HHO - znamo li nesto o tome ?

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Ma,tamo se priznaje i ono sto ne znas "da vidis kako ces da znas kada te odvedemo u podrum"
Nego,osim sto mogu uzorke vode da odnesem na analizu,mogu li negde da uradim ceo ogled na licu mesta tako da postupak i rezultati budu zabelezeni i verifikovani?

[qwisko]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Trebalo bi da to moze u Vinci na institutu, ali nisam siguran. Pogledaj na http://www.vinca.rs/ ili ih nazovi pa se raspitaj

[expendable]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Analizu vode ... teško za ono što tebi treba ... ali uradi kompletnu "standardnu" (uz BPK, biološku potrošnju kiseonika, i druge relevantne za kvalitet vode koji se želi).
Najbolje u Batutu.
Verifikacija?
Pa u patentnom zavodu Naravno moraš prvo da uradiš analize (poboljšanje ili održavanje kvaliteta u nekom vremenskom periodu bez standardnih postupaka, naročito hemikalija, samo uz pomoć "originalnog postupka").
Tek kasnije bi moglo da se razgovara o verifikaciji od strane (neke) naučne ustavnove. Vinča, nije loše, TMF, PMF (naročito fizičko-hemijski fakultet), institut za Fiziku ...
Teško je reći gde tačno jer ćeš detalje predstaviti tek po (što i savetujem) zaštiti autorskih prava.
Možda i neki bio-hemijski institut ili zavod ... VMA toksikologija (?)
Ipak pre svega hemičari (i/ili fiziko-hemičari).
Dakle:
1) Razradi postupak
2) Uradi analize vode (za početak i osnovne)
3) Zaštiti u patentnom zavodu
4) Nađi sponzora/investitora
5) Verifikuj se u nekoj "ovlašćenoj" ustanovi (naučnoj)
4 i 5 mogu i da promene mesta zavisno od toka događaja.
Pre 4 i 5 raspitaj se za dobrog advokata, koji je dobar za ovaj segment (zlu ne trebalo, mažnjava se sve pa što ne bi i znanje, što je ipak manje bitno u tranzicionoj nam domovini, bolje se za prste lepe nekretnine, firme i slično).

[alexa05]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

http://www.youtube.com/watch?v=yWirYw1C-WE&feature=related

I bosanci testiraju

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Ovi su jos i dobri,ali kad gledam snimke iz hrvatske umirem od smeha,kakve su to price!Pojavilo se dosta snimaka u poslednje vreme,a ne znas ko vise lupeta,dal tv voditelj il "pronalazac"??
Expendable,zanima me kako da uzimam uzorke a da neko ne kaze recimo "kako ja da znam da je ta voda tretirana tvojim uredjajem,mozda je iz prodavnice,flasirana,ili filtrirana..."??Ima li to neke veze?

[expendable]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Ne videh ovo celih 6 dana. Izvinjavam se. No da je hitno valjda bi siglo na PP.
Nisam baš potpuno razumeo.
Najbolje je da imaš analizu vode pre i posle tretmana. Ako je voda iz bazena (pazi one su jače hlorisane!) najbolje bi bilo da ti neko sa bazena uzme vodu kada je periodično uzorkuju iz Batuta ili nekog Zavoda za javno zdravlje.
Recimo kod mene to rade četvrtkom pa posle obaveštavaju javnost (kad su analize dobre ) pa onda uporediti.
Ako se radi o vodi iz vodovoda, opet slično (mada zavisi gde uzimaš uzorak jer se može razlikovati).
Naravno da je bilo koji tretman ubedljiviji ako se radi na manje kvalitetnoj vodi, ako je već flaširana (nizak BPK, malo ukupnih bakterija, ako uopšte, bez patogenih, mala mutnoća, itd.) nećeš biti ubedljiv.
Vodovodska ispunjava iste zahteve a može biti i bolja od flaširane (za Bgd. već ne bih rekao) ali ima nešto hlora (cca. 0,2-0,3mg/lit. max. dozvoljeno 0,5mg/lit. ili 0,5ppm ili 500ppb) te je zanimljivo ako se smanji (na primer).
Da platiš uzorkovanje ... to je već za firmu (recimo da ti OSL uzme uzorak, radnik zavoda pa da dobiješ pečat, mila majko!), mada i onda "neverne Tome" nećeš ubediti da si tretirao baš taj uzorak.
Kako god to treba da uradiš pre svega zbog sebe da budeš siguran u efikasnost. Ako ne nađeš zainteresovane ni svi sertifikati (TUV i slični) sveta ti neće pomoći.
Naravno kao i kod uštede goriva uz pomoć HHO najbolje je da imaš sa čime da upoređuješ!

P.S.
Rezultati analize vode bi trebalo da su javno dostupni no možda i nije lako doći do tako nečeg. Mora se biti i uporan.
Ako ništa drugo ne ginu ti dve analize sa bazena (što lošija voda, to veća šansa za dokazivanje).

Nadam se da nisam promašio temu

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Nisi nista promasio,to je to! Mislio sam na ubedljivost,isti problem kao sa ustedom goriva.Polako,snaci cu se,idemo redom.
Obecao sam video snimak kao dokaz o ustedi goriva,i imao sam agregat-generator neko vreme na raspolaganju i mogao sam snimiti video ali...primio sam se da ga pokrenem samo na HHO,toliko da sam zaboravio na snimak! Generator vise nije kod mene...cekam novu priliku...
Eh da,sigurno vas zanima da li je radio na HHO? Jeste,radio je,ali nisam menjao ugao paljenja niti sam uradio jos neke potrebne prepravke tako da je trosio previse energije.Nisam siguran koliko tacno,ali otprilike da nije ostalo nista "viska".Generator je 1400W i potrosi skoro sve na elektrolizu da bi mogao da pokrene sam sebe.Mada,i to je nesto,jer po teoriji (termodinamika) uvek ima gubitaka na sve strane(elektrolizer,SUS motor,el.generator) te je nemoguce da jedan gen-set pokrene sam sebe!

[expendable]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Iskreno sam oduševljen. 1,4kW zaista nije mnogo ali ni malo. Da se pokrene ... pa bilo je i u Muth Boosters-ima.
Inače, malo je poznato da je prvi motor sa unutrašnjim sagorevanjem radio na ... VODONIK!!
Švajcarac Issac de Rivaz je patentirao kola na vodonik. Još 1807. Postoji nacrt tih kolica ali nema pouzdanih dokaza i da su zaista napravljena. Paljenje je bilo iskrom kao u Voltninom pištolju (prvi uređaj sa unutrašnjim sagorevanjem, takođe je radio na vodonik ali prethodno na zemni gas, 1777.).
Kako god prvi motor koji je pouzdano radio na vodonik je napravljen 1820, (Englez William Cecil).
Benzinski motori su došli tek posle (na osnovu ovih) i prvi je izrađen u Americi (Hazard i Morey; Hezerd i Mori) tek 1824.
Imao je neku vrstu primitivnog rasplinjača, dok oni na vodonik (normalno) nisu!
Toliko o tome može li vodonik da se koristi u motorima SUS. Da je nastavljeno sa tim ko zna gde bi sad bili (i koliko bi svet bio manje zagađen).
No evo prilike da na DVESTOTU GODIŠNJICU od prvog motora na vodonik (sa unutrašnjim sagorevanjem) Painter (ili neko sa foruma) napravi i prvi motor na vodonik iz vode!!

Ne kažem da će biti lako ubediti bilo koga u bilo šta novo a naročito ovako radikalno, nego naglašavam da je mnogo bitnije da svako ko se ovim bavi bude siguran u svoja merenja i da bude veoma strog prema sebi. Ukoliko se prođe ta autocenzura samo je pitanje vremena kada će se naći pravi čovek (firma, institucija, država ...) da se to i serijski proizvodi.
Za svakog Teslu će se valjda naći i po jedan Vestinghaus, a za Edisone i Morgane ne moramo da brinemo ima ih na hiljade

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Da...pa,ja pomalo radim i na konstrukciji posebnog motora na vodonik (HHO),ali to sporo ide,i nije mi u prvom planu.Radi se o mlaznom motoru,turbo ali i pulsnom,odvojeno i zajedno.U osnovi nista novo,ali sam dodao par resenja koja menjaju stvari.Zanimljivo je kako stvari izgledaju kad spojis vise razlicitih tehnologija!A ono sto mi je najveci problem jeste kako ga primeniti za automobile ili za elektricne generatore,odnosno,kako mlazni potisak pretvoriti u upotrebljivo rotaciono kretanje!Imam nekih ideja,videcu vec...Za turbo jet nije toliko tesko jer vec ima rotaciono kretanje,ali se prebrzo okrece za pogon automobila.Mislim da bi najbolje bilo napraviti hibridni auto,turbo jet da vrti generator struje a elektricni motori u tockovima,itd.Eh sad,turbo jet je teze izraditi (moze i turbina iz kola da se prepravi),i skuplje,i ima nekog odrzavanja,kvarova...dok pulse jet je totalno jednostavan,jeftin,i ne kvari se (mislim na unapredjen dizajn koji sam smislio,a mislim da mogu resiti i buku).Naravno,verovatno bi najbolje resenje bilo upotrebiti Teslinu turbinu,ali to mi je previse komplikovano za sada.
Ali ne odustajem ni od prepravke klasicnog SUS-a,provalio sam da i ako nije konstruktivno namenjen za vodonik,moze da se prepravi i to cak da se u isti trosak dobije efikasniji motor!
Sto se tice "popravljanja" vode elektrolizom,otkrio sam da moze da se tretira i voda za pice! Ima bolji ukus,kao da je prosla kroz dobar filter,a radi se na tome da se utvrdi potencijalna lekovitost(osnovano) i nacin upotrebe,jer za sada je izvesno da ne sme previse da se konzumira! (ako me ne ubiju eksplozije otrovacu se ) U jednom testu tretirao sam paradaiz sok (domaci) koji je poceo previrati.Od nekoliko flasa,mislim pet,dve su tretirane i stala je fermentacija!Ukus se popravio ali ipak je previse kiselo .Evo vec danima stoje isto,a ostale flase su nastavile reakciju posle otvaranja i "pokipele" u roku od par minuta,kao kad muckas pivo pa ga otvoris....Slucajnost iskljucena,kvalitetno testirano.Pretpostavljam da se sok ne bi ni pokvario da je tretiran pri flasiranju,ali umerenom dozom.

[expendable]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Zaista si neverovatan!
Ipak za tretman paradajz soka si zakasnio!!
U bivšoj SFRJ je jedan ugledan profesor ne samo napravio karijeru (tada još uvek vanredan) nego i dobre pare kada je spasio nekoliko vagona (cisterni) paradajz soka za izvoz koji je sadržao višak bakra (više od dozvoljenog). Čovek je lepo izelektolizirao sok od paradajza i postao veliki elektrohemičar.
Davno je bilo, ovi novi elektorhemičari i ne znaju priču i smatraju je vicem a zapravo je anegdota.

P.S.
Ne verujem da ćeš se otrovati ali teško da ćeš i da se ovajdiš. Ipak ako ni prehladu ne navučeš ovo kilavo leto te nadolazeću zimu i gripljivo proleće, evo mene kod tebe po eliksir (života).

[Dora]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Inače, malo je poznato da je prvi motor sa unutrašnjim sagorevanjem radio na ... VODONIK!!
Švajcarac Issac de Rivaz je patentirao kola na vodonik. Još 1807. Postoji nacrt tih kolica ali nema pouzdanih dokaza i da su zaista napravljena. Paljenje je bilo iskrom kao u Voltninom pištolju (prvi uređaj sa unutrašnjim sagorevanjem, takođe je radio na vodonik ali prethodno na zemni gas, 1777.).
Kako god prvi motor koji je pouzdano radio na vodonik je napravljen 1820, (Englez William Cecil).
Benzinski motori su došli tek posle (na osnovu ovih) i prvi je izrađen u Americi (Hazard i Morey; Hezerd i Mori) tek 1824.

Piše jedno desetak godina na jednom renomiranom sajtu

ksperimenti sa autogasom kao gorivom, počinju početkom 19 veka. Philippe Lebon (1801), William Cecyl (1817), Samuel Brown (1823), Lemuel Wellman (1833) i Etienne Lenoir (1860) konstruišu motor s pogonom na gas. Tim studijama rešeni su tehnički i radni problemi, a na osnovu njih Christian Reithman je izradio planove za izradu dvocilindricnog motora (1876).

Nakon što je motor na gas ušao u proizvodnju i proizvodni rezultati su bili izvrsni - preko 30000 motora, javila se ideja za proizvodnjom bržeg benzinskog motora, koji je 1882 proizveden u Daimler & Mayback. Nakon toga motore na gas zamenili su benzinski motori, a od 1886 koriste se u autoindustriji.

[expendable]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Sajt je renomiran, nema spora. Čak sam ga i čitao (pre ... dosta meseci).
Upotrebio sam druge izvore ali rezultat je isti. Izgleda da je William Cecyl prvo izradio motor na prirodni gas (ili metan-propan-butan smešu) pa tek onda na vodonik.
Kako god: prvo su bili motori na "gas" to je neosporno. Ipak, ispada da je prvi bio vodonik, pa "gas" pa benzin.
Verovatno će tako i odlaziti sa scene ...
Hvala na info! Izvinjavam se što sam bio "originalan", i ne izvinjavam se treba da znaju i oni koji ne čitaju samo renomirane sajtove.
Dora

[Dora]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Pa nisam ni ja to izmislio a ni bio savremenik, neko je to pisao pre mene

[expendable]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

S obzirom kad je pisano, skoro da si i bio (savremenik)

[mvujanovic]

I pade čoveku Dry cell, doduše ne na glavu, kad ono pala i amperaža,a proizvodnja HHO se uvećala i što je najvažnije više nisu potrebna creva.Detalje ću objaviti po zaštiti otkrića, pošto vidim da u poslednje vreme svi nešto taje. Čast izuzecima kao što su painter i expendable.