HHO - znamo li nesto o tome ?

[formatizer]

Odg: HHO - znamo li nesto o tome ?

Poz. svim ucesnicima foruma.
Sa poboljšanjem vremena počinjem ugradnju HHO
Tu mi je potreban savet pri izboru ćelije. Plan je -nnnn+nnnn- dimenzija 100x100.
Ugrađuje se u VW t2 1.9boxer.
Da li je plan dobar

[silo]

Odg: HHO - znamo li nesto o tome ?

MVUJANOVIC-u jesi li ti ono negde pisao da mesas TNG i HHO?Ako sam dobro shvatio to je na sam mesac TNG-a.Cekam toplije dane da opet ugradim celiju.Jesenas sam je ugradio sa konekcijom ispred leptira,svako ekspandiranje TNG-a pritisak mi gurao vodu iz bablera u posudu.Sad kontam ako se tebi dobro pokazalo mesanje TNG i HHO-a da tako uradim,s tim bh rjesio problem ekspandiranja posto imam klapnu ispred mesaca za zastitu protokomera.Ako imas jos neki savet molio bih te.

[boba83]

Odg: HHO - znamo li nesto o tome ?

Nesto mi ta prica da se kiseonik iz elektrolize koristi za sagorevanje benzina ne pije vodu. Onda bi vodonik izlazio nesagoreo jer vodonik ne gori sam od sebe vec burno reaguje jer se spaja sa kiseonikom. Vodonik pri sagorevanju se vezuje sa identicnom kolicinom kiseonika od koje je bijo rastavljen. Svi smo videli kako hho brzo sagoreva to se desavai u cilindrima vodonik eksplodira i ubrzava paljenje osnovnog goriva i razbija ugljovodonicne nizove cime se gorivo bolje iskoriscava. Sigurno ste negde videli kad neko vozilo radi bez auspuha i vatra izlazi neiskoriscena iz cilindara u tome je tajna hho-a da ubrzava sagorevanje.

[danek]

Odg: HHO - znamo li nesto o tome ?

ja koristim 0.5mm elektrode i malu struju...ne troše se,voda čista unatoč jačoj otopini NaOH radi vanjskih temperatura ispod -15c noću...voda se troši i to jako..30 i nešto litara plina po satu..sve mogu shvatit samo ne da se voda ne troši,to mi nikako ne leži..imam 1.5l vode u sustavu i vidim kad pwm počne propuštat jaču struju,ampermetar klizi gore radi povećanja električne vodljivosti elektrolita zbog povećanja koncentracije u vodi...treba dotočit vodu obavezno.
-što se tiče struje 15A na generatoru taj plin nije ni blizu onom na slabim strujama koji je i nekoliko puta učinkovitiji..možda negdje i ja griješim,ali kvalitetu plina određuje jakost struje i to je nepobitno...količinu vlage u tom kvalitetnom plinu određuje konstrukcija generatora koji isto radi na slaboj struji,ali to je isto kvalitetan plin...para je druga priča..

[mvujanovic]

Odg: HHO - znamo li nesto o tome ?

Kažeš uspeo si da dobiješ 15-20 litara HHO u minutu, a,zatim navodiš kako sa litrom vode možeš preći 700 km, pošto si sam izračunao koliko HHO se može dobiti iz litre vode, objasni mi kako je to moguće.
Dakle ti u jednom satu proizvedeš po tvom opisu od 900 do 1200 litara gasa, što znači da ti je potrebno od 1,5 do 2 sata da se potroši litar vode, e sad ako ti za 2 sata prevališ 700 kilometara svaka čast.
Svaki generator kad ga skineš sa napona se ponaša kao baterija izvesno vreme, jer to je jedna vrsta kondenzatora, ako ti se tečnost prljala, onda ti elektrode nisu dobre, jedino ako su od gvožđa, ako su od inoxa nema ni reči o brzom trošenju i prljanju elektrolita.
Izvini ali meni je ovo sumnjivo.
P.S.Izvinjavam se naknadno sam primetio da se radi o citatu, tako da se moj tekst ne odnosi na tebe već na autora.

[alexa05]

Odg: HHO - znamo li nesto o tome ?

nastavak citata,

"Voda ne sagoreva kao kiseonik i vodonik. Sem toga put od proizvodnje kiseonika i vodonika do sagorevanja je jako kratak i vremenski i duzinski i oni ne uspeju u atomskom stanju da se vezu ni u molekule O2 i H2 vec ulaze u cilindre kao H i O. Zbog toga se i zove HHO generator jer proizvodi iz vode dva atoma vodonika i jedan kiseonika. Da bi se vodonik i kiseonik vezali u vodu treba im pokretac, varnica. Posto u cilindre sem HHO gasa ulazi i kiseonik iz u**** ne uspe sav kiseonik da sagori a pod dejstvom varnice prelazi u ozon. Vestacki stvoren ozon se ne zadrzava dugo u takvom stanju ali kao tezi molekul ostaje pri zemlji i kad bi svi imali vozila na HHO ovo bi bio ozbiljna problem.

Vraticu se na HHO samo da opisem rad turbine. Turbina motorima ubacuje pod pritiskom doddatnu kolicinu vazduha da bi gorivo bolje sagorelo. Problem pri ovom je sto prilikoom sabijanja vazduha on se greje i povecava svoju zapreminu. Da bi to anulirali postoje kuleri za usisni vazduh. Na primer na velikim nadmorskim visinama obicni motori gube snagu zbog razredjenog vazduha. Turbina ovaj problme resava. Da bi shvatili da se gas greje prilikom sabijanja, setite se pumpe za gume kad duvate gumu, ugreje se, zar ne.

Motorni kompjuter u autu je slozen sistem koji sve procese prati i podesava optimalnu smesu za maksimalno iskoristenje. To radi na osnovu kisonicke sonde u izduvu. Ako je vise kiseonika onda povecava doziranje goriva da se to anulira i obratno. Ubacivanjem kiseonika iz HHO motorni kompjuter dodaje kolicinu goriva. Tada se snaga motora znatno povecava. Zbog toga sam radio simulaciju signala sa lamda sonde i vracao je kompjuteru da shvati da je sve u redu i da smanji doziranje goriva. Na plinskim motorima se stavlja onaj jednostavni multivibrator da bi izgledalo kao da je sve u redu. Kada tog nema motorni kompjuter se napuni greskama i izbacuje chek engine. Kod auta koji se sami resetuju to nij eproblem ali kod Opela to ostaje o posle nece da radi dobro na benzinu. Ja sam radio za potrebe ispitivanja kontrolisani pojacavac signala sa sonde i tako podesavao potrosnju i snagu. Da se nastavilo sa razvojem planirao sam da razvijem poseban motorni kompjuter koji bi se kacio na dizne i upravljao sa njihovim otvaranjem na osnovu papucice gasa a radio sinhronizovano sa motornim kopjuterom i imao isto opterecenje na njemu da ne bi izbacio gresku za neispravnu diznu. Ponovo napominjem da motorni kopjuter prati sve procese u motoru i ima po algoritmu ocekivane odgovore na svaki signal i ako to ne dobije konstatuje gresku. Isti kopjuter koji sam planirao je trebao da prati signal sa lamda sonde i podesava snagu HHO generatora da ne bi proizvodio vise nego sto je potrebno.

Testove smo radili na vise razilicitih vozila i starije i novije generacije i na svima je postojala usteda. Sto se tice vode u sistemu to je toliko mala koliiciina da vlaga iz atmosfere vise utice. Ono sto nismo probali je montaza na motore sa turbo punjacem jer nismo znali da li ce pritisak u turbini izazivati eksplozije vodonika i kiseonika a ubacivanje gasa u usisnu granu posle turbine nne znam da li bi uspelo zbog povecanog pritiska na tom delu.

Posto ovo sve izgleda neverovatno, proucavanje ovog sam poceo na osnovu Stanley Meyer-ovog rada. Moja preporuka je da probate sami i uverite se da li to funkcionise ili ne. Seme koje se nalaze na netu za napajanje HHO ne rade posao. Nije opasno jer sve sto se proizvede odmah sagori. Imate i projekte varenja sa ovim gasom. Obavezno stavite babler i nepovratni ventil samo mu malo iskorigujte pritisak jer je prejak za ovu namenu. Sto se tice atesta radili smo i na tom pitanju i nismo uspeli da to uradimo. Jedni su govorili za to ne treba atest jer to nije gorivo a drugi su samo slegali ramenima."

[alexa05]

Odg: HHO - znamo li nesto o tome ?

citat,

"Ja sam pre 3 godine to ugradio na vise razlicitih motora. Usteda u gorivu je oko 33%, smanjenje ugljen dioksida je za vise od trecine a smanjenje ugljen monoksida je za 100x. Obrtni moment povecan za 5%. Najmanju ustedu goriva postize na plinu, oko 25%, dok je na dizelu i benzinu oko 30-33%. Da bi se ovo postiglo radio sam simulaciju signala sa sondi za kiseonik i lazirao podatke ka motornom kompjuteru. Temperatura na izduvu je 11 stepeni manja nego kad radi bez HHO generatora. Potrosnja struje iz akumulatora je bila 15A sto mi je i bio uslov pri razvoju ovog uredjaja da ne vuce vise od farova i pri toj struji sam dobijao oko 15-20l gasa. Hemijski ovo izgleda nemoguce ali je postignuto posebnim oblikom signala gde se HHO celija ponasala kao baterija i posle skidanja napona. Jos nekoliko desetina sekundi posle prekidanja struje celija je proizvodila gas. Lose strane HHO generatora su trosenje elektroda pa se zbog toga i zove braon gas jer dobija boju gvozdje oksida. i druga losa strana HHO generatora je izbacivanje ozona na izduv iz motora na plin i benzin. Ozon je izuzetno stetan u nestabilnom stanju u kom izlazi iz izduva. Sledeci korak mi je bio da uradim kompletan motorni kompjuter za upravljanje ubrizgavanjem sa simulacijom na postojeci da ne izbacuje greske u kompjuter ali mi je nakon testova uradjenih na Masinskom fakultetu u Beogradu jaca sila zabranila dalje bavljenjem ovom temom. 1l vode je dovoljan za oko 700km. Najveca usteda u gorivu je postignuta na gliserima, oko 85%. To je zbog toga sto vazduh za sagorevanje goriva na povrsini mora ima jako malo kiseonika pa mu bilo koji dovod dodatnog kiseonika popravlja sagorevanje.

Princip rada HHO generatora je slican turbo motoru gde se takodje ubacuje veca kolicina kiseonika da bi se povecala snaga. Jedina razlika je sto kod turbo motora ubacujete i azot a ne samo koristan kiseonik. Posto pri sagorevanju kiseonika i vodonika kao proizvod izlazi voda smanjena je kolicina CO2 pa time i sama temperatura.

Ovo je sve sto mogu napisati o HHO i molio bih da mi ne saljete privatne poruke jer necu odgovoriti. Kao dodatak mogu staviti tekst koji ukratko objasnjava tematiku.

Mala škola hemije

U 12 grama ugljenikovog izotopa C12 nalazi se 6,022 • 1023 atoma ugljenika. Ovaj broj se naziva Avogadrov broj ili Avogadrova konstanta. Italijanski naučnik Avogadro (Amadeo Avogadro, 1776-1856), tvorac molekulske teorije gasova, je ovo prvo postavio kao pretpostavku, što je kasnije dokazano eksperimentalnim metodama i tvrdi da za sve gasovite elemente vazi pravilo da je broj cestica u molu elementa ( mol je kolicina supstance koja je jednaka masi u gramima, koliki je atomska masa te supstance ) jednak i da iznosi upravo koliko iznosi Avogadrov broj. Za gasove koji se nalaze u molekulskom stanju kao O2, H2, u molu se posmatra broj molekula dok se plemeniti elementi posmatraju samo atomi.

Kako bi to izgledalo u praksi? Ako posmatramo vodonik, koji se u prirodi nalazi u molekulskom obliku H2. Njegova atomska masa je 1 odnosno 2 jer je u molekulskom stanju, pa je njegova molarna masa 2g. U jednom molu, to jest 2g, ima 6,022 • 1023 molekula H2. Istom računicom je O2 = 2 x 16g = 32g. Znaci mol molekul kiseonika ima masu od 32g.

Druga interesantna stvar u Avogadrovom zakonu je da bez obzira na atomsku masu, broj cestica, u gasovitom stanju, različitih elemenata pri istom pritisku i temperaturi ima istu zapreminu. Na 0oC stepeni i atmosferskom pritisku 101,3 kPa ima zapreminu od 22,4 dm3.

Da bi presli na poentu cele price moracemo da se pozabavimo jos malo hemijom.

Elektroliza je razlaganje hemijskog jedinjenja pomocu elektricne energije. Za nas je interesantna elektroliza vode. Hemijska oznaka vode je H2O i sastoji se od 2 atoma vodonika i jednog atoma kiseonika. Spuštanjem inertnih elektroda u vodu i proticanje struje kroz njih uzrokovaće ( uz pomoc katalizatora ) razlaganje vode na vodonik i kiseonik. Iako se i vodonik i kiseonik razlazu u atomskom stanju, zbog vrlo nestabilnog stanja oni se odmah vezu u molekulski oblik H2 i O2.. Ova dva gasa su interesantna za nas i iskoristicemo ih u prethodno navedenom zakonu.

Ako uzmemo da jedan dm3 (litar) vode ima masu 1kg, racunicom dobijamo da u 1kg vode imamo, na osnovu atomskih masa, 1/9 vodonika i 8/9 kiseonika posmatrano u masama. Kako smo dosli do ove racunice? Jedan mol vode se sastoji od 2 vodonika, čija je molarna masa 2g i jednog atoma kiseonika, čija je molarna masa 16g, sto je ukupno 18g. 2 grama vodonika su 1/9 mase molekula vode, tako da u 1kg vode imamo 111,11g vodonika i 888,89g kiseonika. Kako je jedan mol molekul vodonika 2g, u litri vode imamo 111,11 : 2 = 55,55 olova vodonika H2 i 888,89 : 32 = 27,78 molova kiseonika.O2. Ukupno imamo oko 88,3 mola gasa. Kako je jedan mol gasa 22,4dm3 dobijamo, da na 0oC stepeni i atmosferskom pritisku 101,3 kPa, iz 1 litra vode elektrolizom dobijamo oko 1980 litara mešavine gasa O2 I H2.

Motori sa unutrašnjim sagorevanjem

Motori sa unutrašnjim sagorevanjem ili SUS motori se ugrubo dele na dve grupe: strujne motore i motore promenljive zapremine. Strujni motori su uglavnom turbinski, kao na avionima dok su motori sa promenljivom zapreminom oni koji su nam bliži a nalaze se u svim vozilima. Zajedničko za obe vrste motora je da koriste fosilno gorivo (benzin, dizel, plin LPG) za svoj rad. Sagorevanjem fosilnih goriva toplotna energija se pretvara u rad koji koristimo za pokretanje vozila. Na žalost veliki deo energije prilikom sagorevanja ostane neiskorišten ili izgubljen pa tako najsavremeniji motori imaju stepen iskorištenja oko 40% dok veliki deo ode u toplotu i kroz auspun nesagorelo.

Za sagorevanje fosilnog goriva potreban je kiseonik koji motori uzimaju iz vazduha. Procenat kiseonika u vazduhu je oko 20% dok je ostalo azot i u maloj meri neki drugi elementi. Nepoželjan proizvod sagorevanja je CO2 ugljen-dioksid sa izuzetno velikim toplotnim kapacitetom. Stepen korisnog dejstva bi se mogao povecati ako bi se povećala količina kiseonika u usisu motora. Ovo se do sad rešavalo turbinama (turbo motori) koje su utiskivale vecu kolicinu vazduha u cilindre i hladnjacima (interkuler) koji hlade komprimovan vazduh iz turbine, iz istog razloga da što više vazduha uđe u cilindre.

Ako bismo uspeli da dovedemo kiseonik dodatno poboljšali bi karakteristike motora. Za to nam služi elektroliza. Tu se postavlja prvo pitanje:
- ako uložimo energiju u elektrolizu, kako ćemo dobiti više nego što smo uložili?
Ne koristimo energiju sagorevanja vodonika i kiseonika direktno vec koristimo kiseonik za bolje sagorevanje fosilnog goriva. Sem toga povećana količina kiseonika pomaže da sav ugljen monoksid totalno sagori, količina goriva za istu snagu je manja pa je i količina ugljen dioksida na izduvu manja. Višak kiseonika i vodonika sagori u vodu dodajući time deo energije a posto se na izduvu automobila dobija vodena para koja ima manji toplotni kapacitet od ugljen-dioksida i temperatura izduva je manja. Rezultati dobijeni ovom računicom kažu sledeće: manje ugljen-monoksida CO, manje ugljen-dioksida CO2, povecana snaga motora i obrtni moment, smanjena potrosnja goriva. Višak kiseonika i vodonika u auspuhu sagori u vodenu paru. Sem toga na izduvu dobijamo i deo kiseonika. Odakle kiseonik? Ako ubrizgavamo manje goriva za isti broj obrtaja motora logicno je da će deo kiseonika iz vazduha biti višak. Višestruka dobit a uzimajućći u obzir ekologiju dobit je jos veća.

Primene u drugim oblastima

Uvek posmatramo prvo ono sto direktno utice na sopstveni novcanik pa smo se u ovom slucaju okrenuli ustedi goriva. Rezultati dobijeni prvim testiranjima izduvnih gasova bacaju svetlo na mnogo znacajniju oblast primene a to je industrija. U industriji primena skupih filtera za izduvne gasove je vec odavno obavezna. Uvodjenje HHO gasa u sagorevanje bi drasticno smanjilo stetne izduvne gasove popravljajuci njihovo sagorevanje. Ukoliko se usavrsi varijanta za industriju dobit je visestruka, kako ekoloska tako I finansijska. Sem toga dazbine koje industirja placa za ispustanje stetnih izduvnih gasova u atmosferu bi se smanjile. Da li ovo vazi kod nas ne znam ali na zapadu je ovo normalna stvar gde se dazbine placaju na osnovu karbon credita (carbon credits). O cemu se radi? Osnovna objasnjenja o karbon kreditu se mogu naci na internetu ali samo kao primer evo jedan link sa objasnjenjima, cenovnikom I novim projektima za smanjenje stetnih izduvnih gasova http://www.ecobusinesslinks.com/carbon_ ... uction.htm . Racunicu je lako izvesti iz svega navedenog.

Zaključak

Ugljen dioksud CO2 koriste biljke za fotosintezu i on je u tom slučaju koristan. Problem je što se u industriji on proizvodi u ogromnim količinama a šume sve više seku i uništavaju. Raspored energetskih nivoa ugljen-dioksida ima jednu specificnost da pri prijemu energije (svetlost) elektron prelazi u viši energetski nivo a pri povratku se vraća preko dva energetska podnivoa i pri tom oslobađa toplotu. Na taj način se sunčeva svetlost pretvara u toplotu što dovodi do zagrevanja atmosfere. Da je biljaka mnogo više problem zagrevanja ne bi bio toliko ubrzan poslednjih godina.
Sem problema sa ugljen-dioksidom postoji problem i sa fosilnim gorivom čije su količine ograničene pa je poslednji trenutak da se okrenemo nauci i pokušamo da što bolje iskoristimo postojeća znanja.
Mislim da je potencijal ovog projekta ogroman u svim oblastima industrije I da zasluzuje ulaganje u razvoj."

[Probisvet]

Odg: HHO - znamo li nesto o tome ?





Evo i crteza a gore je u praksi kako je uradjeno
Koliko je po celiji ? to nisam merio jer me trenutno zanima kako ovo funkcionise a kad nabavim elektroniku i instrumente za merenje onda cu napisati sta i koliko.
Kod mene je moto da sam sve uradim, da mi budre sto jednostavnije, sto manje da kosta i sto vise da bude efikasnije a za to treba i vremena.

[qwisko]

Odg: HHO - znamo li nesto o tome ?

Na slikama ne mogu lepo da vidim kako je se to povezano na struju. Cini mi se da ces ti tu imati mnogo vise od 2v po celiji, ne vidim nikako gde su tu neutralne ploce. Interesantan dizajn, ali me podseca na one prve generatore koji su vukli previse amprea i grejali se, pa su samim tim pravili mnogo pare, a malo HHO gasa.
Ne mogu da provalim da li su ti ploce unutra izolovane ili su spojene. Cini mi se da imas samo + i - bez neutralnih, a to ce na 13,6V u kolima da luduje sa amperazom. Mozda i gresim, ali na slikama ne mogu da vidim dobro

[Probisvet]

Odg: HHO - znamo li nesto o tome ?

Za sada sam napravio bazu za stvaranje ovog gasa. Kad nabavim digitalni ampermetar i napravim regulator PWM onda cu da vam saopstim koliko je dobijam litara praskavog gasa u minuti i kolika je potrosnja struje. Jos sam u istrazivanju toga sta da koristim kao struju i njeno pretvaranje u impulse odredjene frekfencije i ostaje mi da resim kako da kompletiram i sa magnetima pospesim izdvajanje vodonika i kiseonika. Kad to resim javljam se sa rezultatima.

[darkoarf]

Odg: HHO - znamo li nesto o tome ?

svaka cast bas impresivno samo je pitanje koliko struje vuce i koliko imas gasa na osnovu tih parametara ce mo znati dali je taj tvoj izum koristan ili je jedan u nizu promasaja.pazi samo da nespalis alternator ili akumulator .alternator nesmes da opteretis zajedno sa svim potrosacima na kolima vise od 80 procenata njegove maksimalne snage.

[Probisvet]

Odg: HHO - znamo li nesto o tome ?

Moram da kazem da je zeznuto naci pravi materijal ako ne poznajes malo sta je inox a sta prohrom ili tako nesto.
Evo momcima da objavim da sam posle nesto vise meseci sto razmisljanja sto trazenja po internetu sto cekanja lepog vremena i t d najzad napavio nesto sto bi licilo na napravu koja pravi praskavi gas (tako su me ucili u skoli)i da podjem od pocetka da bi ostali bili u toku jer sam objavljivao neke slike koje sam posle razmisljanja i tehnickih nedostataka batalio i bacio se na nesto malo ozbiljnije.
Prvo sam nasao neku pravougaonu cev koja je sluzila kao nosac koja je odsecena lezala u magacinu gde radim od te cevi sam mislio da napravim nesto pa u toku projektovanja izadje na nesto ovako:


Znaci materijal je inox 316 savna pravougaona cev
Od te cevi sam isekao parcice misleci da napravim nesto ovako:




Ali razmisljem da ovo nije bas kul pa sam se predomislio i usnijem nesto ovako sa istim elementima:





e sad kad mi je misao sazrela na ovo sam dodao ovo:


pa sam ga ugradio u ovaj predhodni i dobio ovo koje je i krajnji proizvod:



Cista klasika. E sad mi ostaje kuciste gde da smesti ovo sto sam napravio pa sam razmislio i odlucio se na nesto sto mogu da nabavim a da nije skupo i to je ustvari PVC za kanalizaciju precnika 100mm.
Ovo sam nacrtao da vam bude jasnije a slikacu ga kasnije da ga vidite kako stvarno izgleda.

Ostali sadrzi cevi jedan bubler jedan rekao bih separator vlage koji se sastoji od dva cepa i dva nastavka za cev Ø40 mm sa ulazom i izlazom od 1/2 cola ugaonim prikljuckom. evo i crteza: ustvari to su cevi za kanalizaciju od pvc plastike

a ovo je ta spuzva od inoxa



onda sam napravio nepovratni ventil od mesinganih navrtki i reducira za vodovod, znaci 3/8 i 1/2 cola:


i protiv povratka plamena sa presekom od Ø32mm

I nasao Elektriku da bi sve to prkljucio na struju 12V mnogo ampera
Ustvari uzeo sam trofaznu sklopku od 25A i podelio struju na po dva ulaza i izlaza i posle nakacio na dva relej po 40A i na kleme za napajanje celije. Sproveo sam led diodu na instrument tablu da bi znao da je celija u generatoru pod naponom a releji se napajaju preko kontakt brave i u seriji sa jednim prekidacem od ventilatora od renoa 5 koji se uklopio na instrument tabli ispod volana i ne vidi se. To sam uradio da bi imao potpunu kontrolu da ne dodje , nedaj boze, do BUUUUMMMM. Amper metar sam postavio ispod instrument table jer nije bas originalan ali cu da namesti kasnije digitalni koji sam bezecovao na internetu za 25 evrica i koji meri struju od 50A sa suntom. Ostaje mi da napravim PWM regulator i da zavrsim projekat ali za sada radi bez toga. Da pocnem sa slikama gde sam ga ugradio i kako to stvarno izgleda:





Kao sto su svi ubacivali gas u usisni deo i to obicno pre filtera ja sam to izveo kao kad ugradjujes napajanje za TNG

Ovo vam je kompletna sema svega toga

[expendable]

Odg: HHO - znamo li nesto o tome ?

Tako ti je to novi clanovi slabo objavljuju svoje rezultate. A glavnim igracima je dosadno da radr drugima domaci koji nece sami da se potrude. Sredinom sledece ce nedelje mi stizu elektrode napravicu jednu manju eksperimentalnu celiju sa kojom cu eksperimetisati sa najekonomicnijiom voltazom i razmakom izmedju ploca. Da li je povoljna cena za 316l 400din kg. 1 kvadrat milimetarskog lima je tezak odprilike 8 kg.

Ovo ti je, manje-više, berzanska cena. Veoma povoljno.
Ovoliko su prošle godine na berzi bili ANSI 304 čelici (ili tek nešto manje) ali su cene nešto pale.
Za MP cenu na malo (kvadrat lima) Jeep Comerc cena takođe nije previše zabiberena jer je uobičajeno da je cena na kg u odnosu na stotine tona, bar dupla (i još PDV) te je taman toliko, cca. 9-10€/kg.

[qwisko]

Odg: HHO - znamo li nesto o tome ?

nesto je tema utihnula nema glavnih igraca

Sve je vec receno, a nista novo jos nije smisljeno. Ima ranije u temi kako uraditi dobar elektrolizer, ostalo su samo sitnice i sitna igranja. Nista krupno jos niko nije smislio, bar ne od nas ovde... mozda u svetu .
Sa nekim dodatnim promenama na dobroj celiji, nije postignuto nista revolucionarno i zato je tema i pomalo zamrla

[darkoarf]

Odg: HHO - znamo li nesto o tome ?

to je bas povoljno u jeep comercu je 1000 din kg