Kombinovana funkcija benzin/plin

[sw.brick]

to prakticno znaci da je jedina mogucnost formiranja plinske mape upravo eksperimentalna

u sustini da. isto kao mapa pri radu na benzin koja se uvek dobija eksperimentalno ( i prakticno nikada racunski) od strane fabrika kroz visestruke iteracije i merenja reakcije motora na pojedine parametre mape.

osnova mapiranja bilo kog motora je eksperiment, merenje, eksperoment, merenje, eksperioment...
da li sam vec rekao, eksperiment da bi se dobile vrednosti varijabli je osnova mapiranja. na sto vecem uzorku razlicitih primeraka identicnog motora.
kvalitetnog mapiranja koje pouzdano radi u praksi sa svim marginalima sigurnosti, pre svega termicke jednog motora.

[sw.brick]

Zasto je lose ako udaljim uvodnik za plin od ventila

koliko sam ja mogao da procitam, a i zakljucim na bazi teorije, vreme reakcije je glavni faktor.

kako je plin daleko inertniji od benzina, vec samim tim sto je gas odnosno stisljiv, svako udaljavanje produzava vreme od date komande do stvarnog dotura goriva u komoru sagorevanja.

za to vreme, smesa je siromasna sa svim posledicama koje to donosi.

za svaki auto, tj svaku usisnu granu postoji (ili treba da postoji) sablon tj mesto gde se tacno postavljaju dizne za plin. to rastojanje od ventila do dizne nije isto za sve usisne grane/ motore vec je specificno za svaki konkretan motor.
proizvodjaci su do toga dosli (pretpostavljam) eksperimentalnim radom, odnosno merenjem u praksi do tog nekog optimalnog polozaja.

znam da Vialle ima sopstvene sablone po kojima se na CNC masinama ugradjuje dizna (dizne) na tacno precizno odredjenom mestu.


niti blize niti dalje.

ja sam pre ugradnje dizni za sebe isto imao dilemu gde tacno ubusiti granu, srecom naisao sam na fabricku meru bas za moju usisnu granu (tj motor) i uspeo sam da se zadrzim na +-2mm preciznosti moje ugradnje od zacrtane mere.

verovatno i zbog toga je odmah iz prve proslo bez problema sa doturom plina.

mogu da pogledam u dokumentaciji koja je tacno mera, cini mi se negde oko 9 cm od dodira usisne sa glavom.

za neki drugi motor je to verovatno neka druga mera.

ovdasnji majstori sa praksom ce ti mozda moci dati tacnu meru za tvoju usisnu, ako ne uspes da pronadjes fabricki podatak.
ja bih se drzao tih vec proverenih mera.

[Dora]

Zasto je lose ako udaljim uvodnik za plin od ventila, i koje su razumne granice u tome? Ovo pitam zato sto u prvih 10cm grane nemam sanse da se igram mnogo polozajem uvodnika, morali bi da udju pod 90 stepeni u kanal.

Mogu da postignem dosta dobar polozaj, ali mozda 30cm udaljeno od pocetka grane, sa spoljasnje strane luka.

Pozdrav,
Nikola

Osnovna razlika izmedju venturi sistema i sekvencijalnog za običn korisnike j mogućnost/nemogućnost detionacije. Ako staviš na 30 cm od glave imaš opet potencijalno punu granu eksplozivne smeše.
Drugi razlog koji će tebe mučiti zbog performansi je da će gas telefonirati da stiže u cilindar a to je očajno za performanse.

Uvodnici su obično 6mm navoj.

[NickRP]

Jasno... e pa jpg, to je ono, hoces sa vazeljin ili bez vazeljin... kako god okrenes problem, samo treba videti sta je manje zlo.

Ispada najlogicnije da onda sto blize benzinskoj dizni umetnem uvodnik, pod 90 stepeni u odnosu na kanal. Grana je tu ovalna (16v), tako da uvodnik ne mora da ulazi preduboko u kanal da bi mu dosegao sredinu... mozda svega 10mm.

Dizne da budu u grupama od po 2, na sredini T racva za crevo od isparivaca - filtera. Duzina creva od dizne do uvodnika ce tako biti dosta mala, ne vise od 10cm. Ovo ako se ide na jedan veci isparivac (sto ce verovatno biti slucaj). Ako se ide na dva manja, onda svaki podgrupa dizni na svoj isparivac (nema T racve).

Pozdrav,
Nikola

[BOOST]

Osvrcem se na prvi post i rezonujem:

Kod tecnih fluida imamo setup gde je fuelrail postavljen direktno na injektorima, imamo stabilan bufer u railu (hvala nekomresionim svojstvima technosti) te imamo i linearan odziv protoka injektora vs. DC injektora.

Sa gasnom fazom, nelinearnost potice i prati celu fazu ubrizgavanja.

Prvi deo je u samom isparivacu i liniji izmedju njega i injektorskog mosta.
Vec ovde imamo varijabilan ptitisak u zavisnosti od kako je odradjena instalacija promeri cevi-creva itd. Takodje ima uticaja primarni vod u technoj vazi ali necemo sad o njemu.

Sa druge strane injektora imamo injektor koji do vrha dizne ima svoju zapreminu, koja biva punjena i praznjena izmedju injektorskih pulseva prilikom vakuma u usisu , opet jedan varijabel, koji utice na odziv injektora ne elektricno vec mehanicki na masu gasa koja ulazi u usis.

Duzina voda od injektora i promer istog pozicioniranje usta injektora - cevi u sam usis su opet art za sebe.

Uvodjenje varijabla, vaccum - overload dovodi jos jedan varijabel u racunici jer je venturi efekat preko injektora smanjen pri overloadu zbog backpressure koji vlada u usisu.

Toliko o parametrima koji nisu pod kontrolom kao prilikom ubrizgavanja technosti.

Voleo bi da rzvijemo diskusiju i pogledamo kako primarno eliminisati ili ublaziti ove razlike.

[BOOST]

Neko ko prati ovu temu NEMA VALIDNU E-Mail adresu u profilu.

Zamolio bi sve koji prate temu da rekonfigurisu jer ovako ometaju rad zajednice.

Da nebi ja trazio ko je

Opšta greška
 
Failed sending email :: PHP ::

DEBUG MODE

Line : 234
File : emailer.php

[NickRP]

Ja smatram da je venturi efekat jednako prisutan nezavisno od pritiska u usisu... a to sve zato sto postoji konstantna razlika pritisaka izmedju napojnog voda za dizne i usisne grane...

Npr:

abs. pritisak u usisnoj grani    abs. pritisak napojnog voda za dizne
[mbar]                           [mbar]
100                              1300
500                              1700
1000                             2200
1500                             2700
2000                             3200
....

S obzirom da je razlika ista, i venturi uticaj bi trebalo da ima jednako dejstvo pri svim pritiscima.

[BOOST]

Nikola, nije sa gasom tako.. tu i jeste problem.

[NickRP]

Ok, bilo bi onda dobro da dodje neko pojasnjenje, jer sam ja izgleda pogresno razumeo .

[BOOST]

Sacekacemo da se ukjljuche malo majstori svog zanata i iznesu svoje da bi nastavili da napadamo na problematiku zajedno.

Ovo je pitanje pokretano vishe puta dosada ali se uvek stalo i odustalo, osecam da je vreme da se istera do kraja.

Da kazemo ovako, ko se oseca da je prisutan u projektu CBC gas injection nek se otvori sa chime zna, da sagledamo svu problematiku na jednom mestu.

Da je sistem nesavrsen znamo, znaju svi, tako da nemate razloga da drzite za sebe segmente za kje znate da su uska grla sistema.

Da li ce neko ovde iskoristiti neko znanje komercijalno, i to netreba da vas bude briga, smatrajte da ucestujete u projektu za razvoj jednog sistema.

Znam da je dosta toga prevazidjeno sa ubrizgavanjem gasa u tecnij fazi, da Valeo ili kako se vec zove, nisu imali vremena da resavaju problematiku vec su preskocili na tecnu fazu.

Sto neznaci da je bilo nemoguce, postoje u komercijalizaciji uvek segmenti koji se mere jedan protiv drugog gleda se profitibilnost projeta prema ulozenim resursima.

Osecam da nama ovde taj problem nije prisutan, te zato malo team worka

[Dora]

Nikola je upravu, tako bi trebalo da bude da nema svih onih varijabilnih faktora o kojima smo pričali.
Strogo mehanički u zavisnosti od potpritiska ili pritiska u grani treba da se reguliše pritisak u railu i da uvek bude konstantan, to jest da je ista razlika.
Problem čini što je gas stišljiv i što pritisak u boci varira.

Dvostepeni reduktor bi bio značajan u ovom slučaju kad je sve bitno.

Majstori (ja) treba prvo da izbace iz glave dostupnost materijala i cenu koju neće niko da plati pa da onda razmišljamo na ovu temu

[*IvanT*]

Tema je poodmakla, a ja nestižem da odgovorim i pokušam da dam po neki savet.

Što se tiče uvodnika za gasne dizne koji će se montirati na usisnoj grani, mora se ići na varijantu sa extenzijama jer će pritisak nadpunjenja biti 1.5bara, a to je ozbiljno. Ovako otprilike izgleda:


U zavisnosti od dužine usisnog kanala u glavi, određuje se koliko će extenzija vireti iz grane. Kada se namontiraju i postave, završeci cevi se oblikuju u pečurkicu. Sa extenzijama neme greške u uglu bušenja, mestu na kojem će se grana bušiti, .......................manje boli glava.

Maksimalno vreme otvaranja gasnih brizgača je od 25-35ms (u zavisnosti od tipa brizgača) , tako da neće biti problema da se napravi ozbiljna mapa. Cilj je konfigurasiti sistem na taj način, da brizgači uvek imaju 20% rezerve, tj. na maximum 80% duty cyclea. Ima puno brizgača na tržištu, koji zadovoljaju snagu motora od 300ks, tako da će izbor biti lak.

Usko grlo može da bude reduktor, ali samo ako se ne izabere pravi. Kao što Dora napisa, može se ići na veliki dvostepeni ili čak na dva dvostepena, ako bude potrebe.

Multi ventil sa oznakom Extra, cev od 8mm od MV do elektro ventila i ostaje mapiranje. Šalim se malo, ali pomoćićemo da sve proradi.

P.S. Još jedna, jako bitna stvar...

U kojoj zemlji će se voziti taj auto?

Pitam zbog kvaliteta gasa...

[NickRP]

Auto ce se voziti na Balkanu, dakle, Srbija, Makedonija, CG, standardno.

Sto se tice ekstenzija, razmislicu, pa cu da prokomentarisem sta vidim kao evtl. prepreke pri ovoj konkretnoj aplikaciji.

Vezano za maksimalno vreme za otvaranje dizni, problem je sto ja na 6000RPM imam kompletan ciklus na svakih 20ms.

Recimo kod benzinskih sistema, pravilo je da se ne prebacuje 90% duty cycle-a dizne, sto bi u ovom slucaju znacilo da maksimalno otvaranje na 6000RPM moze da bude 18ms. Sa 80% koje si naveo za plinske dizne, spustamo se na 16ms - postaje jako gusto (tj. morace da koristi bar 90%).

Hvala na savetima,
Nikola

[NickRP]

Ok, mislim da je ovo optimalno resenje, sa koriscenjem ekstenzije... Koji je precnik cevi ovakvih ekstenzija? Radi se o bakarnim cevima, pretpostavljam, tako da savijanje nije problem? Da li ih treba nekako fiksirati, ili je dovoljno sto su povezane sa uvodnikom?

Jedino sto mi alternativno pada na pamet je da se sama grana zabusi pod uglom blizu mesta spajanja sa glavom i da se u rupe ubace alu cevcice i da se iste TIG zavare. Prednost je u tome sto je kanal manje opstruiran, a mana svakako komplikacija oko TIG zavarivanja i busenja pod uglom.

[Dora]

Ako je grana na radnom stolu, ovo je dobra ideja. Bušenje pod uglom nije problem sa bilo kakavim prostim šablonom (alatom).
Umesto varenja verujem da ima dobrih lepkova koji bi odradili posao.
Uvodnik je obično 3 do 3.5 mm unutrašnji prečnik. Bakarna cev je 4 mm rupa a spolja Fi 6 mm.