Tweet
Ako nešto menja onda se i to MENJA.
Menjačka Ulja - Uvod, Gear Oils - Introduction
Ulja za zupčaničke prenosnike suštinski nisu veoma različita u odnosu na motorna. Označavaju se drugačijim SAE oznakama viskoznosti ali nisu čak ni toliko drugačija u odnosu na motorna. Veća razlika je u aditivima, dok je osnova manje-više ista.
Manje opterećeni menjači mogu koristiti i motorna ulja (razni Honda modeli, Lada Samara, i drugi) ali ona mogu (uslovno) zadovoljiti maksimalno API GL-3 zahteve. Sa druge strane motori koji rade u normalnim ili srednje teškim uslovima rada i nešto nižim obrtajima motora mogu raditi i sa uljima koja imaju i nešto EP aditiva (za uslove rada menjača) i uopšte malo više su „menjački“ formulisana. Tako da postoje univerzalna ulja koja zadovoljavaju API GL-4 ali i API CD, što je uz (naravno) mogućnost da se monogradna (ili malo multigradna) motorna ulja koriste kao hidraulična (ionako ih prevazilaze po kvalitetu) iskorišćeno te su takva ulja zaista univerzalna za određene tipove mašina, neke teške industrijske mašine ali pre svega poljoprivredne – traktori. Tako da postoje UTTO (Univezalno Traktrorsko Transmisiono Ulje (oil)) i čak STOU (Super Tractor Oil Univerzal) – univerzalno traktorsko ulje za sve agregate. Ovim se ne samo uprošćava održavanje nego i izbegava mogućnost greške pri zameni ulja.
Ipak mora se napomenuti da kod teških uslova rada i velikih opterećenja zahtevi postaju bitno drugačiji što utiče na jako drugačiju koncepciju formulisanja transmisionih i motornih ulja.
Uopšte su uslovi rada znatno drugačiji te su formulacije znatno drugačije i osobine podmazivanja se bitno razlikuju. Ovo se odnosi već na GL-4 nivo kvaliteta za ulja koja se koriste pre svega kod automobila ali je naročito izraženo kod GL-5 nivoa kvaliteta i uslove koji važe kod teških teretnih vozila.
Zanimljivo je pomenuti tipičnu predrasudu da se ova ulja NIKAD ne menjaju. I pored činjenice da se ova ulja uz dobro stanje zaptivki praktično ne gubi, da se manje prlja od motornog u svakom pogledu, kao i da radi u mnogo blažim oksidacionim uslovima uz mnogo niže maksimalne temperature (iako su prosečne relativno slične): ulja za menjače NEMAJU NEGORANIČENO VREME TRAJANJA! Naročito je bitno kod automatskih menjača, a ATF ulja će biti posebno obrađena (u par tekstova).
Iako mala mogućnost zaprljanja ovih ulja postoji. Nezgodno je što im se nivo ne može (makar bez kanala) jednostavno i brzo proveriti kao kod motornog ulja. Zato ukoliko su uslovi rada menjača posebno teški (teretna ili sportska vozila) ne zaboravite na ulje u menjaču. Kod automobila se često zaboravlja da mnogi modeli imaju propisano vreme izmene (40, 75, 90 ili 120 hiljada km; vremenski: 3 do 6 godina) što je za rad menjača pogubno. Iako se ovi interali mogu i premašiti mnogo je bolje da se do njih i ne stigne ili da se tačno na vreme (makar) ulje u menjaču promeni.
Naročito je opasno to što kod većine automobila nema propisanog intervala zamene, već samo vremenski period provere koji je najčešće na godinu dana (najbolje) mada često i na 3 ili 4 godine što dodatno zamagljuje situaciju.
Još više je poguban „Full Life Time“ koncept koji uprošćeno znači da je fabričko punjenje predviđeno za pun životni ciklus vozila. Ovo je samo uslovno i često se zaboravlja da je ovaj ciklus od strane proizvođača (fabrika) zamišljen da traje tek 10 ili najviše 12 godina!!
Više o ovome kasnije u tekstu (ili narednim tekstovima). Samo da naglasim da je 10 godina zaista pravo vreme za PRVU zamenu ulja gde ona nije striktno propisana a da bi kasnije ovo ulje trebalo menjati na 5 godina.
Zabluda je i da su fabrička punjenja superiorna u odnosu na menjačka ulja koja se mogu naći u široj prodaji. Iako je ponekad teško saznati o kom se ulju zapravo radi nije nemoguće da se nađe i ulje koje je superiornog kvaliteta u odnosu na fabričko punjenje. Ovo tim više što uz duge intervale zamene ne treba škrtariti na ovoj vrsti ulja te bi sintetička trebala da budu mnogo više zastupljena a većina njih je vrhunskog kvaliteta i često prevazilazi polu-sintetička ulja fabričkog punjenja koje nema propisan servisni interval.
Gradacija viskoznosti ulja za menjače je propisana po SAE J306 a pune tablice možete lako naći na net-u. Ovde ću navesti samo skraćene podatke uz mali komentar.
SAE gradacije se kreću od 70W do 250 pri čemu se za menjače uglavnom koriste samo 75W do 140 (i samo ti podaci će biti dati) pri čemu kod automobila uglavnom samo do SAE 90 i tek u retkim slučajevima (sportski tipovi) svih 140.
Brojevi su zaista zbunjujući a njihove apsolutne vrednosti asociraju da su ova ulja mnogo viskoznija od motornih ali to zapravo nije slučaj.
W oznaka kao i kod motornih ulja označava da se radi o Zimskim (Winter) uslovima i obično se navodi kod multigradnih ulja. Ipak kod ulja za menjače je zapravo česta pojava da ulja imaju samo W oznaku a ovo stoga što se želi naglasiti ponašanje na mrazu koje za „letnje“ oznake ulja (od SAE 80 na gore) praktično nije definisano. Inače je od devedesetih na dalje tendencija korišćenja manje viskoznih menjačkih ulja uglavnom zbog štednje goriva.
Nedoslednostima u specifikacijama i oznakama je kumovala činjenica da se u USA još od šezdesetih koriste uglavnom automatski menjači te manuelnim nije posvećena veća pažnja dok Evropljani nisu smatrali ovo previše bitnim jer su osnovne API klasifikacije bile zadovoljavajuće sve do kraja osamdesetih. Od sredine devedesetih počinje mala konfuzija ali ACEA nije preuzela korake po tom pitanju tako da sada postoje nedoslednosti kako po pitanju viskozne kategorije tako i nivoa kvaliteta ovih ulja.
1) 75W 2) -40°C 3) (min. / max.) 4,1 / −
1) 80W 2) -26°C 3) 7,0 / −
1) 85W 2) -12°C 3) 11,0 −
1) 80 2) − 3) 7,0 / 1 1,0
1) 85 2) − 3) 11,0 / 13,5
1) 90 2) − 3) 13,5/ 24,0
1) 140 2) − 3) 24,0/ 41
1) SAE viskozna gradacija
2) Maksimalna temperatura (°C) na kojoj je viskoznost 150.000 mPa•s (vrednosti za SAE kategorije bez W oznake nisu propisane, simbol "−")
3) Granične vrednosti kinematičke viskoznosti (mm2/s) na 100°C (za SAE kategorije sa W oznakom max. vrednosti nisu propisane, oznaka "−")
Nije baš pregledno ali može da se upotrebi.
Možda je 150Pa•s mnogo ali za menjače (za razliku od motora) se uzima kao krajnja vrednost upotrebljivosti. Možda je dobro od vrednosti u minusu oduzeti nekih 10 do 20% da bi dobili maksimalnu upotrebljivost na niskim temperaturama u smislu mogućnosti promene brzina jer je tačka definisana standardom izuzetno blizu tačke tečenja ulja.
Naravno mnoga ulja prevazilaze prosto ispunjenje standarda te se ponašaju znatno bolje od propisanog. To je kod ulja za menjače sve češći slučaj.
Gradacije viskoznosti za menjačka ulja kod automobila su:
SAE 75W-80, , SAE 75W-85, SAE 75W-90, SAE 75W-140, SAE 80W, SAE 80W-85, SAE 80W-90 i SAE 85W-90.
Kod teretnog komercijalnog programa su još popularna i SAE 85W, SAE 85W-140, SAE 90 i SAE 90W-140. Naravno dobar deo gradacija automobila se koristi i kod teretnih vozila.
Uopšte uzevši, još uvek, najpopularnija je 80W-90 gradacija viskoziteta ali je sve više potiskuje univerzalnija 75W-90.
Jako grubo rečeno (zbog drugačijih i uglavnom većih granica viskoznosti kod menjačkih ulja) i sasvim uslovno mogu se postaviti pribižne korelacije SAE viskoznosti motornih i menjačkih ulja (možete naći i tabelarno na net-u).
75W približno odgovara 0W ili 5W, 80W je nešto između 10W i 15W, dok je 85W jako slično 20W ili 25W. Same viskoznosti su bliže drugo navedenim brojevima ali upotrebljivost je zapravo bliža prvo navedenim (manjim) brojevima i bolje odslikava paralelu.
SAE 80 je gorni deo SAE 20 i donja polovina SAE 30 granica viskoznosti, SAE 85 su viskoznije tridesetice i ređe četrdesetice dok SAE 90 obuhvata deo SAE 40, celu SAE 50 i deo SAE 60 klase viskoziteta; ipak u proteklih desetak godina se iskristalisalo da kod menjačkih ulja za automobile SAE 90 ima ekvivalent u gornjim granicama SAE 40 klase i tek neznatnim zalaženjem u SAE 50 kategoriju.
Tako bi se moglo reći da su ekvivalenti:
75W-90 sa 0W-40
75W-85 sa 5W-30
75W-140 sa 5W-60
80W sa SAE 20
80W-85 sa 10W-30
80W-90 sa 10W-40
85W-90 približno odgovara 20W-50
SAE 90 je gotovo isto što i monogradno SAE 50 ulje (po viskoznosti naravno).
API KLASIFIKACIJA NIVOA KVALITETA (OSOBINA)
Uglavnom viši API označava viši kvalitet ali za primenu kod automobila iznad GL-4 ne mora da znači. Ova klasifikacija jeste nedorađena i često protivurečna ali je jednina kompletna.
Naravno postoji nekoliko specifikacija proizvođača automobila od kojih je najpoznatija i najvažnija VW 501.50 koja malo bliže definiše zahteve ne samo ovog proizvođača već i API GL-4 kao takav. Ipak ukoliko se ne ide u velike detalje i sa čisto praktičnog aspekta ulja po pomenutoj VW specifikaciji će sigurno odraditi GL-4 zahteve a iako ne potpuno važi i obrnuto. Čak i kod VW vozila nije velika greška ukoliko između ova dva stavi znak jednakosti (iako je samo približno) a kod drugih je to praktično zanemarljivo.
1) API GL-1
Mineralna ulja sa minimalnim sadržajem aditiva. Potpuno bez EP aditiva. Mogu da sadrže nešto aditiva protiv oksidacije i korozije. Praktično se ne upotrebljava za menjače.
2) API GL-2
I dalje mineralna ulja bez EP aditiva koja sadrže aditive kao prethodna uz (polarne) aditive protiv habanja. I ova se praktično ne upotrebljavaju kod iole novijih vozila.
Inače mogu se koristiti kod menjača koji rade u uslovima izuzetno malih opterećenja.
3) API GL-3
Prva klasa koja se još uvek primenjuje kod ručnih menjača. Sadrži aditive kao prethodna klasa samo u većim koncentracijama. Osim toga sadrže aditive za poboljšanje čvrstoće mazivog sloja. Mada i prethodne dve klase mogu da sadrže depresante tačke tečenja ovde se to podrazumeva. Iako je glavni aditiv protiv habanja ZDDP mogu da sadrže minimalne količine EP aditiva srednje efikasnosti (obično se onda obeležavaju kao GL-3+).
Koriste se za ručne menjače koji rade u uslovima normalnih opterećenja. Naročito se koriste kod Fiat vozila starije generacije (do kraja osamdesetih).
Ovo je zahtev za menjače koji maksimalno mogu da ispune i motorna ulja. Naravno samo kod konstrukcija menjača koji to dozovljavaju.
Ovo nije loše znati ukoliko se nađete u uslovima da vam hitno treba da se dovučete do servisa, menjačko ulje nemate ali imate motorno. Naravno nije preporučljivo ali za „ne daj bože“ bolje i to nego da sebe dovedete u opasnost (nepoznat kraj, nedostupnost mreže mobilnog telefona, noć i slično). I naravno uz jako laganu vožnju.
Nije loše pomenuti slučaj kada su (u Africi) za Spačeka upotrebljene banane kao mazivo za menjač i završen je put od par desetina ili stotina km. Čak nije bilo posedica po isti. Ipak niti su današnji menjači tako prosti niti za ovim ima toliko potrebe ali nije loše znati.
Inače ova kategorija nije upotrebljiva za hipoidne zupčanike. Podrazumeva se mineralna osnova.
4) API GL-4
Ubedljivo najpopularnija i praktično univerzalna kategorija za automobile. Ulja mogu biti mineralna, polu-sintetička ili sintetička. Preporučuje se za visoko opterećene menjače i nisko opterećene hipoidne prenosnike (diferencijale), bez udarnih opterećenja.
Sadrže EP aditive visoke efikasnosti. Sadržaj EP aditiva je 50 do 60% od onog kod GL-5 standarda. Odgovara zastarelim MIL-L-2105, MAN 341 i MB 235.1 standardima.
Ova kategorija će često biti pominjana i praktično je univerzalna automobilska. Pogotovu što se uglavnom može koristiti i kod menjača koji imaju GL-3 zahtev.
5) API GL-5
Za menjače gde je propisana upotreba GL-5. Za teške uslove rada hipoidnih zupčastih prenosnika (diferencijala) uključujući i udarna opterećenja. Sadrže iste EP aditive kao prethodna kategorija samo u većoj (približno dvostrukoj) koncentraciji. Zbog ovoga su često prozivana kao nepogodna za menjače sa sinhronima od bakarnih legura (praktično većina sa GL-3 zahtevima) jer su ovi aditivi korozivni za te materijale. Posebna je priča i već je spominjano da to nije čvrsto pravilo te da su moderna ulja ove kategorije manje agresivna nego ranije. Ipak ostaje preporuka da je bolje koristiti (maksimalno) GL-4 kategoriju nego ovu. Osim toga kod automobila uopšte nije posebno dobro koristiti ovu kategoriju (a svakako nije neophodno), nego samo kada je ista propisana od strane proizvođača automobila.
Praktično je vodeća kategorija kod teretnih vozila, naročito novije generacije, iako se i prethodna jako koristi.
Odgovara sadašnjim specifikacijama: MIL-L-2105 B (C i D), MB 235.0 i MAN 342.
6) API GL-6
Praktično ukinuta kategorija (stavljena van upotrebe). Ova kategorija je imala jako usku oblast upotrebljivosti, praktično samo za hipoidnih zupčanika sa velikim razmakom osa i za naročito velika udarna opterećenja.
Najavljene su specifikacije API PG-1 i PG-2 koje trebaju da ispune takve specifične zahteve. Inače sličan je standard FORD WSW-M 2C-105A.
U formalnom smislu sadrži iste EP aditive kao prethodne dve kategorije ali u većem procentu (negde trostruko u odnosu na GL-4 i 50-tak % u odnosu na GL-5).
7) API GL-7
Još neusvojena specifikacija za opterećene hipoidne prenosnike. Trebala bi delom (ili u potpunosti) da zameni (već zrelu i staru) API GL-5 specifikaciju.
8) API GL-4 Plus
Često se navodi i kao GL-4/GL-5. Još nije usvojena. Radi se o radnom nazivu a o konačnom imenu se još odlučuje. Tema je za poseban tekst ali se radi o tome da je API GL-4 prilično nedefinisan (iako po optem kvalitetu prilično zadovoljava razne konstrukcije menjača). Otprilike bi GL-4 trebao da se prilagodi novim zahtevima evropskih proizvođača i u tom smislu koriguje. Ipak veći deo opšteg standarda bi trebao da bude zadržan a više će biti dopunjen nego prepravljen.
Što se tiče teretnih vozila API često nije dovoljno relevantan te se uzima kao okvirna i specifikacija koja se mora ispuniti (GL-4 i GL-5) ali koja sama po sebi nije dovoljna. U tom smislu su vodeći evropski proizvođači komercijalnih vozila (ili samo menjača i diferencijala za njih) propisali svoje posebne zahteve i specifikacije. Ti su zahtevi obično strožiji od API GL-4 ili GL-5 te postavljaju viši nivo kvaliteta. Ipak kod automobila ovo je od manjeg značaja. Radi se pre svega o standardima: MAN, MB i ZF.
Kao i kod motornih ulja tendencija je šire upotrebe HC baznih ulja za proizvodnju menjačkih ulja. Uz zadovoljavajući kvalitet dobiju se niski troškovi proizvodnje i prilično povoljna cena za konačnog korisnika.
Izbor ulja za menjače je veliki a cena ovih ulja je nešto veća od odgovarajuće klase motornih. Ipak obzirom na periode zamene ovo je više nego zadovoljavajuće. Zapravo je vrlo pogodno čak i za češću zamenu ovih ulja. Kod teretnog programa se preporučuju znatno kraći vremenski intervali zamene (i pored impozantnih ako se izraze u pređenim km). Čak se preporučuje da se ova ulja menjaju svake godine ili pri svakoj drugoj zameni motornog ulja. Naravno zavisno od kvaliteta i vrste transmisionog ulja koje se koristi a ima nekoliko velikih grupa (klasa) u koje su po ovom kriterijumu svrstana.
Interval zamene menjačkog ulja; Gear Oil Change Interval
Zaista je jedno od otvorenih pitanja. Možda i najkontroverznije u svetu maziva za automobile (kod teretnih vozila dilema je odavno rešena).
Većina proizvođača automobila ne daje interval zamene za ulje u menjaču. Osim toga koncept „full life time“ (ili sličnog naziva) još više zbunjuju ljude. Ogromna većina, pre svega mehaničara i profesionalnih vozača, ubeđeni su da zamena ovog ulja nije potrebna.
Moram priznati da sam kao srednjoškolac slušao priče da se ulje u menjaču više ne menja i da je stvar prošlosti i slično. Naravno da mi je otežalo da razbijem svoju predrasudu ali kada se sagledaju činjenice i nije tako teško.
Moram da napomenem da su ovakve tvrdnje štetne ne samo zbog menjača nego što posredno podržavaju MIT da se ni motorno ulje ne treba menjati, ili makara sintetika ne na manje od 150k km (što je naravno glupost).
Tačno je da ova ulja imaju duži vek trajanja iz mnogo razloga ali on svakako nije neograničen. Čak i često navođena tvrdnja da se ono ne može zaprljati česticama iz okoline nije tačna – itekak može. Čak iako sve manje važne faktore prenebegnemo činjenica je da nijedno ulje ne može da neograničeno bude oksidaciono stabilno. Iako zaštićeno ono nije hermetički zatvoreno. Čak i da jeste, nakon više godina ni u buretu (kanti) više nije ono kao sa linije te razmislite i o tome.
Strogo gledavši čak i neka čvrsta maziva u kućištima nisu večna mada zaista mogu da traju i po 15 ili 20 godina. Ipak ulje kao tečnost mnogo je više podložno oksidaciji i starenju te makar ima duplo kraći vek trajanja.
Kada proizvođač automobila kaže da ulje nema predviđen rok zamene ili da je za pun životni vek automobila podrazumeva se da je automobil predviđen tek za 250 ili 300 hiljada km a svakako ne za više od 10-tak godina, gledano vremenski. To što su mnogi prinuđeni da voze i 20 godina stare automobile svakako nije bilo predviđeno fabrički makar ne po ovom pitanju.
INTERVAL ZAMENE ULJA ZA MENJAČE I DIFERENCIJALE KOD TERETNIH VOZILA (GEAR OIL CHANGE INTERVAL FOR COMMERCIAL VEHICLES)
Postoji veliki broj standarda proizvođača vozila. Posebno su dati za menjače a posebno za diferencijale ali se interval zamene poklapa čak i ako se ne koristi isto ulje (najčešće) ako ni zbog čega drugog onda zbog olakšanog servisiranja i planova održavanja vozila.
Od mnogobrojnih standarda ističu se ZF, MB i MAN. Pomenuo bih Iveco koji za mineralna ulja za menjače i diferencijale daje period izmene od 120k km. Volvo takođe za mineralna ulja ima standarde za isti pređeni put, dok za delimično sintetička ulja predviđa 180k km.
ZF je naravno „kralj menjača“ ali daje precizne intervale zamene za ATF fluide (max. 120 do 150k km ili 3 godine) dok za manuelne menjače ima preporuke ali ih ne navodi tako decidirano kao MB i MAN mada se dosta poklapaju.
MB predviđa intervale izmene od 90k km za mineralna do 300 ili 350k km za sintetička ulja.
I tu je slično komplikovana situacija kao kod ZF jer postoje i „fleksibilni“ servisni intervali.
Za ovu opštu priču su to sitni detalji te bi ih preskočio.
MAN ima nekako najzgodnije intervale izmene, deljive sa obimom Zemlje (40k km) i prilično je jasno koliko km možete koristiti ulje po kom standardu kao i kakvo ono treba da bude (po vrsti od mineralnih do potpuno sintetičkih).
Ovde će biti dat uprošćen prikaz koji može da bude samo orijentacija za teretnjake. Primarni cilj je da se stekne utisak koliko uopšte ulja mogu trajati i da se zapravno trebaju menjati i u automobilima. Vremenski sigurno ređe ali po pređenim kilometrima manje ili maksimalno do pređenog puta datog za teretna vozila.
Dakle, nevezano za koji se standard odnosi:
1. Mineralna ulja – period zamene 80.000km ili jedna godina
2.1. Mineralna ulja sa posebnim paketom aditiva – 160.000km ili jedna godina.
Moguće je da se interval produži na dve godine ali nije preporučljivo.
2.2. Neka od polu-sintetičkih ili HC ulja – 160.000km ili jedna godina.
Mogućnost da vremenski interval bude i dve godine.
2.3. Neka od potpuno sintetičkih ulja, zavisno od standarda – 160.000km ili jedna do dve godine.
3. Ulja sa intervalom izmene od 320.000km. Ovakve uslove mogu da ispune samo manji broj delimično sintetičkih i veći deo sintetičkih ulja za menjače i diferencijale. Vremenski period zamene može biti 1 do 3 godina. Uobičajava se 2 godine a preporučuje se čak jedna godina.
4. Ulja sa intervalom izmene od (do) 500.000km. MAN (a i drugi proizvođači) specifikacije za ovako duge intervale ima još u ispitivanju. Proizvođači maziva daju sa neka potpuno sintetička ulja za menjače i diferencijale interval izmene 500k km/5godina. Verovatno će ograničenje u pređenim kilometrima ostati isto a vreme izmene možda, u smislu preporuke, skraćeno na 2 ili 3 godine.
To što kažu proizvođači ulja ali i mašina jeste relevantno ali se mora primetiti da je sasvim izvesno da delimično sintetička ulja sa intervalom izmene od 300 hiljada km mogu da se menjaju i na 3 godine a potpuno sintetička na 4 što je idealno za 80k km godišnje što je čest slučaj u praksi za duge relacije pri čemu se ulje u motoru menja jednom godišnje ukoliko su standardi za izmenu 100 ili120k km. „Super sintetička“ ulja za menjače za mogućnošću prelaska 500k km pre zamene mogu očigledno da se menjaju i na 6 ili 7 godina.
Servisi na godinu dana čak i ako nisu neophodni su kod teretnih vozila dobra garancija da će menjač i diferencijali funkcionisati po utvrđenom planu i bez kvarova. Eventualni zastoj pa i mali kvar košta toliko da se ne isplati produžavati ove intervale. Setite se da čak iako je deo relativno jeftin servis jednog menjača kod teretnih vozila traži puno radnih sati što je i izuzetno mnogo novca jer je uobičajeno rad rada ovlašćenog servisa 25 do 40€. Osim toga kod komercijalnih vozila svaki dan ispada košta u smislu propuštene dobiti tako da koliko god kvar automobila bio nezgodan i kvario nam planove kod transportnih vozila je to i faktor zarade.
Kod automobila intervali zamene izraženi u pređenim km su kraći ili maksimalno koliko i kod teretnih vozila. Obično je faktor (koeficijent) umanjenja 1,5 do 2.
Evo i primera:
1) Zaista se često previđa ova činjenica. Kod starijih automobila zapravo često mineralna ulja mogu poslužiti tek 40k km. Ovo je slučaj sa velikim brojem Fiat vozila iz osamdesetih (API GL-3 zahtev) i Honda automobila koja su koristila motorno ili MTF u manuelnom menjaču (iz osamdesetih i prve polovine devedesetih). U svakom slučaju mineralno ulje API GL-3 nije za više od 60 do 80k km.
2) Uz korišćenje tzv. API GL-3+ ili GL-3/4 standarda situacija je donekle slična kao kod teretnih vozila pod 2.1. Jedino što je interval zamene ovde manji i iznosi 120k km. Takođe postoji i interval zamene od 75k km / 5godina kod nekih Korejskih vozila, što je baš ovaj slučaj (API GL-4 mineralna ili delimično sintetička ili HC ulja) i po pređenim km se poklapa sa koeficijentom 2. Vremenski je pak to dosta duže.
3) Retki su drugačije navedeni intervali zamene, tu i tamo postoji onaj na 6 godina ili 90.000km što se uklapa sa 2.1. do 2.3. prevedeno na automobile.
Sve u svemu većina vozila ipak nema određen interval zamene. Očigledno je jedino da je on duži od 6 godina i od 150k km i ništa više. Koja se preporuka zapravo može dati a da bude koliko-toliko univerzalna? I pre svega zasnovana bez preterivanja ni u jednom ni u drugom pravcu (prečeste ili previše retke izmene ulja). Uz moguća odstupanja tu i tamo mislim da su preporuke koje slede u tekstu jako dobre kao opšta preporuka.
1) Bilo koje vozilo i bilo koje ulje (ma kako kvalitetno i makar „super sintetičko“):
500k km/10god. ili 480k km/12god. i (zaista max.) 450k km/15godina.
2) Sintetička API GL-4/GL-5 (GL4+) ili GL-5 ulja, uglavnom 75W-90 i 75W-80:
300k km ili 10 godina.
3) Delimično sintetička API GL-4 ili GL-4/GL-5 ulja (i drugih standarda; uglavnom iz „teretnog sveta“), viskoznosti kao prethodna ili 75W-85:
250k km ili 10 godina.
4) HC ulja ili vrhunska mineralna sa sintetičkim komponentama, jako dobrim aditivima i predviđena za duge intervale izmene, uglavnom po API GL-4 ili čisto GL-5, najčešće 80W-90, 80W-85 ili 85W-90:
200k km ili 8 godina.
5) Mineralna API GL-3, GL-3+, GL-3/GL-4 i tek poneko GL-4 ili GL-5 ulje. Obično monogradna ili 80W-90.
120k km ili 6godina. Čak preporučljivo da bude 80k km ili 4godine.
Nije baš nešto što se striktno mora poštovati ali ukoliko više poštujete menjač i diferencijal(e) utoliko ćete manje problema sa njima imati.
Eventualni kvar? Ili makar brže propadanje mehanizma?
Iako nije toliki trošak kao kod teretnih vozila relativno i jeste.
Takođe vas čeka ili zamena skupog dela a rad (majstora) sasvim sigurno. Osim toga često morate da idete u veće i/ili ovlašćene servise gde je intervencija skuplja ali često i jedino moguća. Osim toga ne gine vam par (ili više) dana bez automobila. Prilično nezgodno a i košta. Iako su kvarovi menjača relativno retki ipak se dešavaju. Takođe najčešće menjački sklop prevaziđe vek trajanja automobila ali tu i tamo se desi obrnuto (naročito ukoliko ne menjate ulje) a čest je slučaj da se prvo sredi limarija pa na red dođe motor i taman kada ste se istrošili (kao učešće za nov automobil) i više niste planirali finansijska sredstva za automobiil (ili ih i nemate) na red dođe menjač i pitanje: „zašto ne promenih (makar jednom) ulje u menjaču?“ – možda (sigurno) bi duže potrajao.
Još jednom razmislite zašto bi na teretnom vozilu čak i bez preke potrebe menjali jako kvalitetno (sintetičko) ulje na godinu dana? Sigurno ne da bi „bacali pare“. Doduše mora se naglasiti da su ulja u tim vozilima mnogo više opterećena i podložnija kontaminaciji. Naravno shodno tome su i date preporuke za automobile, gde se (naročito) vremenski interval može i znatno produžiti.
Vodite računa da zamenu ulja poverite servisu (mehaničaru) koji to zna da odradi. Iako na većini automobila ovo nije teška operacija, zahteva (makar) kanal i malo iskustva.
Ako i ima u tekstu (na prelistavanje nisam našao, a trebalo je da bude) nije loše ponoviti i naglasiti:
PRVA ZAMENA ULJA U MENJAČU MOŽE DA SE OBAVI NAKON 10 ili 12 GODINA ALI POSLE TOGA OVAJ ROK MORA (TREBA) DA SE SMANJI NA 5 DO 7 GODINA.
Slična preporuka važi i za rashladne tečnosti (biće pomenuto u tekstu o tome): kod starijih vozila treba skratiti intervale zamene sa 5 na 4 (ili čak 3) godina ili sa 3 na 2 a sa dve na godišnju ili zamenu na 18 meseci.
TEKSTOVE SAM ISKOPIRAO SA BLOGA www.motornaulja.blogspot.com ne želeći da izmišljam „toplu vodu“. Ovo je zaista osnova i uvod u ulja za menjače i diferencijale. Bilo je o njima reči na par mesta (naročito „Šta ste se smrzli?“) ali mislim da ova vrsta ulja zaslužuje poseban tekst na koji bi se „naslonila“ diskusija.
Ukoliko negde nema simbola ° (za stepen) to je zbog "unakrsnog" kopiranja gde sam verovatno zaboravio da koristim "paste special" (uz unicod neformatiran tekst). Ali nadam se da je to lako uočljivo (da je greška).
Na blogu će (ako ne danas, ovih dana) biti i nastavak u smislu opisa ulja po proizođačima (slično motornim uljima) tako da preporučujem. Ipak glavnu diskusiju očekujem upravo na forumu, kao i pitanja u vezi istih. Ujedno računam da nešto i naučim od Vas a razmena iskustava je uvek prilika za to.
Menjačka Ulja - Uvod, Gear Oils - Introduction
Ulja za zupčaničke prenosnike suštinski nisu veoma različita u odnosu na motorna. Označavaju se drugačijim SAE oznakama viskoznosti ali nisu čak ni toliko drugačija u odnosu na motorna. Veća razlika je u aditivima, dok je osnova manje-više ista.
Manje opterećeni menjači mogu koristiti i motorna ulja (razni Honda modeli, Lada Samara, i drugi) ali ona mogu (uslovno) zadovoljiti maksimalno API GL-3 zahteve. Sa druge strane motori koji rade u normalnim ili srednje teškim uslovima rada i nešto nižim obrtajima motora mogu raditi i sa uljima koja imaju i nešto EP aditiva (za uslove rada menjača) i uopšte malo više su „menjački“ formulisana. Tako da postoje univerzalna ulja koja zadovoljavaju API GL-4 ali i API CD, što je uz (naravno) mogućnost da se monogradna (ili malo multigradna) motorna ulja koriste kao hidraulična (ionako ih prevazilaze po kvalitetu) iskorišćeno te su takva ulja zaista univerzalna za određene tipove mašina, neke teške industrijske mašine ali pre svega poljoprivredne – traktori. Tako da postoje UTTO (Univezalno Traktrorsko Transmisiono Ulje (oil)) i čak STOU (Super Tractor Oil Univerzal) – univerzalno traktorsko ulje za sve agregate. Ovim se ne samo uprošćava održavanje nego i izbegava mogućnost greške pri zameni ulja.
Ipak mora se napomenuti da kod teških uslova rada i velikih opterećenja zahtevi postaju bitno drugačiji što utiče na jako drugačiju koncepciju formulisanja transmisionih i motornih ulja.
Uopšte su uslovi rada znatno drugačiji te su formulacije znatno drugačije i osobine podmazivanja se bitno razlikuju. Ovo se odnosi već na GL-4 nivo kvaliteta za ulja koja se koriste pre svega kod automobila ali je naročito izraženo kod GL-5 nivoa kvaliteta i uslove koji važe kod teških teretnih vozila.
Zanimljivo je pomenuti tipičnu predrasudu da se ova ulja NIKAD ne menjaju. I pored činjenice da se ova ulja uz dobro stanje zaptivki praktično ne gubi, da se manje prlja od motornog u svakom pogledu, kao i da radi u mnogo blažim oksidacionim uslovima uz mnogo niže maksimalne temperature (iako su prosečne relativno slične): ulja za menjače NEMAJU NEGORANIČENO VREME TRAJANJA! Naročito je bitno kod automatskih menjača, a ATF ulja će biti posebno obrađena (u par tekstova).
Iako mala mogućnost zaprljanja ovih ulja postoji. Nezgodno je što im se nivo ne može (makar bez kanala) jednostavno i brzo proveriti kao kod motornog ulja. Zato ukoliko su uslovi rada menjača posebno teški (teretna ili sportska vozila) ne zaboravite na ulje u menjaču. Kod automobila se često zaboravlja da mnogi modeli imaju propisano vreme izmene (40, 75, 90 ili 120 hiljada km; vremenski: 3 do 6 godina) što je za rad menjača pogubno. Iako se ovi interali mogu i premašiti mnogo je bolje da se do njih i ne stigne ili da se tačno na vreme (makar) ulje u menjaču promeni.
Naročito je opasno to što kod većine automobila nema propisanog intervala zamene, već samo vremenski period provere koji je najčešće na godinu dana (najbolje) mada često i na 3 ili 4 godine što dodatno zamagljuje situaciju.
Još više je poguban „Full Life Time“ koncept koji uprošćeno znači da je fabričko punjenje predviđeno za pun životni ciklus vozila. Ovo je samo uslovno i često se zaboravlja da je ovaj ciklus od strane proizvođača (fabrika) zamišljen da traje tek 10 ili najviše 12 godina!!
Više o ovome kasnije u tekstu (ili narednim tekstovima). Samo da naglasim da je 10 godina zaista pravo vreme za PRVU zamenu ulja gde ona nije striktno propisana a da bi kasnije ovo ulje trebalo menjati na 5 godina.
Zabluda je i da su fabrička punjenja superiorna u odnosu na menjačka ulja koja se mogu naći u široj prodaji. Iako je ponekad teško saznati o kom se ulju zapravo radi nije nemoguće da se nađe i ulje koje je superiornog kvaliteta u odnosu na fabričko punjenje. Ovo tim više što uz duge intervale zamene ne treba škrtariti na ovoj vrsti ulja te bi sintetička trebala da budu mnogo više zastupljena a većina njih je vrhunskog kvaliteta i često prevazilazi polu-sintetička ulja fabričkog punjenja koje nema propisan servisni interval.
Gradacija viskoznosti ulja za menjače je propisana po SAE J306 a pune tablice možete lako naći na net-u. Ovde ću navesti samo skraćene podatke uz mali komentar.
SAE gradacije se kreću od 70W do 250 pri čemu se za menjače uglavnom koriste samo 75W do 140 (i samo ti podaci će biti dati) pri čemu kod automobila uglavnom samo do SAE 90 i tek u retkim slučajevima (sportski tipovi) svih 140.
Brojevi su zaista zbunjujući a njihove apsolutne vrednosti asociraju da su ova ulja mnogo viskoznija od motornih ali to zapravo nije slučaj.
W oznaka kao i kod motornih ulja označava da se radi o Zimskim (Winter) uslovima i obično se navodi kod multigradnih ulja. Ipak kod ulja za menjače je zapravo česta pojava da ulja imaju samo W oznaku a ovo stoga što se želi naglasiti ponašanje na mrazu koje za „letnje“ oznake ulja (od SAE 80 na gore) praktično nije definisano. Inače je od devedesetih na dalje tendencija korišćenja manje viskoznih menjačkih ulja uglavnom zbog štednje goriva.
Nedoslednostima u specifikacijama i oznakama je kumovala činjenica da se u USA još od šezdesetih koriste uglavnom automatski menjači te manuelnim nije posvećena veća pažnja dok Evropljani nisu smatrali ovo previše bitnim jer su osnovne API klasifikacije bile zadovoljavajuće sve do kraja osamdesetih. Od sredine devedesetih počinje mala konfuzija ali ACEA nije preuzela korake po tom pitanju tako da sada postoje nedoslednosti kako po pitanju viskozne kategorije tako i nivoa kvaliteta ovih ulja.
1) 75W 2) -40°C 3) (min. / max.) 4,1 / −
1) 80W 2) -26°C 3) 7,0 / −
1) 85W 2) -12°C 3) 11,0 −
1) 80 2) − 3) 7,0 / 1 1,0
1) 85 2) − 3) 11,0 / 13,5
1) 90 2) − 3) 13,5/ 24,0
1) 140 2) − 3) 24,0/ 41
1) SAE viskozna gradacija
2) Maksimalna temperatura (°C) na kojoj je viskoznost 150.000 mPa•s (vrednosti za SAE kategorije bez W oznake nisu propisane, simbol "−")
3) Granične vrednosti kinematičke viskoznosti (mm2/s) na 100°C (za SAE kategorije sa W oznakom max. vrednosti nisu propisane, oznaka "−")
Nije baš pregledno ali može da se upotrebi.
Možda je 150Pa•s mnogo ali za menjače (za razliku od motora) se uzima kao krajnja vrednost upotrebljivosti. Možda je dobro od vrednosti u minusu oduzeti nekih 10 do 20% da bi dobili maksimalnu upotrebljivost na niskim temperaturama u smislu mogućnosti promene brzina jer je tačka definisana standardom izuzetno blizu tačke tečenja ulja.
Naravno mnoga ulja prevazilaze prosto ispunjenje standarda te se ponašaju znatno bolje od propisanog. To je kod ulja za menjače sve češći slučaj.
Gradacije viskoznosti za menjačka ulja kod automobila su:
SAE 75W-80, , SAE 75W-85, SAE 75W-90, SAE 75W-140, SAE 80W, SAE 80W-85, SAE 80W-90 i SAE 85W-90.
Kod teretnog komercijalnog programa su još popularna i SAE 85W, SAE 85W-140, SAE 90 i SAE 90W-140. Naravno dobar deo gradacija automobila se koristi i kod teretnih vozila.
Uopšte uzevši, još uvek, najpopularnija je 80W-90 gradacija viskoziteta ali je sve više potiskuje univerzalnija 75W-90.
Jako grubo rečeno (zbog drugačijih i uglavnom većih granica viskoznosti kod menjačkih ulja) i sasvim uslovno mogu se postaviti pribižne korelacije SAE viskoznosti motornih i menjačkih ulja (možete naći i tabelarno na net-u).
75W približno odgovara 0W ili 5W, 80W je nešto između 10W i 15W, dok je 85W jako slično 20W ili 25W. Same viskoznosti su bliže drugo navedenim brojevima ali upotrebljivost je zapravo bliža prvo navedenim (manjim) brojevima i bolje odslikava paralelu.
SAE 80 je gorni deo SAE 20 i donja polovina SAE 30 granica viskoznosti, SAE 85 su viskoznije tridesetice i ređe četrdesetice dok SAE 90 obuhvata deo SAE 40, celu SAE 50 i deo SAE 60 klase viskoziteta; ipak u proteklih desetak godina se iskristalisalo da kod menjačkih ulja za automobile SAE 90 ima ekvivalent u gornjim granicama SAE 40 klase i tek neznatnim zalaženjem u SAE 50 kategoriju.
Tako bi se moglo reći da su ekvivalenti:
75W-90 sa 0W-40
75W-85 sa 5W-30
75W-140 sa 5W-60
80W sa SAE 20
80W-85 sa 10W-30
80W-90 sa 10W-40
85W-90 približno odgovara 20W-50
SAE 90 je gotovo isto što i monogradno SAE 50 ulje (po viskoznosti naravno).
API KLASIFIKACIJA NIVOA KVALITETA (OSOBINA)
Uglavnom viši API označava viši kvalitet ali za primenu kod automobila iznad GL-4 ne mora da znači. Ova klasifikacija jeste nedorađena i često protivurečna ali je jednina kompletna.
Naravno postoji nekoliko specifikacija proizvođača automobila od kojih je najpoznatija i najvažnija VW 501.50 koja malo bliže definiše zahteve ne samo ovog proizvođača već i API GL-4 kao takav. Ipak ukoliko se ne ide u velike detalje i sa čisto praktičnog aspekta ulja po pomenutoj VW specifikaciji će sigurno odraditi GL-4 zahteve a iako ne potpuno važi i obrnuto. Čak i kod VW vozila nije velika greška ukoliko između ova dva stavi znak jednakosti (iako je samo približno) a kod drugih je to praktično zanemarljivo.
1) API GL-1
Mineralna ulja sa minimalnim sadržajem aditiva. Potpuno bez EP aditiva. Mogu da sadrže nešto aditiva protiv oksidacije i korozije. Praktično se ne upotrebljava za menjače.
2) API GL-2
I dalje mineralna ulja bez EP aditiva koja sadrže aditive kao prethodna uz (polarne) aditive protiv habanja. I ova se praktično ne upotrebljavaju kod iole novijih vozila.
Inače mogu se koristiti kod menjača koji rade u uslovima izuzetno malih opterećenja.
3) API GL-3
Prva klasa koja se još uvek primenjuje kod ručnih menjača. Sadrži aditive kao prethodna klasa samo u većim koncentracijama. Osim toga sadrže aditive za poboljšanje čvrstoće mazivog sloja. Mada i prethodne dve klase mogu da sadrže depresante tačke tečenja ovde se to podrazumeva. Iako je glavni aditiv protiv habanja ZDDP mogu da sadrže minimalne količine EP aditiva srednje efikasnosti (obično se onda obeležavaju kao GL-3+).
Koriste se za ručne menjače koji rade u uslovima normalnih opterećenja. Naročito se koriste kod Fiat vozila starije generacije (do kraja osamdesetih).
Ovo je zahtev za menjače koji maksimalno mogu da ispune i motorna ulja. Naravno samo kod konstrukcija menjača koji to dozovljavaju.
Ovo nije loše znati ukoliko se nađete u uslovima da vam hitno treba da se dovučete do servisa, menjačko ulje nemate ali imate motorno. Naravno nije preporučljivo ali za „ne daj bože“ bolje i to nego da sebe dovedete u opasnost (nepoznat kraj, nedostupnost mreže mobilnog telefona, noć i slično). I naravno uz jako laganu vožnju.
Nije loše pomenuti slučaj kada su (u Africi) za Spačeka upotrebljene banane kao mazivo za menjač i završen je put od par desetina ili stotina km. Čak nije bilo posedica po isti. Ipak niti su današnji menjači tako prosti niti za ovim ima toliko potrebe ali nije loše znati.
Inače ova kategorija nije upotrebljiva za hipoidne zupčanike. Podrazumeva se mineralna osnova.
4) API GL-4
Ubedljivo najpopularnija i praktično univerzalna kategorija za automobile. Ulja mogu biti mineralna, polu-sintetička ili sintetička. Preporučuje se za visoko opterećene menjače i nisko opterećene hipoidne prenosnike (diferencijale), bez udarnih opterećenja.
Sadrže EP aditive visoke efikasnosti. Sadržaj EP aditiva je 50 do 60% od onog kod GL-5 standarda. Odgovara zastarelim MIL-L-2105, MAN 341 i MB 235.1 standardima.
Ova kategorija će često biti pominjana i praktično je univerzalna automobilska. Pogotovu što se uglavnom može koristiti i kod menjača koji imaju GL-3 zahtev.
5) API GL-5
Za menjače gde je propisana upotreba GL-5. Za teške uslove rada hipoidnih zupčastih prenosnika (diferencijala) uključujući i udarna opterećenja. Sadrže iste EP aditive kao prethodna kategorija samo u većoj (približno dvostrukoj) koncentraciji. Zbog ovoga su često prozivana kao nepogodna za menjače sa sinhronima od bakarnih legura (praktično većina sa GL-3 zahtevima) jer su ovi aditivi korozivni za te materijale. Posebna je priča i već je spominjano da to nije čvrsto pravilo te da su moderna ulja ove kategorije manje agresivna nego ranije. Ipak ostaje preporuka da je bolje koristiti (maksimalno) GL-4 kategoriju nego ovu. Osim toga kod automobila uopšte nije posebno dobro koristiti ovu kategoriju (a svakako nije neophodno), nego samo kada je ista propisana od strane proizvođača automobila.
Praktično je vodeća kategorija kod teretnih vozila, naročito novije generacije, iako se i prethodna jako koristi.
Odgovara sadašnjim specifikacijama: MIL-L-2105 B (C i D), MB 235.0 i MAN 342.
6) API GL-6
Praktično ukinuta kategorija (stavljena van upotrebe). Ova kategorija je imala jako usku oblast upotrebljivosti, praktično samo za hipoidnih zupčanika sa velikim razmakom osa i za naročito velika udarna opterećenja.
Najavljene su specifikacije API PG-1 i PG-2 koje trebaju da ispune takve specifične zahteve. Inače sličan je standard FORD WSW-M 2C-105A.
U formalnom smislu sadrži iste EP aditive kao prethodne dve kategorije ali u većem procentu (negde trostruko u odnosu na GL-4 i 50-tak % u odnosu na GL-5).
7) API GL-7
Još neusvojena specifikacija za opterećene hipoidne prenosnike. Trebala bi delom (ili u potpunosti) da zameni (već zrelu i staru) API GL-5 specifikaciju.
8) API GL-4 Plus
Često se navodi i kao GL-4/GL-5. Još nije usvojena. Radi se o radnom nazivu a o konačnom imenu se još odlučuje. Tema je za poseban tekst ali se radi o tome da je API GL-4 prilično nedefinisan (iako po optem kvalitetu prilično zadovoljava razne konstrukcije menjača). Otprilike bi GL-4 trebao da se prilagodi novim zahtevima evropskih proizvođača i u tom smislu koriguje. Ipak veći deo opšteg standarda bi trebao da bude zadržan a više će biti dopunjen nego prepravljen.
Što se tiče teretnih vozila API često nije dovoljno relevantan te se uzima kao okvirna i specifikacija koja se mora ispuniti (GL-4 i GL-5) ali koja sama po sebi nije dovoljna. U tom smislu su vodeći evropski proizvođači komercijalnih vozila (ili samo menjača i diferencijala za njih) propisali svoje posebne zahteve i specifikacije. Ti su zahtevi obično strožiji od API GL-4 ili GL-5 te postavljaju viši nivo kvaliteta. Ipak kod automobila ovo je od manjeg značaja. Radi se pre svega o standardima: MAN, MB i ZF.
Kao i kod motornih ulja tendencija je šire upotrebe HC baznih ulja za proizvodnju menjačkih ulja. Uz zadovoljavajući kvalitet dobiju se niski troškovi proizvodnje i prilično povoljna cena za konačnog korisnika.
Izbor ulja za menjače je veliki a cena ovih ulja je nešto veća od odgovarajuće klase motornih. Ipak obzirom na periode zamene ovo je više nego zadovoljavajuće. Zapravo je vrlo pogodno čak i za češću zamenu ovih ulja. Kod teretnog programa se preporučuju znatno kraći vremenski intervali zamene (i pored impozantnih ako se izraze u pređenim km). Čak se preporučuje da se ova ulja menjaju svake godine ili pri svakoj drugoj zameni motornog ulja. Naravno zavisno od kvaliteta i vrste transmisionog ulja koje se koristi a ima nekoliko velikih grupa (klasa) u koje su po ovom kriterijumu svrstana.
Interval zamene menjačkog ulja; Gear Oil Change Interval
Zaista je jedno od otvorenih pitanja. Možda i najkontroverznije u svetu maziva za automobile (kod teretnih vozila dilema je odavno rešena).
Većina proizvođača automobila ne daje interval zamene za ulje u menjaču. Osim toga koncept „full life time“ (ili sličnog naziva) još više zbunjuju ljude. Ogromna većina, pre svega mehaničara i profesionalnih vozača, ubeđeni su da zamena ovog ulja nije potrebna.
Moram priznati da sam kao srednjoškolac slušao priče da se ulje u menjaču više ne menja i da je stvar prošlosti i slično. Naravno da mi je otežalo da razbijem svoju predrasudu ali kada se sagledaju činjenice i nije tako teško.
Moram da napomenem da su ovakve tvrdnje štetne ne samo zbog menjača nego što posredno podržavaju MIT da se ni motorno ulje ne treba menjati, ili makara sintetika ne na manje od 150k km (što je naravno glupost).
Tačno je da ova ulja imaju duži vek trajanja iz mnogo razloga ali on svakako nije neograničen. Čak i često navođena tvrdnja da se ono ne može zaprljati česticama iz okoline nije tačna – itekak može. Čak iako sve manje važne faktore prenebegnemo činjenica je da nijedno ulje ne može da neograničeno bude oksidaciono stabilno. Iako zaštićeno ono nije hermetički zatvoreno. Čak i da jeste, nakon više godina ni u buretu (kanti) više nije ono kao sa linije te razmislite i o tome.
Strogo gledavši čak i neka čvrsta maziva u kućištima nisu večna mada zaista mogu da traju i po 15 ili 20 godina. Ipak ulje kao tečnost mnogo je više podložno oksidaciji i starenju te makar ima duplo kraći vek trajanja.
Kada proizvođač automobila kaže da ulje nema predviđen rok zamene ili da je za pun životni vek automobila podrazumeva se da je automobil predviđen tek za 250 ili 300 hiljada km a svakako ne za više od 10-tak godina, gledano vremenski. To što su mnogi prinuđeni da voze i 20 godina stare automobile svakako nije bilo predviđeno fabrički makar ne po ovom pitanju.
INTERVAL ZAMENE ULJA ZA MENJAČE I DIFERENCIJALE KOD TERETNIH VOZILA (GEAR OIL CHANGE INTERVAL FOR COMMERCIAL VEHICLES)
Postoji veliki broj standarda proizvođača vozila. Posebno su dati za menjače a posebno za diferencijale ali se interval zamene poklapa čak i ako se ne koristi isto ulje (najčešće) ako ni zbog čega drugog onda zbog olakšanog servisiranja i planova održavanja vozila.
Od mnogobrojnih standarda ističu se ZF, MB i MAN. Pomenuo bih Iveco koji za mineralna ulja za menjače i diferencijale daje period izmene od 120k km. Volvo takođe za mineralna ulja ima standarde za isti pređeni put, dok za delimično sintetička ulja predviđa 180k km.
ZF je naravno „kralj menjača“ ali daje precizne intervale zamene za ATF fluide (max. 120 do 150k km ili 3 godine) dok za manuelne menjače ima preporuke ali ih ne navodi tako decidirano kao MB i MAN mada se dosta poklapaju.
MB predviđa intervale izmene od 90k km za mineralna do 300 ili 350k km za sintetička ulja.
I tu je slično komplikovana situacija kao kod ZF jer postoje i „fleksibilni“ servisni intervali.
Za ovu opštu priču su to sitni detalji te bi ih preskočio.
MAN ima nekako najzgodnije intervale izmene, deljive sa obimom Zemlje (40k km) i prilično je jasno koliko km možete koristiti ulje po kom standardu kao i kakvo ono treba da bude (po vrsti od mineralnih do potpuno sintetičkih).
Ovde će biti dat uprošćen prikaz koji može da bude samo orijentacija za teretnjake. Primarni cilj je da se stekne utisak koliko uopšte ulja mogu trajati i da se zapravno trebaju menjati i u automobilima. Vremenski sigurno ređe ali po pređenim kilometrima manje ili maksimalno do pređenog puta datog za teretna vozila.
Dakle, nevezano za koji se standard odnosi:
1. Mineralna ulja – period zamene 80.000km ili jedna godina
2.1. Mineralna ulja sa posebnim paketom aditiva – 160.000km ili jedna godina.
Moguće je da se interval produži na dve godine ali nije preporučljivo.
2.2. Neka od polu-sintetičkih ili HC ulja – 160.000km ili jedna godina.
Mogućnost da vremenski interval bude i dve godine.
2.3. Neka od potpuno sintetičkih ulja, zavisno od standarda – 160.000km ili jedna do dve godine.
3. Ulja sa intervalom izmene od 320.000km. Ovakve uslove mogu da ispune samo manji broj delimično sintetičkih i veći deo sintetičkih ulja za menjače i diferencijale. Vremenski period zamene može biti 1 do 3 godina. Uobičajava se 2 godine a preporučuje se čak jedna godina.
4. Ulja sa intervalom izmene od (do) 500.000km. MAN (a i drugi proizvođači) specifikacije za ovako duge intervale ima još u ispitivanju. Proizvođači maziva daju sa neka potpuno sintetička ulja za menjače i diferencijale interval izmene 500k km/5godina. Verovatno će ograničenje u pređenim kilometrima ostati isto a vreme izmene možda, u smislu preporuke, skraćeno na 2 ili 3 godine.
To što kažu proizvođači ulja ali i mašina jeste relevantno ali se mora primetiti da je sasvim izvesno da delimično sintetička ulja sa intervalom izmene od 300 hiljada km mogu da se menjaju i na 3 godine a potpuno sintetička na 4 što je idealno za 80k km godišnje što je čest slučaj u praksi za duge relacije pri čemu se ulje u motoru menja jednom godišnje ukoliko su standardi za izmenu 100 ili120k km. „Super sintetička“ ulja za menjače za mogućnošću prelaska 500k km pre zamene mogu očigledno da se menjaju i na 6 ili 7 godina.
Servisi na godinu dana čak i ako nisu neophodni su kod teretnih vozila dobra garancija da će menjač i diferencijali funkcionisati po utvrđenom planu i bez kvarova. Eventualni zastoj pa i mali kvar košta toliko da se ne isplati produžavati ove intervale. Setite se da čak iako je deo relativno jeftin servis jednog menjača kod teretnih vozila traži puno radnih sati što je i izuzetno mnogo novca jer je uobičajeno rad rada ovlašćenog servisa 25 do 40€. Osim toga kod komercijalnih vozila svaki dan ispada košta u smislu propuštene dobiti tako da koliko god kvar automobila bio nezgodan i kvario nam planove kod transportnih vozila je to i faktor zarade.
Kod automobila intervali zamene izraženi u pređenim km su kraći ili maksimalno koliko i kod teretnih vozila. Obično je faktor (koeficijent) umanjenja 1,5 do 2.
Evo i primera:
1) Zaista se često previđa ova činjenica. Kod starijih automobila zapravo često mineralna ulja mogu poslužiti tek 40k km. Ovo je slučaj sa velikim brojem Fiat vozila iz osamdesetih (API GL-3 zahtev) i Honda automobila koja su koristila motorno ili MTF u manuelnom menjaču (iz osamdesetih i prve polovine devedesetih). U svakom slučaju mineralno ulje API GL-3 nije za više od 60 do 80k km.
2) Uz korišćenje tzv. API GL-3+ ili GL-3/4 standarda situacija je donekle slična kao kod teretnih vozila pod 2.1. Jedino što je interval zamene ovde manji i iznosi 120k km. Takođe postoji i interval zamene od 75k km / 5godina kod nekih Korejskih vozila, što je baš ovaj slučaj (API GL-4 mineralna ili delimično sintetička ili HC ulja) i po pređenim km se poklapa sa koeficijentom 2. Vremenski je pak to dosta duže.
3) Retki su drugačije navedeni intervali zamene, tu i tamo postoji onaj na 6 godina ili 90.000km što se uklapa sa 2.1. do 2.3. prevedeno na automobile.
Sve u svemu većina vozila ipak nema određen interval zamene. Očigledno je jedino da je on duži od 6 godina i od 150k km i ništa više. Koja se preporuka zapravo može dati a da bude koliko-toliko univerzalna? I pre svega zasnovana bez preterivanja ni u jednom ni u drugom pravcu (prečeste ili previše retke izmene ulja). Uz moguća odstupanja tu i tamo mislim da su preporuke koje slede u tekstu jako dobre kao opšta preporuka.
1) Bilo koje vozilo i bilo koje ulje (ma kako kvalitetno i makar „super sintetičko“):
500k km/10god. ili 480k km/12god. i (zaista max.) 450k km/15godina.
2) Sintetička API GL-4/GL-5 (GL4+) ili GL-5 ulja, uglavnom 75W-90 i 75W-80:
300k km ili 10 godina.
3) Delimično sintetička API GL-4 ili GL-4/GL-5 ulja (i drugih standarda; uglavnom iz „teretnog sveta“), viskoznosti kao prethodna ili 75W-85:
250k km ili 10 godina.
4) HC ulja ili vrhunska mineralna sa sintetičkim komponentama, jako dobrim aditivima i predviđena za duge intervale izmene, uglavnom po API GL-4 ili čisto GL-5, najčešće 80W-90, 80W-85 ili 85W-90:
200k km ili 8 godina.
5) Mineralna API GL-3, GL-3+, GL-3/GL-4 i tek poneko GL-4 ili GL-5 ulje. Obično monogradna ili 80W-90.
120k km ili 6godina. Čak preporučljivo da bude 80k km ili 4godine.
Nije baš nešto što se striktno mora poštovati ali ukoliko više poštujete menjač i diferencijal(e) utoliko ćete manje problema sa njima imati.
Eventualni kvar? Ili makar brže propadanje mehanizma?
Iako nije toliki trošak kao kod teretnih vozila relativno i jeste.
Takođe vas čeka ili zamena skupog dela a rad (majstora) sasvim sigurno. Osim toga često morate da idete u veće i/ili ovlašćene servise gde je intervencija skuplja ali često i jedino moguća. Osim toga ne gine vam par (ili više) dana bez automobila. Prilično nezgodno a i košta. Iako su kvarovi menjača relativno retki ipak se dešavaju. Takođe najčešće menjački sklop prevaziđe vek trajanja automobila ali tu i tamo se desi obrnuto (naročito ukoliko ne menjate ulje) a čest je slučaj da se prvo sredi limarija pa na red dođe motor i taman kada ste se istrošili (kao učešće za nov automobil) i više niste planirali finansijska sredstva za automobiil (ili ih i nemate) na red dođe menjač i pitanje: „zašto ne promenih (makar jednom) ulje u menjaču?“ – možda (sigurno) bi duže potrajao.
Još jednom razmislite zašto bi na teretnom vozilu čak i bez preke potrebe menjali jako kvalitetno (sintetičko) ulje na godinu dana? Sigurno ne da bi „bacali pare“. Doduše mora se naglasiti da su ulja u tim vozilima mnogo više opterećena i podložnija kontaminaciji. Naravno shodno tome su i date preporuke za automobile, gde se (naročito) vremenski interval može i znatno produžiti.
Vodite računa da zamenu ulja poverite servisu (mehaničaru) koji to zna da odradi. Iako na većini automobila ovo nije teška operacija, zahteva (makar) kanal i malo iskustva.
Ako i ima u tekstu (na prelistavanje nisam našao, a trebalo je da bude) nije loše ponoviti i naglasiti:
PRVA ZAMENA ULJA U MENJAČU MOŽE DA SE OBAVI NAKON 10 ili 12 GODINA ALI POSLE TOGA OVAJ ROK MORA (TREBA) DA SE SMANJI NA 5 DO 7 GODINA.
Slična preporuka važi i za rashladne tečnosti (biće pomenuto u tekstu o tome): kod starijih vozila treba skratiti intervale zamene sa 5 na 4 (ili čak 3) godina ili sa 3 na 2 a sa dve na godišnju ili zamenu na 18 meseci.
TEKSTOVE SAM ISKOPIRAO SA BLOGA www.motornaulja.blogspot.com ne želeći da izmišljam „toplu vodu“. Ovo je zaista osnova i uvod u ulja za menjače i diferencijale. Bilo je o njima reči na par mesta (naročito „Šta ste se smrzli?“) ali mislim da ova vrsta ulja zaslužuje poseban tekst na koji bi se „naslonila“ diskusija.
Ukoliko negde nema simbola ° (za stepen) to je zbog "unakrsnog" kopiranja gde sam verovatno zaboravio da koristim "paste special" (uz unicod neformatiran tekst). Ali nadam se da je to lako uočljivo (da je greška).
Na blogu će (ako ne danas, ovih dana) biti i nastavak u smislu opisa ulja po proizođačima (slično motornim uljima) tako da preporučujem. Ipak glavnu diskusiju očekujem upravo na forumu, kao i pitanja u vezi istih. Ujedno računam da nešto i naučim od Vas a razmena iskustava je uvek prilika za to.
, 
Budite spremni na značajnu "akciju" (barem 25% popusta) ako čoveka znate a stvarno mu (ne)treba.
(izvini nije smešno ali vizuelizacija ovoga pod 3) je neobično smešna stvar, evo skoro sam se zagrcnuo, ako ne dovršim tekst došla je hitna pa ako me spasu (pošaljite, otkupiću vam) pokloniću njima (jer ima neki smajli "pucati od smeha" ili "teku mi suze od smeha" - pazi tek završetak pod 3) ) naravno pri svemu ovome se učlanite u neku stranku (ako niste makar drug član) i napravićete solidnu pol. karijeru makar na lokalu (a smajli "upišati se od smeha").
je*o me nick, nisam čika, totalni sam laik što se tiče auta, pa molim ubuduće bez ovoga poštovani.
. šala mala
iz Kol... , pardon iz Centrale i "majke" Rusije ne pošalju 75W-90 u API GL-4 izdanju? Nemoj samo iz Rumunije mora' opet da objašnjavam da li jeste ili nije (isto).
Comment