle stock.

u praksi u SAD cesto preteraju sa time i vuku jahte reda 2,5 tone (sa 760 turbo modelom koji je najcesci tamo) cak i po planincugama poput Rocky Mountains pri cemu je jedini dodatak ekstra hladnjak automatskog menjaca.

sa V70 ili 850 je fabricka deklaracija na 1.600kg a limit u praksi je malo iznad toga oko 1800-1900 kg bez posledica po zagrevanje/ tj hladjenje motora.

ocito je marginal manji.

i nije to jedino na cemu se stedelo pri konstrukciji, recimo nosivost 850 je samo 440kg sto je za razliku od 560-630kg koliko imaju RWD modeli.

razlika je skoro 50% veci transportni kapacitet po kilazi a za slicnu zapreminu prtljaznika i slicne motore po snazi.

ali, FWD je jeftiniji za izradu sto raduje akcionare, danas je to Ford a ko pita vlasnike ionako

uostalom mozda (ni)je slucajno sto BG taksisti voze skoro iskljucivo RWD modele (za kojima je prava jagma medju njima) a iako su jeftiniji i noviji po godistu FWD nisu nesto zastupljeni niti favorizovani.

moje je misljenje takvo da je VOlvo morao da redukuje troskove a posledicno je i marginal konstrukcijskih resenja morao nesto da trpi, da li je taj novi marginala dovoljno veliki pokazace vreme s obzirom da su FWD jos uvek mladi, najstariji 850 je tek 15 godina a vec su ti primerci iz prvih godina gorovo nestali...

ali je zato otkriven i detalj mode odnosno dizajna da se tu kompenzuje privlacenjem veceg broja potencijalnih kupaca koji ne gledaju na karakteristike auta ispod lima vec na boju, izgled, modni trend a ocito imaju para i sa ove i sa one strane velike bare.

kazu da to donosi profit...

[BOOST]

Ajde Boost, malo se ukljuci, nemoj sa strane samo da posmatras..

Hehe.. nemogu, iskomlikovaste do zla Boga jednostavnu svar.

Neprijatelj nestabilnosti temperature su najchesce loz dizajn kanala za hladjenje u glavi i losh termostat (smola) za vodu u glavi motora.

Prvi teze resiti, drugi zamenom odmornog patrona.

Tamo gde je termo losom konstrukcijom kanala u glavi povecan, dolazi do zamora termostata.

To su osnovne crte. Ostalo su finese.