Pomoć oko oduzetih vozila

[Franjo]

Nije iz naše priče i svima je poništena registracija. Još uvek nisu registrovana, iako su presude za carinski prekršaj pravosnažne. Razlog je, što je krivični postupak u toku.

Po zakonu, postupak za carinski prekršaj, može se pokrenuti u roku od pet godina od dana, kada je počinjen. Znači, ako nije pokrenut, ne moraš da brineš.

Zbog kriminala u policiji Rume, savetujem, da ugovor sačiniš i overiš ISKLJUČIVO SA VLASNIKOM VOZILA! Odmah podneti poresku prijavu i izvršiti prenos vlasništva u MUP - evidenciji registrovanih vozila. Ne bih čekao, već odmah vratio tablice i uzeo probne.

[mil]

Hvala puno, pao mi je kamen sa srca, i ja sam mislio da bi do sada već bio oduzet ili nešto drugo, sumnjao sam da nije možda sve ovo vreme preko neke varijante registrovan u Rumi, ali očigledno to nije moglo...a i ne poklapa se godište uvoza sa vašim problemom.

Uradio sam ja odmah kupoprodajni ugovor u opštini, plaćen je porez, nego me nešto zavlači za odjavu tablica, izmišlja neke kazne, biće sređeno tokom nedelje, nego se pozivao na nekog tamo lika pa sam se uplašio da nemam možda auto koji nije čist, izgubio par dana proveravajući auto i celu priču, a od sutra reagujem dalje za odjavu.

Hvala puno narode i želim vam da se ta golgota već jednom okonča u vašu korist, ne mogu da verujem da toliko traje...

[ZIV]

Carinu sam proverio po broju šasije, OK je. Interpol ga ne potražuje. Nije kucan. Moj model je od starta euro3 pa nema govora o podmlađivanju

Ako govorimo o ovoj temi moramo biti jako precizni...Ne mogu se davati pausalne kvalifikacije i stavovi na osnovu nejasnih i nedorecenih iskaza. Pitanje: Како ste proverili carinu po broju šasije?
U carinskoj deklaraciji /JCI/..broj šasije je samo jedan u nizu podataka koji se unosi iz pratece dokumentacije./faktura, ino-registraciona dokumentacija...../ i to sto ona postoji u carinskoj evidenciji ne znaci nesto presudno. Dva su moguca problema:
1) Postupak carinjenja zapoceo ali nije zavrsen /carina nije placena..vec se vozilo kobojagi vracalo preko granice..../..carina nije placena.
2) Kompletno carinjenje obavljeno ali je isto uradjeno na osnovu falsifikovane dokumentacije /carina u ovom slucaju moze cak biti placena/.
Prvi korak: doci do broja JCI pod kojim je vozilo navodno ocarinjeno, i proveriti da li je carina placena.
Drugi korak /uslovno/..detaljno proveriti ali ne na osnovu papira od trecih lica..vec od izvora od carine...sta se tacno na toj carinskoj deklaraciji nalazi...Svaki broj...Svaki detalj..Svaki zarez..Svaku tacku...
Ako se svi brojevi poklapaju sa brojem koji imas u papirima...sa brojevima koje imas u kolima.../svaki broj/..ako nije prekucavan....Za FIATOVA vozila imas proveru i preko neta....
Ako se svi brojevi poklapaju, i ako imas potvrdu od carine da je carina zaista placena..onda si srecan covek i nisi poklonio mafiji svoje vozilo..Ako si vrteo papire od trecih lica...mozda si vrteo samo papire iz photo-shopa..koji ne vrede pet para....
Tvrdnja da INTERPOL ne potrazuje neko vozilo..ne znaci opet nista...I ovo je tvrdnja koju treba shvatiti na pravilan nacin:
Praksa: Nas MUP posalje depesu INTERPOLU i kaze da je izvrsena prijava/pokrenut postupak registracije vozila XYZ....I pita ga: Ima li nekog problema?
Interpol ne odgovri NISTA...bas NISTA....
Posto MUP nema nikakvo osporavanje i ukazivanje na bilo postojanje bilo kakvog problema..vozilo bude registrovano..I svi srecni....
Krenete sa tim vozilom u Grcku na letovanje...Na granicnom prelazu..lepo Vas uvedu u redovnu proceduru..i onda posle rutinske provere..izbace iz vozila jer isto kradeno i negde prijavljeno kao ukradeno...Vi dozivljavate nervni slom i hocete da nekog a) ubijete b)tuzite c) nekom se ......bete majke.....A MUP vam kaze...Samo nas tuzite mi smo nas deo price odradili.../Ovaj primer nije primer iz nekog SFI filma, neke hipoteticke konstrukcije/ vec primer iz zivota.../...Ovde bi moglo da se nastavi detaljno sta bi trebalo raditi kao drzava..MUP....ali da ne sirimo temu...
O EURU 3 ima poseba prica..ali da ne sirim temu...
Svrha ovog posta je da ukaze da svaki iskaz mora imati svoje veoma ozbiljno utemeljenje ...zasnovano na cinjenicama..orginalnoj dokumentaciji....koju imate u svojim rukama..Sve price koje vam neko treci servira /majke mi/ a da vi niste videli orginalne papire..je pomalo i smesna...

[mil]

Hvala na detaljnom objašnjenju, nisam sve to znao...

Ja sam osobi koja je carinik na jednom prelazu i poznajem je posredno ali nadam se dovoljno, dao broj šasije, koji je auto i model u pitanju. To je sve što sam dao od podataka misleći da je dovoljno.

Ta osoba se javila i pitala znam li gde je auto carinjen jer na prelazu na kom radi nije a nemaju centralni registar da tako kažem.
Rekao sam da ne znam.

Onda je prošlo nekih sat vremena da pronađe i javila se i rekla "sve je OK, carina je OK a i interpol ga ne potražuje".

Kako oni na carini proveravaju Interpol, ne znam, ali valjda mi je barem sigurna provera carine na osnovu broja šasije, modela i marke vozila?

[ZIV]

vera

Da skratim pricu:
Ти немаш у овом тренутку НИШТА. Оно што је трагедија што нико од државних органа НЕЋЕ да ти да папир да све у реду и да на основу тог папира знаш да је све у реду .. да је све ОК..Говорим о јавној исправи, потврди, цертификату..назови како хоћеш...То држава НЕЋЕ да ради..И онда ти мораш да се сналазиш и да зовеш јаране да оно на ,мајке ми..кеве ми..часну пионирску реч ,, ти кажу нешто о томе...
Зашто????????
Тражим податак о царинској декларацији на основу званичног захтева према УЦ или МУПУ..Овако папири заврше у МУПУ ..ти их не видиш и не знаш..а они од првог до последњег фризирани....Лепо организованом криминалу, лепо појединцима у УЦ, лепо појединцима у МУПУ, и на крају ..лепо батини по твојим леђима...Супер....

[ZOKI ROVER]

.Za FIATOVA vozila imas proveru i preko neta....

.Za FIATOVA vozila imas proveru i preko neta.... Sta to moze da se proveri gospodine ZIV i kako?(objasni,i kako glasi sajt)

[ZIV]

NAPOMENA:
Sajt se zove EPER ...i treba imati malo strpljenja i paznje da se dodje do podataka a podrazumeva se se i neko srednje znanje engleskog jezika...
Srecno--
Ovo je skinuto sa sajta...zgodno je da utvrdjivanje godine proizvodnje i E3 detalja

http://eper.fiatforum.com/eper/help/3/c5p3s3.htm

. Specific vehicle information. Accessing the database without a chassis number
Note: The explanations contained in this page refer to the “manual” selection of vehicle characteristics. If the chassis number is available the characteristics are automatically found. In that case see the following section.
On this page it is possible to specify details about the vehicle, for example; version number, engine stamp, production date, etc.
The data inserted in this page allow ePER to verify subsequently the compatibility of specific products, listing them as invalid if they are incompatible with the characteristics selected in this page.
The fields are connected in that once a selection is made (e.g.: the MVS code of the vehicle) the system automatically updates the other lists so that incompatible choices are eliminated
Note: some fields (e.g.: the MVS field), when selected require the page to reload. Therefore you should wait for the page to refresh before continuing with further selections.
The fields in the page can be used in various different sequences. The following discusses the suggested sequences of use:

PREVOD SA GOOGLE-TRANSLATE - /VEOMA JE GRUB!!!!!!/:
.3. Специфичне информације о возилу. Приступање бази без број шасије
Напомена: Објашњења садржане у овој страници односе се на "Мануал" избор возила карактеристика. Ако број шасије је доступан карактеристике се аутоматски наћи. У том случају видети следећу секцију.
На овој страници могуће је навести податке о возилу, на пример; број верзије, мотор печат, датум производње, итд
Подаци уметнуте у овој страници дозволити да накнадно верификује ЕПЕР компатибилност појединих производа, наводећи их као неважећи ако су неспојиви са карактеристикама изабране на овој страници.
Поља су повезани у смислу да када се прави селекција (нпр. МВС код возила) систем аутоматски ажурира друге листе, тако да несагласне избори су елиминисане
Напомена: неке области (нпр. МВС поље), када изабрани захтевају страна да поново учитате. Зато треба сачекати да освежите страницу пре него што наставите са даљим селекцијама.
Поља у страну може да се користи у више различитих секвенци.Следећи разматра предложене секвенце коришћења:

[Indigoplava]

Zdravo svima.Jel ima nesto novo?Jel vratili Dusanu auto?Nema ga po forumu.Jel nekom odavde uopste vracen auto?

[ZIV]

presuda strazbur

http://www.paragraf.rs/zastupnik/predstavka_15112_07.htm

Procitati presudu iz gornje redirekcije.
intererantno...

Kada bih bilo ovakvih presuda nekoliko stotina ili nekoliko hiljada...
. Utvrđuje(a) da Tužena država treba da isplati podnosiocima predstavke u roku od tri meseca od datuma kada ova presuda postane pravosnažna, u skladu sa članom 44. stav 2. Konvencije, sledeće iznose, koji će se pretvoriti u srpske dinare po stopi važećoj na dan isplate:
(i) 7.500 evra (sedam hiljada pet stotina evra), plus svaki porez koji može biti obračunat, na ime materijalne štete;
(ii) 700 evra (sedam stotina evra), plus svaki porez koji može biti obračunat, na ime troškova;
(b) da po isteku gore navedena tri meseca do isplate, treba platiti običnu kamatu na iznose navedene pod (a) po stopi koja je jednaka najnižoj kamatnoj stopi Evropske centrale banke u zakonskom periodu uz dodatak od tri procentna poena;
4. Odbija preostali deo zahteva podnosioca predstavke za pravično zadovoljenje.
Sastavljeno na engleskom jeziku i dostavljeno u pisanoj formi na dan 12. juna 2012. godine u skladu sa pravilom 77 st. 2 i 3 Poslovnika Suda.

Stanley Naismith		Françoise Tulkens
Sekretar

[Ajvanho]

Kako da mi dodjemo do ove presude ?

Sta je sa vasim automobilima,ima li kakvog pomaka bar kod nekog,ja se razmisljam da sto pre svoj uvaljam za delove ili nesto,samo mi zauzima garazu a nikakve vajde.

[ZIV]

Kako da mi dodjemo do ove presude ?

Sta je sa vasim automobilima,ima li kakvog pomaka bar kod nekog,ja se razmisljam da sto pre svoj uvaljam za delove ili nesto,samo mi zauzima garazu a nikakve vajde.

Na osnovu člana 6 stav 1 Uredbe o zastupniku Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava ("Službeni glasnik RS", broj 61/06 - prečišćen tekst) objavljuje se, na srpskom i engleskom jeziku, Presuda Evropskog suda za ljudska prava po predstavci broj 15112/07 - Milosavljev protiv Srbije, koja glasi:
DRUGO ODELJENJE
PREDMET MILOSAVLJEV protiv SRBIJE
(Predstavka broj 15112/07)
PRESUDA
STRAZBUR
12. jun 2012. godine
Ova presuda će postati pravosnažna u okolnostima predviđenim članom 44. stav 2. Konvencije. Moguće su redaktorske promene.
U predmetu Milosavljev protiv Srbije,
Evropski sud za ljudska prava (Drugo odeljenje), na zasedanju Veća u sastavu:
Françoise Tulkens, Predsednik,
Danutė Jočienė,
Dragoljub Popović,
Işıl Karakaş,
Guido Raimondi,
Paulo Pinto de Albuquerque,
Helen Keller, sudije,
i Stanley Naismith, Sekretar odeljenja,
posle većanja na zatvorenoj sednici održanoj 22. maja 2012. godine, izriče sledeću presudu, koja je usvojena na taj dan:
POSTUPAK
1. Predmet je formiran na osnovu predstavke (broj 15112/07) protiv Srbije, koju je Sudu prema članu 34. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: "Konvencija"), podneo državljanin Srbije, g. Živko Milosavljev ("Podnosilac predstavke"), 21. marta 2007. godine.
2. Podnosioca predstavke pred Sudom je zastupala gđa M. Kulidžan, advokat iz Kikinde. Vladu Srbije ("Vlada") zastupao je njen zastupnik, g. S. Carić.
3. Podnosilac predstavke naveo je da je pretrpeo povredu prava na pretpostavku nevinosti i žalio se zbog oduzimanja vozila.
4. Predstavka je 7. decembra 2010 . godine dostavljena Vladi. Takođe je odlučeno da se dopuštenost i osnovanost predstavke razmatraju istovremeno (član 29. stav 1.).
ČINJENICE
I. OKOLNOSTI PREDMETA
5. Podnosilac predstavke rođen je 1947. godine i živi u Kikindi.
A. Činjenice kako ih je prikazao podnosilac predstavke
6. Činjenice ovog predmeta, kako ih je prikazao podnosilac predstavke, mogu se sumirati kako sledi.
7. Podnosilac predstavke je u septembru 2000. godine kupio automobil (Mercedes 190D) od nekog lica koje živi u Nemačkoj. Namera mu je bila da ga koristi kao taksi. Pošto je automobil već bio stariji od šest godina, podnosilac predstavke nije mogao da ga direktno registruje u Srbiji. Zbog toga je on automobil prvo registrovao u Bosni i Hercegovini, na ime rođaka, a u Srbiji je automobil registrovao tek u decembru 2000. godine, kada je ova druga država usvojila zakon kojim je to bilo moguće.
8. Opština Kikinda 21. januara 2003. godine donela je odluku u kojoj se navodi da će podnosilac predstavke, koji je taksista od 20. septembra 2002. godine koristiti predmetni automobil kao taksi.
9. Policija je 6. maja 2004. godine zaplenila automobil podnosioca predstavke zbog carinskog prekršaja.
10. Komisija za carinske prekršaje Carinarnice Zrenjanin je 5. jula 2004. godine obustavila prekršajni postupak pokrenut protiv podnosioca predstavke, ali je uprkos tome odlučila da mu oduzme vozilo. Carinarnica je objasnila da je uverena da je podnosilac predstavke načinio predmetni prekršaj, tj. da je prihvatio da uveze vozilo koje se nije moglo zakonski uvesti, a da o tome nije obavestio nadležne carinske organe, ali je konstatovala da se prekršajni postupak nije mogao zbog nastupanja relativne zastarelosti. Oduzimanje je, međutim, bilo opravdano pošto nije nastupila apsolutna zastarelost (videti stavove 23-25 u daljem tekstu).

[ZIV]

11. Podnosilac predstavke je 21. jula 2004. godine uložio žalbu protiv ove odluke, primetivši da Carinarnica nije pravilno utvrdila relevantne činjenice i da je takođe došla do "pogrešnog pravnog zaključka" koji je doveo do konačnog oduzimanja njegovog automobila.
12. Ministarstvo finansija je 18. februara 2005. godine odbilo ovu žalbu. Ono je, donoseći odluku, između ostalog, navelo da apsolutna zastarelost nije nastupila i da je sporno oduzimanje vozila time zakonito.
13. Neodređenog dana posle toga Carinarnica je izgleda prodala automobil podnosioca predstavke trećem licu. Novac dobijen na taj način deponovan je kod Ministarstva finansija.
14. Podnosilac predstavke je 16. marta 2005. godine uložio zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne odluke, ponovo navodeći svoje ranije argumente.
15. Vrhovni sud Srbije je 2. februara 2007. godine odbio zahtev podnosioca predstavke za vanredno preispitivanje pravosnažne odluke i potvrdio rešenje Ministarstva finansija kao i razlog koje je ono navelo.
B. Dodatne činjenice koje je Vlada prezentovala
15. Vlada se nije složila sa nekim činjenicama koje je podnosilac predstavke izneo i dostavila je dodatne detalje, koji se mogu sumirati kako sledi.
16. Podnosilac predstavke je u avgustu 2000. godine kupio polovno vozilo (Mercedes 190D) od nekog lica koje živi u Nemačkoj. Prethodni vlasnik automobila vratio je registarske tablice nadležnim nemačkim organima.
17. U to vreme i s obzirom na starosnu granicu, predmetni automobil nije mogao da se zakonski uveze u Srbiju. U svakom slučaju, čak i da je to bilo moguće, podnosilac predstavke bi morao da plati značajnu sumu za carinske troškove i poreze, tj. ukupno 44% kataloške vrednosti automobila.
18. U određenom trenutku 2000. godine Vlada je najavila da razmatra uredbu kojom će se omogućiti uvoz automobila iz jedne od bivših jugoslovenskih republika oslobođen svih carina ili poreza, bez obzira na starost vozila. Ova uredba je konačno usvojena u decembru 2000. godine (videti stav 28. u daljem tekstu).
19. Podnosilac predstavke je zatim upotrebio falsifikovana dokumenta da dokaže da je automobil bio registrovan u Bosni i Hercegovini, na ime druge osobe, poslednje tri godine. Time je on osigurao uživanje pogodnosti predviđenih navedenom uredbom i uspeo da 12. decembra 2000. godine registruje automobil u Srbiji.
20. Opštinski sud u Kikindi je 23. marta 2005. godine našao da je podnosilac kriv za krivično delo navođenja na overavanje neistinitog sadržaja. Opštinski sud je posebno utvrdio da je podnosilac predstavke podneo falsifikovani dokument, tj. lažnu bosansko-hercegovačku saobraćajnu dozvolu, koja je trebalo da pokaže da se predmetni automobil uvozi iz Bosne i Hercegovine, a ne iz Nemačke, na osnovu čega su nadležni organi Srbije izdali saobraćajnu dozvolu. Podnosilac predstavke, koji je za automobil platio 5.000 nemačkih maraka (DM), osuđen je na kaznu zatvora od tri meseca, uslovno na godinu dana.
21. Okružni sud u Zrenjaninu je 1. juna 2005. godine potvrdio ovu presudu po žalbi, i ona je tako postala pravosnažna.

[ZIV]

II. RELEVANTNO DOMAĆE PRAVO
A. Carinski zakon iz 1992. godine (objavljen u "Službenom listu Savezne Republike Jugoslavije" - "Sl. list SRJ" - br. 45/92, 16/93, 50/93, 24/94, 28/96, 29/97, 59/98, 23/01, 36/02 i 7/03)
22. Član 199. predviđa da se carinski prekršajni postupak ne može pokrenuti ako je prošlo više od tri godine od datuma kada je predmetni prekršaj izvršen (relativna zastarelost).
23. Član 204. stav 2. predviđa, između ostalog, da se vozilo upotrebljeno za izvršenje carinskog prekršaja može oduzeti čak i kada se, iz zakonskih razloga, postupak ne može pokrenuti protiv počinioca, izuzev u slučajevima apsolutne zastarelosti.
B. Zakon o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi (objavljen u "Službenom listu Savezne Federativne Republike Jugoslavije" - "Sl. list SFRJ" - br. 4/77, 36/77, 20/82, 14/85, 74/87, 57/89, 3/90 i 35/91, kao i u "Sl. listu SRJ", br. 50/93, 24/94, 28/96 i 64/01)
24. Član 48. stav 1. predviđa, između ostalog, da čak i kada je prekršajni postupak pokrenut apsolutna zastarelost nastupa pošto protekne dvostruko vreme neophodno za relevantnu zastarelost.
V. Zakon o prekršajima iz 1989 . godine (objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije" - "Sl. glasnik RS" - br. 44/89, 21/90, 11/92, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98 i 65/01)
25. U "Službenom glasniku Republike Srbije, broj 55/04 od 21. maja 2004. godine objavljena je izmena ovog zakona, kojom je, između ostalog, Zakon o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi iz 1977. godine stavljen van snage u celosti.
26. Član 69. stav 7. Zakona o prekršajima iz 1989. godine, izmenjen, suštinski odgovara članu 48. stav 1. prethodnog Zakona o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi iz 1977 . godine.
G. Propisi u vezi sa registracijom određenih vozila u Srbiji
27. Vlada je 1997. godine i 2000. godine usvojila dve posebne uredbe (Uredba o registraciji vozila iz bivših republika SFRJ koje nisu u sastavu Savezne Republike Jugoslavije, objavljena u "Sl. listu SRJ", broj 32/1997, i Uredba o posebnoj naknadi za registraciju određenih vozila, objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 49/2000, 51/2000 i 7/2001). Njima se utvrđuju uslovi za registraciju određenih vozila u Srbiji, uključujući i ona registrovana u jednoj od bivših jugoslovenskih republika.
E. Osnovni krivični zakon (objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 44/76, 46/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 i 54/90, u "Sl. listu SRJ", br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 i 61/01, kao i u "Sl. glasniku RS", broj 39/03)
28. Član 69. stav 1. predviđa, između ostalog, da se predmeti upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela mogu oduzeti ako pripadaju počiniocu.
29. Članovi 84-87 predviđaju, između ostalog, da se svaka materijalna korist proistekla iz krivičnog dela oduzima. Predmetna materijalna korist može uključiti novac, fizičke predmete i sve druge vrednosti. Ako oduzimanje u naturi nije moguće, počinilac može biti obavezan da isplati određenu sumu koja je srazmerna njegovoj nezakonito stečenoj koristi.
PRAVO
I. NAVODNE POVREDE ČLANA 6. STAV 2. KONVENCIJE I ČLANA 1. PROTOKOLA BROJ 1
30. Podnosilac predstavke se žalio da je Carinarnica povredila njegovo pravo na pretpostavku nevinosti zajemčeno članom 6. stav 2. Konvencije.
31. Podnosilac predstavke se dalje žalio da je plenidbom njegovog vozila prekršen član 1. Protokola broj 1.
32. Odredbe na koje se pozvao podnosilac predstavke glase kako sledi:
Član 6. stav 2.
"Svako ko je optužen za krivično delo mora se smatrati nevinim sve dok se ne dokaže njegova krivica na osnovu zakona."
Član 1. Protokola br. 1
"Svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.
Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu s opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni."

[ZIV]

A. Dopuštenost
1. U vezi sa obe pritužbe
33. Vlada je tvrdila da je podnosilac predstavke propustio da dostavi sve činjenice relevantne za svoje pritužbe. Ona je posebno iznela da je on propustio da obavesti Sud o svojoj krivičnoj osudi (videti stavove 21 i 22 u gornjem tekstu), da bi ga namerno zavarao i isforsirao uspeh predstavke. Vlada je zbog toga sugerisala da je podnosilac predstavke zloupotrebio pravo na predstavku, i da bi njegovu predstavku trebalo odbaciti shodno članu 35. stav 3. Konvencije.
34. Podnosilac predstavke naveo je da se njegova predstavka odnosi na postupak koji je posledica oduzimanja njegovog vozila, a ne njegove krivične osude.
35. Sud primećuje da se predstavka može odbaciti samo ako zloupotrebljava prava u smislu člana 35. stav 3. Konvencije u izvanrednim okolnostima, kao što su kada je predstavka namerno zasnovana na opisu činjenica kojim se propuštaju ili izvrću događaji od centralne važnosti (videti, na primer, Akdivar i drugi protiv Turske, 16. septembar 1996 . godine, st. 53-54, Izveštaji o presudama i odlukama 1996-IV; Varbanov protiv Bugarske, broj 31365/96, § 36, ECHR 2000-X; i Assenov i drugi protiv Bugarske, odluka Komisije od 27. juna 1996 . godine, odluke i izveštaji (DR) 86-B, str. 54). Od podnosioca predstavke se ne očekuje da dostavi sve moguće informacije o predmetu. Njegova je dužnost, međutim, da dostavi najmanje sve one bitne činjenice koje ima na raspolaganju i za koje mora znati da su od značaja za Sud da bi mogao da predmet pravilno proceni (videti, na primer, Al-Nashif i drugi protiv Bugarske, (odluka) broj 50963/99, 25. januar 2001 . godine).
36. Sud primećuje da u prvom obraćanju podnosilac predstavke nije spomenuo krivičnu osudu od 23. marta 2005. godine, koja je postala pravosnažna do 1. juna 2005. godine (videti stavove 21 i 22 u gornjem tekstu). Prema navodima Vlade u tom smislu, on je jedino izjavio da se njegova predstavka Sudu odnosi na prekršajni postupak koji je posledica oduzimanja njegovog vozila, a ne krivične osude.
37. Sud prema tome smatra da je, sa jedne strane, podnosilac predstavke, čak i da nije dostavio lažne informacije, možda zaista pokušao da predstavi svoj predmet kao jednostavnu, jasnu stvar. Sa druge strane, međutim, apsolutno nema pozivanja na krivičnu osudu podnosioca predstavke u okviru navedenog prekršajnog postupka (videti stavove 9-15 u gornjem tekstu), samom krivičnom osudom nije naloženo oduzimanje vozila (videti stavove 21 i 22 u gornjem tekstu), a oduzeto vozilo podnosioca predstavke je čak prodato trećim licima pre navedene osude (videti stavove 13, 21 i 22 u gornjem tekstu). Najzad, tačno je da se pritužbe podnosioca predstavke u predmetu pred Sudom odnose samo na prekršajni postupak.
38. U takvim okolnostima, Sud ne može a da ne zaključi da činjenice koje je podnosilac predstavke izostavio, međutim, na žalost, nisu od takvog značaja da bi ga sprečile da pravilno proceni predmet. Primedba Vlade s tim u vezi se, prema tome, mora odbaciti.
2. U vezi sa pritužbom prema članu 6. stav 2.
39. Sud podseća da pravilo iscrpljivanja domaćih pravnih lekova, o kome je reč u članu 35. stav 1. Konvencije, obavezuje one koji žele da predmet iznesu pred njega, da prvo upotrebe pravna sredstva predviđena domaćim pravnim sistemom, čime se države oslobađaju odgovornosti pred Sudom za svoje postupke pre nego što im se pruži prilika da stvari isprave na domaćem nivou. Da bi se ovo pravilo poštovalo, normalno je da se podnosilac predstavke pozove na dostupna i dovoljna pravna sredstva koja mogu da mu omoguće ispravku navodnih povreda (videti, među mnogim drugim autoritetima, Assenov i drugi protiv Bugarske, 28. oktobar 1998. godine, stav 85., Izveštaji o presudama i odlukama 1998-VIII).
40. Ako se vratimo na predmetni slučaj, Sud konstatuje da se podnosilac predstavke nije žalio na povredu pretpostavke nevinosti ni u žalbi ni u naknadnom zahtevu podnetom u prekršajnom postupku (videti stavove 11-15 u gornjem tekstu). Ovaj deo predstavke je stoga nedopušten zbog neiscrpljivanja domaćih pravnih sredstava, i mora se, kao takav, odbaciti prema članu 35. st. 1 i 4. Konvencije.
3. U vezi sa pritužbom prema članu 1. Protokola broj 1
41. Sud primećuje da pritužba podnosioca predstavke nije očigledno neosnovana u smislu člana 35. stav 3. (a) Konvencije. On dalje primećuje da nije nedopuštena ni po nekom drugom osnovu. Zbog toga se mora proglasiti dopuštenom.
B. Osnovanost (u vezi sa pritužbom prema članu 1. Protokola broj 1)
1. Navodi stranaka
42. Podnosilac predstavke je ponovo potvrdio svoju pritužbu.
43. On je dodao da oduzimanje njegovog vozila nije opravdano s obzirom na činjenicu da njegova krivica za carinski prekršaj nije utvrđena u parničnom postupku, kao i da je neproporcionalno s obzirom da je predmetno vozilo koristio za obezbeđenje sredstava za život kao taksista.
44. Podnosilac predstavke je izneo da je on uvezao automobil u Srbiju potpuno u skladu sa propisima važećim u to vreme. Hiljade drugih automobila je uvezeno na isti način.
45. Najzad, podnosilac predstavke je primetio da je između 2000. godine i 2004. godine više puta preregistrovao automobil u Srbiji, kod policije, i da nije imao nikakvih problema.
46. Vlada je prihvatila da bi pritužbu podnosioca predstavke trebalo razmatrati u okviru člana 1. Protokola broj 1.
47. Njegov automobil je, međutim, oduzet u skladu sa zakonom u svetlu očiglednog carinskog prekršaja. Nebitno je što krivica podnosioca predstavke nije zvanično utvrđena za ovaj prekršaj u prekršajnom postupku, pošto je član 204. stav 2. Carinskog zakona iz 1992. godine predviđao, između ostalog, da se vozilo upotrebljeno za izvršenje carinskog prekršaja može oduzeti čak i kada, iz zakonskih razloga, protiv počinioca ne može da se pokrene postupak, izuzev u slučajevima apsolutne zastarelosti. U slučaju podnosioca predstavke nije bilo apsolutne zastarelosti, a podnosilac predstavke je u svakom slučaju naknadno osuđen u krivičnom predmetu na osnovu istih činjenica.
48. Vlada je dalje uočila da je oduzimanje vozila od podnosioca predstavke imalo za cilj obezbeđenje plaćanja poreza/uvoznih dažbina i izvršenje kazne, u smislu čl. 1. i 2. Protokola broj 1.
49. Najzad, Vlada je iznela da je sporno oduzimanje vozila preduzeto u legitimnom javnom interesu, tj. radi suzbijanja krijumčarenja, i tvrdila da ona ima širok prostor za procenu s tim u vezi, navodeći obimnu sudsku praksu Suda.
2. Ocena Suda
50. Sud podseća da član 1. Protokola broj 1 garantuje u suštini pravo na imovinu i i sadrži tri različita pravila. Prvo, koje je izraženo u prvoj rečenici prvog stava i opšte je prirode, utvrđuje načelo mirnog uživanja imovine. Drugo pravilo, u drugoj rečenici istog stava, pokriva lišavanje imovine pod određenim uslovima. Treće, sadržano u drugom stavu, priznaje da države ugovornice imaju pravo, između ostalog, da kontrolišu korišćenje imovine u skladu sa opštim interesom. Drugo i treće pravilo, koja se odnose na posebne slučajeve mešanja u pravo na mirno uživanje imovine, treba tumačiti u svetlu opšteg načela utvrđenog prvim pravilom (videti, među mnogim drugim autoritetima, Draon protiv Francuske [VV], broj 1513/03, stav 69., 6. oktobar 2005. godine).
51. Predmetna imovina u konkretnom slučaju je bilo vozilo podnosioca predstavke koje je oduzeto odlukom upravnih organa, kasnije potvrđenom od strane Vrhovnog suda. Stranke ne spore da je oduzimanje vozila predstavljalo mešanje u pravo podnosioca predstavke na imovinu, i da se prema tome primenjuje član 1. Protokola broj 1. Preostaje da se utvrdi da li je ta mera obuhvaćena prvim ili drugim stavom tog člana.
52. Sud podseća na njegov dosledan pristup da mera oduzimanja, iako zaista uključuje lišavanje imovine, i pored toga predstavlja kontrolu korišćenja imovine u smislu drugog stava člana 1. Protokola broj 1 (videti Riela i drugi protiv Italije (odluka), broj 52439/99, 4. septembar 2001. godine; Arcuri i drugi protiv Italije (odluka), broj 52024/99, ECHR 2001-VII; C.M. protiv Francuske (odluka), broj 28078/95, ECHR 2001-VII; Air Canada protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 5. maj 1995. godine, stav 34., serija A broj 316-A; i AGOSIprotiv Ujedinjenog Kraljevstva, 24. oktobar 1986. godine, stav 34., serija A broj 108). Prema tome, on smatra da se isti pristup mora slediti i u predmetnom slučaju

[ZIV]

53. Sud dalje konstatuje da je oduzimanje vozila, uprkos nepostojanja osude u prekršajnom postupku, bilo zasnovano na članu 204. stav 2. Carinskog zakona iz 1992 . godine (videti stav 24 u gornjem tekstu), a u vezi sa članom 199. istog zakona, članom 48. Zakona o prekršajima kojima se povređuju savezni propisi iz 1977 . godine, i/ili članom 69. stav 7. Zakona o prekršajima iz 1989. godine koji je izmenjen 2004. godine (videti stavove 23 i 25-27 u gornjem tekstu). Štaviše, Sud prihvata da je mešanje težilo legitimnom cilju u opštem interesu, naime sprečavanju nekontrolisane registracije vozila uvezenih iz inostranstva.
54. Prema tome, jedino preostalo pitanje koje treba da se utvrdi je da li je postojao razuman odnos srazmernosti između sredstava koje su organi upotrebili da bi taj cilj postigli i zaštite prava podnosioca predstavke na mirno uživanje imovine.
55. Sud, s tim u vezi, prvo konstatuje da je vozilo podnosiocu predstavke oduzeto u okviru prekršajnog postupka iako je taj postupak okončan zbog zastarelosti, a da krivica podnosioca predstavke za prekršaj nije utvrđena (videti stavove 8-15 u gornjem tekstu).
56. Drugo, ovo oduzimanje vozila je potvrđeno po žalbi, a automobil je prodat trećim licima, pre nego što je podnosilac predstavke osuđen u posebnom krivičnom postupku na osnovu istih činjenica (isto, videti i stavove 21 i 22 u gornjem tekstu)
57. Treće, ni u jednoj fazi prekršajnog postupka nije bilo pozivanja na krivične optužbe protiv podnosioca predstavke (videti stavove 8-15 u gornjem tekstu).
58. Četvrto, sama krivična osuda nije sadržala nalog da se podnosiocu predstavke automobil oduzme iako je krivični sud mogao takođe doneti odluku s tim u vezi (videti stavove 21, 22, 29 i 30. u gornjem tekstu).
59. Peto, takva mogućnost nije razmatrana u prekršajnom postupku niti je domaće pravo predviđa, odnosno da li je legitimni cilj Tužene države, tj. sprečavanje nekontrolisanje registracije vozila uvezenih iz inostranstva, mogao takođe biti postignut nekim drugim sredstvima.
60. Najzad, činjenice da je podnosilac predstavke zarađivao za život kao taksista i da nema indikacija da je on ikada osuđen za neki drugi carinski prekršaj izgleda da su zanemarene kada je u pitanju zaplena vozila, kao i činjenica da je vozilo kupio od zakonitog vlasnika u Nemačkoj. Prema toj drugoj osnovi ovaj slučaj može se takođe razlikovati od slučajeva u kojima se mera zaplene proširila i na imovinu proisteklu iz krivičnog dela (videti Phillips protiv Ujedinjenog Kraljevstva, broj 41087/98, st. 9-18, ECHR 2001-VII), koja se smatra stečenom na nezakonit način (videti Riela i Arcuri, oba citirana u gornjem tekstu, i Raimondo protiv Italije, 22. februar 1994. godine, stav 29., serija A broj 281-A) ili je bila namenjena za upotrebu u nezakonitim aktivnostima (videti Butler protiv Ujedinjenog Kraljevstva (odluka), broj 41661/98, 27. jun 2002. godine).
61. U tim okolnostima, sporna zaplena je, prema mišljenju Suda, bilo nesrazmerna, time što je podnosiocu predstavke nametnula prekomeran teret.
62. Prema tome, došlo je do povrede člana 1. Protokola broj 1.
II. PRIMENA ČLANA 41. KONVENCIJE
63. Član 41. Konvencije predviđa:
"Kada Sud utvrdi prekršaj Konvencije ili protokola uz nju, a unutrašnje pravo Visoke strane ugovornice u pitanju omogućava samo delimičnu odštetu, Sud će, ako je to potrebno, pružiti pravično zadovoljenje oštećenoj stranci."