F1 2012

[Pro FX-Sniper]

Za malo jace od mesec dana pocinje F1

[Pro FX-Sniper]

Odg: F1 2012

Red Bull Racing	Sebastian Vettel	Sebastian Vettel
McLaren	Jenson Button	Lewis Hamilton
Ferrari	Fernando Alonso	Felipe Massa
Mercedes	Michael Schumacher	Nico Rosberg
Lotus	Kimi Räikönen	Romain Grosjean
Force India	Paul di Resta	Nico Hulkenberg
Sauber	Kamui Kobajashi	Sergio Perez
Toro Rosso	Daniel Ricciardo	Jean-Eric Vergne
Williams	Pastor Maldonado	Bruno Senna
Caterham	Heikki Kovalainen	Jarno Trulli
HRT	Pedro de la Rosa	Narain Karthikeyan
Marussia	Timo Glock	Charles Pic

[Pro FX-Sniper]

Odg: F1 2012

AUSTRALIAN GRAND PRIX (MELBOURNE)	16-18 Mar
MALAYSIA GRAND PRIH (KUALA LUMPUR)	23-25 Mar
CHINESE GRAND PRIX (SHANGHAI)	13-15 Apr
BAHRAIN GRAND PRIX (SAKHIR)	20-22 Apr
SPANISH GRAND PRIX (CATALUNYA)	11-13 May
MONACO GRAND PRIX(MONTE CARLO)	24-27 May
CANADIAN GRAND PRIX (MONTREAL)	08-10 Jun
EUROPEAN GRAND PRIX (VALENCIA)	22-24 Jun
BRITISH GRAND PRIX (SILVERSTONE)	06-08 Jun
GERMAN GRAND PRIX (HOCKENHEIM)	20-22 Jul
HUNGARIAN GRAND PRIX (HUNGARORING)	27-29 Jul
BELGIAN GRAND PRIX (SPA-FRANCKORCHAMPS)	31Aug-02 Sep
ITALIAN GRAND PRIX (MONZA)	07-09 Sep
SINGAPORE GRAND PRIX (SINGAPORE)	21-23 Sep
JAPANESE GRAND PRIX (SUZUKA)	05-07 Okt
KOREAN GRAND PRIX (YEONGAM)	12-14 Okt
INDIAN GRAND PRIX (NEW DELHI)	26-28 Okt
ABU DHABI GRAND PRIX (YAS MARINA)	02-04 Nov
UNITED STATES GRAND PRIX (AUSTIN)	16-18 Nov
BRAZILIAN GRAND PRIX (SAO PAULO)	23-25 Nov

[jevrem]

Odg: F1 2012

Je li se nekome svidjaju izgledi bolida za 2012?

[Pro FX-Sniper]

Odg: F1 2012

Evo i nekih pojedinosti za vozace F1 koji ce voziti u 2012. godini:


Sebastian Fettel


U veoma konkurentnoj sezoni uspeva da postane najmlađi svetski šampion. Još pre dolaska u Formulu 1 se znalo da je veoma talentovan, a dolaskom u Formulu 1 u Toro Rosso svima je postalo jasno da je Vettel budući svetski šampion. Njegov šampionski stav i pobedničko držanje je pridobilo broje navijače širom sveta. U njegovim godinama, veliki Schumacher je tek trebao da ostvari prvu pobedu na trci. Istina je ta da je maladi Vettel voma brzo došao do vrha i postao veličina u svetu motorsporta.

Kada je napunio dvadeset godina Sebastian Vettel je već imao dvanaestogodišnju trkačku karijeru. Trkačku karijeru je počeo 1995. godine na lokalnoj karting stazi u rodnoj Nemačkoj. Nije prošlo mnogo, a Vettel je već osvojio nekoliko regionalnih šampionata. Nakon lokalnih šampionata prelazi na evropski nivo.
Pre nego što je osvojio titulu regionalnog juniorskog karting prvenstva, pobedio je na prestižnim godišnjim događajima u Monaku i Parizu. Kada je nemac počeo da stvara svoje ime, privukao je pažnju Red Bulla, koji ga je 1998. godine ubacio u svoj juniorski program.

Uz podršku Red Bulla, Vettel je nastavio sa dobrim rezultatima, i već 2000. godine bio je pozvan da se pridruži juniorskom timu austrijske kompanije pića /Red Bull/. Nakon dve sezone u kartingu, Vettel je sa samo 15 godina bio spreman da se takmiči sa jednosedima. Debitovao je u veoma konkurentnoj seriji Formula BMW, tada se suočio sa teškim izazovom, ali nije razočarao, pobedio je na pet trka, i kraj sezone završio na drugom mestu.

Druge sezone je dominirao sa osamnaest pobeda od 20 trka. On je te sezone toliko dominirao da je osvojio šampionat sa 124 boda predosti za drugoplasiranim. Brzo se zasitio tim šampionatom, želeo je veći izazov i naredne godine prelazi u Formulu 3 EuroSeriju. Uprkos prebacivanju u viši rang, njegove veze sa BMWom su bile jake i u septembru 2005. pozvan je da testira Formula 1, bolid za BMW-Williams tim.

Iako nije uspeo da osvoji titulu tokom dve sezone u Formuli 3, Vettel u avgustu 2006. dobija ponudu od BMW-Williamsa da zameni trećeg vozača Roberta Kubicu, koji je dobio vozačko mesto nakon odlaska Jacquesa Villeneuva.
Iako mnogi u Formuli 1 nisu čuli za njega, Vettel je odmah sve oduševio. Na prvom treningu za nemačko-švajcarski tim, Vettel se našao među vodećima. Po završetku sezone, BMW-Williams odlučuje da zadrži Vettela na mestu trećeg vozača i 2007. godine.On je kombinovao testiranja u BMW-Williamsu sa trkama u Svetskoj Renault Seriji, pre nego što je neočekivano pozvan da zameni povređenog Kubicu na VN SADa u Indianapolisu. Na trci osvaja osmo mesto i prvi bod, i tako postaje najmlađi vozač Formule 1 koji je osvojio bod u šampionatu.

Dva meseca kasnije bio je nagrađen sa trkačkim mestom u Toro Rosso timu, gde je zamenio Scotta Speeda od VN Mađarske pa nadalje. Postigao je četvrto mesto u Kini, najbolji timski rezultat ikad. U ekipi su odlučili da ga zadrže i sledeće 2008. godine. Uspeo je da pokaže da u sebi ima potencijal za osvajanje šampionske titule u budućnosti. 2008. godine na VN Italije ostvaruje prvu pobedu z Formuli 1. To je ujedno i bila prva pobeda za tim Toro Rosso. Njegovi rezultati su bili dovoljni da mu obezbede vozačko mesto u Red Bull timu 2009. godine.
Red Bull je 2009. bio jedini konkurent pobedničkom Brawn GP timu, Vettel je konačno mogao da se pokaže u najboljem izdanju. On je osvojio prvu pol-poziciju i prvu pobedu za austrijski tim na VN Kine, i uspeo da pobedi na još tri trke i osigura drugo mesto u plasmanu vozača na kraju sezone, sa zaostatkom od 11 bodova za šampionom, Jansonom Buttonom.

2010. nastavlja da vozi za Red Bull. Ferrari, McLaren i Red Bull su imali najbolje bolide i njihovi vozači su pobedili na svih 19 trka. Iako su se bivši svetski šampioni Alonso, Hamilton, Button, kao i Webber, smenjivali na liderskoj poziciji tokom sezone, Vettel je imao dosta problema i pehova. Vettel je 2010. godine ostvario 10. pol-pozicija i svima je bilo jasno da je Red Bull dominantan, dominacija bi bila i veća da je Red Bull bio pouzdan i da je Vettel svih 10 pol-pozicija iskoristio. Iako su imali interni sukob Webber i Vettel su nastavili da sarađuju i na predposlednjoj trci su Red Bullu osigurali prvi konstruktorski naslov. Vetel je tom trkom u Brazilu domonirao, što mu je omogućilo da se približi vodećem Alonsu i smanji zaostak. Iako su šanse za osvajanjem titule bile osrednje Vettel je dao sve od sebe i na kvalifikacijama u Abu Dabiju došao do pol-pozicije. Pol-pozicija i pobeda mu ništa nisu osiguravale, jer je zavisio od plasmana ostalih konkurenta, Alonsa i Webbera.
Nakon besprekorne trke, bez i jedne greške Vettel pobeđuje. Zahvaljujući lošoj poziciji Alonsa i Webbera, Vettel postaje svetski šampion. Nadamo se da je Vettel tokom 2010. sazreo dovoljno kako bi odbranio titulu 2011. godine.

Totalna dominacija od strane Sebastiana Vettela i Red Bulla 2011. godine. Ove sezone Nemac postaje najmlađi dvostruki šampion u istoriji Formule 1, a prošlogodišnju titulu je odbranio četri trke pre kraja. 2011. ostvaruje 11 pobeda i 15 pol pozicija, čime obara Mansellov rekord od 14 pol pozicija u sezoni, iz 1992. godine. U martu 2011. godine, produžuje trenutnu ugovor sa Red Bullom, do kraja 2014. godine.



Mark Webber


Mark Webber je u trkački svet ušao veoma kasno, sa 14 godina. Prvo se takmičio motorima, da bi nakon osvojenih nekoliko karting šampionata u rodnom Novom Južnom Velsu, mladi Australijanac odlučio da se posveti trkama na četri točka.

1994. godine prelazi u Australijsku Formulu Ford gde završava kao četrnaesti u plasmanu. Njegova prva pobeda došla je sledeće godine na nezaboravnoj pobedi na trci za podršku VN Australije. Onda je došao zapanjujući međunarodni debi sa pobedom 1995. godine na Formula Ford festivalu u Velikoj Britaniji.
Taj rezultat mu je pomogao da se 1996. godine takmiči u Britanskoj Formulu Ford. Bio je bolji od većine konkurencije, pobedio je na četri trke, i završio kao drugoplasirani u plasmanu. On se takođe vrati na Brands Hatch i 1996. godine gde je ponovio pobedu iz prethodne godine.1997. godine prelazi u Britansku Formulu 3 šampionat završava na četvrtom mestu sa timom svog zemljaka Alana Dockinga. Tome dodaje treće mesto na Marlboro Mastersu u Zandvoortu i četvrto mesto na Macau Grand Prix. Rezultati privlače pažnju Mercedes AMG tima, koji ga 1998. godine prijavljuje FIA GT šampionat. Pidružio se aktuelnom šampionu Bernd Schneideru, i sa pet pobeda zamalo osvojio šampionat.

Zadržan je od strane Mercedes AMG-a i 1999. godine, a te godine je bio i učesnik trke 24 sata Le Mana. Nakon što je dva puta ostao nepovređen u opasnim sudarima, primorava Mercedes da se povuče iz sezone. To ga je navelo da se vrati u jednosede. Eddie Jordan ga upoznaje sa kolegama i preduzetnikom Paulom Stoddartom iz Australije, koji sastavlja novi tim za Formulu 3000. Nakon inpresivnih testiranja Veber prelazi da vozi za Stoddartov tim 2000. godine.

Treći u prvenstvu sa pobedom i tri podijuma su bili rezultati da Webber nije zaboravio kako se vozi formula. Stoddart je sa šefom Arrowsa, Tom Walkinshawom pomogao Webberu da odradi prvi test u Formuli 1. Tada su Flavio Briatore i Benetton prihvatili Webbera kao testnog i rezernog vozača za 2001. godinu. Po dogovoru on je nastavio da se takmiči u Formuli 3000 za tim Super Nova. Završava na drugom mestu u plasmanu, ali što je još važnije osigurava mesto 2002. godine u Formuli 1 sa timom Minardi, čiji je novi vlasnik Stoddart.
Peto mesto pred svojom publikom na debitantskoj trci, je bilo više nego što su Webber ili Minardi mogli da očekuju. To nije bila samo slučajnost, u nastavku sezone je prevazilazio očekivanja, i izvlačio maksimum iz ne baš dobrog Minardijevog bolida.

Sledeće godine prelazi u Jaguar, gde se pokazao dosta dobar u kvalifikacijama. Automobil nije bio previše konkuretan, ali ga je Webber konstantno gurao u prvih deset, treća mesta na kvalifikacijama u Brazilu i Mađarskoj. On je takođe osvojio 17 od Jaguarovih 18 bodova te sezone. Mnogi su postavljali pitanje šta bi australijanac uradio da je imao konkurentan bolid. Međutim, spajanje sa Fordom 2004. godine, Webberu nije donelo ništa dobro, i bio je vidno frustriran. Te godine uspeva da osvoji samo 7 bodova i najavljuje da će 2005. godine voziti za Williams.

Teoretski potez se smatrao ispravnim, praktično Williams nakon dobre sezone nema da ponudi Webberu dobar bolid. Webberova kvalifikacijska forma je ostala jaka kao i uvek, ali 36 bodova i deseti u prvenstvu je daleko od njegovih očekivanja. Druga godina u britanskom timu nije bila ništa bolja, ostaće upamćena po Webberovom jedanaestom mestu u plasmanu sa samo sedam bodova.

Napušta Williams i prelazi u Red Bull 2007. godine. Sa moćnim Renaultovim motorima i dizajnom Adriana Neweya, Red Bullov RB03 je imao potencijala, ali je pouzdanost bila na lošem nivou. Redovno u prvih deset na kvalifikacijama, zbog problema sa pouzdanošću nije uspeo da pretvori u bodove. Najznačajnije je treće mesto na Nurburgringu. Tempo u trkama je bio problem u 2008. godini, kada mu je najbolji rezultat bilo četvrto mesto u Monaku. Njegova brzina po krugu je ostala nesporna, to potvrđuje i drugo startno mesto u Silverstoneu - to je bio prvi startni red za Red Bull.

Biciklistička nesreća i polomljena noga, tokom zime su mu poremetili priprme za 2009. godinu. Novi timski kolega Sebastian Vettel osvaja prvu pobedu za Red Bull, Weber polako dobija zamah i na VN Nemačke osvaja svoju prvu pobedu u Formuli 1 posle 130 startova. Pobeda je usledila i na zadnjoj trci u Brazilu. Iako nije bio u prilici da se takmiči za titulu, sezonu završava na respektabilnom četvrtom mestu.

Sezonu počinje loše, ali već od Malezije i drugog mesta se Webber probudio, ubrzo su došle dve uzastopne pobede u Španiji i Monaku, kao i treće mesto u Turskoj. Nakon toga su usledile pobede u Velikoj Britaniji i Mađarskoj, što ga dovodi na lidersku poziciju pred početak letnje pauze. Posle pauze na sedam preostalih trka nije ostvario ni jednu pobedu, a imao je tri druga mesta i jedno treće. Nakon greške u Južnoj Koreji, lidersku poziciju u plasmanu je predao Fernandu Alonsu. U Abu Dabi dolazi kao pretendent na titulu. Lošom vožnjom i preranim odlaskom u boks šampionsku titulu je predao timskom kolegi Sebastijanu Vettelu. 2011. godine nastavlja da vozi za Red Bull Racing.
Ove sezone ga redovno na kvalifikacijama i trkama pobeđuje timski kolega, Sebastian Vettel, a Australijanac i dobre pozicije na startu trke, ne uspeva da iskoristi na pravi način. Gledajući na prošlu sezonu, ova sezona je bila dosta mirnija po pitanju odnosa sa Vettelom, izgleda da se Webber pomirio sa brojem dva u timu ove sezone. Uprkos Red Buloovoj dominaciji, on uspeva da ubeleži samo jednu pobedu i to na poslednjoj trci sezone u Brazilu. Godinu završava na trećem mestu, iza Sebastiana Vettela i Jensona Buttona, obezbeđujući ugovor sa Red Bullom i za narednu sezonu.

[Pro FX-Sniper]

Odg: F1 2012

Jenson Button



Do prve pobede u Formuli 1 je došao 2006. godine na VN Mađarske u bolidu Honde. Vozaču koji je debitovao 2000. sa Williams timom, trebalo je šest godina do pobede. No, za njegove fanove je to bio dokaz za ono što su već znali, da Englez može pobeđivati, ali da mu je za to potreban pravi bolid.

Do prve pobede u Formuli 1 je došao 2006. godine na VN Mađarske u bolidu Honde. Vozaču koji je debitovao 2000. sa Williams timom, trebalo je šest godina do pobede. No, za njegove fanove je to bio dokaz za ono što su već znali, da Englez može pobeđivati, ali da mu je za to potreban pravi bolid.
Pre dolaska u Formulu 1, pobede su bile Buttonova navika. Sa osam godina je trijumfovao u svojoj prvoj karting trci, na kojoj je startovao sa začelja. Sa deset godina bio je britanski kadet šampion. Sa lakoćom je i naredne godine potvrdio titulu, pobedivši na svih 34 trke.Vrlo je brzo prevazišao domaći konkurenciju. Bilo je vreme za internacionalni karting. Button je postao najmlađi pobednik Evrposkog Super A šampionata, i najmlađi vice-šampion Formule A svetskog šampionata. Svoju karting karijeru je završio pobedom 1997. godine na Memorijalnom kupu Ayrton Senna na Suzuki, potom prelazi u jednosede.

1998. godine uprkos jakoj konkurenciji postaje šampion Britanske Formule Ford, u prvom pokušaju sa devet pobeda za tim Haywood Racing. Takođe je ostvario pobedu i na Formula Ford Festivalu, kao i drugo mesto u plasmanu Evropskog prvenstva. Te godine je od McLarena dobio prestižnu nagradu kao najbolji najmlađi vozač godine. Brzo je napredovao, osećao se kao velika riba u malom ribnjaku, vreme je bilo za sledei viši stepenik, 1999. vozi u britanskoj Formuli 3.
Sa tri pobede, sedam podijuma i trećim mestom u plasmanu u svojoj debitantskoj sezoni, sa razlogom je zaslužio nagradu Debitant godine. Njegovi uspesi su ubrzo bili nagrađeni sa testom u Formuli 1. Prvo sa McLarenom, zatim sa Prostom, a kao kruna svega vozačko mesto 2000. u Williamsu.Button je tako postao najmlađi vozač Formule 1 tada. Te sezone, na drugoj trci osvaja bod, na stazi Spa treće mesto i osmi u generalnom plasmanu vozača, pokazali su da Williams nije pogrešio.

Uprkos očiglednom talentu, Button je bio premešten 2001. godine u Beneton/sadašnji Renault/ na dve sezone. Vreme provedeno u Benetonu se pokazalo kao frustrirajuće. Loš automobil 2001. ga je sputavao da se pokaže u najboljem svetlu. 2002. godine borba sa timskim kolegom Jarnom Trullijem u kvalifikacijama, loša sreća na trkama samo su još više razočaravale Buttona. 2003. godine prelazi u Hondu, a u Benetonu ga zamenjuje dotadašnji test vozač Fernando Alonso.

Performanse koje je pokazao u Hondi su mu omogućile da ga Honda ima u vidu za nadolazeće teške sezone. 2004. godine Villeneuve napušta Hondu, zamenjuje ga Takuma Satu, Button postaje prvi vozač u timu. Dok je partnerstvo između BAR i Honde bilo pri kraju, Button je postigao deset podijuma i završio na fantastičnom trećem mestu u šampionatu. Tada je se postavljalo pitanje ko ima prava na budućnos mladog Engleza. Posle niza pregovora Williams se povukao i oslobodio Buttona ugovora, tako da on nastavlja da vozi za Hondu.

Mnogi su se pitali da li je Button doneo ispravnu odluku. Posle dobre 2004. godine gde je BAR-HONDA bila druga u plasmanu, naredne 2005. godine tim pada na šestu poziciju. Prva pobeda je došla tek 2006. godine na VN Mađarske. Honda je narednih sezona nizala neuspeh za neuspehom, da bi se na kraju 2008. godine povukla iz Formule 1.

Button je nekoliko meseci bio bez osiguranog mesta za 2009. No, Ross Brawn otkupljuje Hondin tim i zadržava vozačku postavu Button-Barichello i pojavljuje se na gridu 2009. pod imenom Brawn GP. Brawn GP se pokazao dosta konkurentan, sa Buttonom je pobedio na prvih šest od sedam trka. Sezona se dosta dobro razvijala za Button i on je na predposlednjoj trci u Brazilu osigurao svoj prvi naslov prvaka. Posle osvojenog naslova, pomalo iznenađujuće Button napušta Brawn GP, prelazi u McLaren, gde mu je timski kolega Lewis Hamilton.

Iako su svi mislili da će Buttona da "oduva" šampion iz 2008, Lewis Hamilton, to se ipak nije desilo, Button je na prve četri trke ostvario dve pobede. Slabiju formu pokazuje na kvalifikacijama, ali zahvaljujući strategiji i brzini uspeva da se održi u trci za naslov sve do predposlednje trke. Sezonu završava na petom mestu. 2011. nastavlja da vozi za McLaren.
Uspeva da izađe iz Hamiltonove senke i postaje prvi vozač McLarena, pokazujući novootkriveni sirovi tempo i agresivnost, a sve to uz pomoć velike sposobnosti prilagođavanja promenljivim uslovima na stazi. Ostvario je tri pobede i devet podijuma, a sezonu je završio kao vicešampion. Mnogi smatraju da je ovo bila njegova najbolja sezona u dosadašnjoj karijeri, čak bolja i od one u kojoj je osvojio titulu. Tokom sezone je uspeo da obezbedi višegodišnji ugovor sa McLarenom, tako da ćemo ga i u narednim sezonama gledati za volanom čuvenog britanskog tima.



Lewis Hamilton




Iako su Lewisu Hamiltonu trke prvobitno bile hobi, vrlo brzo počinje i profesionalno da se bavi trkama. Mladi Britanac nakon uspeha u rodnom Stevenage-u počinje da privlači pažnji nacionalnih takmičenja. Pobede su dolazile prirodno, i već sa deset godina posle nepune dve sezone osvaja Britanski Karting Šampionat za kadete, kao najmlađi šampion.

Opremljen pravim trkačkim stilom nasuprot njegovim godinama, Hamiltonova polica sa trofejima počinje da bude sve teža i teža od brojnih pehara iz karting šampionata. Prvi koji je uočio talenat kod malog Hamiltona je Ron Denis koji ga 1998. godine izima u McLarenov trkački program za mlade vozače. Denisovo poverenje u Hamiltonov talenat je bilo toliko da je ugovor potpisan na trinaest godina.
U ovoj fazi McLarenova finansijska podrška pokazala se kao blagoslov za Hamiltona. Odjednom je mogao da se takmiči na mnogo većem nivou. Mladi britanski vozač je osvojio mnoštvo evropskih Karting titula sa lakoćom. Sa 15 godina nagrađen je kao najmlađi sportista broj jedan, taj rekord i dalje on drži.
Hamiltonov talenad i rezultati koje je ostvarivao brzo su ga probili u druge takmičarske serije. Naime 2002. godine odlučio se za veoma konkurentnu britansku Formulu Renault. Strah da neće moći da se bori sa konkurencijom je savladana veoma brzo. Napadački nastrojen još iz dana kartinga uspeo je da se plasira na treće mesto u svojoj debitantskoj sezoni. Da bi već godinu dana kasnije krunisan, sa deset pobeda, devet najbržih vremena i jedanaest pol-pozicija.Njegov sledeći potez u Formula 3 Euroseriji nije baš bio upečatljiv, no debitantsku sezonu završava na petom mestu. Već naredne sezone sa dominantnim ACM timom osvaja titulu sa petnaest pobeda.

Pohod u GP2 seriji 2006. godine pokazao se podjednako uzbudljivim. Pokazao je spektakularne performanse i iznenadio posmatrače. Zasenio je svog mnogo iskusnijeg kolegu Alexandre Premata kao i Nelsona Piquet Jr. Osvaja titulu, ali možda i najvažnije impresionira ljude iz Formule 1.
Sa svojim trkačkim tempom i veštinama za volanom njegovi ,,čuvari,, iz McLarena mu nude trkačko mesto u Formuli 1 za njihov tim 2007. godine. Timski kolega 2007 .mu je bio dvostruki svetski šampion Fernando Alonso.To je bio neverovatan potez za tradicionalo konzervativan tim kakav je McLaren. Hamilton je svojim rezultatima uspeo da uveri tim da je on pravi čovek za njih. Hamilton je pobedio na četri trke, većim delom šampionata je bio na liderskoj poziciji. Rivalstvo između njega i Alonsa se sa staze prenelo i u privatni život. Loša sreća i ne iskustvo u poslednje dve trke su ga koštale naslova svetskog prvaka.

Bila je to propuštena prilika, koja je ispravljena već sledeće godine. Alonso se vraća u Renault. Nakon većeg dela sezone na čelu plasmana, na finalnoj trci Hamilton pobedivši Filipea Massu za samo jedan bod, postaje najmlađi šampion Formule 1.
Odbrana titule se pokazala kao dosta teži zadatak. Već na prvoj trci u Australiji bili su kažnjeni zbog laganja sudija. Bolid se na početku nije dobro pokazao. No tokom sezone bolid postaje sve bolji. Na VN Mađarske se penje na podijum, pobeda na VN Singapura i još tri podijuma bila su dovoljna da ga smeste na peto mesto u plasmanu. I u 2010. godini nastavlja da vozi za McLaren, stim što mu je sad timski kolega šampion iz 2009. Jenson Button.

Prvi deo sezone nije bio baš nešto za mladog Britanca. Međutim od Turske se stvari menjaju sa dve uzastopne pobede na VN Turske i VN Kanade, kao i uzastopnim drugim mestima u Evropi i Britaniji. Iako McLaren u drugom delu sezone nije mogao da parira Red Bullu, a jednim delom i Ferrariju, Hamilton ostaje u igri za naslov šampiona i na poslednjoj trci. Šanse za osvajanje naslova su bile veoma male, ali to nije sprečilo Hamiltona da da sve od sebe i trku u Abu Dabiju završi na drugom mestu. Krajnji skor je bio treće mesto u plasmanu vozača. Kao što se i očekivalo Hamilton nastavlja 2011. u McLarenu.
Ove godine ga po prvi put pobeđuje timski kolga u konačnom plasmanu vozača, nakon frustrirajuće sezone za mladog Britanca. McLaren je ima prilično dobar bolid, jedini koji je mogao na momente da se ravnopravno bori sa Red Bullom, ali Hamilton to nije umeo da iskoristi i ove godine je ostao u senci Jensona Buttona, koji je sezonu završio kao vicešampion. Mladi Britanac je ostvario tri pobede, a godina će ostati upamćena po brojnim kaznama, sudarima i čestim sukobima sa Felipeom Massom iz Ferrarija. Sa osvojenih 227 poena, sezonu završava na petom mestu.

[Pro FX-Sniper]

Odg: F1 2012

Fernando Alonso



U vreme kad je osvojio svoju drugu titulu sa Renaultom 2006. godine, Alonso je mogao da se pohvali dvo-decenijskom trkačkom karijerom, koja je počela kad je imao samo tri godine.

Dobio je karting, koji je njegov otac napravio za stariju sestru, doslovno Alonso se u trkama ponašao kao patka u vodi. Posle četri godine provedene u homemade kartinzima, lokalnim šampionatima, brzo su usledila i nacionalna takmičenja.
Talentovani Alonso nije znao za granice i 1992. godine osvojio je prvi od pet šampionata španskog kartinga. 1996. godine je usledila svetska kruna u kartingu. Nakon prethodnih uspeha, španski tinejdzer je odlučio da završi svoju karijeru karting vozača. Veliko iskušenje za njega je predstavljala Formula Nissan, Alonso se priključuje timu bivšeg F1 vozača Adriana Camposa. Sa tipičnim samopouzdanjem, Španac je osvojio titulu i dokazao da je sposoban da se prebaci na jednosede sa menjačem.

Problematično prebacivanje u Formulu 3000, 2000. godine, nije dalo baš sjajne rezultate, jedna pobeda, četvrto mesto u plasmanu, omogućili su mu test za Minardijev tim u Formuli 1. Minardi ga uzima za vozača 2001. godine. To će mu biti vatreno krštenje, Minardijevi finasijski problemi i slabi resursi su daleko od idealnog mesta za debitovanje u Formuli 1, najbolji plasman te sezone je 10 mesto na VN Nemačke. Na kraju sezone Alonso prelazi u Renault kao test vozač.

Ovaj potez se pokazao kao ispravan kako za Alonsa tako i za Renault. Njegova sirova brzina i velika posvećenost na stazi tokom testova, omogućile su mu da 2003. godine osigura vozačko mesto u Renaultu. Alonso je nadmašio očekivanja i sa lakoćom, u 22. godini, u Maleziji postao najmlađi osvajač pol-pozicije, a zatim i najmlađi pobednik u istoriji na VN Mađarske. To mu je bila i prva pobeda u karijeri. Međutim to je bio samo početak.

Renault nije imao tempo 2004., ali sledeće godine Alonso je izvlačio maksimum iz poboljšanog bolida francuskog tima. Osigurajući naslov prvaka dve trke pre kraja šampionata , Alonso postaje najmlađi šampion u istoriji Formule 1. Sledeće godine uspeva da odbrani šampionsku titulu, pobedivši sedmostrukog prvaka Michaela Schumachera, gde je pokazao da nova generacija može da ponudi alternativu nezaustavljivom Nemcu.

2007. godine prelazi u McLaren, gde dobija šansu da postane prvi čovek posle Juan Manuela Fangia koji je uspeo da osvoji uzastopni šampionat sa različitim timovima. Bolid McLarena se pokazao veoma brz tada počinje međusobno rivalstvo sa kolegom iz tima, Lewisom Hamiltonom, koji se sa staze prenosi i u privatno život. Njegov odnos sa McLarenom postaje zategnut, posebno posle špijunske afere i krađe podataka od Ferrarija u kojoj je i Alonso učestvovao. Šampionat gubi za samo jedan poen. To je bio veoma frustrirajuća sezona. Odlučuje da se vrati u Renault.
Renaultov bolid 2008. nije bio konkurentan, ali mu to nije smetalo da pokaže svoje kvalitete. Kako je godina odmicala igrao je ključnu ulogu u transformaciji R28 bolida.To mu je omogućilo da se vrati pobedama, prvo na prvoj noćnoj trci u Singapuru, a zatim i u Japanu. Kasnije je dokazano da je Alonso pobedio u Singapuru zahvaljujući nameštaljci.
Nažalost tempo iz 2008. nije nastavljen 2009. godine, R29 je imao loš tempo, i Alonso je morao da se zadovolji samo jednim podijumom na VN Singapura. Tri dana kasnije najgore čuvana tajna je potvrđena, Fernando Alonso prelazi u Ferrari 2010. gde će mu društvo praviti Felipe Massa.
Već na samom startu u Bahrainu pobeđuje i pokazuje zašto je Ferrari izabrao baš njega za vozača. Ferrari zatim ulazi u period slabe forme, sve do sredine sezone kada se ponovo vraćaju. Alonsovoj računici da moze postati svetski prvak ako konstantno bude na podijumu mnogi nisu verovali. Ferrari sve resurse ulaže u Španca i rezultai su počeli da se ređaju. Sa pobedama u Nemačkoj, Italiji, Singapuru, Južnoj Koreji i podijumima u Mađarskoj i Japanu, Alonso je postao lider na samo dve trke pre kraja šampionata. U Brazilu zauzima treće mesto i u Abu Dabi odlazi u nadi da ima sigurnu titulu. Na zadnjoj trci mu je bilo dovoljno četvrto mesto (sa obzirom da Webber bude iza njega) i postao bi trostruki šampion. Lošom strategijom Ferrarija na zadnjoj trci, Alonso se zaglavio iza Petrova u Renaultu i vise od pola trke bezuspešno pokušavao da ga obiđe. U 2011. godinu Ferrari i Alonso ulaze kao glavni pretendenti na obe titule.

Za Alonsa i Ferrari sezona nije počela onako kako su mnogi očekivali. Ferrarijev bolid nije mogao da se ravnopravno bori sa Red Bullom i McLarenom, tako da su ove sezone ubeležili samo jednu pobedu i deset podijuma. Španac je prosto samleo timskog kolegu, Felipea Massu, ove sezone. Na poslednjoj trci u Brazilu, je izgubio treće mesto u plasmanu vozača, a pobedio ga je Mark Webber u Red Bullu. Međutim, tokom sezone je obezbedio novi višegodišnji ugovor sa Scuderiom, čime se jasno pokazalo da Italijani polažu velike nade u njega.


Felipe Massa



Rođen u Sao Paulu 1981. godine, Massa je detinjstvo proveo u brazilskim karting trkama. 1998. godine se prebacuje u jednosede, vozi u Brazilskoj Formuli Ševrolet, naredne godine osvaja šampionat. 2000. godine prelazi u Evropu gde se takmiči u dve serije Italijanskoj Formula Renault, i Evropskoj Formuli Renault, osvaja prvenstva u obe serije.

2001. sa šest pobeda od osam startova osvaja prvenstvo u Formuli 3000. našao je vremena i za takmičenje u WTCC šampionatu gde je zaradio i svoj prvi test u Formuli 1 za Sauber timom, koji mu 2002. obezbeđuje vozačko mesto u Formuli 1.

Massa je u Formuli 1 debitovao na VN Australije, kvalifikovao se u prvih deset, dok je na trci učestvovao u velikom sudaru već u prvom krugu. Već na sledećoj trci osvaja prve bodove u karijeri završivši na šestom mestu u Maleziji. Tokom sezone povremeno osvaja poene, i polako stiče reputaciju među vozačima. Na predlog Petera Saubera on prelazi da testira za Ferrari, Što će se pokazati kao lukav dugoročni brazilčev plan.

Massa se vratio u Sauber 2004. godine gde potpisuje dvogodišnji ugovor, i postaje timski kolega Giancarlu Fisichelli. Sa 4. mestom u Belgiji, njegovim najboljim rezultatom, te godine osvaja 12 poena, što ga stavlja na 12. mesto u generalnom plasmanu, samo poziciju iza svog timskog kolege. 2005. godine društvo u Sauberu mu pravi bivši svetski prvak Jacques Villeneuve, koga je nekoliko puta pobeđivao. Najbolji rezulat 4. mesto na VN Kine.

Po isteku ugovora sa Sauberom , Massa prelazi u Ferrari gde zamenjuje zemljaka Rubensa Barrichella, koji prelazi u Hondu. To je mladom brazilcu omogućilo da bude timski kolega sedmostrukom šampionu Michaelu Schumacheru u njegovoj poslednjoj sezoni. Posle zadovoljavajućeg starta sezone, slede sve bolji i bolji rezultati u nastavku.
Njegovi prvi bodovi za Ferrari dolaze već na drugoj trci u Maleziji. Njegov prvi podijum u karijeri došao je na petoj trci sezone na VN Evrope, gde osvaja treće mesto. Zatim slede dva druga mesta na VN SAD i VN Nemačke, pa potom prva pobeda u karijeri na VN Turske, gde je ostvario i svoju prvu pol-poziciju u karijeri. Tokom sezone sledi još jedna pol-pozicija u Japanu i emotivna pobeda pred domaćom publikom u Brazilu u finalu sezone.

2007. godine Massa zadržava mesto u Ferrariju, Michaela Schumachera zamenjuje Finac, Kimmi Raikkonen. Sa Schumacherom je Massa očigledno bio broj dva, ali sa Raikkonenom je imao priliku da uspostavi novi poredak u timu. Međutim Finac obezbeđuje titulu Ferrariju te godine. Sledeće 2008. godine Massa pokazuje zrelost, po prvi put ima priliku da se bori za naslov prvaka. VN Brazila pobeda pred domaćom publikom, ali titula mu izmiče za 1 poen. Šampion je Lewis Hamilton iz McLarena, Ferrari se zadovoljava titulom konstruktora. No Massa postaje broj jedan u Ferrariju.

Promene pravila 2009. godine, isključuju Ferari iz trke za šampionat već u prvoj polovini sezone. Massa je te sezone imao tešku nesreću na kvalifikacijama za VN Mađarske, gde je zadobio fakturu lobanje. Posle nekoliko dana u medicinski izazvanoj komi, on ostatak sezone nastavlja van staze i u oporavku za narednu godinu. Vraća se u bolid 2010. godine gde dobija novog timskog kolegu, Fernanda Alonsa.
Na prvoj trci u Bahrejnu ostvaruje drgo mesto iza svog novog timskog kolege Alonsa. Na narednoj trci je bio bolji od Alonsa i završio na podijumu, međutim na svakoj sledećoj je Španac bio bolji. Da li zbog prošlogodišnje povrede ili nečega drugog, tokom 2010. nismo videli starog Massu. Na VN Nemačke je direktnom naredbom iz boksa morao da propusti Alonsa i tako mu preda prvo mesto. Sezonu završava na šestom mestu. Uprkos špekulacijama da 2011. neće voziti u Ferrariju, Brazilac ostaje sa italijanskim timom.

Lošija sezona nego prošle godine, ponovo je bio u senci daleko uspešnijeg Fernanda Alonsa. Postigao je manje od pola špančevih poena. Nije uspeo da ubeleži ni podijum, a kamo li pobedu u svojoj desetoj godinu u Formuli 1, tokom koje je napravio 100. start na trci sa Ferrarijem. Sve u svemu veoma loša godina za Brazilca. Ponovo su se pojavile spekulacije da neće voziti naredne sezone za italijanski tim, međutim, on je od strane tima potvrđen kao timski koleg Fernanda Alonsa 2012. godine. Ferrari je naznačio da će ta sezona biti odlučujuća za Massu i njegov angažman u timu.

[Pro FX-Sniper]

Odg: F1 2012

Michael Schumacher



Neko kaže da je apsolutno najbolji, neko da je jedan od najboljih u u istoriji Formule 1, a neki ga ne vole uopšte. Ono što je zajedničko za sve njih je ogromno poštovanje koje imaju prema njemu. Gledaju ga kao živu legendu Formule 1. U svojim ranim godinama u Formuli 1 vozio je rame uz rame sa najboljima i pobedjivao ih, dok današnje mlade nade i usijane glave žele da ga pobede na stazi i dokažu da su bolji od njega. Rekorde koje je postavio biće veoma teško, gotovo nemoguće prestići, a iako je već ušao u petu deceniju života i dalje ima žar za pobedom i osvajanjem titula. Tokom karijere imao je i uspona i padova, loših i dobrih trka, trka na koje ni sam nije ponosan, ali je mnogo više lepih i srećnih momenata koje su mu ostale u sećanju.
Michael Schumacher rodjen je 03.01.1969. godine u Hürth, North Rhine-Westphalia u Zapadnoj Nemačkoj. U svojoj četvrtoj godini, Michaelov otac je na njegov karting sa pedalama stavio mali motor. Kada je Schumacher udario u banderu u Karpenu, njegovi roditelji su ga odveli na pravu karting stazu, gde je postao najmladji član karting kluba. Sa šest godina, Schumacherov otac mu je napravio prvi karting, koji je sastavio od raznih delova sa otpada, i te godine Schumacher je postao šampion kluba. Kako bi pomogli sinu, Michaelov otac je počeo da popravlja kartinge, do je njegova majka počela da radi u kantini na toj stazi. Iako su njegovi roditelji radili prekovremeno kako bi priuštili sinu sve što mu je potrebno za karting, kada je mladi Michael zatražio novi motor (koji je koštao 800 DM) njegovi roditelji nisu mogli da mu to pruže, ali je Schumacher ipak dobio svoj motor zahvaljujući jednom lokalnom biznismenu.
Kako je u Nemačkoj tada bio zakon da vozač kartinga ne može dobiti licencu sa manje od 14 godina života, Schumacher je otišao u Luxemburg i dobio dozvolu sa 12 godina. 1983. godine dobio je i nemačku licencu, a od tada je mnogo puta osvajao i nemački i evropski šampionat u kartingu. 1985. godine pridružio se Adolfu Neubertu u Eurokartu, a već 1987. godine osvojio je i Neačko i Evropsko prevenstvo. 1988. godine napustio je školu i počeo da radi kao mehaničar. Iste godine napravio je svoj prvi veliki korak ka Formuli 1, kada je vozio u nemačkoj Formuli Ford i Formuli Konig. 1989. godine potpisao je za tim Villi Webera WTS, u Formuli 3, gde je osvojio titulu šampiona 1990. godine. Na kraju 1990. godine, Schumacher se pridružuje svojim rivalima iz Formule 3 Heinz-Harald Frentzenu i Karl Wendlingeru u Mercedesovom junior programu u World Sports-Prototype Championshipu. Ovo je bilo neobično za mladjeg vozača poput Schumachera, jer su njegovi vršnjaci svoj put do Formule 1 nastavili preko Formule 3000.
Medjutim, Veber je savetovao Schumachera da ako bude izložen medijima i i vozeći snažne automobile na dugim trkama mu može biti ogromna pomoć za nastavak karijere. Schumacher je pobedio na poslednjoj trci sezone na Autódromo Hermanos Rodríguez, u Sauber-Mercedesu C11, a sezonu je završio na petom mestu. Sa istim timom i u istom šampionatu nastavio je i naredne godine, i ponovo je pobedio na poslednjoj trci, ovoga puta na Autopolisu u Japanu sa Sauber-Mercedesom C291 i sezonu je završio na devetom mestu. 1991. godine, Schumacher se takodje takmičio i u Le Mans seriji, u timu sa Fritz Kreutzpointnerom i Karl Wendlingerom. Sezonu su završili na petom mestu u ukupnom poretku. Te godine je takodje odvezao i jednu trku u japanskoj Formuli 3000 i završio je na drugom mestu.
Schumacher je, tokom svoje karijere bio poznat po sposobnosti da vozi neverovatno brze krugove u trci, kao i da svoj bolid vozi do samih granica izdržljivosti. Svi stručnjaci se slažu d se nivo vozačke sposobnosti vozača odredjuje najviše u kišnim uslovima, kada je staza klizava. Jedan od njih je 2003. izneo svoje mišljenje o vozačkim sposobnostima Michaela Schumachera: "Kvalitet vozača se odredjuje u vlažnim uslovima, kada je potrebna precizna i pametna vožnja, ali i brzina... a Schumacher je u tom segmentu bio najbolji". U prilog ovoj izjavi idu i njegovi rezultati na trkama u kojima su vladali promenljivi ili kišni uslovi: do 2003. godine, Schumacher je od 30 kišnih trka pobedio u 17. Neke od njegovih najboljih trka bile su u takvim uslovima, pa je i dobio nekoliko nadimaka: Rain King (kišni kralj) i Rain Master (kišni majistor). Čak i u zemljama gde se nije govorio nemački jezik, imao je nadimak "the Red Baron", zbog njegovog Scrvenog Ferrarija, u sećanje na nemačkog pilota aviona iz Drugog Svetskog rata Manfreda von Richthofena. Nakon njegovog povlačenja iz Formule 1 2006. godine, Nemačka je zahvaljujući njemu dobila još mnogo dobrih vozača koji se danas takmiče, a jedan od njih je i majmladji šampion sveta Sebastian Vettel.Schumacher je svoj debi u Formuli 1 ostvario na VN Japana 1991. godine u timu Jordan-Ford, kao zamena za uhapšenog Bertrand Gachota, i imao je broj 32 na svom bolidu. Schumacher je bio pod ugovorom sa Mercedesom, ali je u tim Eddi Jordana došao pošto je Mercedes platio Englezu 150.000$. Tokom test vožnji, Schumacher je impresionirao Jordanovog dizajnera Gary Andersona i menadžera tima Trevora Fostera na Silverstonu. Schumacherov menadžer, Villi Weber je ubedio Eddia da Schumacher odlično poznaje zahtevnu i tečku stazu Spa Frangkoshamp, iako je Nemac na satzi bio samo kao gledalac. Tokom trkačkog vikenda, prvi vozač tima Andrea de Cessaris, hteo je da Schumacheru pokaže stazu, ali zbog klauzule u ugovoru bio sprečen u tome. Na kraju je Schumacher naučio stazu sam, na svom biciklu kružeći po stazi nekoliko krugova. Impresionirao je sve u garaži kada je u kvalifikacijama ostvario sedmo mesto, što je bilo izjednačenje najboljeg rezultata tima te sezone. Nemački mediji su odmah Schumachera proglasili za najvećeg talenta nemačkog motosporta još od Stefana Bellofa. Ali početna slava je bila kratkog roka, jer se Schumacher povukao iz trke u prvom krugu, zbog problema sa kvačilom.
Nakon debija, i uprkos što je imao važeći ugovor sa Mercdesom, da će voziti za tim Jordan do kraja sezone, Schumacher je za narednu trku potpisao sa Benetton-Fordom. Jordan je pokušao da Schumachera spreči da vozi za drugi tim tako što je podneo tužbu Britanskom sudu, ali je tužba odbačena jer Jordan nije imao potpisan ugovor sa Schumacherom. Schumacher je svoju prvu sezonu u Formuli 1 završio sa četiri osvojena boda iz šest trka, a najbolji plasman mu je bio peto mesto na VN Italije, u kojoj je završio ispred njegovog timskog kolege i trostrukog svetskog šampiona Nelsona Piqueta.Kako je 1992. godine Sauber trebao da udje u šampionat, a podržan od strane Mercedesa, Schumacher je trebao da vozi za tim Petera Saubera sve dok Mercedes ne odluči da osnuje svoj fabrički tim. Na kraju je Schumacher ipak ostao u Benettonu još jednu sezonu. Te godine trkama su dominirali Mansell i Patrese, sa svojim moćnim Williams-Renaultom, koji je imao poluautomatski menjač i aktivno vešanje, što im je omogućavalo da podešavaju visinu bolida. U kontraverznom bolidu Benetona B192, Schumacher se po prvi put popeo na pobedničko postolje u karijeri, kada je na VN Meksika trku završio na trećem mestu. Svoju prvu pobedu ostvario je na VN Belgije, po mokroj stazi Spa Frangkoshamp. Sezonu je završio na trećem mestu sa 53 boda, tri manje od drugoplasiranog Patresea. Naredne godine dominaciju su preuzeli Damon Hill i Alain Prost. Benetton je predstavio svoju verziju aktivnog vešanja i kontrole trakcije u ranoj fazi sezone, ali su ipak bili poslednji od "jakih" timova koji su predstavili te inovacije. Schumacher je pobedio na jednoj trci, VN Portugala, gde je pobedio ispred Prosta. Imao je još devet podijuma, ali nije završio 7 trka, pa je na kraju sezonu 1993. završio na četvrtom mestu sa 52 boda.
Sezona 1994. je počela najbolje moguće za Schumachera. Pobedio je na šest od prvih sedam trka dok je na sedmoj trci (VN Španije) zbog problema sa menjačem trku završio na drugom mestu, ali je sve to bilo u senci dogadjaja koji su se odigrali na VN San Marina, kada je u toku trkačkog vikenda poginulo dva vozača (Roland Ratzenberger i Ayrton Senna), gde je nekoliko timova uključujući i Schumacherov Benetton prekršilo tehnička pravila FIA-e. Na trci za VN San Marina, FIA je istraživala nelegalnosti bolida kod Ferrarija, McLarena i Benettona. Iako je FIA našla nekoliko dokaza koji su ukazivali da su timovi prekršili pravila kažnjeni su samo sa 100.000$ jer nije dokazano da su pravila prekršena u trci. McLarenov software je izgledao legalan, jer je samo kontrolisao automatski prenos brzina, dok je sa druge strane, Benettonov software bio krajnje ilegalan, jer je imao "lounch control", koji je omogućavao Schumacheru perfektan start u trci. Na VN Velike Britanije, Schumacher je dobio kaznu zbog preticanja u formacijskom krugu, ali kako je ignorisao da odsluži kaznu, pokazana mu je crna zastava, ali je i nju ignorisao jedno vreme, pre nego što se povukao iz trke. Kao kazna zbog ne poštovanja propisa i ignorisanje zastava, Schumacher je dobio zabranu vožnje na dve naredne trke. Tim je krivicu svalio na lošu komunikaciju izmedju sudija i pit-walla Benettona. Njegova pobeda na VN Belgije te godine je takodje poništena, jer je nakon trke utvrdjeno da je njegov bolid imao nedozvoljena sredstva koja su mu pomogla da ima više dowforca, i veću brzinu kroz krivine. Ovi incidennti pomogli su Damonu Hillu da se približi Schumacheru na samo jedan bod i jednu trku do kraja šampionata. u tridesetšestom krugu Schumacher je udario u Hilla i tako izbacio oba vozača iz trke. Sa Hillom, koji mu je bio jedina pretnja za titulu izvan trke, Schumacher je došao do svoje prve titule svetskog šampiona, ali i prvom titulom šampiona koja je otišla u Nemačku, jer je John Rindt vozio pod austrijskom zastavom.
1995. godine Schumacher je uspešno odbranio titulu šampiona, i tako postao najmladji dvostruki šampion u istoriji Formule 1. Ovoga puta, imao je Renaultove motore, iste kao i Williams. Osvojio je titulu sa 33 boda prednosti ispred Hilla, a sa timskim kolegom Johnny Herbertom doneo je Benettonu i prvu konstruktorsku titulu šampiona. Sezona je bila obeležena sa nekoliko sudara izmedju Hilla i Schumachera: u Velikoj Britaniji u 45-om krugu i na VN Italije u 23-em krugu i u oba navrata obojica su ispadali iz trke. Schumacher je pobedio na 9 od ukupno 17 trka, i završio je na podijumu 11 puta (samo jednom se kvalifikovao lošije od četvrte pozicije - na VN Belgije kada je startovao kao 16., ali je pobedio u trci). Nakon Schumacherovog odlaska iz Benettona, tim je ostvario još samo jednu pobedu, pre nego što je Benetton kupljen od strane Renaulta 2000. godine.
1996. godine Schumacher je prešao u Ferrari, za 50 miliona $ za dve godine, u tim koji nije osvojio titulu u poretku vozača još od Jody Schecketra 1979. godine i konstruktorsku titulu od 1983. godine kada su Arnoux i Tambay doneli Italijanskom timu naslov prvaka. Schumacher je napustio Benetton godinu dana pre isteka ugovora, a kasnije je izjavio da je zbog neslaganja sa timom i nelegalnosti napustio tim ranije nego što je trebao (iako se nikada nije pokajao zbog toga). Naredne godine Benettonovi glavni ljudi Rory Byrne i Ross Brawn odlučili su da se pridruže Schumacheru u Ferrariju, jer su tokom šampionskih sezona u Benettonu bili najzaslužniji za Schumacherove uspehe, a Schumacher je video priliku da oko sebe napraviti tim koji će ga pratiti u nastavku karijere. Ferrari je pre dolaska Schumachera, bio u poziciji da se bori za titulu šampiona 1982. i 1990. godine. Medjutim, tokom devedesetih godina njihov uspeh počeo je da dobija silaznu putanju, najviše zbog motora. Ferrarijev V12 motor nije više bio dominantan niti pouzdan kao V10 motori koji su bili lakši i pouzdaniji kod konkurencije. Alain Prost je posle sezone u Ferrariju izjavio da je upravljanje bolidom isto kao upravljanje traktorom, i da je ceo bolid "nesreća koja čeka da se dogodi". Takodje je i posada Ferrarija u većini slučajeva spominjana u smešnom smislu zbog loših odluka i loše odradjivanih pit-stopova. Iako je u sezoni 1995. Ferrari bio slabiji od Benettona i Williamsa, Schumacher je video potencijal u bolidu 412T koji će on voziti naredne sezone.
1996. godine Schumacher je sezonu završio na trećem mestu u poretku vozača, a Ferrari je bio vicešampionu poretku konstruktora, iza Benettona. Pobedio je na tri trke te sezone, što je bio jednak rezultat Ferrarija od 1991. do 1995. godine, ali je bolid i dalje patio od nepozdanosti pa je Schumacher odustao na šest trka.

[Pro FX-Sniper]

Odg: F1 2012

Prva pobeda Schumachera u Ferrariji došla je na VN Španije, gde se kvalifikovao kao trći. Medjutim trka je vožena po neverovatno jakoj kiši, a staza je bila prepuna vode. Schumacher je odvezao gotovo perfektnu trku (po mnogima jedna od njegovih najboljih trka u karijeri) gde je vozio gotovo nemoguća vremena krugova tokom čitave trke, i na kraju pobedio sa 45 sec ispred Jeana Alesia u Benettonu i 49 sec ispred Jacquesa Villneuva, dok je sve ostale vozače obišao za krug ili više. Na VN Francuske, Schumacher se kvalifikovao na pol poziciju, ali nije startovao trku zbog kvara na motoru. Na SpaFrangkoshampu Schumacer je otišao u boks u pravo vreme i izašao ispred Williamsovog vozača Villneua i pobedio u trci. Na sledećoj trci, Schumacher je na "domaćem" terenu, pred Tifozima došao do još jedne pobede. Njegove vozačke sposobnosti kao i sve pouzdaniji bolid Ferrarija dali su mu nadu da se može ravnopravno boriti sa Damonom Hillom i nadmoćnim Williams-Renaultom.Naredne godine, Schumacher je vodio borbu sa Villneuvom za titulu šampiona. Villneuve, vozeći superiorni Williams FW19 vodio je u prvom delu šampionata. Medjutim u srednjem delu sezone Schumacher je sa pet pobeda preuzeo vodjstvo u šampionatu, a na poslednju trku sezone Schumacher je otišao sa jednim bodom prednosti u odnosu na Kanadjanina. Na poslednjoj trci sezone u Jerezu, Schumacherov Ferrari je imao problem sa curenjem tečnosti iz rashladnog uredjaja, i nije se znalo da li će biti u mogućnosti da završi trku. Kako je Villneuve krenuo u preticanje, Schumacher je pokašo da izazove incident, ali mu to nije pošlo za rukom i odustao je iz trke. Villneuve je osvojio četiri boda u trci i tako postao šampio, a Schumacher je kažnjen za nesportsko ponašanje i diskvalifikovan je iz šampionata. Medjutim, ta odluka je povučena posle nekoliko dana i Schumacheru su vraćeni svi oduzeti bodovi i pobede.
1998. godine Schumacherov glavni rival za titulu bio je Finac Mika Hakkinen u McLarenu. Hakkinen je pobedio na prve dve trke i tako stekao prednost od 16 bodova. Ali kako se u drugom delu sezone Ferrari značajno popravio, Schumacher je pobedio na šest trka i još pet puta je završio na podijumu, što ga je izjednačilo sa Hakkinenom na prvom mestu, ali je zadnje dve trke Hakkinen pobedio i tako osvojio titulu šampiona. Te sezone bilo je i dve kontraverzne trke: na VN Velike Britanije, Schumacher je dobio kaznu stop&go. Medjutim kako pravilo nije bilo definisano u kom periodu vozač mora odraditi kaznu, Schumacher je kaznu odradio u poslednjem krugu tek pošto je prešao ciljnu ravninu, što mu je donelo pobedu. Druga trka je bila na Spa, kada je Schumacher vodio trku sa 40 sec prednosti u odnosu na drugoplasirano, po jakoj kiši obilazeći Davida Coultarda za čitav krug, Schumacher je udario u zadnji kraj Coultardovog McLarena i tako završio trku bez bodova. Nakon što su bolidi odneti u boks, Schumacher je otišao do McLarenove garaže i optužio Coultarda za pokušaj ubistva.
Naredne sezone, Schumacher je bio najzaslužniji u osvajanju konstruktorske titule Ferrarija (prve posle 1983. godine). Šanse za vozačku titulu je izgubio kada je na VN Velike Britanije izleteo u Stowe krivini i polomio nogu. U periodu od 98 dana koliko je trajao njegov oporavak, u timu ga je menjao Finac Mika Salo. Posle propuštenih 6 trka, Schumacher se vratio na novu stazu koja je te godine uvrštena u kaledar, VN Malezije, i odmah osvojio pol poziciju sa više od sekunde prednosti u odnosu na drugoplasiranog. Ali uprkos pol poziciji, Schumacher je odlučio da pomogne timskom kolegi Eddie Irvinu da osvoji titulu šampiona. Na poslednjoj trci sezone u Japanu, Hakkinen je osvojio svoju drugu šampionsku titulu, a Schumacher je kasnije rekao da je Hakkinen bio najteži protivnik protiv koga se trkao, kao i jedan od vozača koje je najviše cenio.

Schumacher je sezonu 2000. otvorio odlično, sa tri pobede na prve tri trke i pet pobeda u prvih osam trka. Na sredini sezone, Schumacherove šanse za titulu su se umanjile, jer je nakon tri uzastopna odustajanja omogućio Hakkinenu da se približi u poretku. Hakkinen je pobedio na dve trke, pre nego što je Schumacher slavio na VN Italije u Monzi. Nakon trke, na konferenciji za novinare, Schumacher je zaplakao kada je upitan da prokomentariše njegovu 41. pobedu u karijeri (što je bilo izjednačenje sa njegovim idolom Ayrtonom Sennom). VN Japana je ponovo bila mesto na kome se odlučila titula. Schumacher je startovao sa pol pozicije, ali je na samom startu izgubio vodjstvo od Hakkinena. Nakon njegovog drugog pit stopa, Schumacher je izašao ispred Finca, pobedio u trci i osvojio svoju treću šampionsku titulu.
2001. godine Schumacher je došao do svoje četvrte titule šampiona. Pobedio je na devet trka, a pored njega je još samo četiri vozača pobedjivalo te godine, ali nijedan nije imao realnih šansi za titulu. Titulu je osvojio na VN Madjarske, trinaestoj od ukupno sedamnaest trka koliko je imao kalendar F1, sa 123 boda, dok je drugoplasiranog Davida Coultarda ostavio za 58 bodova iza sebe na drugom mestu. Na VN Kanade, Schumacher je završio trku na drugom mestu iza svog mladjeg brata Ralfa, što je bila prva trka u istoriji Formule 1 u kojoj su dva rodjena brata završila na najvišim stepenicama pobedničkog postolja. Takodje te godine, Schumacher je na VN Belgije izjednačio rekord Alaina Prosta po broju pobeda (52).
2002. godine Schumacher je dominirao tokom sezone sa svojim F2002 bolidom, sa kojim je došao do četvrte titule šampiona. Ali te sezone, Schumacher je bio u centru pažnje (kao i ceo tim Ferrarija) nakon trke u Austriji. Naime, u poslednjem krugu vodeći u trci Rubens Barrichello je dobio naredbu sa pit-walla da propusti Schumachera, i omogući mu još jednu pobedu. Brazilac je to i uradio, ali, na pobedničkom postoljuSchumacher je iz poštovanja prepustio najviši stepenik na podijumu Brazilcu, i tako pokušao da skine jedan deo krivice sa sebe. Kasnije te godine, na VN Amerike, Schumacher je vodio u trci, ali je na startno-ciljnom pravcu usporio i sačekao Barrichella pokušavajući da prodju kroz cilj sa što manjom razlikom. Medjutim, Brazilac je išao prebrzo pa je njemu pripala pobeda. Na kraju sezone, Schumacher je izjednačio rekord po broju osvojenih titula koji je bio u vlasništvu Argentinca Huana Manuela Fangia gotovo 50 godina. Ferrari je pobedio na 15 od 17 trka te sezone, a Schumacher je titulu osvojio sa još šest trka do kraja sezone, na VN Francuske. Te sezone, Schumacher je oborio rekord koji je drzao zajedno sa Mansellom od devet pobeda u sezoni, tako sto je pobedio na jedanaest trka, a svaku trku je završavao na pobedničkom postolju. Sezonu je završio sa 144 boda, a drugoplasirani Barrichello je završio na drugom mestu sa rekordnih 67 bodova zaostatka. Ferrarijev par je na 9 od 17 trka završavao na prvom i drugom mestu.
Kako je izjednačio Fangiov rekord od pet titula, Schumacher je u narednu sezonu ušao sa još većim samopouzdanjem, ali i ne tako dominantnim bolidom kakav je imao 2002. godine. Najveća pretnja dolazila je iz Williams BMW-a i McLaren Mercedesa. U prvoj trci, Schumacher je izleteo sa staze, a u naredne dve trke je bio umešan u incidente. Schumacher je zaostajao za Raikkonenom 16 bodova, ali je pobedom na VN San Marina i još dve trke, došao Fincu na samo dva boda. Uprkos Schumacherovoj pobedi u Kanadi i Barrichellovoj pobedi u Britaniji, u srednjem delu sezone, Williams BMW je bio dominantan bolid, jer su njegovi vozači Ralf Schumacher i Juan Pablo Montoya pobedili na po dve trke. Nakon trke u Madjarskoj, Schumacher je vodio u generalnom plasmanu ispred Montoye i Ralfa za jedan odnosno dva boda. Za narednu trku, FIA je najavila promene za pneumatike, što je nateralo Michelin (koji je izmedju ostalog bio dobavljač pneumatika Williamsu i McLaren Mercedesu), da za veoma kratko vreme redizajnira svoe pneumatike pre VN Italije. Schumacher koji je vozio na Bridgestone pneumaticima je pobedio u naredne dve trke, a nakon kazne koju je Montoya dobio kaznu na VN Amerike, u trci za šampionsku titulu ostali su samo Schumacher i Raikkonen. Na poslednjoj trci sezone u Japanu, Schumacheru je bio potreban samo jedan bod kako bi osigurano novu titulu šampiona, dok je Raikkonenu bila potrebana pobeda. Schumacher je trku završio na osmom mestu, osvojivši jedan bod došao je do nove, šeste titule šampiona u karijeri, sa samo dva boda ispred Raikkonena.
2004. godine Schuamcher je u prvih 13 trka ostvario 12 pobeda, a jedino nije završio trku u Monte Carlu kada je zbog udesa sa Montoyom morao da odustane. Posle dvanaeste pobede, rekordna sedma titula svetskog šampiona nije više dovodjena u pitanje. Sezonu je završio sa 148 bodova, 34 boda više od drugolasiranog Rubensa Barrichella, i postavio je novi rekord po broju pobeda u sezoni. Od 18 trka Schumacher je pobedio na 13, i tako oborio sopstveni rekord postavljen dve godine ranije.Za 2005. godinu stiglo je i novo pravilo za pneumatike, koji su sada morali da izdrže celu trku, što je donelo prednost timovima koji su koristili Michelinove gume u odnosu na Ferrari koji je koristio Bridgestone. Promene su najvećim delom donete zbog ogromne dominacije Ferrarija, kako bi se sport učinio zanimljivijim. Verovatno najzanimljiviji trenutak sezone je bila trka za VN San Marina, kada je Schumacher startovao sa trinaestog mesta, i borio se sa Špancem Fernandom Alonsom do poslednjeg metra za pobedu, ali je na kraju završio 0.2 sec iza španca. Na sredini sezone Schumacher je dao zabrinjavajuću i u mnogome rastužujuću vest za sve navijače "propetog konjića": "Mislim da se ove sezone nemogu ubrojati u vozače koji imaju šansu za osvajanje titule. To vam je kao da pokušavate da se borite sa lošim oružijem... Ako je vaše oružije slabo, nemate nikave šanse u borbi". Na VN Amerike, svi timovi koji su koristili Michelin gume nisu smeli da startuju trku, jer su se njihovi pneumatici pokazali kao nepouzdanim, pa je samo 6 bolida koji su koristili Bridgestone gume započeli trku. Schumacher nije uspeo da završi na 6 od 19 trka te sezone, pa je u generalnom plasmanu završio na trećem mestu sa 62 boda (svetski prvak Alonso je osvojio titulu sa 133 osvojena boda).

Naredna godina je bila Schumacherova poslenja sezone sa Ferrarijem. Nakon tri trke Schumacher je imao samo 11 bodova i već je zaostajao za Alonsom 17 bodova. Uspeo je da pobedi na naredne dve trke. Njegova pol pozicija na VN San Marina je bila njegova 66., i uspeo je da sruši rekord koji je postavio Senna 12 godina ranije. Schumacherova naredna pol pozicija je poništena jer je posle svog brzog kruga Schumacher stao u pretposlednjoj krivini i tako zablokirao prolaz Alonsu koji je bio u brzom krugu. Na VN Kanade, Schumacher je već zaostajao 25 bodova za Alonsom, ali je pobedio na naredne tri trke i tako smanjio zaostatak na 11 bodova. Njegova pobeda na Hockenheimu je bila poslednja pobeda Nemca na domaćem terenu (narednu je postigao Sebastijan Vettel 2009.). Nakon pobede na VN Italije (gde je Alonsu pukao motor), i na VN Kine (gde je Alonso imao problema sa gumom), Schumacher je vodio u šampionatu po prvi put u sezoni. Iako je imao isti broj bodova kao i Alonso, Schumacher je bio na prvom mestu zahvaljujući većem broju pobeda. Na VN Japana Schumacher je vodio trku sa 16 krugova do kraja, ali je onda po prvi put posle VN Francuske 2000. godine.
Ferrarijev motor otkazao i Schumacher je bio izvan trke. Alonso je pobedio u trci što mu je dalo prednost od 10 bodova sa jednom preostalom trkom do kraja šampionata. Schumacher je mogao da osvoji titulu samo u slučaju da pobedi u Brazilu, a da Alonso ne osvoji nijedan bod. Pre trke u Brazilu, Schumacher je predao titulu Alonsu. Tokom kvalifikacija, Schumacher je imao najbolja vremena u prva dva sektora, ali je problem sa gorivom sprečio Nemca da odveze i jedan krug u poslednjoj kvalifikacionoj sesiji, pa je trku započeo sa destog mesta. U ranoj fazi trke Schumacher je došao do šestog mesta, ali je prilikom preticanja Jarna Trulija, probušio gumu na na prednje krilo Alonsovog timskog kolege. Kada je izašao iz boksa Schumacher je imao zaostatak od 70 sec za vodećim u trci Felipe Massom. Schumacher je preteko i Fizikelu i Raikkonena i osigurao četvrto mesto. Njegova vožnja na VN Brazila te godine je ocenjena kao hrabra i herojska, neverovatna vožnja koja je zatvorila njegovu karijeru.Na VN Italije 2006. godine tim iz Maranella je objavio da se Schumacher povlači iz Formule 1. Schumacher je potvrdio tu izjavu tima. Posle nekoliko dana Schumacher je dao interviju novinarima u kojem je izjavio da će se njegov posao sa Ferrarijem nastaviti, ali u ulozi supervizora. Schumacher je trebao dobiti ulogu pomoćnika, pored svog nekadašnjeg šefa Jeana Todta, što bi mu omogućilo da bude uključen u odabir vozača, medjutim ipak je na kraju ostao kao savetnik u timu. Nakon Schumacherovog povlačenja, David Colutard i Niki Lauda proglasili su Schumachera za najkompletnijeg vozača Formule 1 svih vremena.

2007. godine Schumacher je radio u Ferrariju kao savetnik, i jednim delom kao Todtov specijalni asistent. Schumacher je prisustvovao na dosta trka te sezone u boksu Ferrarija, a prvi put je seo u bolid F2007, 24 oktobra na Ferrarijevoj stazi u Fioranu. Odvezao je svega nekoliko krugova bez zabeleženog vremena, a Ferrarijev potparol je izjavio da je tavožnja bila egzibiciona, zbog direktora Fiata koji su taj dan održavali sastanak u Maranellu. 13. novembra 2007. godine Schumacher je posle godinu dana ponovo seo u bolid Ferrarija. Ovoga puta bilo je zvanično testiranje, gde je pomogao timu u testiranju elektronike i guma na Jerezu za predstojeću sezonu. Ros Brawn je kasnije izjavio da je Schumacher spreman da pomogne timu kad god to zatreba i da je više nego srećan što može da pomogne timu u razvijanju bolida, ali je isto tako izjavio da iako voli da vozi, ne bih voleo da to bude previše često.
Schumacher je 2008. godine učestvovao u IDM seriji moto trka, ali je najavio da to neće biti njegova druga trkačka karijera, već da vozi iz ljubavi prema dva točka. Schumacher je bio prisutan na VN Madjarske 2009. godine, kada je Felipe Massa zadobio tešku povredu glave na kvalifikacijama od otpalog dela sa bolida Rubensa Barrichella. Kako je postalo jasno da Massa neće biti u mogućnosti da vozi u nastavku sezone, Schumacher je pristao da zameni povredjenog Brazilca, i 29. jula 2009. godine Ferrari je dao zvaničnu izjavu o tome da će Schumacher menjati povredjeno Massu na trci u Valensiji, ali i na svakoj drugoj trci dok se Massa ne oporavi. Schumacher je počeo da se priprema na bolidu iz 2007. godine, jer zbog pravila nije mogao da testira bolid iz 2009. godine. Ferrari je tražio specijalnu dozvolu za Schumachera, kako bi mogao da testira na bolidu za 2009. godinu, ali su Williams Red Bull i Toro Rosso bili protiv toga. Schumacher je bio primoran da otkaže vožnju u Ferrariju zbog povrede vrata koju je doživeo na trkama motora ranije te godine. Umesto Schumachera, povredjenog Massu su zamenili test vozač Luca Badoer, a kasnije i Giancarlo Fisichella.23. decembra 2009. godine objavljena je vest da će se Schumacher vratiti u Formulu 1 u tim Mercedesa sa sunarodnikom Nikom Rozbergom. 16. novembra te godine, Mercedes je kupio Brawn GP, što je bilo prvo takmičenje tima još od davne 1955. godine. Schumacher je svoje pripreme za novu sezonu započeo još kada j trebao da zameni povredjenog Massu u Ferrariju, ali pošto se nije vratio u Ferrari, Schumacher je odlučio da karijeru nastavi u timu koji ga je i uveo u svet Formule 1 - Mercedesom, ali i priliku da ponovo radi sa šefom tima Rossom Brownom. Nakon medicinskih testova i intenzivnog treninga, Schumacher je dobio zeleno svetlo od doktora da može da se vrati trkanju.Kako je tim Brawn GP prodat Mercedesu, a Jenson Button prešao u McLaren, zamena Barrichella i Rosberga značila je da će vozačka postava biti potpuno Nemačka. Schumacher je sa Mercedesom potpisao trogodišnji ugovor vredan oko 32 miliona dolara. Povratak Schumachera na stazu uporedjen je sa povratkom Nikija Laude 1982. godine u 33. godini, i Mansellovom povratku u 41. godini života, 1992. godine. Medjutim njegov povratak na stazu nije bio onakav kakav je sedmostruki šampion zamišljao. U sezoni 2010. Schumacher nije ostvario nijednu pol poziciju, nijednu pobedu i nijednom nije trku završavao na pobedničkom postolju, što je njegova najlošija sezona još od debitantske sezone 1991. Bolid Mercedesa nije bio konkurentan tokom čitave sezone, Schumacher je imao problema na gotovo svakoj trci, a najbolji plasman u trci mu je bio četvrto mesto na VN Španije, Turske i Koreje. Iako je zbog loših rezultata na polovini sezone bio na udaru medija da će 2010. biti njegova poslednja sezona u Formuli 1, tim Mercedesa je najavio da neće menjati vozačku postavu za narednu sezonu, što je automatski značilo da Schumacher ostaje makar do kraja 2011. godine.

Veliko poboljšanje u performansama nemačkog veterana se osetilo 2011. godine, Rosberg mu više nije mnogo bežao u poenima i do poslednje trke su vodili borbu za poziciju u plasmanu. Ipak zahvaljujući manjem broju odustanja, Rosberg se našao ispred Svhumachera i ove sezone. Mercedes je kao i prošle sezone bio van tempa vodeća tri tima, pa je i Schumacherovo četvrto mesto u Kanadi najbolji palsman nemačkog tima ove sezone. Ponovo su se vodile priče da sedmostruki prvak neće voziti naredne sezone, ali Schumacher je odlučan da svoj ugovor ispoštuje do kraja, a pominje se i produženje ugovora do kraja 2013. godine.

U svojoj karijeri (neračunajući sezonu 2010.) Schumacher je osvojio sve što se osvojiti može. Oborio je i postavio na desetine rekorda, od kojih će nekoliko stajati decenijama. 7 šampionskih titula, i 5 osvojenih za redom, Schumachera su postavili na prvo mesto večite liste šampiona u istoriji Formule 1. Od 249 trka koliko je odvozio, ostvario je 91 pobedu, 43 druga mesta i 18 trećih, dok je 141 trku vodio. 68 puta je krenuo sa najbolje startne pozicije, a izvezao je 76 najbržih krugova i zabeležio 1369 bodova.
Schumacher ima važeći ugovor sa Mercedesom još jednu godinu, a kako je sam izjavio planira da tu godinu provede boreći se za pobede i dobre rezultate, i bez namere da se povuče. Mnogi njegovi navijači želeli su da ga ponovo vide u timu iz Maranella, ali iako se nije vratio u Ferrari, velika većina navijača ga i dalje podržava u tome što radi. Za njih Michael Schumacher je bio i ostao najbolji od najboljih i apsolutni šampion Formule 1.

[Pro FX-Sniper]

Odg: F1 2012

Nico Rosberg


Već od prvih dana Nico Rosberg je bio odlučan u nameri da krene stopama svog oca, svetskog šampiona iz 1982., Keke-a. Dosta godina je žonglirao između kartinga i tenisa, da bi se na kraju odlučio za karting, odnosno trkačku karijeru.

Regionalna, francuska i međunarodna prvenstva mladi Nemac je osvojio veoma brzo i posle pet godina provedenih u vrhu karting serija, Rosberg prelazi u jednosede. U svojoj debitantskoj sezoni sa 17 godina je mleo svoje protivnike u Formuli BMW, nakon devet pobeda od dvadeset startova osvaja šampionat.
Kao nagradu za svoj trijumf, Rosberg dobija priliku da testira bolid BMW-Williams 2002. godine, što je ustvari najmlađa osoba koja je ikada vozila bolid Formule 1. Njegov nastup u Barceloni mu je omogućio još dva testa, prvi u Jerezu decembra 2003., a drugi u januaru 2004. na stazi u Barceloni.

2003. godine prelazi u Formula 3 Euroseriju, gde vozi za tim svog oca. Iako se za dve sezone pokazao dovoljno uspešnim sa nekoliko pobeda, šampionska titula je izgledala nedostižno. Ipak, Rosberg je spreman za korak napred i 2005. godine prelazi u novo formiranu GP2 seriju gde vozi za ART tim. Dvadesetogodišnji nemački vozač je pobedio na pet trka i osvojio šampionat.

Nakon uspeh u GP2 seriji Rosbergu je ponuđeno vozačko mesto u Formuli 1 2006. godine u timu Williams. Svoju debitantsku trku u Bahrainu završio je na sedmom mestu i zabeležio najbrži krug trke.
Kako je sezona napredovala Rosbergova brzina nije uspela da savlada greške FW28 bolida, ili je zaista neiskustvo bilo u pitanju. Dosta grešaka je bilo te sezone.

Dobra stvar u greškama je ta što se iz njih uči. Rosberg se 2007. pokazao dosta bolje u odnosu na prethodnu godinu. Većinu poena za tim je on osvojio, na zadnjoj trci te sezone u Brazilu osvaja najbolje mesto u karijeri, četvrtu poziciju. Uprkos nekonkuretnom FW30 bolidu 2008. uspeva da dođe po trećeg mesta u Austrliji, i drugog u Singapuru.
Podijumi u 2009. godini su mu tužno izmicali, postigao je svega 34,5 poena za Williams. Uveren u to da je mogao da uradi više da je imao pravi bolid, u oktobru 2009. godine najavljuje da je 2009. godina njegova poslednja sezona u Williams timu. Dva meseca kasnije je potpisao za Mercedes GP.

Uprkos lošem Mercedes MGP W01 bolidu, Rosberg uspeva da ostvari tri podijuma u Maleziji, Kini i Velikoj Britaniji. Tokom sezone više puta je bio bolji od svog timskog kolege, sedmostrukog šampiona, Michaela Schumachera. Krajnji rezultat je skoro duplo više poena od Schumachera i sedmo mesto u plasmanu vozača. Nastavlja i 2011. da vozi za Mercedes GP tim.
2011. godine potvrđuje reputaciju jednog od najkompletnijih vozača u Formuli 1, pobedivši ponovo Schumachera u plasmanu vozača. Međutim, vrhunski rezultati su izostali zbog veoma lošeg Mercedes MGP W02 bolida. Tokom sezone potpisuje višegodišnji ugovor sa Mercedes GP timom, tako da ćemo ga još dugo gledati za volanom "Srebrne Strele".

[Pro FX-Sniper]

Odg: F1 2012

Kimi Raikkonen



Kimi-Matias Raikkonen je rođen u Finskoj 17. oktobra 1979. godine. Njegov nadimak "Iceman" najbolje karatkeriše ledeni i spokojan karakter velikog vozača.

Raikkonen je pokazao talenat za motorsport od malih nogu, a u kartingu je debitovao sa deset godina. Napredovao je kroz niže serije formula, Formula Ford, Formula Super i Formula Renault. 2000. godine je pobedio na sedam od dest trka britanske Formule Renault i osvojio je prvenstvo.
Njegova forma je bila dovoljna za test vožnju sa Sauberom u septembru 2001. godine, sa samo 23 trke u karijeri. On se pridružio elitnoj grupi vozača 2001. godine, a svoje prve poene je osvojio na debitanskoj trci u Melburnu, završivši na šestom mestu. Raikkonen je u svojoj prvoj sezoni osvojio devet poena, obezbeđujući mesto u McLarenu sledeće godine, zauzimajući mesto njegovog zemljaka i svetskog šampiona, Mike Hakkinena. Uprkos tehničkim problemima 2002. godine, sezonu završava na šestom mestu, sa ostvarenim prvim podijumom u karijeri na VN Australije.
Raikkonenova prva pobeda je usledila 2003. godine na VN Malezije, gde je pobedio Rubensa Barrichella sa ipresivnih 39 sekundi, nakon što je trku startovao sa sedmog mesta. Te sezone je ostvario deset podijuma i postao vicešampion, samo dva poena iza Michaela Schumachera, koji je osvojio svoj šesti naslov.
Nakon razočaravajuće 2004. godine, u kojoj je osvojio samo 45 poena, Raikkonen je 2005. pobedio na sedam trka, osvojivši 112 poena, i izjednačavajući Prostov rekord iz 1984. godine, sa najviše pobeda u sezoni bez osvajanja šampionske titule.

Posle pet sezona sa McLarenom, Raikkonen se pridružio Ferrariju 2007. godine, zamenjujući sedmostrukog prvaka Michaela Schumachera. Nije bio nerevozan što je zamenio velikog Schumachera i u svojoj prvoj sezoni sa Ferrarijem je osvojio šampionsku titulu, pobedivši Lewisa Hamiltona za samo jedan poen, na poslednjoj trci. Međutim, zbog istrage oko problema sa gorivom, morao je da sačeka mesec dana, kako bi zvanično bio proglašen šampionom.
Nije uspeo da odbrani titulu 2008. godine, kada sezonu završava na trećem mestu, iza Hamiltona i timskog kolege, Felipea Masse. Nova pravila koja su stupila na snagu 2009. godine su mnogo koštala Ferrari. Tim je imao veoma loš početak godine, a Finac je uspeo samo jednom da trijumfuje, na VN Belgije. Sezonu završava na šestom mestu u plasmanu vozača.

U septembru 2009. godine, Ferrari je potvrdio da je postignut dogovor sa Fernandom Alonsom, što je značilo da Italijani raskidaju Raikkonenov ugovor godinu dana pre isteka. Finac se početkom 2010. godine prebacije u WRC šampionat, vozeći za Citroen Junior tim. Njegova ljubav prema reliju nije dala rezultata i on se nakon dve godine pauze vraća u Formulu 1, ovoga puta sa Lotus Renault timom, potpisujući dvogodišnji ugovor.



Romain Grosjean



Iako je rođen i živi u švajcarskom gradu Ženevi, Romain Grosjean se takmiči pod Francuskom zastavom. Motorsportom je počeo da se bavi relativno kasno, 2000. godine sa 14. godina. Od junior šampionata Formule ICA-e, njegova karijera je krenula ka Formuli 1.
2003. se takmiči u švajcarskoj Formuli Renault 1600, gde pobeđuje na svih deset trka i sa lakoćom postaje šampion. Nakon tog uspeha 2004. godine prelazi u francusku Formulu Renault, gde sezonu završava na sedmom mestu, koje ga imenuje drugim najboljim debitantom.
On je to kombinovao sa vožnjom u Euro Seriji, gde je odvozio devet trka i završio na 14. mestu. 2005. godine nastavlja sa evropskom turnejom gde beleži dva podijuma, a u generalnom plasmanu završava na 12. mestu. Njegov drugi pokušaj u francuskoj Formuli Renault te godine, se pokazao daleko uspešniji, sa deset pobeda, 13 podijuma, 10 pol pozicija i 211 bodova, osigurava titulu.
Sa dve šampionske titule u jednosedima, Grosjean se preselio u Formulu 3 2006. godine. Iako je u dva navrata bio na trećem mestu, zbog ostalih rezultata koji su bili manje uspešni, on je prvenstvo završio na 13. poziciji.
Kao i 2005. godine, Grosjean je dobio priliku da se takmiči u dva šampionata, vozeći dve trke i u britanskoj Formuli 3. Nije imao konkurenciju, ostvaruje dve pol pozicije i dve pobede. Takođe nastupa na prestižnom Mastersu i Macau gde povećava svoju reputaciju, jer je oba događaja završava na petom mestu.
Uspeo je da osigura mesto u Renaultovom razvojnom centru za mlade vozače, koji mu je obezbedio preko potrebna finansijska sredstva za nastavak motorsport karijere. Umesto da pređe u neku drugu seriju, Grosjean odlučuje da ostane 2007. godine u evropskoj Formuli 3.
Trkajući se sa ASM timom, uspeva da ubeleži 4 pol pozicije, 6 podijuma i 6 pobeda, što mu je osiguralo titulu, 11 poena ispred drugoplasiranog Sebastiana Buemija.
On je uradio sve što je potrebno da se 2008. godine nađe u GP2 seriji. U osnivačkoj GP2 Asia seriji takmiči se sa ART timom, ostvaruje 4 pobede iz 10 trka i odnosi šampionsku titulu, ponovo ispred Buemija. Takođe je ostvario dve pobede u glavnoj GP2 seriji i sezonu završava na 4. mestu iza Giorgia Pantana, Bruna Senne i Lucasa di Grassija.
2008. godine je postao test vozač Renaulta, nakon što je Nelson Piquet Jr promovisan u redovnog vozača. Prvi put se našao u F1 bolidu u junu, testirajući R28 u Barseloni. Imao je još dva nastupa kao test vozač za francuski tim, nakon što je imenovan za trećeg vozača 2009. godine.
Nadajući se da će izbalansirati svoje dužnosti u Formuli 1, potpisuje za Brawa Addax tim u GP2 šampionatu. Iako je uzeo dve pobede te sezone, bio je uključen u nekoliko sudara, od kojih je najznačajniji onaj u Monaku.
2009. godine Piquet dobija otkaz zbog loših rezultata, a na njegovo mesto dolazi Grosjean, koji se takmiči na presotalih sedam trka pored dvostrukog šampiona, Fernanda Alonsa.
Međutim, nije uspeo da pokaže zapažene rezultate, njegov najbolji rezultat biva 13. mesto. Ne uspeva da zadrži trkačko sedište za 2010. godinu. To je bio veliki udrac za Francuza, koji je odlučio da se oproba u drugim trkačkim serijama, daleko od Formule 1.
Tokom 2010. godine je učestvovao u Auto GP šampionatu, sa četri pobede, sedam podijuma i tri pol pozicije osvaja šampionat, a takođe je ostvario i dve pobede u FIA GT seriji i dva podijuma u GP2 šampionatu. Takmičio se i na 24 sata Le Mansa i SPA.
Sa 25 punih godina vratio se u GP2 seriju 2011. godine, osvojivši i azijsko i glavno prvenstvo, nakon šest pobeda. On se tradicionalno vratio u Renault na mesto test vozača, a na VN Abu Dabija i Brazila je vozi treninge tokom petka.
Nakon dva uspešna treninga sa Renaultom, tim je odlučio da mu pruži drugu šansu. 2012. godine će biti timski kolega Kimi Raikkonenu u timu, koji menja ime u Lotus F1 Team.

[Pro FX-Sniper]

Odg: F1 2012

Paul di Resta


Rođen je u Škotskoj 1986. godine , a kartingom je počeo da se bavi čim su mu godine dozvoljavale. Vrlo brzo je dokazao da ima trkački talenat pobedivši na škotskom, nacionalnom i evropskom šampionatu u kartingu već u svojim tinejdžerskim danima.

2002. godine se prebacuje u jednosede. Počinje da vozi u britanskoj Formula Renault Winter Seriji, a 2003. vozi punu sezonu u britanskoj Formili Renault. Druga sezona u Formuli Renault UK se pokazala dosta uspešnom, ostvaruje četri pobede i sezonu završava na trećem mestu u šampionatu. Svima je bilo jasno da je veoma talentovan, i te 2004. godine mu je dodeljena prestižna McLaren Autosport BRDC nagrada za mladog vozača godine.
Pod euforijom uspeha, di Resta se 2005. seli u veoma konkurentnu evropsku Formulu 3. Svoju debitantsku godinu završava na 10. mestu, odlučuje da i 2006. godinu provede u istom takmičenju. 2006. godine sa pet pobeda i četri podijuma uspeva od postane prvak evropske Formule 3, ispred Sebastiana Vettela. Iste godine je učestvovao i pobedio na Masters of Formula 3 na stazi Zandvoort.Uz podršku Mercedes-Benza, di Resta prelazi iz jednoseda u nemački DTM šampionat 2007. godine. U svojoj debitantskoj sezoni u DTMu sa starim Mercedesovim automobilom, uspeo je da ostvari četri podijuma i sezonu završi na petom mestu u plasmanu vozača. Nakon toga 2008. godine dobija punu podršku Mercedesa i sa dve pobede zamalo je postao šampion DTM-a.

2009. godine nastavlja saradnju sa Mercedesom u nemačkom DTM šampionatu. Sezonu završava kao trećeplasirani sa jednom pobedom. Posle tri sezone u DTMu konačno 2010. postaje šampion, sa tri pobede i četri podijuma. Osvojivši DTM šampionat imao je mogućnos da uživa tokom zime, ali di Resta se okreće novom cilju, a to je vozačko mesto u Formuli 1.Krajem 2009. izabran je od strane Force Indije da se pridruži testu mladih vozača. Di Resta je bio oduševljen sa mogućnostima, a Force India je bila impresionirana sa povratnim informacijama. Ubrzo su mu ponudili mesto test vozača u timu 2010. godine, što je on prihvatio. Tokom 2010. godine osam puta je imao priliku da vozi F1 bolid tokom petkovnih treninga. Vrlo bro se približio Sutilu i Liuzziju, a još važnije je bilo što je di Resta sa zanemarljivim greškama kompletirao 179 krugova u VJM03 bolidu.Njegovi napori, kvalitet i želja za trkanjem su nagrađeni u januaru 2011. kada su iz Force Indije potvrdili da će on biti njihov vozač 2011. godine.
Paul di Resta postavlja impresivne rezultate u svojoj debitantskoj sezoni u Formuli 1. Često je bio van tempa timskog kolege, iskusnog Adriana Sutila, ali je ipak uspeo da osvoji poene na svoje prve dve trke, a tome treba dodati i fanstatično šesto startno mesto na VN Velike Britanije. Sezonu završava kao najbolji debitant, sa 27 poena i 13. mestom u plasmanu vozača.
2012. godine nastavlja da vozi za Force India tim, ali ovoga puta pored Nica Hulkenberga.



Nico Hulkenberg



Niko svoju karijeru kao i većina vozača započinje u kartingu. Kartingom počinje da se bavi sa deset godina. 2002. postaje šampion Nemačke u kartingu.
Šesnaest godina ranije, mladi Schumacher je osvojio isti šampionat. To je odmah aktiviralo Schumacherovog menadžera, Willa Webera, da pridobije Hulkenberga. Do 2004. godine, Hulkenberg je svom imenu dodao i titulu italijanskog juniorskog prvenstva, a Weber je krenuo u potragu za trkačkim mestom u jednosedima.Sa samo osamnaest godina Hulkenberg je debitovao u nemačkoj Formuli BMW 2005. Trkajući se za Josef Kaufmann tim, on je sa lakoćom osvojio prvenstvo, sa osam pobeda od dvadeset startova. Na taj način je krenuo stopama Sebastiana Vettela, koji je ovu seriju osvojio godinu dana ranije, a Nico Rosberg 2002. godine.2006. preselio se u A1GP prvenstvo, gde je vozio za Nemački tim gde je ponovio priču iz prethodne godine. Dominira prvenstvom, pobeđuje na devet trka i preuzima osvaja prvenstvo u ime Nemačke. Tokom jedne sezone je i dalje najuspesniji vozač u istoriji serije.

Hulkemberg 2006. vozi u nemačkoj Formuli 3, gde ostvaruje jednu pobedu i pet podijuma. 2007. prelazi u konkurentnu Formulu 3 Euroseriju. Te godine se sa njim takmiče između ostalih i Kamui Kobayashi, Sebastian Buemi i Romain Grosjean. Pobeđuje na četri trke, sa 72 poena osigurava treće mesto u prvenstvu.Takođe iste godine u Formula Masters trci na Zolderu bio je nezaustavljiv. To je skrenulo pažnju Williamsa, za koji testira tokom zime. Britanski tim ga opisuje kao brzog i sposobnog, i odmah mu nudi mesto test vozača. Sa skoro 700 krugova od decembra 2007. do jula 2008, Hulkemberg očigledno postaje cenjena roba.Pored uloge test vozača, on nastavlja takmičenje u Formuli 3 Euro seriji 2008. godine. Upornost mu se isplatila, sa sedam pobeda, sedam najbržih krugova, šest pol-pozicija i 85 poena, osvaja šampionat. Što je bio dobar rezultat za dvadesetjednogodišnjeg Nemca.Nade za trkačko mesto u Williamsu 2009. su pale u vodu posle potvrde da tim zadržava postavu Rosberg-Nakajima. Hulkenberg zadržava mesto testnog i rezernog vozača. Tokom zime osvaja GP2 Asia seriju.Hulkenberg ne sedi skršetnih ruku, prijavljuje se za takmičenje u GP2 seriji. Te godine ostavruje prvu pobedu pred domaćom publikom na Nurburgrungu, kasnije dolaze još četri pobede. Pobede i dovoljan broj bodova omogućavaju mu da postane šampion GP2 serije u svojoj debitantskoj sezoni.Hulkenbergov fokus i dalje ostaje Formula 1. Početkom 2009. se preseljava u Englesku, gde postaje redovan član Williamsove fabrike tokom cele godine. Njegova lojalnost i posvećenost se isplatila, a u novembru tim izlazi sa objavom vozačke postave za 2010. Barrichello-Hulkenberg.
Hulkenberg je imao obećavajući početak karijere u Formuli 1, kvalifikujući se na peto mesto i završajavjući u bodovima na trećoj trci, VN Malezije. Iako se generalno borio da odgovori na tempo mnogo iskusnijeg Rubensa Barrichella, impresionirao je sve šestim mestom na VN Mađarske i spektakularnom pol pozicijom u Brazilu. To nije bilo dovoljno da ostane u timu 2011. godine, jer je Williamsu bio potreban vozač koji sa sobom dovodi sponzore, zbog veoma loše finansijske situacije u ekipi. Tako da je Nemac zamenjen sa Pastorom Maldonadom.
Neuznemiren, prešao je u znatno konkurentniju Force Indiju gde je godinu proveo kao test i rezervni vozač indijskog tima. Vozio je prve treninge petkom na 14 od 19 trka i dao je veoma dobre povratne informacije timu, strpljivo čekajući šansu da ga tim angažuje kao redovnog vozača. Force Indija polovinom decembra objavljuje svoju vozačku postavu za 2012. godinu, a nju čine Nico Hulkenburg i Paul di Resta

[Pro FX-Sniper]

Odg: F1 2012

Kamui Kobayashi




Konayashi započinje trkačku karijeru, kao i većina vozača na lokalnim dešavanjima, a zatim i u nacionalnim karting turnirima u svojoj zemlji.
Sa samo devet godina mladi japanski vozač završava na trećem mestu šampionat SL Takarazuka Tournament Cadet Class, u kojem se takođe takmiči narednih sedam godina iz kojih izlazi kao petostruki juniorski šampion. Nakon fantastičnih rezultata 2001. godine se priključuje Toyotinom programu za mlade vozače.

To ga dovodi 2003. u jednosede, gde sezonu završava sa trećim mestom u Formula Toyota šampionatu. Finansijskom podrškom Toyote seli se 2004. u Evropu, gde se takmiči u italijanskoj Formuli Renault i tako započinje svoju internacionalnu karijeru. To je bio veoma hrabar potez mladog japanca, koji se pokazao na visini zadatka, sa dve pobede i tri pol-pozicije i sedmim mestom u generalnom plasmanu.Njegova želja za trkanjem je bila toliko velika da se iste 2004. godine takmičio i u holandskoj, nemačkoj i azijskoj formuli Renault. Tada je već bilo jasno da se Kobayashi ne boji teškog i napronog rada. Odlučuje da i 2005. nastavi sa formulom Renault, ovoga puta samo sa italijanskom i euroserijom. Osvaja oba prvenstva sa lakoćom.

Odatle je put vodio ka Formuli 3. 2006. se takmiči u Formuli 3 Euroseriji, gde postiže tri podijuma prve sezone, i završava na osmom mestu u plasmanu. Takmiči se na prestžnoj trci Macau Grand Prix gde impresionira sa pol-pozicijom, ali trku završava kao devetnaesti.Kobayashi ostavlja odličan utisak na Toyotu koja mu nudi trodnevno testiranje F1 bolida tokom zime. 2007. nastavlja sa evropskom Formulom 3.Njegov drugi pokušaj je bio dosta bolji negoprvi. Završava na četvrtom mestu u plasmanu sa pobedom i šest podijuma. Iako Romain Grosjean osvaja titulu, Toyota je bila zadovoljna preformansama i zrelošću mladog Kobayashija, te mu nudi mesto trećeg vozača u svom Toyota F1 timu 2008. godine.

Pored trećeg mesta u F1 timu, Kobayashi nastavlja sa trkama, ovog puta u GP2 i GP2 Asia Seriji. Azijsku seriju završava sa dve pobede i šestim mestom u plasmanu. Prva pobeda u glavnoj GP2 seriji je došlna na stazi Catalunya, sezonu završava na šesnaestom mestu.2009. takođe provodi kao treći vozač Toyote, ali se takođe takmiči i u GP2 i GP2 Asia serijama. Sa dve pobede osvaja GP2 Asia seriju. U nadi da će poboljšati rezultat iz prošle godine takmiči se i u GP2 seriji. Beleži jedan podijum, ali ostaje i dalje šesnaesti u generalnom plasmanu.

VN Japana, zdravlje Tima Glocka je dovedeno u pitanje, i Toyota odlučuje da Kobayashi vozi treninge u petak. Pokazuje dosta dobre preformanse na kišnoj stazi, uprkos njegovom neiskustvu. Timo Glock se vraća u bolid tokom subote i na kvalifikacijama doživljava nesreću. Pošto pravila nedozvoljavaju da se izvrši zamena za trku, Toyota na VN Japana nastupa sa jednim bolidom.Zbog povreda koje je zadobio na kvalifikacijama VN Japana, Timo Glock je prisiljen da se povuče iz takmičenja pred sam kraj sezone. Kobayashi zauzima njegovo mesto na dve poslednje trke u Brazilu i Abu Dabiju. Malo je falilo da na svojoj debitantskoj trci osvoji poen, ali to se nije desilo i VN Brazila završava na devetom mestu. Impresivna vožnja na poslednjoj trci u Abu Dabiju, Kaumiju Kobayashiju obezbeđuje šesto mesto i prve bodove u F1 karijeri. Toyota iznenada napušta Formulu 1, ali Kobayashijev talenat prepoznaje Peter Sauber, koji ga postavlja na mesto vozača 2010. godine u Sauber timu.

2010. nastavlja da prikazuje sirovi tempo, a sve je oduševio smelim preticanjima. na VN Malezije podaruje Sauberu prvi ulazak u treći deo kvalifikacija i kvalifikuje se kao deveti. Loša pouzdanost Sauberovog bolida ga je koštala trka, jer na prvih 12 trka, uspeva da završi samo 6. Bodovi su došli kada je i bolid počeo da se poboljšava, uspeva da Vn Britanije završi na šestom mestu , što je njegov najbolji plasman tokom sezone. U najboljem svetlu smo ga videli na VN Japana, pred domaćom publikom, kada je odradio nekoliko uzastopnih preticanja. Nastavlja i 2011. godine da vozi za Sauber F1 team.Uspeva da održi reputaciju jednog od najagresivnijih i najzabavnijih vozača u Formuli 1. Osvaja bodove na sedam od prvih 11 trka, iako samo povremeno boravi u trećem delu kvalifikacija. Rezultati su počeli da blede pred kraj sezone, kada tim obustavlja razvoj bolida. Uspeva da osigura 12. mesto u plasmanu vozača sa osvojenih 30 poena, a što je možda i najvažnije pobeđuje timskog kolegu, Sergia Pereza.Sa Perezom će činiti vozačku postavu Sauber F1 tima i 2012. godine.



Sergio Perez




Sauberov vozač Sergio Perez Mendoza je peti meksički vozač u Formuli 1. Prvi je bio Hector Rabaque koji se takmičio sa Brabhamom u Las Vegasu 1981. godine. Perezov angažman od strane Saubera je nastavak veoma uspešne sezone u GP2 seriji, gde je sezonu završio na drugom mesto odmah iza Pastora Maldonada.
Rođen je u Guadalajari 26. januara 1990. godine. Na početku karijere pristupio je Escuderia Telmexu, koji podržava vozače u različitim kategorijama. Nakon nekoliko godine postaje veoma blizak sa predsednikom Telmexa, Carlos Slim Domitom, koji počinje više da se angažuje oko Perezove karijere.Perez počinje svoju karijeru u kartingu, gde osvaja ukupno pet šampionata nakon čega prelazi u jednosede. 2004. godine se takmiči u američkoj Skip Barber National seriji sa Telmexovom podrškom završava sezonu na 11. mestu.2005. godine se takmiči u nemačkoj BMW ADAC seriji sa Rosberg timom. Uspeva da se popne na postolje u drugoj trci, ali sezonu završava na 14. mestu. 2006. godine uspeva da sezonu završi na 6. mestu, sa dva podijuma, ali ovaj put sa ADAC Berlin-Brandenburg timom. Iste godine imao je i dva nastipa za meksički tim u A1GP šampionatu.

Sledeći korak je bila britanska Formula 3. Vozi za T-Sport tim i osvaja po prvi put prvenstvo u jednosedima 2008. godine.Te godine nastupa i u GP2 Asia Seriji, gde je bio timski kolega Vitaly Petrovu u Campos timu. Uspeva da ostavri dve pobede i tri podijuma i seriju završava na sedmom mestu. 2009. godine je usledilo takmičenje u GP2 seriji sa Arden Internationalom.

Timski kolega mu je bio Edoardo Mortara, a Perez sezonu završava na 12. mestu sa dva podijuma. U prelaznom periodu odlučuje se da vozi dve trke u GP2 Asia seriji sa Barwa Addax, a saradnju sa istim timom nastavlja 2010. godine u GP2 seriji.Sa pet pobeda i sedam podujuma 2010. godinu završava na drugom mestu iza Pastora Maldonada. Nakon uspeha u 2010. godini počeo je da cilja mesto u Formuli 1. Sauber najavljuje potpisivanje ugovora sa Perezom, pre testiranja u Abu Dhabiju.

Neki mediji sugerišu na to da je on dobio mesto u Sauberu zahvaljujući sponzorskom ugovoru između Telmexa i Saubera, ali Perezovi dosadašnji rezultati ukazuju na to da je on jednim delom i zaslužio da se nađe pored Kamui Kobayashija 2011. godine.Prvu trku u Australiji završava na sedmom mestu, ali su mu pozicija i poeni oduzeti zbog nelegalnosti Sauberovog bolida. Svoje prve poene osvaja na petoj trci. Propušta VN Monaka, zbog velike nesreće na kvalifikacijama, a na VN Kanade ga zamenjuje Pedro de la Rosa. Tokom svoje debitantske sezone je impresionirao sve, tako da je obezbedio mesto u švajcarskom timu i naredne sezone.

[Pro FX-Sniper]

Odg: F1 2012

Daniel Ricciardo





Daniel Ricciardo je rođen u Pertu 1989. godine, karijeru je, kao i većina profesionalnih trkača, počeo u kartingu, sa samo devet godina. 2005. godine je počeo da vozio u australijskoj Formuli Ford. Iako je vozio nekonkurentan bolid, uspeo je da obezbedi stipendiju za azijsku Formulu BMW.

Sa dve pobede i deset podijuma u svojoj debitantskoj sezoni u Formuli BMW Asia, Ricciardo je ostvario trenutni uspeh, završivši sezonu na trećem mestu. Takođe je odvozio nekoliko trka u britanskoj Formuli BMW, ostvarivši tri poena na dve trke. Na kraju godine učestvovao je na Svetskom Finalu, gde je završio na petom mestu.

2007. godine se prebacio u Formulu Renault, gde se takmičio u italijanskom delu šampionata. Sezonu je završio na šestom mestu, sa osvojenim podijumom u Valensiji. Pored toga učestvovao je na četri trke evropskog prvenstva, ali nije imao zapažene rezultate. Bio je odlučan da 2008. godine napravi bolji rezultat, prelazi da vozi i u zapadno evropskom kupu Formule Renault.2008. godine je vozio na dva fronta na evropskoj seriji i u zapadno evropskom kupu. Bio je veoma blizu da osvoji titule u obe serije. Evropsku seriju je završio sa šest pobeda, pet pol pozicija i kao drugoplasirani u šampionatu. Veliki uspeh je postigao u zapadnoevropskom kupu, gde je osvojio devet pol pozicija, osam pobeda i po prvi put postao šampion.

Već je postao član Red Bull junior tima, napredovao je do prestižne britanske Formule 3 2009. godine, gde je dokazao da uspeh iz Formule Renault nije jednokratan. Posle šest pol pozicija i šest pobeda, on je osvojio svoju drugu titulu.U pauzama između trka, Ricciardo je vreme provodio u Red Bullovom simulatoru u Milton Kejnsu, gde je pomagao test inženjerima, tokom nekoliko test dana. Na kraju godine je pozvan da vozi Red Bull na testu mladih vozača. Nije razočarao, a Španiju je napustio sa najboljim prolaznim vremenom.Ovaj tempo i njegove odlične povratne informacije su mu pomogle da ga Red Bull angažuje kao rezervnog vozača 2010. godine. Iako nije imao priliku da se nađe na mestu vozača, na kraju godine je opet vozio za austrijski tim na testu mladih vozača. Svoje trkačke veštine je nastavio da kali trkajući se u Formula Renault 3.5 seriji, gde je pobedio na četri trke, a šampionat završio na drugom mestu.

2011. godine nastavlja da se takmiči u Formula Renault 3.5 seriji, gde sezonu završava na petom mestu. Njegova F1 karijera je otišla korak napred, postao je redovni treći vozač Toro Rosso tima. Posle nekoliko impresivnih nastupa na treninzima u petak, krenule su špakulacije da bi mogao da zameni nekoga od vozača Toro Rossa, Beimija ili Alguersuarija. Međutim, pred VN Velike Britanije je najavljeno da će Ricciardo debitovati u Formuli 1 sa HRT timom. Španski tim nije pravo mesto gde bi performanse nekog vozača došle do izražaja. Tako je bilo i sa mladim Ricciardom. Sezonu je završio na 27. mestu. HRT nakon VN Brazila objavljuje da će za njihov tim 2012. voziti Pedro de la Rosa.

Nakon nekoliko nedelja neizvesnosti, Toro Rosso objavljuje vozačku postavu, a pored Jean-Eric Vergnea 2012. godine voziće i Daniel Riiciardo.



Jean-Eric Vergne



Rođen u predgrađu Pariza 1990. godine, Jean-Eric Vergne je počeo sa kartingom u 10. godini. Možda je relativno kasno počeo sa trkama, ali je veoma brzo počeo da pokazuje talenat, osvajajući prvenstvo Francuske 2001. godine, a sledeće sezone završava kao vicešampion.
U naredne četri godine Vergne je pravio svoj put kroz razne karting serije. Osvaja SODI KART šampionat, a 2004. godine završava kao drugoplasirani u francuskom ROTAX MAX prvenstvu. 2005. godine učestvuje u evropskom karting šampionatu gde postaje vicešampion, a 2006. godine zauzima sedmo mesto u svetskom KF1 šampionatu.
2007. godine Vergne prelazi u jednosede, gde se takmiči u francuskoj Formuli Campus. Uživajući u novom izazovu, osvojio je šampionat beležeći šest pobeda. To je bilo dovoljno da privuče širu pažnju i ubrzo se pridružuje Red Bullovom programu mladih vozača.
Uz pomoć austrijske kompanije energetskih napitaka, Francuz je uspeo da se takmiči u dva šampionata 2008. godine, Eurocup Formula Renault 2.0 i Formula Renault 2.0 West European Cupu. On je iskoristio priliku osvojivši titulu u francuskoj Formuli Renault, koja je dodeljena najbolje plasiranom Francuzu na WEC listi, a takođe je proglašen najboljin debitantom.
2009. godine nastavlja sa evropskom Formulom Renault 2.0, a sezonu završava na drugom mestu iza Španca Alberta Coste. Sledeće godine je veoma uspešno prešao u britansku Formulu 3, gde je ubeležio 20 pol pozicija i 13 pobeda, što mu je bilo potrebno da se okiti titulom.
Te godine je Vergne našao vremena da učestvuje na Masetru , gde završava na 4. mestu, kao i na VN Makaa, gde završava na sedmoj poziciji. Uspeh mu je osigurao prvi F1 test sa Toro Rossom u novembru, na testu mladih vozača.
Nakon dominacije u Velikoj Britaniji, Vergne je odlučio da se 2011. godine vrati u Evropu i takmiči u Formuli Renault 3.5. Iako je morao da se zadovolji još jednim drugim mestom u šampionatu, on je takođe dobio priliku da vozi na nekoliko slobodnih treninga sa Toro Rossom, na poslednje četri trke.
U novembru 2011. godine je ponovo učestvovao na testu mladih vozača u Abu Dabiju, ali ovoga puta sa šampionskim Red Bull timom. Nakon impresivnih rezultata na testu, Vergne je osigurao trkačko mesto u Toro Rosso ekipi 2012. godine, gde će mu timski kolega biti Daniel Ricciardo.

[Pro FX-Sniper]

Odg: F1 2012

Pastor Maldonado



Venecuela je bila mesto rođenja trojice vozača Formule 1, Johny Cecetta, Ettore Chimera i Ernesto Vise, međutim, najnoviji regrut iz Južno Američke zemlje je Pastor Maldonado, koji je prošao uobičajni put do Formule 1. Sa sedam godina Maldonado se već takmičio u konkurentnom juniorskom karting prvenstvu Venecuele.

Imao je veliku podršku oca i ujaka, koji su bili strastveni zaljubljenici u motorsport. Osim toga, karting staza se nalazila na pet minuta od kuće, u gradu Maracayu. Na samomom početku pokazao je kvalitete, do 14. godine je već osvojio četiri regionalna i tri nacionalna prvenstva.1998. godine po prvi put se takmiči u Evropi u međunarodnim karting trkama. 2000. godine ponovo dolazi u Evropu gde nastupa u Renault Winter seriji, koju na kraju osvaja. Trajno se preseljava u Evropu 2003. godine, gde se takmiči u Formula Renault seriji. Godinu završava na sedmom mestu sa tri podijuma i jednom pol-pozicijom.

Druga sezona u istom takmičenju mu omogućava da usavrši svoje veštine i sa osam pobeda osvaja prvenstvo. Takođe se takmičio i u veoma konkurentnoj evropskoj Formuli Renault V6 i godinu završio na osmom mestu sa dve pobede. Njegov uspeh je privukao pažnju Formule 1 i tokom zime testira sa Minardijevim timom.U želji da proširi svoje trkačko iskustvo, Maldonado se 2005. godine takmiči u dve serije, četri trke u italijanskoj F3000 i devet trka u španskoj World Series by Renault. Završava sezonu kao deveti odnosno sedmi, što je bilo veoma respektivno. Bilo je to veoma teško vreme za Maldonada, ali je na kraju izašao kao jači vozač.Sledeće sezone je pokazao mnogo više, zauzima treće mesto u prvenstvu Formual Renault 3.5, nakon tri pobede i šest podijuma. To je bilo dovoljno da mu obezbedi mesto u GP2 seriji 2007. godine sa Trident timom. Nakon impresivne pobede u Monaku, zadobija prelom ključne kosti tokom treninga i ta povreda ga udaljava sa staze na poslednje četiri trke. Prvu sezonu u GP2 seriji završava na 11. mestu.

Nakon zimskog odmora, Maldonado se vraća u GP2 2008, ali ovaj put sa Piquet timom. Ostvaruje jednu pobedu i pet podijuma, a sezonu završava na petom mestu sa 60 bodova. 2009. godine provodi treću sezonu u GP2 šampionatu, gde završava na šestom mestu. Ovoga puta je vozio za ART tim i pobedio na dve trke u Monaku i Silverstoneu.Uprkos njegovom uspehu, nije uspeo da obezbedi mesto u Formuli 1, pa je odlučio da provede i četvrtu sezonu u GP2 seriji 2010. godine. Ponovo menja tim, prelazi u Reppax, taj prelazak mu se na kraju isplatio. Sa šest pobeda i dva podijuma osvaja prvenstvo i postvalja rekord sa šest uzastopnih pobeda u jednoj sezoni.

Sledeći logičan korak je bila Formula 1. Pridružuje se karavanu tokom testova u Abu Dabiju, gde testira za HRT i Williams. Njegovo bogato iskustvo i produktivnost na testu je bilo dovoljno da mu Williams ponudi sedište pored Rubensa Barrichela 2011. godine. Izvlači maksimum iz nekonkurentnog Williams, a u tri navrata ulazi u treći deo kvalifikacija. Trke su se pkazale manje plodne i sezonu završava na 19. mestu, osvojivši jedini poen u sezoni, na završnoj trci u Brazilu.


Bruno Senna



Vozač kome je suđeno da se nađe u Formule 1, je svakako Bruno Senna. Sinovac pokojnog, trostrukog šampiona Ayrtona Senne, debitovao je u Formuli 1, 2010. godine sa tada novim HRT timom. Sledi retrospektiva njegove karijere pre Formule 1.

Senna svoju karijeru započinje u kartingu. Nisu svi mladi trkači imali priliku da odrsataju uz legendarnog Ayrtona Sennu, ali takođe nisu svi mladići trebali da se suoče sa tragičnom smrti svog strica 1994. na Imoli.

Nakon dve godine posle Ayrtonove smrti, gine i Brunov otac u motociklističkoj nesreći, to je preokrenulo Sennin život, prestaje da se bavim kartingom, i posvećuje se studijama i učenju. Za dečaka, koji se nadao da će krenti stopama slavnog strica, teško je izgledalo da će se prilagoditi školi. On se bez sumlje dobro snalazi, čak i posle škole, pokreće sopstveni biznis.Ali san o trkama ostaje, 2004. na desetu godišnjicu od smrti svog strica, Senna odlučuje da se vrati trkama i preseljava se u Veliku Britaniju. To je bila veoma hrabra odluka. Zahvaljujući njegovom imenu, veoma lako nalazi sponzore, ali morao je sve ispočetka. Alonso je sa jedanaest godina osvojio prvenstvo u kartingu, Vettel je sa devetnaest godina već bio u Formuli 1, a on sa dvadeset na početku.Njegove godine nisu predstavljale problem, pa se priključuje brtitanskoj Formuli BMW. Na trećoj trci u Donington Parku kvalifikovao se kao drugi, a trku završio na šestom mestu. Iste godine učestvuje sa formulom Renault na Macau Grand Prix, gde osvaja svoj prvi podijum, sa drugim mestom.2005. čini korak napred i počinje takmičenje u britanskoj Formuli 3, tokom sezone na par trka je pokazao svoje performanse u najboljem svetlu, osvaja tri podijuma, jednu pol-poziciju, i prvenstvo završava na desetom mestu. I narednu godinu provodi u britanskoj Formuli 3, sa Raikkonenovim timom, Raikkonen Robertson, gde pokazuje još bolje performanse.Sa tri pol-pozicije, pet pobeda, dva druga mesta i 219 bodova, obezbeđuje treće mesto u plasmanu iza Mike Conwaya i Olivera Jarvisa. Pokazao se dosta dobar u lošim, vlažnim uslovima. Iste godine pronalazi vremena i učestvuje u Formula 3 Masters seriji, završava na sedmom mestu odmah iza Vettela.

Bilo je jasno da je Sennin tempo dosta bolji od mlađih takmičara, i odlučuje da 2007. provede u GP2 seriji. Takmiči se sa Arden timom, osvaja jednu pobedu i dva podijuma i sezonu završava na trećem mestu u generalnom plasmanu. Nastavlja takmičenje u GP2 i sledeće godine gde poboljšava preformanse.Osvaja šest podijuma, uključujući dve pobede, tri pol-pozicije što ga stavlja na drugo mesto u plasmanu iza Giorgia Pantana. Tokom zime se kamiči u GP2 Asia seriji, osvaja dodatna dva podijuma. Bilo je pitanje kada će ga neko iz Formule 1 pozvati. Poziv je usledio u novembru od Honde, koja mu omogućava da testira za njih, sa mogućnošću vozačkog mesta 2009. godine. Odvozio je ukupno 140 krugova sa japanskom ekipom.I on i tim su izgledali srećno, ali Honda iznenada odlučuje da se povuče iz Formule 1. Tim kupuje Ross Brawn, i menja mu ime u Brawn GP. Novo rukovodstvo nije želelo da preuzima rizik sa mladim vozačem i odlučuje se za iskusnu postavu Button-Barichello. Senna ostaje bez vozačkog mesta u Formuli 1.Gorko razočaran, Brazilac se odriče jednoseda, 2009. se okreće takmičenju sportskih automobila, gde učestvuje na trci 24 sata Le Mansa i Le Mans Seriji. Potajno i dalje mašta o Formuli 1. U oktobru 2009. godine objavljeno je da je potpisao ugovor sa španskim Campos-Meta timom koji kasnije biva preimenovan u HRT, timom koji je trebalo da debituje u Formuli 1 2010. godine.

San počinje da se ostvaruje. Mnogi počinju da se prisećaju reči Ayrtona Senne: "Mislite da sam brz, sačekajte dok vidite moga sestrića Bruna". Ostaje nam samo da čekamo i da se nadamo da će se rečenisa slavnog Senne ostvariti.Iako je bio srećan što se našao u Formuli 1, nije mu bilo lako. HRT-ov bolid je bio najsporiji na gridu, a pored toga Senna je imao devet odustajanja. Pored Senne, HRT-ov bolid su vozili Karun Chandhok, Sakon Yamamoto i Christian Klien. Najbolji plasman mladog brazilca je bilo 14. mesto u Koreji.

Početkom 2011. godine Senna se pridružuje Lotus Renault GP timu, kao rezervni vozač. Ali, nakon odrađenog testa u Herezu, morao je ostatak akcije da gleda sa starne. U Mađarskoj je dobio priliku da vozi R31 tokom treninga u petak, a nakon letnje pauze saopšteno je da će na VN Belgije i Italije zameniti Nicka Heidfelda. Ostao je sa britanskim timom do kraja godine, osvojivši dva poena i zauzimajući 18. poziciju u plasmanu.Nakon što je Lotus Renault potvrdio Kimi Raikkonena kao vozača 2012. godine, Sennin angažman u ovom timu je doveden u pitanje. Početkom 2012. godine Williams tim izjavljuje da su obezbedili usluge Bruna Senne za predstojeću sezonu.