HHO - znamo li nesto o tome ?

[mvujanovic]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Ljudi idemo dalje, čovek nam je dokazao bar delimično da u ovoj priči ima nešto, ne bi austrijanci samo tako olako preuzeli istraživanja.

[Mikelandjelo]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Nešto jeste dokazano.Od kada se to projekti preuzimaju a ne kupuju za novac ako nisu u vlasništvu?

[Pera Zdera]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

U pravu si. Dokazano je da ljudska zajedljivost nema granice.

O finansijskim detaljima sigurno necu diskutovati na forumima. Rec "preuzeto" ne znaci da je nesto poklonjeno vec da se istrazivanje nastavlja u okruzenju koje ima sve uslove da se projekat dovede do kraja(i finanskijski i po pitanju strucnog kadra, izrade kvalitetnijeg prototipa...).

Da li je za to nesto placeno ili nije - to je samo nasa stvar koja ne bi trebala da bude predmet bilo kakve javne diskusije.

Iskreno receno, nisam ocekivao komentar ovakve vrste ali ovo je ipak Srbija.

[banekg]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Pero, ima i nas, sto ti zelimo sve najbolje i drzimo ti palceve. Cuvaj se i budi nam ziv i zdrav!

[Mikelandjelo]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Pero , ako sam išta pomislio zadnje u životu to je da budem zajedljiv.Ako je tako zvučalo javno te molim da prihvatiš moje izvinjenje.Meni je tvoja kratka priča ličila na nasilno prekidanje tvoje diskusije i ućutkavanje.Hteo sam da ukažem na to.Ako sam pogrešio drago mi je da jesam prvo zato što vidim da si nam živ i zdrav.Još jednom ti se izvinjavam ako sam zvučao drugačije.

[expendable]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Prvo da čestitam Peri i njegovom timu. Jest' da je tek početak druge etape (faze) ali zvuči dobro.
Drugo stvarno me nije bilo 20-tak dana ali u toku ove nedelje ću se malo uključiti.
Molim za pojašnjenje pojma 'kondicioniranje' (verovatno nisam išao dovoljno daleko da se podsetim).
Al sprašeni ima očiglednu funkciju da izdvaja vodonik po reakciji:
2Al(s) + 2NaOH + 6H2O → 2Na+ + 2[Al(OH)4]- + 3H2(g)
Reakcija se odvija samo u jakim rastvorima NaOH ili KOH (zamenite samo Na sa K u gornjoj jednačini, formuli zapravo).
Cijanid mi na prvi pogled nije logičan ali posle objašnjenja kondicioniranja i sistema (šta je sve tu u pitanju) možda bih mogao nešto i da kažem.
Inače, ako uopšte dođete do NaCN vodite računa da je IZUZETNO toksičan i potencijalno smrtonosan!!
U baznoj sredini naravno neće doći do izdvajanja HCN-a ali rad sa njim nije za neprofesionalne laboratorije.
Samo puna zaštitna oprema, ventilacija i brušena (hermetička) aparatura uz puno poštovanje procedura rada.
Tačno da se koristi kod pozlaćivanja i da ljudi često ne primenjuju sve mere zaštite no jedno je kad je već rastvoren u jako baznoj sredini a drugo je sam rad sa njim. Takođe je potrebno kontrolisati baznost sredine itd.
Naravno radi se i sa njim (lično pre 14-15 godine radio seriju eksperimenata luženja rude) ali zaista nije za amatersku upotrebu.
Materijal za elektrode? Batalite Ti kao što reče Painter ANSI 316 (ili čak samo 304) čelik je najbolje za početak.
Inače sledeći put malo o elektrohemiji koju baš forsirate a kao što kaže Pera (a i ja pre dosta meseci), relativno ćemo se lako dogovoriti oko nje, mnogo je bitnije šta ide posle nje. Ne želim da budem tajanstven nego sada zaista nemam vremena.
Sledeći post malo više o tome kako da skratite vreme istraživanja (mada će se Painter setiti šta sam mu davno preporučivao).

[mvujanovic]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Pošto je došlo proleće, predlažem da osnujemo klub ljubitelja HHO, tako ćemo moći razmenjivati iskustva i družiti se!

[Pera Zdera]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Pero , ako sam išta pomislio zadnje u životu to je da budem zajedljiv.Ako je tako zvučalo javno te molim da prihvatiš moje izvinjenje.Meni je tvoja kratka priča ličila na nasilno prekidanje tvoje diskusije i ućutkavanje.Hteo sam da ukažem na to.Ako sam pogrešio drago mi je da jesam prvo zato što vidim da si nam živ i zdrav.Još jednom ti se izvinjavam ako sam zvučao drugačije.

Nema problema. Nadam se da cete imati uspeha u svom daljem radu.

Kada situacija dozvoli rado cu podeliti ono na cemu se trenutno radi. Do tada mozete procitati moje ranije postove, i ako je neko razumeo u kom smo pravcu isli, moze da pokusa nesto slicno. U principu je veoma jednostavno samo je malo tehnoloski zeznuto napraviti (odrediti) prave dimenzije.

[silo]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Naj sitnija cestica vode (a da se ne ulozi mnogo mehanicke energije) je vodena para... zar ne? + visoki napon.Mozda gresim ali cini mi se da naslucujem u kom pravcu je PERA krenuo.

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Expendable,aluminijum je tu samo u procesu kondicioniranja gde vodonik nije potreban,nesto drugo on tu radi.
Kondicioniranje je proces u kome se prohromske elektrode ciste od prljavstine spolja i od gvozdja iznutra,odnosno po povrsini,prvi sloj.Cijanid se veoma lako vezuje za gvozdje gradeci cijanoferat (valjda?) te ubrzava proces koji bi se i sam desio posle nekog vremena...ali ljudi ko ljudi,misle nije do njih nego ce cijanid da im poboljsa elektrolizer...Cela ideja kondicioniranja je osmisljena za bipolarni elektrolizer sa potpuno izolovanim celijama,i u njemu je jedino izvodljivo do kraja,tako da osim pomenutog efekta dolazi i do prestanka izdvajanja sestovalentnog hroma...
Kad bi ste samo znali na koliko se nacina moze dobiti vodonik...Ako se vodena para provuce kroz neki usitnjeni metal koji lako oksidira,eto vam vodonika!A vodena para moze i da se sagori u motoru sa malo jacom varnicom,odnosno plazma lukom.A na auspuhu ima toplote koliko hoces! I tako dalje...

[expendable]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Hvala painter!
Nema potrebe da bilo šta kažem (lepo si objasnio) osim da ponovim da cijanid nema potrebe da se koristi (makar vezivao Fe) pogotovu ne na početuku istraživanja (a 99% da uopšte nije neophodan).
Pošto nisam odavno ajde da ponovim savet: Obrnite tok eksperimentisanja (uštedećete vreme i novac).
Dakle:
1) Isprobajte sa 3 do 6 lit. vodonika u minuti (dovodeći da iz boce) da bi znali na čemu ste. Relativno (kao što vidimo vrlo relativno) će se to lako dobiti elektrolizom (ili na drugi način).
Ako od ovoga ima vajde (smanjena potrošnja cca. 20%) vratite se na elektrolizer i gledajte da dobijete količinu koja se pokazala uspešnom.
2) Oko elektrolizera dodatno gubite vreme jer kako Pera ukazuje (i na sreću je odustao od "rušenja" Faradeja, tako da smo njegovi inženjeri, ja i on, sa sve Autstrijancima došli na isto*) rešenje je (možda) u dobijanju vodonika iz vodene pare (ne obične ali ipak pare) i/ili u ekspanziji prilikom promene mikronskih čestica vode u paru. Verovatno kombinacija oba ili još nećeg trećeg što Pera s punim pravom ne sme i ne treba da kaže (bar još neko vreme, recimo one dve godine).

* Faradej je do svog zakona stigao primitivnom tehnikom. Ipak tokom više od 150 godina pokazalo se da važi uvek (za sada).
Ovo ne znači da je to apsolutan zakon i da je apsolutno otpran na reviziju (takvog nema) već da ga nije lako izigrati i dobiti više energije. Realno to se (za sada i izgleda) može uraditi samo posebnim sistemima (plazma elektroliza) ili ako se dobija energija koja nije čisto hemijska (hladna fuzija).
I sam Pera je odusta od pulsnih struja i uopšte elektrolize (kao što sam kaže). Kao elektrohemičaru čini mi se na svoju (i opštu) korist. To ne znači da to nije moguć put ali je izgleda (mnogo) teži i duži.

P.S.
Naravno da je žalosno što je Pera morao da ode "na truli Zapad". Nismo mi džabe "Šljiva Republika".
Zapazili ste da su i tamo bili skeptični prema celoj stvari (u početku i od strane dela instituta). Dakle nisu ni oni učili o Molderu i ET-ji na faksu, svi naučnici pričaju istim jezikom. Jedino su neki prijemčiviji za nove prodore i manje sujetni (te samim tim spemniji da priznaju da i manje školovan čovek, od njih, može da ima (i) boju ideju).
I naravno tamo je samo praksa vrhovni kriterijum. Teorija je samo početak i nastavak (najčešće).
Tu dolazimo i do opšte preporuke kako nastaviti.
1. Udružiti se (podeliti posao). Naprviti tim. Dva čoveka daju 3x veću produktivnost kod ovakvih poslova u odnosu na jednog.
2. Naći sponzora
3. Naći stručnu pomoć za već poodmaklli projekat ili se udružiti sa nekim institutom (pokušati domaćim a realno stranim) kao što je uradio Pera.

[singer]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Bravo i sve najbolje PERO!!!

[expendable]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Naravno ne mislim da vozikate bocu vodonika u gepeku (opasno!) već više da u stacionarnim (i koliko-toliko kontrolisanim) uslovima ispitate stvar. Uz merenje protoka.
Dakle ako par lit. u min. radi posao sve je O.K. nastavite sa elektrolizerom ali ako (nadam se ne) treba: 10, 20 ili više litara u minuti vodonika, postaje komplikovano. Vrlo je teško tako nešto dobiti uz klasičnu elektrolizu a da možete smestiti u motorni deo automobila (naravno ostaje prtljažnik kao krajnje rešenje).
Dakle i u garaži (dvorištu) primenite sve mere opreza. Bezbedonosni list (MSDS ili samo SDS) možete naći na net-u.

[Pera Zdera]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Naj sitnija cestica vode (a da se ne ulozi mnogo mehanicke energije) je vodena para... zar ne? + visoki napon.Mozda gresim ali cini mi se da naslucujem u kom pravcu je PERA krenuo.

Samo napred - i ne zaboravite na pritisak

[Mikelandjelo]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Postoji "sveto trojstvo" za svaku materiju u hemiji.A to je zavisnost agregatnog stanja od temperature i pritiska... ili preneseno ... tačke isparavanja od pritiska.Što se vode tiče kada je on manji ona vrlo lako isparava tj. prelazi u gasovito stanje.E sad treba smanjiti pritisak , dobijeni gas recimo pustiti kroz polje (magnetno,električno ili kombinovano) i dobiti "energizovan" gas.Energizovan bi moglo da se prevede kao gas sastavljen od jona šta opet lagano ukazuje na stanje plazme.Tako pobuđen gas kada sagoreva oslobađa enormno veliku energiju u odnosu na običan HHO.