Fiat JTD , automatsko iskljucenje dizni

[comi 1342]

Samardžiću, nisam ni sumnjao da ćeš se javiti sa svojim teorijama mehanike, ali evo ti citat iz udžbenika o turbini
"Da bi turbo punjači postigli odgovarajuću kompresiju, turbo punjač koristi izduvne gasove motora da bi zavrteo svoju turbinu koja opet ubrzava unos vazduha".
OTO motori nisu kompresori, ali nisu ni toplotne mašine, šta god ti to bilo, nego su motori sa unutrašnjim sagorevanjem, a toplota im služi samo za zagrevanje kabine, i silom prilika radne temperature ulja.
Ako i dalje budeš tvrdio da turbina u JTD-u radi na toplotu, moraćemo te malo predložiti za odmor sa foruma...

[zverko]

toplota je nusprodukt, rasuta energija...

a samardzic se malo zapetljao u teoretisanju pa sve ostavio na pola, nedoreceno. siguran sam da nije mislio da turbo radi na toplotu. teo je da kaze, sto topliji izduvni gasovi turbo se brze vrti tj protok izduvnih gasova je brzi. poenta je da se izduvni gasovi sto brze izbace napolje. zato se neretko kod nadrkanih masina izduvna umotava azbestnom trakom. sto zbog efekta brzeg protoka izduvnih gasova sto zbog smanjenja temperature u motornom prostoru. pri mapiranju se trazi idealan AFR (stihiometrijski odnos gorvo/vazduh) da bi se postigao odredjen EGT (temp. izduvnih gasova). Sto siromasnija smesa, EGT veci. Naravno, majstorluk je u tome koliko da se smesa osiromasi a da se ne sprzi motor. nadam se da je sad razumljivo. nego bre, odosmo od teme...

[Dora]

U prevodu, temperatura izduvnih gasova je pokazatelj sagorevanja smešeu cilindru, dakle posledica a en uzrok.
Siromašnija smeša daje više snage ali i veću temperaturu izduvnih gasova. Dostizanjem maksimalne temperature izduvni gasova u odnosu na izdržljivost motora (materijala) dostiže se maksimalna snaga, preko toga ode u štetu.

Ona konjina od Todorovića ne ovog gasadžije nego onog što piše za usrane novine i sve zna o gasu često ovo koristi kao argument da gas sagoreva nenormalnom temperaturom u cilindru...

[zverko]

Przi sve pred sobom. Tope se ventili a bogami i dizne se prljaju od garezi

[b_samardzic]

https://cbc.rs/threads/1369-Novo-mesto-za-turbinu?p=34485#post34485

https://cbc.rs/threads/4638-Principi-rada-TURBO-MOTORA?p=112130#post112130

https://cbc.rs/threads/4638-Principi-rada-TURBO-MOTORA?p=111986#post111986

Ova tema je odavno razradjena od strane ja se nadam kompetentnih ljudi i ja sam

teoriju rada motora vecinom naucio na ovom forumu dok je jos bilo entuzijasta da

nama laicima objasne sve finese rada motora a pogotovo turbo motora.

Ako ovi ljudi grese gresim i ja i unapred se izvinjavam!!!

[zverko]

Kao sto rekoh, znam na sta si mislio kad si napisao to sta si napisao, zato sam i reagovao. sve je ok, opusteno...

[TECA]

Samardzicu u pravu si skoro za sve,ukakio si sa nekim bezpotrebnim pljuckanjem goriva u motornom kocenju....a comi bi mogao da objasni razliku izmedju toplotne masine i motora sa unutrasnjim sagorevanjem?!

[comi 1342]

Ako mi neko pojasni šta je toplotna mašina, tj onaj koji je to spomenuo...

[TECA]

Procitaj svoj predzadnji post.

[zverko]

ja i moja toplotna masina od 1000 konja...

[TECA]

Sagorevanjem goriva se stvara toplota,sto za posledicu ima sirenje gasa i podizanje pritiska,ako je on u zatvorenoj posudi...odnosno potiskivanje klipa...ako nema toplote nema ni rada motora...da moze se reci ja i moja toplotna masina od 1000 konja
Sto je veca temperatura,vece je i sirenje gasa,veci pritisak veca snaga,povezite sa pominjanim egteom pa ce vam biti jasnije,e sad neiskoriscena toplota ide na grejanje kabine i kroz izduv,a to se ima veze sa stepenom iskoriscenja energije od strane motora.

[comi 1342]

Ono što tera klip na dole je pritisak, nije toplota. Znači potencijalnu energija sagorelih gasova se pretvara u kinetičku, ne toplotna u kinetičku, to se radi u parnoj mašini.
wikipedija:
Ekspanzija je proces koji daje snagu motoru, tj. vrši koristan mehanički rad. Svi ostali procesi postoje samo da bi stvorili uslove za ovaj proces. U ovom procesu sagoreli gasovi sa ogromnom potencijalnom energijom se šire, potiskujući klip u klipnom motoru, rotor u vankel motoru, turbinu u elisnom mlaznom motoru ili stvarajući direktan potisak u potisnom mlaznom motoru; vršeći mehanički rad.

[b_samardzic]

Samardzicu u pravu si skoro za sve,ukakio si sa nekim bezpotrebnim pljuckanjem goriva u motornom kocenju....a comi bi mogao da objasni razliku izmedju toplotne masine i motora sa unutrasnjim sagorevanjem?!

Ha sad kad procitam moj post ispade da ja potenciram da se ubacuje mala kolicina benzina.

Ne ne suprotno od toga, hteo sam da kazem da je potpuno besmisleno da se ubacuje mala kolicina

benzina pri velikim obrtajima jer taj benzin nikako nebi mogo da sagori u cilindru vec u auspuhu.

To je bila replika upucena

comi1342

"Verovatno se ubrizga samo minimalna količina, još kraća otvorenost dizne nego na leru jer pritisak goriva u "rail"-u još nije pao, da ne razrađujem dalje... "

Pa sam naveo primer ugradnje venturija na motorima sa ubrizgavanjem.

[TECA]

Pokusaj da shvatis da pritiska nema bez temperature...to si i napisao,ali vidim da ti nije jasno i teras u nepoznato

Ti sagoreli,tj.novonastali gasovi su voda i CO2,samo sto su u obliku vodene pare pod visokim pritiskom,kao i samog CO2 pod velkim pritiskom...i to goni klip

[b_samardzic]

Ono što tera klip na dole je pritisak, nije toplota.

Ovo je tacno ali si citavu lavinu pokrenuo izjavom da je toplota nus produkt! E pa nije ona je osnov

postojanja tog pritiska. SUS motor je takodje toplotna masina samo sto je proces sagorevanja unutar

motora. Zato se i zove motor sa unutrasnjim sagorevanjem.

comi1342 napisao si da bi voleo da ti odgovori neko ko je studirao masinstvo pa eto ja sam i imao sam

predmet termodinamiku gde se ceo proces SUS motora objasnjava toplotnim radom.

Evo nesto malo iz termodinamike:



Šema dovedene i odvedenih toplotnih energija u i iz njegovog graničnog
prostora
Različite toplotne energije prikazane na slici gore imaju sledeće značenje:
Q1 -toplotna energija dovedena u motor sagorevanjem goriva

Qe -toplotna energija ekvivalentna efektivnom radu motora

Qr -toplotna energija koju sa sobom odnose izduvni gasovi uvidu njihove kinetičke energije i njihove entalpije zbog nepotpune ekspanzije u cilindru.
Qw- toplotna energija predata rashladnom medijumu
Qm- količina toplotne energije odvedena sredstvima za podmazivanje pri njegovom hlađenju, radi sprečavanja njegovog zagrevanja usled dodira sa vrelim delovima motora (klip, cilindar itd..) i usled toplote razvijene trenjem u kliznim površinama.Računa se, slično kao i
Qng -količina toplotne energije koja se gubi zbog nepotpunog sagorevanja goriva u motoru, gubi se sa izduvnim gasovima u vidu komponenata nepotpunog sagorevanja, pre svega ugljenmonoksida i vodonika. Udeo ovih komponenata je veći što je smeša bogatija.
Qnh -gubitak toplotne energije iz radnog prostora zbog nehermetičnosti radnog prostora, tj. propuštanja gasa između klipa i cilindra.
Qz-gubitak toplotne energije usled zračenja produkata sagorevanja I odavanja toplote sa spoljnih zidova motora na okolinu.
Qpu-gubitak toplotne energije za pogon pomoćnih uređaja



Šematski prikaz potpunog Senkijevog dijagrama motora SUS.

Na slici gore pored uvedene količine toplote i toplote koje se odvode rashladnim fluidu , izduvnim gasovima zračenjem i dela toplote koja se u motoru efektivno koristi za dobijanje mehaničkog rada , navedene su i toplote koje pokazuju unutrašnje tokove toplotne energije u motoru.
Ovde je označeno sa:
Q1 toplota koja se utroši na zagrevanje smeše:
Q2 toplota koju gasovi predaju preko zidova cilindra rashladnom fluidu;
Q3toplota koja se oduzima rashladnom fluidu za zagrevanje svežeg punjenja;
Q4toplota koja se oduzima od izduvnih gasova za zagrevanje svežeg punjenja;
Q5 toplota kojom izduvni gasovi zagrevaju rashladni fluid;
Q6 toplota ekvivalentna ukupnoj energiji koja odlazi sa izduvnim gasovima
Q7toplota nastala trenjem klipa o zidove cilindra koja se predaje rashladnom fluidu;
Q8toplota ekvivalentna ostalim mehaničkim gubicima u motoru;
Q9 toplota ekvivalentna kinetičkoj energiji izduvnih gasova;
Q10toplota koja se gubizračenjem u okolinu.
Deo toplote odveden sredstvima za hlađenje iznosi kod oto motora 20-25 % a kod dizel motora 15-25% od ukupno dovedene toplote umotor. Energetski posmatrano, samo hlađenje predstavlja negativnu stavku, ali se mora vršiti zbog ulja za podmazivanje pokretnih delova motora legura metala od kojih su delovi motora izgrađeni. Otpornost materijala do relativno nižih temperature lagano opada sa povećanjem temperature. Međutim, posle toga dolazi do opadanja njegove otpornosti što dovodi do havarije vitalnih delova motora.
Određeno povećanje izlazne temperature rashladnog fluida doprinosi manjem poboljšanju efektivnosti iekonomičnosti rada motora. Povećanjem izlazne temperature fluida za hlađenje od 50 stepeni C na 90 stepeni C efektivna snaga motora povećava se za 2,5 do 8% a specifična potrošnja goriva, u proseku se može se smanjiti za 2 do 5 (gr/kwh) . Zato se I izlazne temperatire flida za hlađenje motora održavaju u granicama od 75-90 stepeni C Kod motora sa protočnim sistemom hlađenja, brodskih, stacionarnih itd. izlazna temperature treba da je još niža, u granicama od 50-55 stepeni C.