Montazna kuca: iskustva, za i protiv

[djukic]

Re: Montazna kuca: iskustva, za i protiv

Pa jbg. kako da ti objasnim gotovi paneli za salovanje jednostavnih konstrukcija (sto temelj za kucu u sustini i jeste). Iznajmljuju se zajedno sa pripadajucim alatom za montazu.

Jbg. znas li kakvu revoluciju u salovanju stubova su napravile one zabice za stezanje salunga. E pa jos vecu je napravio ovaj sistem salovanja.

Iz licnog iskustva pricam, najteze je kada se radi na oruk. Sve ostalo ide lako (samo da se isplanira)...

[slobodank]

Re: Montazna kuca: iskustva, za i protiv

[sw.brick]

Re: Montazna kuca: iskustva, za i protiv

sw.brick je napisao:
losije termicke osobine od klasicne za istu primenjenu kolicinu termoizolacije, pogotovu umanjen toplotni kapacitet (problem pregrevanja leti)
Generalizacija. Postoji najmanje 5 standarda zidova, samim tim i vrsta i debljina izolacije koji se koriste, po zelji kupca ili standardu trzista. Relativna stvar. Termoizolacija, odnosno faktor izolovanosti se proracunava, kao i kod svake druge vrste gradnje, i pravi se odgovarajuci za podneblje, itd. Moguce je imati tip zida sa boljim termickim osobinama od cvrste gradnje, ali je potpuno nepotrebno za nase podneblje insistirati na tome (za strana trzista postoji i takav tip zida) pa se i ne radi jer takvo preterivanje u montaznoj gradnji retko ko trazi. Jednostavno je isplativije dodati jos 2cm izolacije nego sto bi imao u cvrstoj gradnji.

Ajde da pojasnimo tu dilemu oko osobina materijala.
Debljina izolacije malo, zanemarivo malo, utice na termicku osobinu toplotnog kapaciteta iliti akumulacije toplote.
U montaznoj gradnji se primenjuju materijali izrazito malog toplotnog kapaciteta, pre svega mineralne vune i gips karton table.
Dodavanje 2 cm termicke izolacije od vune ili stiropora nimalo ne resava problem leti.Kamen je termicki provodnik ali je odlicni akumulator toplote i veoma cesto primenjen u mediteranskim/ toplium krajevima upravo zbog te osobine.

Potkrovlja su tipican primer gde je izrazen taj problem male akumulativnosti sloja termicke izolacije.

Resenje je masivan zid materijala visoke gustine, sto tezi poput kamena, betona, pune cigle, ploce od celuloznih vlakana i slicno i izbegavanje "vazdusastih" laganih materijala i lakih konstrukcija generalno.

Nijedna montazna kuca sistemom panela lake gradnje ne moze da dostigne visoki nivo termickih osobina sistema teske gradnje/ masivnih zidova (da ne kazem klasicne zidane kuce).
To nije pitanje proracuna SAMO debljine termicke izolacije...ima tu i proracun difuzije vodene pare, akumulacije toplote, faznog (vremenskog) pomaka za letnje uslove i sijaset drugih elemenata koji definisu termicke osobine jednog zida.

zid o opek 29cm sa vunom od 20cm je uvek boljih termickih osobina od gipskarton-rostilj letvama/OSB zida sa 20cm vunene ispune.

Ni ovde ni u inostranstvu nema montaznih kuca boljih sveukupno termickih osobina od kuca masivne gradnje, to je prosto tako (fizika) pa se stoga i montazne kuce ne odabiru kada se traze vrhunske osobine zgrade.

Bogati na zapadu ne zive u montaznim kucama, nije to slucajnost.

sw.brick je napisao:
zahteva vecu povrsinu parcele za iole vecu povrsinu zgrade od klasicne cvrste gradnje

...molim?

Postoji nesto sto se zove izgradjenost parcele, i tu postoje limiti urbanistickih uslova (svake opstine)

Zidane klasicne kuce se prave bez problema strukture prizemlje+ sprat+ potkrovlje tj idu u visinu i zauzimaju malu osnovu na zemljistu.
Montazne kuce a pogotovu prosecne (jeftinije koje su uglavnom poznate kod nas) imaju strukturu prizemlje i dosta redje (i uz mnogo poskupljenja) prizemlje+ sprat.
Motnazne kuce nemaju mogucnost potkrovlja usled specificne izrade krovista koje je sastavni deo nosece strukture zidova (kod motnazne kroviste drzi zidove, daje ukrucenje) i stoga ima veoma gusti raspored greda da je prakticno neupotrebljivo za bilo sta.

Da bude jasnije, na 4 ara zemljista moze da se izgradi 4 ara zidana klasicna kuca, a montazna do oko 2 ara.

Stoga su montazne kuce u ponudi po pravilu manjih kvadratura, i veoma su retke sa kvadraturom 200+ kvadrata u standardnoj ponudi. A i kada se nude u varijanti na sprat toliko su skupe da se zidana kuca sama namece kao optimalno resenje.

sw.brick je napisao:
ne moze da se radi sprat po sprat

Tesko da ces i cvrstoj gradnji da dogradis sprat ako ga nisi predvideo u prvobitnom projektu. Naknadno dodavanje sprata je moguce, AKO je predvidjeno prvobitnim projektom, sistem gradnje je drugaciji.

Kod zidane gradnje, naravno na osnovu projekta, moze da se izgradi prizemlje i da se useli u takav nedovrseni objekat.
Kasnije se dodaje sprat ili zavrsava potkrovlje u skladu sa finansijskim prilivima.

Kod montazne MORA odmah da se izgradi prizemlje i sprat/ ili kroviste i ne moze da se gradi montazna u fazama.
MORA odmah da se plati, nema faznog gradjenja.

sw.brick je napisao:
problem prenosa buke, neresiv (kao i sa svim sistemima lake gradnje ukljucivo i lake supljikave blokove/cigle)

Resiv, ali opet, nesto skuplji i retko se trazi.

Lakonski odgovor, resivo je i letenje na Mesec pa je "nesto skuplje" i :retko se trazi".
Upravo tako, resenje problema buke kod lake gradnje je toliko skupo da se takve montazne kuce i ne nude. Da retko se trazi jer drasticno uvecana cena gubi utakmicu sa razumom nize cene montazne kuce (koja je startno polaziste pri odabiru bas takve kuce) i svodi se ne prosto resenje- buka je nesto sa cime se mora pomiriti i trpeti.

sw.brick je napisao:
Za prosecnu cenu montazne dobija se uglavnom ispod prosecni kvalitet, pre svega sto kvalitetnog suvog zdravog drveta pripremljenog za ugradnju (lameliranih greda) ima jako malo u ponudi pa je stoga i cena jako visoka i shodno tome se retko upotrebljava osim kada je tacno navedeno u specifikaciji.

Ali je ima i upotrebljava se. A sta bi tacno radio lameliranim gredama na tipicnom prizemnom montaznom objektu? Mislim, moze, ali nosi kao betonsk

Poenta lameliranja drveta nije (samo) nosivost vec takodje i veoma vazna osobina da se drvo "umiri" tj prestane da radi/ menja dimenzije.
Montazna kuca obicne , prosecne, izrade se vidi vec posle 2-3 godine kada se ugradjene nedovoljno suve grede pokrive, kuca slegne i popuca spoljna fasadna obloga.
Svako drvo radi nakon ugradnje, to pogotovu vazi za masivne grede vecih preseka kakve se tipicno koriste za konstrukciju spoljnih zidova.
Dakle, drvo sa manje od 12% vlage je skupo i tesko dobavljivo, lamelirano takodje nije jeftino a obicno drvo/ greda je sve samo ne stabilan u prostoru materijal.

Dobrog (citati kvalitetno i posebno odabranog drveta) drveta ima ali je toliko skupo da ponistava ideju primene u prosecenim montaznim kucama gde je jedan od bitnih parametara cena po kvadratu.

Da ne pricamo o tome da je vlazno u startu drvo jako podlozno kasnijim problemima sa kondenzacijom unutar zida montazne kuce kao pratecom pojavom kod jednostrukog (konstrukciono) zida.

Skoro pa se i slazem u potpunoisti - ali ako bi montazna po SVEMU bila uporediva sa cvrstom ukljucujuci i gore navedeno, i jos bila jeftinija - niko ne bi gradio cvrsto. Moguce je eliminisati SVE gore navedene nedostatke, ali onda od prednosti montazne ostaje malo toga - ali nekih prednosti i dalje ima. Pa bira ko sta voli.

Pa u tome i jeste poenta, montazna koja je u svemu uporediva sa cvrstom, a pre svega po kvalitetu komfora za korisnika,
nije uopste jeftinija.
Stoga bogati i dalje grade cvrstu gradnju (to se pre svega odnosi na zapadnu Evropu) sa maksimizacijom kvaliteta a to znaci i odlicna termoizolacije kao sastavni deo dok su montazne odabir onih koji sto pre zele da dodju do svoje kuce a pri tome imaju jos i tanji budzet na raspolaganju.

Kao sto sam rekao, kvalitet je moguce dobiti i kod montazne i kod cvrste gradnje uz primenu svih pravila gradnje, no tada montazna kosta koliko i cvrsta.
Prosecan kvalitet i uz to veoma brzo se dobija bez muke u montaznoj kuci a to je cesto sasvim dovoljno da se neko opredeli za taj izbor.
Prva kuca montazna, kasnije kada se zaradi bira se cvrsta gradnja.

Da je montazna tako super (kao u reklamama) cvrsto zidani o bjekti bi odavno bili istorija a lako je vidljivo da se to nije dogodilo.

Namerno izostavljam nasu lokalnu cvrstu gradnju, gde se podignu samo noseci delovi zida, postavi krov i nekoliko prozora postavi pa se to ostavi kao trajno resenje, a u stvari je poluizgradjena kuca.
Takva cvrsta gradnja gde ni spoljni zidovi (ukljucivo i fasadni zavrsni ukrasni sloj) nisu izgradjeni do kraja je van svih standarda i daaaaleko je losija po osobinama od bilo koje montazne.
Jednostavno, montaznu nije moguce tako lose napraviti sve i da se pozeli jer samo unutra gips ploca prisravljena na 5x10cm drvenu stafnu kao zid ne bi izdrzalo ni jednu celu godinu pa naravno takav proizvodjac ne postoji.

Kada se nema para, tj za siromasniji budzet upravo je montazna bolje resenje- odmah se dobija gotova kuca po pravilima struke umesto poludovrsene cvrste gradnje.

[GadGet]

Re: Montazna kuca: iskustva, za i protiv

Ajde sad iskreno da li je zaskripao nekom montazni objekat oko 02:00?

[BOOST]

Re: Montazna kuca: iskustva, za i protiv

Jeste, i to sa tavana 1986 godine. Napolju je bilo -38 danima za redom i kad se preko noci preslo na snizenu temperatutu u kuci (nocni rezim, -3C) i tek kako se culo da radi

Da nappomenem, skupi objekti koji se prave samo vas vezuju za jedno mesto jer ih je teze i prodati. Izvesne zone u Srbiji ce doziveti ekspanziju i trziste rada ce biti drugacije nego li je sada. Svi ovi objekti koji se nude sada kao suva gradnja ce i tek kako biti popularn, ma sta ko da kaze. Biti podstanar u nekom na pola zdravom za zivot objektu ili otplacivati ratu za jeftinu verziju kuce suve gradnje nije nikako isto.

Ma koliko vi argumentirali ovde, suva gradnja ce da pobedi i postane novi vid regulazije stambenog prostora. Gradnja objekata da komsiji crkne krava, pffff... Neki voze Nissan Micru, neki Porsche, naravno da mora da postoji opcija za svakoga i svaciji dzep i to je to..

Da napomenem da je 90% objekata niske gradnje u Svedskoj suva gradnja u proteklih 40 godina. Neko ce reci, ima se moze se, da ima se ako se nerazbacuju. Objekti od 200m² koji se pominju, samo su plod nerentabilnosti jer potrebe nepostoje. U startu osudjuju na duple troskove pogonskkog odrzavanja i slicno. Zivot u kuci je sam po sebi vrsta robije pa ko ima vremena da je sluzi nek izvoli ali tada treba iskoristiti i napraviti jeftinije.

[alexa05]

Re: Montazna kuca: iskustva, za i protiv

Tacnije u 01:58, nije BOOST u toku

[BOOST]

Re: Montazna kuca: iskustva, za i protiv

Ako mislis na zemljotres, to je maksimum koji moze da se desi sa suvom gradnjom, da zaskripi, dok su posledice po klasicnu gradnju nesto malo drugacije...

ps: jesam u toku ali to je slabo da bi se pisalo o tome.. (sem sto ima dvoje zasad reportirano poginulih mada koliko ginemo u saobracaju ovo je retkost )
"U Kraljevu poginulo dve osobe u naselju Grdica, gde je ploca na kuci pala i usmrtila dve osobe"

[djukic]

Re: Montazna kuca: iskustva, za i protiv

Pa i siporeks ili ti ytong je suva gradnja. Brzina gradnje je gotovo kao i montazna. Svi materijali koji se koriste zahtevaju upotrebu vrlo malo vode. Nema peska, cementa. Moguci su svi oblici koje mozes da zamislis...

Mislim da je takav vid gradnje daleko bolji i isplativiji od kupovine montaznih kuca...

[206]

Re: Montazna kuca: iskustva, za i protiv

Nijedna montazna kuca sistemom panela lake gradnje ne moze da dostigne visoki nivo termickih osobina sistema teske gradnje/ masivnih zidova (da ne kazem klasicne zidane kuce).

Moze. Pitanje je samo koji tip i standard zida montazne uporedjujes sa kojim nacinom cvrste gradnje i njenim standardom. Ali reci da NIJEDNA montazna to ne moze, jednostavno nije tacno.

Postoji nesto sto se zove izgradjenost parcele, i tu postoje limiti urbanistickih uslova (svake opstine)

Iz prvobitnog konteksta je zvucalo kao da montazna zauzima vecu povrsinu placa nego cvrsta, iz nekog razloga - zauzimaju istu povrsinu, u horizontalnoj projekciji.

Motnazne kuce nemaju mogucnost potkrovlja usled specificne izrade krovista koje je sastavni deo nosece strukture zidova (kod motnazne kroviste drzi zidove, daje ukrucenje) i stoga ima veoma gusti raspored greda da je prakticno neupotrebljivo za bilo sta.

Nije tacno. Ne moze se praviti potkrovlje kakvo ti padne na pamet kao kod cvrste gradnje, ali itekako je moguce napraviti ga.

Da bude jasnije, na 4 ara zemljista moze da se izgradi 4 ara zidana klasicna kuca, a montazna do oko 2 ara.

Pa teoretski, moguce je tu i soliter podici, ali onda se postavlja pitanje do kojih cemo ekstrema ici u ovom poredjenju? Za tip gradnje podrum+prizemlje+sprat+potkrovlje, kao sto radi 90% ljudi koji sebi prave kucu, oba sistema gradnje zauzimaju isto prostora na placu.

Stoga su montazne kuce u ponudi po pravilu manjih kvadratura, i veoma su retke sa kvadraturom 200+ kvadrata u standardnoj ponudi. A i kada se nude u varijanti na sprat toliko su skupe da se zidana kuca sama namece kao optimalno resenje.

Iz prostog razloga sto malo ko trazi 200+ kvadrata, ni cvrsta gradnja nije cesto preko te kvadrature. A oko ovog da su toliko skupe na sprat da onda zidana postaje optimalnija - naravno da nije tacno. Jesu skuplje, ali ne u toj meri.

Kod zidane gradnje, naravno na osnovu projekta, moze da se izgradi prizemlje i da se useli u takav nedovrseni objekat.Kasnije se dodaje sprat ili zavrsava potkrovlje u skladu sa finansijskim prilivima.

Kod montazne MORA odmah da se izgradi prizemlje i sprat/ ili kroviste i ne moze da se gradi montazna u fazama.
MORA odmah da se plati, nema faznog gradjenja.

Heh Prvo se kaze jedno, pa se onda u pojasnjenju da malcice drugacije tumacenje cime se promeni kontekst onoga sto je ranije receno...kao po starom

Znaci, po tom principu "dogradnje po potrebi" - kod cvrste gradnje mozes da izgradis prizemlje, ostavis ravnu plocu sa nesto malo izolacije da ne prokisnjava, zaboravis na fasadu, zadihtujes vrata i prozore purpenom, i uselis se, a sprat i krov dizes kad bude bilo para...Ili se pod naknadnom dogradnjom podrazumeva da zavrsis prizemlje i krov, pa kad ti padne na pamet da dignes sprat - raskantas krov, dodas sprat pa opet sve pokrijes? Ne znam koja je varijanta gluplja, ali ni jedna ni druga se ne mogu podvesti pod zavrsen objekat, ni u jednom recniku osim u srpskom, pa mi je totalno van pameti uzimati ovo kao argument za poredjenje. Po tom principu mogu da kazem da je i ovakva nadogradnja za montaznu moguca, samo sto iskopas podrum, pa se uselis u njega, a kucu...pa, to dizes kad bude bilo para.

Na montaznoj kuci je MOGUCE "umetnuti" dodatni sprat u prvobitno napravljen objekat sa prizemljem+krovistem POD USLOVOM da se takva varijanta predvidi prvobitnim projektom i uzme u obzir pri nacinu gradnje, to sam vec rekao. U svakom slucaju, nije nista teze nego naknadno dodavanje sprata na cvrstu gradnju, sa sve skidanjem krova

Znaci NE MORA odmah da se gradi sprat (ali mora da se ima u vidu pre pocetka gradnje), i MOZE da se gradi u fazama.

Lakonski odgovor, resivo je i letenje na Mesec pa je "nesto skuplje" i :retko se trazi".
Upravo tako, resenje problema buke kod lake gradnje je toliko skupo da se takve montazne kuce i ne nude. Da retko se trazi jer drasticno uvecana cena gubi utakmicu sa razumom nize cene montazne kuce (koja je startno polaziste pri odabiru bas takve kuce) i svodi se ne prosto resenje- buka je nesto sa cime se mora pomiriti i trpeti.

Ne ulazim u to. Ti kazes neresivo, ja kazem da je resivo pod odredjnim uslovima. Malo je nesvrsishodno sad da redas arumente kako je to lose zbog ovoga ili onoga da bi pokazao da si u pravu...Rekao sam da svaki sistem ima svoje prednosti, ovo je jedna od prednosti cvrste. Ali da je problem neresiv, to vec nije tacno, i samo to govorim, nista vise...

Poenta lameliranja drveta nije (samo) nosivost vec takodje i veoma vazna osobina da se drvo "umiri" tj prestane da radi/ menja dimenzije.

Zidne ili krovne grede, paneli, o cemu pricamo? Problem umirenja greda i nelameliranih panela resava se kvalitetom i suvocom drveta, pa i nema potrebe za lameliranim nosecim ili krovnim gredama, koje se ionako koriste za izuzetno velika opterecenja; paneli za zapadnu Evropu po pravilu i jesu lamelirani - letvice secene od selektovanih daski, 6-strano obradjene, nazubljene, lepljene i presovane u plocu, koja se ponovo 6-strano obradjuje.

Montazna kuca obicne , prosecne, izrade se vidi vec posle 2-3 godine kada se ugradjene nedovoljno suve grede pokrive, kuca slegne i popuca spoljna fasadna obloga.

Jeste, sruse se i susterski zidani cvrsti objekti.

Svako drvo radi nakon ugradnje, to pogotovu vazi za masivne grede vecih preseka kakve se tipicno koriste za konstrukciju spoljnih zidova.

U okviru prihvatljivih tolerancija, a to sigurno neces uvom da primetis.

Dakle, drvo sa manje od 12% vlage je skupo i tesko dobavljivo, lamelirano takodje nije jeftino a obicno drvo/ greda je sve samo ne stabilan u prostoru materijal.

Za montazere, sklapace i ugradjivace tudjeg proizvoda je takvo drvo i lamelirani proizvodi skupo i tesko dobavljivo, za ono sto ja zovem proizvodjacem i nije, i ne koristi se nista drugo.

Dobrog (citati kvalitetno i posebno odabranog drveta) drveta ima ali je toliko skupo da ponistava ideju primene u prosecenim montaznim kucama gde je jedan od bitnih parametara cena po kvadratu.

Pricas napamet, pojma nemas koliko moze da kosta u proizvodnji takvo drvo za nekog ko se proizvodnjom bavi od primarne sirovine, do finalnog proizvoda. Stoga je i ocena koju dajes potpuno proizvoljna i naravno ne stoji.

Da ne pricamo o tome da je vlazno u startu drvo jako podlozno kasnijim problemima sa kondenzacijom unutar zida montazne kuce kao pratecom pojavom kod jednostrukog (konstrukciono) zida.

Kao i vlazan beton.

Kao sto sam rekao, kvalitet je moguce dobiti i kod montazne i kod cvrste gradnje uz primenu svih pravila gradnje, no tada montazna kosta koliko i cvrsta.

Jednostavno, NE. Toliko pojednostavljeno poredjenje jednostavno NE MOZE da se da a da ima smisla.

Usput, ta znaci "koristio si montaznu gradnju" - kupovao, gledao kako se sastavlja, pa citao o tome? Neko drugo iskustvo?

[Cherokee_NS]

Re: Montazna kuca: iskustva, za i protiv

Eh sad jedno pitanje, u duhu desavanja danas u Srbiji:

koliko je montazna kuca otporna na zemljotrese? Da se razumemo, znam da ni zidana kuca nije otporna, ali me opet ta cinjenica zanima, ako shvatate

[banekg]

Re: Montazna kuca: iskustva, za i protiv

Otpornija od zidane - primer na licu mesta kod mene i mog komsiluka. Potpuno drugo ponasanje objekta pri potresu. Tacnije bih rekao da je bezbednija.
Tu fiziku ugibanja materijala, bi mogao da pojasni neko strucan.

[BOOST]

Re: Montazna kuca: iskustva, za i protiv

U pitanju su inertne sile koje vladaju uslet potresa i direktno su relatirane sa masom i amplitudom.
Masa = beton
Amplituda= pomeranje po horizontali navisini gde je masa postavljena

Kad se ove dve nadju na kriticnom prelomu a lako za upravo kuce koje se zidaju da nemaju dovoljnu visinu da bi se sa krakom sila razlozila na duzu liniju te samim tim amplituda ljuljanja iako ista biva ublazena posto je prelomni ugao manji sa duzom stranicom.

Na sve ovo deluje i to da je masa celog objekta puno veca kod klasicno zidanih i da zidovi imaju manje uvijanje gde dolazi do preloma istih. Montazna kuca ovde deluje kao da je na amortizeru u sopstvenoj konstrukciji.
Uz sve to u zemljotresu postoje i pomeranja po vertikali elem u svim pravcima odjednom. Da bi objekat opstao mora da bude napravljen od "zivog" materijala.

[banekg]

Re: Montazna kuca: iskustva, za i protiv

Montazna kuca ovde deluje kao da je na amortizeru u sopstvenoj konstrukciji.Upravo je taj osecaj u pitanju. Sa polica nista nije mrdnulo milimetar, dok je kod komsija doslo i do padanja predmeta

[StudentBGD]

Re: Montazna kuca: iskustva, za i protiv

Tuzno je sto su se ljudima urusile kuce u KV, neki covek place na radiu kako je gradio kucu 40 godina i da sada nema gde da spava jer se srusila!?!? Mislim, kakva je to kuca koje je relativno nova a raspadne se na 5.5 rihtera? Toliko o kvalitetu gradnje kod nas, vazno je da bude sto vece, postojanost i stabilnost ko yebe... Da ne kazem sto je gradio 40 godina.
Imao sam prilike da dozivim 6.8 i 7.3 rihtera na grckom ostrvu, javilo se par naprslina na starijim objektima (60+ godina), ostale kuce i zgrade bez ostecenja.

[sw.brick]

Re: Montazna kuca: iskustva, za i protiv

Eh sad jedno pitanje, u duhu desavanja danas u Srbiji:

koliko je montazna kuca otporna na zemljotrese? Da se razumemo, znam da ni zidana kuca nije otporna, ali me opet ta cinjenica zanima, ako shvatate

Montazna je superiorna prema klasicnoj zidanoj u vecini elemenata po otpornosti na zemljotrese.
Osnov je da je elasticnih veza konstruktivnih elemenata i primena drvenih gredica.
Drvo se ne lomi, elasticno je.
Strucno receno drvo se elasticno deformise i ostane upotrebljivo-nosece.
Beton se plasticno deformise i za bacanje je (nakon trenutka kada sile delovanja premase njegovu cvrstocu).

Japan, i uopste Azija su izuzetno trusno podrucje, i iskustveno zgrade od drveta su tamo tradicionalna gradnja dokazana vekovima.
Radni vek takvih kuca nije dugacak kao kod zidanih ali to tamo nije prioritet jer drvnih sirovina ima na izvolte.