kako nas truju sa hranom

[Eon]

Balansirana ishrana je zakon.... Malo planinsko jagnje, malo vojvodjansko prase, malo sumadijsko pile, pa sve to preliveno pivom ili vinom po izboru - ali obavezno domace i buducnost nam je svetla.

Kada bi krenuli da izbacujemo ono sto ne valja, ne bi ziveli duze, nego bi nam se samo cinilo da zivimo duze!

[HotDog]

pitanje u glasanju je malo škakljivo, ako se hraniš zdravo, ipak nemaš garancija da ćeš živeti dugo

[1nsane]

Ma samo vitamin CE i sve ce biti u redu. (prasenCE, pilenCE, jagnjenCE, pivCE, vinCE..........)
Salim se. To sto mislite - domace, pa je kao zdravo (ono baba i deda sa sela) nema blage veze. Danas se ne moze proizvesti zdrava hrana, i to mogu da dokazem. U startu je svako seme koje se kupi u apoteci zapraseno, a da bi poraslo mora da se prska i djubri (zamislita cime). Znaci zatrovano, e time se hranimo mi i razne zivuljke koje uzgajamo. Pa kad malo bolje razmislim, ni divljac vise nije cista - i ona zdere prskane biljcice.
A sto se tice sredstava za prskanje biljcica, nemate pojma kakvi su to sve otrovi. Moja zena je radila u poljop. apoteci, imala je spontani pobacaj zbog trovanja samo udisuci isparenja od fabricki upakovanih preparata.

[M626]

Hmm... a kakva je situacija sa ribljim mesom?
Nadam se da nam ne serviraju smrznute uginule ribe ili neke iz naftnih busotina

[mirdza]

Ne zelis da znas cime hrane ribe, pogotovo sarane i pastrmke, u ribnjacima...

[srdjan_p]

I to mogu da potvrdim da je riba iz ribnjaka uzas zivi...
Zato moj cale ode na pecanje na Tisu pa donese sarance da ga vidis kakav je, onaj iz ribnjaka smrdi, debeo je i odvratno mastan itd...

[206]

Mlevenim mrtvim rodjacima.

[xami_coupe]

Ja volim da mesham zdravu hranu sa junk food-om(iako znam da nije zdravo uopshte i da ko zna shta trpaju u hranu) tako da mi takav balans prija.Jer kad bi se stalno 'zdravo' hranio propatio bi pola zivota!Jedina stvar za koju sam siguran je da nikad ne bi mogao da budem vegeterijanac!!!

[veljko]

neko rece vojvodjansko prase
he he

moj pokojni deda je svojevremeno - ako oces da koljes svince od preko 150 kila- onda lepo hranis oko 2 godine i onda sredjujes ( da nekazem originalni naziv)
al jelo malo prekrupe, pa napojcic, pa kukuruz (danas nesme kukuruz - bude jako masno )

a danas,

kupis svinjce u martu i u novembru ima oko 120 kila
da ga slazes od lego kockica nemoze toliko da ima za par meseci
hemija jbg

inace za salame i ostale preradjevine koriste -suvi led,
jednom sam kupio neku tost salamu od AD backa
u frizideru bilo vise vode nego salame

[BOOST]

Jos nikad nisam kupio svinjche vece od 12Kg kad dodjem u Vrbas, jes da se svadjam jer nece da kolju tako mala, kao nemaju racunicu i da me neinteresuje kolika je cena ali taman mi je za rucak i nevolim da mi ostaje i da se baca

E sad , bem li ga el zdravo ili nije al je ukusno

[sw.brick]

da li je tolika dreka dignuta bez ikakvog osnova ili mozda ima i zrnce istine u celoj prici.

u izboru cinjenica (dokazi) i price uz galamu bez cinjenice ja biram dokaze.
niko nije bio u stanju da prezentuje dokaz da je 1 (jedan) komad zarazen.
javno da pokaze taj dokaz.
analize zvanicnih sluzbi Slovenije su pokazale da je bez ikakvog osnova.

naravno, ako verujemo u te zvanicne sluzbe koje su proveravale.

da ima zrnca istine, ta istina se ne bi mogla sakriti, zar ne.

[rajmax63]

Posto vidim da se tema lepo prosirila i da je veoma interesantna evo vam malo infrmacija.molim da citate pazljivo pre nego date odgovor

Donedavno smo živeli u uverenju da živimo na zdravom tlu i da jedemo zdravu hranu.
Ako nam nešto dolazi iz uvoza, o kvalitetu toga "neko odozgo" vodi brigu. Nažalost, to nije tako, jer su poslednjih godina naši najviši državni funkcioneri,
uprkos zakonskim ograničenjima, odobravali uvoz otrovnih materija i genetski modifikovanih proizvoda
Mnogima nije poznato da je u toku pregovora povodom formiranja Vlade vođen pravi mali rat oko Ministarstva poljoprivrede.
Mnogo napora i vremena u predizbornim kampanjama upravo su poljoprivredi posvetili Srpski pokret obove i Nova Srbija, pa je bilo iznenađenje kada je G 17 Plus ultimativno tražio, a na kraju i dobio, baš taj resor.
Stekao se utisak da je ovo ministarstvo za njih bilo od veće važnosti nego upravljanje svim finansijama u državi.
Kada su za funkciju ministra predložili dr Ivanu Dulić - Marković, čak i onima koji nisu skloni da veruju u međunarodne zavere postalo je jasno zašto je to tako.
Nakon petooktobarskih promena Savezno ministarstvo poljoprivrede preuzeo je G 17 Plus (Saša Vitošević), a na mesto direktora Saveznog zavoda za biljne i životinjske genetičke resurse imenovana je ministarka poljoprivrede, gospođa Ivana Dulić - Marković, takođe iz G 17 Plus, jedna od onih koji su na mala vrata u našu zemlju uveli genetski modifikovane proizvode, čiji su uvoz i upotreba zabranjeni u čitavom regionu, pa i u Hrvatskoj.
Ona je već u julu 2001. godine uveliko potpisivala rešenja kojim se odobrava uvoz sojine sačme od genetički modifikovanog sojinog zrna, iako za to nije imala saglasnost nadležnog Saveznog inspektorata. Naprotiv, postojala je zabrana za to.
Zbog protivljenja takvom uvozu, ali i protivljenja da se prihvati donacija američke vlade u vidu sojine sačme od modifikovanog sojinog zrna, u septembru 2002. godine smenu Miroslava Maleševića, pomoćnika saveznog ministra za privredu i trgovinu, tražio je čak i tadašnji ministar srpske poljoprivrede Dragan Veselinov.
Posao Zavoda na čijem se čelu gospođa Dulić Marković nalazila bio je da donese tehničke propise kojima se reguliše i usklađuje ova oblast sa pravilima u Evropskoj Uniji, a ne da odobrava uvoz genetski modifikovanih proizvoda.
Zakoni EU, ali i SAD, u ovoj oblasti krajnje su rigorozni. Moguće je proizvoditi, prerađivati, uvoziti i izvoziti je u treće zemlje, ali ne i upotrebljavati u ishrani građana koji žive u tim zemljama.
Meso proizvedeno od stoke hranjene GM proizvodima zabranjeno je u svom zemljama EU, što jasno govori o cilju američke donacije, da ograniči tržište našim proizvođačima mesa.
Najveći uvoznici GM sačme kod nas su upravo naši najveći proizvođači stočne hrane, i to: "Krmivo-Produkt" Dragoljuba Markovića iz Beograda, "Narcis-Popovići" DOO Šabac (iza kojeg je Čeda Jovanović), "MK-komerc" iz Novog Sada (Miodrag Kostić), "STO POSTO" Beograd, "Sojaprotein"iz Bečeja, "DELTA DMD" DOO Beograd, STIV-PRED iz Beograda...
Šteta napravljena našoj državi je ogromna, a najveća je u stečenom nepoverenju građana.
Više nismo sigurni i treba dobro da se zamislimo kad odemo u kupovinu.
MONSATO
Ministarku poljoprivrede protivnici uvoza GM proizvoda smatraju lobistom "Monsata", najvećeg američkog koncerna za proizvodnju herbicida, ali i GM proizvoda.
Kao direktor Zavoda davala je mišljenje da GM hrana nije štetna po zdravlje onih koji je konzumiraju, iako je dosta dobro upoznata da je suprotnih primera bezbroj.
Primera radi, "Monsato" je napravio GM soju otpornu na herbicid koji proizvodi, pa je potrošnja ovog herbicida u proizvodnji GM soje porasla i do 70 odsto.
Tako je "Monsato" "dobar" sa obe strane. U međuvremenu je dokazano da ovakvi proizvodi kod konzumenata dovode do pojave jedne vrste raka, NHL.
Alergije na hranu od soje uvećane su za 50 odsto.
Ne treba zaboraviti ni epidemiju kravljeg ludila, ali ni to da još uvek nije dovoljno istraženo kako će se u budućnosti ponašati oni koji koriste genetski modifikovanu hranu.
GENETSKI INŽENJERNIG HRANE
DNA je zapis individualnosti jednog život organizma. Organizam reaguje na osnovu informacija zapisanih u DNA da bi upravljao svakim biohemijskim procesom.
Život, rast i svako pojedino svojstvo organizma zavisi od DNA. Segmenti DNA koji su vezani za specifično svojstvo organizma zovu se geni. Genetski inženjering (GE) je radikalno nova tehnologija koja manipuliše genima, tj. DNA zapisima živih bića.
Za razliku od tradicionalnog procesa uzgajanja GE uzima gene iz jedne forme života i stavlja ih u druge.
Geni iz bakterija, virusa, biljki, životinja, pa čak i čoveka, stavljaju se u biljke kao što je soja, žito, pamuk, da donesu komercijalni prinos. Takav GE prinos (takođe zvan "genetski modifikovani organizmi" ili GMO) se pretvarau hranu i prodaje na tržištu.
Molekularni biolozi su razvili mnoge enzime koji menjaju strukturu DNA u živim organizmima. Neki od tih enzima mogu razdvajati i spajati elemente DNA. Koristeći pojedine enzime, naučnici mogu da izdvoje pojedine gene iz DNA i izgrade prilagođen DNA korišćenjem tih gena.
Sa tim znanjem genetski inženjeri veruju da mogu da poprave hranu koju jedemo. Na primer, paradajz je osetljiv na hladnoću, čime se skraćuje sezona roda. Ribe, s druge strane, preživljavaju u jako hladnoj vodi. Naučnici identifikuju pojedine gene ribe koji je čine otpornom na hladnoću i koriste tehnologiju GE da ubace taj "antifriz" gen u paradajz. Time se omogućava da se produži sezona roda paradajza.
Neprecizna tehnologija - Genetičari prenose gene iz jednog organizma u drugi. Gen se može precizno uzeti iz DNA jednog organizma, ali njegovo ubacivanje u DNA drugog organizma je uglavnom slučajno. Kao posledica, postoji rizik da to može ugroziti funkcije drugih gena bitne za život tog organizma. Neželjeni efekti - GE je kao izvođenje operacije srca lopatom. Naučnici nisu još proučili životne sisteme dovoljno kompletno da bi završili DNA operacije bez stavljanja mutanta koji mogu biti štetni za životnu okolinu i naše zdravlje. Oni eksperimentišu sa jako delikatnom i snažnom silom prirode, bez punog saznanja o reperkusijama.
Pretnja našem snabdevanju hranom - Insekti, ptice i vetar mogu preneti genetski modifikovano seme u susedna polja i dalje. Polen iz modifikovanog bilja se može razmeniti sa genetski prirodnim usevima i divljnim rođacima. Svi usevi, organski i modifikovani, nezaštićeni su od zagađivanja kroz razmenu polena.
Nema testiranja - Genetičari koriste materijal iz organizama koji nisu nikada bili deo ljudske ishrane da bi izmenili osnovnu prirodu hrane koju jedemo. Bez dugotrajnog testiranja niko ne može da zna da je ta hrana bezbedna.
Otrovi - GE može izaizvati neočekivane mutacije u organizmima koji mogu uzrokovati nove i veće nivoe otrova u hrani.
Alergične reakcije - GE takođe može proizvesti dosad neviđene i nepoznate alergense u hrani.
Smanjena hranjiva vrednost - Genetski modifikovana hrana može obmanuti potrošače izvanrednom svežinom. Sočan izgled, jarko crveni GE paradajz može biti star nekoliko nedelja i sa sasvim malom hranljivom vrednošću.
Antibiotik otporne bakterije - Genetičari koriste antibiotik otporne gene da obeleže genetički stvorene ćelije. To znači da genetski modifikovani usevi sadrže gene koji su otporni na antibiotike. Ovi geni mogu biti ubrani sa bakterijama koje nas mogu zaraziti.
Problem se ne može pratiti - Bez oznaka, javne zdravstvene organizacije su bespomoćne da prate problem bilo koje vrste, sve do njegovog izvora. Mogućnost za tragediju je nepovratna.
Neželjeni efekti mogu ubiti - 37 ljudi je umrlo, 1500 je delimično paralizovano, a 5000 je privremeno nesposobno od sindroma koji je povezan sa triptofanom proizvedenim od genetički stvorene bakterije.
Povećano korišćenje herbicida - Naučnici procenjuju da će genetički modifikovane biljke otporne na herbicide značajno povećati upotrebu herbicida. Zemljoradnici će ih, znajući da njihovi usevi mogu tolerisati herbicide, koristiti još više i liberalnije.
Više pesticida - Proizvođači modifikovanih useva nude svoje sopstvene pesticide. Ova strategija će dovesti više pesticida u našu hranu i polja, više nego ikada do sada.
Ekologija može biti uništena - Uticaj genetsko modifikovanih organizama može uništiti lokalnu ekologiju. Novi organizmi mogu se uspešno takmičiti sa divljim rođacima, uzrokujući neviđene promene u prirodi.
Zagađivani geni se ne mogu očistiti - Jednom genetički modifikovani organizmi, bakterije i virusi se oslobađaju u prirodu i nemoguće ih je opozvati. Za razliku od hemijske ili nuklearne kontaminacije, negativni efekti su ireverzibilni.

[sw.brick]

ja sam vidjao uz Ibarsku, obelezena polja hibridima kukuruza Pioneer-a (SAD) za koje je zastupnik/ prodavac Delta.
e sad da li su GM ili nisu, ne pise ali mi nikako nije jasno cemu to kada mi imamo odlicen ZP hibride koji su se i u svetu dokazali.

[rajmax63]

je.ga ne mogu nas drukcije pobediti ovo je kulturnije od bombardovanja
Preživesmo bombardovanje,posledice radioaktivnosti čemo tek osetiti.
Malo- malo pa se suočimo sa nekakvim aero ili hidro zgađenjem.Gradovi su nam tempirane bombe, a eventualne posledice nesagledive.
Kako se boriti protiv zagađivača, kad iza svakog zagađivača stoji partijski zaštićen direktor?

[1nsane]

Da, imamo ekstra hibride, ali se iz nekog "nepoznatog razloga" lose prodaju. Dzaba sve to kad se trazi Pioneer. (znas valjda sta je to monopol i princip ponude i potraznje)