Tweet
Odg: HHO - znamo li nesto o tome ?
citat,
"Ja sam pre 3 godine to ugradio na vise razlicitih motora. Usteda u gorivu je oko 33%, smanjenje ugljen dioksida je za vise od trecine a smanjenje ugljen monoksida je za 100x. Obrtni moment povecan za 5%. Najmanju ustedu goriva postize na plinu, oko 25%, dok je na dizelu i benzinu oko 30-33%. Da bi se ovo postiglo radio sam simulaciju signala sa sondi za kiseonik i lazirao podatke ka motornom kompjuteru. Temperatura na izduvu je 11 stepeni manja nego kad radi bez HHO generatora. Potrosnja struje iz akumulatora je bila 15A sto mi je i bio uslov pri razvoju ovog uredjaja da ne vuce vise od farova i pri toj struji sam dobijao oko 15-20l gasa. Hemijski ovo izgleda nemoguce ali je postignuto posebnim oblikom signala gde se HHO celija ponasala kao baterija i posle skidanja napona. Jos nekoliko desetina sekundi posle prekidanja struje celija je proizvodila gas. Lose strane HHO generatora su trosenje elektroda pa se zbog toga i zove braon gas jer dobija boju gvozdje oksida. i druga losa strana HHO generatora je izbacivanje ozona na izduv iz motora na plin i benzin. Ozon je izuzetno stetan u nestabilnom stanju u kom izlazi iz izduva. Sledeci korak mi je bio da uradim kompletan motorni kompjuter za upravljanje ubrizgavanjem sa simulacijom na postojeci da ne izbacuje greske u kompjuter ali mi je nakon testova uradjenih na Masinskom fakultetu u Beogradu jaca sila zabranila dalje bavljenjem ovom temom. 1l vode je dovoljan za oko 700km. Najveca usteda u gorivu je postignuta na gliserima, oko 85%. To je zbog toga sto vazduh za sagorevanje goriva na povrsini mora ima jako malo kiseonika pa mu bilo koji dovod dodatnog kiseonika popravlja sagorevanje.
Princip rada HHO generatora je slican turbo motoru gde se takodje ubacuje veca kolicina kiseonika da bi se povecala snaga. Jedina razlika je sto kod turbo motora ubacujete i azot a ne samo koristan kiseonik. Posto pri sagorevanju kiseonika i vodonika kao proizvod izlazi voda smanjena je kolicina CO2 pa time i sama temperatura.
Ovo je sve sto mogu napisati o HHO i molio bih da mi ne saljete privatne poruke jer necu odgovoriti. Kao dodatak mogu staviti tekst koji ukratko objasnjava tematiku.
Mala škola hemije
U 12 grama ugljenikovog izotopa C12 nalazi se 6,022 • 1023 atoma ugljenika. Ovaj broj se naziva Avogadrov broj ili Avogadrova konstanta. Italijanski naučnik Avogadro (Amadeo Avogadro, 1776-1856), tvorac molekulske teorije gasova, je ovo prvo postavio kao pretpostavku, što je kasnije dokazano eksperimentalnim metodama i tvrdi da za sve gasovite elemente vazi pravilo da je broj cestica u molu elementa ( mol je kolicina supstance koja je jednaka masi u gramima, koliki je atomska masa te supstance ) jednak i da iznosi upravo koliko iznosi Avogadrov broj. Za gasove koji se nalaze u molekulskom stanju kao O2, H2, u molu se posmatra broj molekula dok se plemeniti elementi posmatraju samo atomi.
Kako bi to izgledalo u praksi? Ako posmatramo vodonik, koji se u prirodi nalazi u molekulskom obliku H2. Njegova atomska masa je 1 odnosno 2 jer je u molekulskom stanju, pa je njegova molarna masa 2g. U jednom molu, to jest 2g, ima 6,022 • 1023 molekula H2. Istom računicom je O2 = 2 x 16g = 32g. Znaci mol molekul kiseonika ima masu od 32g.
Druga interesantna stvar u Avogadrovom zakonu je da bez obzira na atomsku masu, broj cestica, u gasovitom stanju, različitih elemenata pri istom pritisku i temperaturi ima istu zapreminu. Na 0oC stepeni i atmosferskom pritisku 101,3 kPa ima zapreminu od 22,4 dm3.
Da bi presli na poentu cele price moracemo da se pozabavimo jos malo hemijom.
Elektroliza je razlaganje hemijskog jedinjenja pomocu elektricne energije. Za nas je interesantna elektroliza vode. Hemijska oznaka vode je H2O i sastoji se od 2 atoma vodonika i jednog atoma kiseonika. Spuštanjem inertnih elektroda u vodu i proticanje struje kroz njih uzrokovaće ( uz pomoc katalizatora ) razlaganje vode na vodonik i kiseonik. Iako se i vodonik i kiseonik razlazu u atomskom stanju, zbog vrlo nestabilnog stanja oni se odmah vezu u molekulski oblik H2 i O2.. Ova dva gasa su interesantna za nas i iskoristicemo ih u prethodno navedenom zakonu.
Ako uzmemo da jedan dm3 (litar) vode ima masu 1kg, racunicom dobijamo da u 1kg vode imamo, na osnovu atomskih masa, 1/9 vodonika i 8/9 kiseonika posmatrano u masama. Kako smo dosli do ove racunice? Jedan mol vode se sastoji od 2 vodonika, čija je molarna masa 2g i jednog atoma kiseonika, čija je molarna masa 16g, sto je ukupno 18g. 2 grama vodonika su 1/9 mase molekula vode, tako da u 1kg vode imamo 111,11g vodonika i 888,89g kiseonika. Kako je jedan mol molekul vodonika 2g, u litri vode imamo 111,11 : 2 = 55,55 olova vodonika H2 i 888,89 : 32 = 27,78 molova kiseonika.O2. Ukupno imamo oko 88,3 mola gasa. Kako je jedan mol gasa 22,4dm3 dobijamo, da na 0oC stepeni i atmosferskom pritisku 101,3 kPa, iz 1 litra vode elektrolizom dobijamo oko 1980 litara mešavine gasa O2 I H2.
Motori sa unutrašnjim sagorevanjem
Motori sa unutrašnjim sagorevanjem ili SUS motori se ugrubo dele na dve grupe: strujne motore i motore promenljive zapremine. Strujni motori su uglavnom turbinski, kao na avionima dok su motori sa promenljivom zapreminom oni koji su nam bliži a nalaze se u svim vozilima. Zajedničko za obe vrste motora je da koriste fosilno gorivo (benzin, dizel, plin LPG) za svoj rad. Sagorevanjem fosilnih goriva toplotna energija se pretvara u rad koji koristimo za pokretanje vozila. Na žalost veliki deo energije prilikom sagorevanja ostane neiskorišten ili izgubljen pa tako najsavremeniji motori imaju stepen iskorištenja oko 40% dok veliki deo ode u toplotu i kroz auspun nesagorelo.
Za sagorevanje fosilnog goriva potreban je kiseonik koji motori uzimaju iz vazduha. Procenat kiseonika u vazduhu je oko 20% dok je ostalo azot i u maloj meri neki drugi elementi. Nepoželjan proizvod sagorevanja je CO2 ugljen-dioksid sa izuzetno velikim toplotnim kapacitetom. Stepen korisnog dejstva bi se mogao povecati ako bi se povećala količina kiseonika u usisu motora. Ovo se do sad rešavalo turbinama (turbo motori) koje su utiskivale vecu kolicinu vazduha u cilindre i hladnjacima (interkuler) koji hlade komprimovan vazduh iz turbine, iz istog razloga da što više vazduha uđe u cilindre.
Ako bismo uspeli da dovedemo kiseonik dodatno poboljšali bi karakteristike motora. Za to nam služi elektroliza. Tu se postavlja prvo pitanje:
- ako uložimo energiju u elektrolizu, kako ćemo dobiti više nego što smo uložili?
Ne koristimo energiju sagorevanja vodonika i kiseonika direktno vec koristimo kiseonik za bolje sagorevanje fosilnog goriva. Sem toga povećana količina kiseonika pomaže da sav ugljen monoksid totalno sagori, količina goriva za istu snagu je manja pa je i količina ugljen dioksida na izduvu manja. Višak kiseonika i vodonika sagori u vodu dodajući time deo energije a posto se na izduvu automobila dobija vodena para koja ima manji toplotni kapacitet od ugljen-dioksida i temperatura izduva je manja. Rezultati dobijeni ovom računicom kažu sledeće: manje ugljen-monoksida CO, manje ugljen-dioksida CO2, povecana snaga motora i obrtni moment, smanjena potrosnja goriva. Višak kiseonika i vodonika u auspuhu sagori u vodenu paru. Sem toga na izduvu dobijamo i deo kiseonika. Odakle kiseonik? Ako ubrizgavamo manje goriva za isti broj obrtaja motora logicno je da će deo kiseonika iz vazduha biti višak. Višestruka dobit a uzimajućći u obzir ekologiju dobit je jos veća.
Primene u drugim oblastima
Uvek posmatramo prvo ono sto direktno utice na sopstveni novcanik pa smo se u ovom slucaju okrenuli ustedi goriva. Rezultati dobijeni prvim testiranjima izduvnih gasova bacaju svetlo na mnogo znacajniju oblast primene a to je industrija. U industriji primena skupih filtera za izduvne gasove je vec odavno obavezna. Uvodjenje HHO gasa u sagorevanje bi drasticno smanjilo stetne izduvne gasove popravljajuci njihovo sagorevanje. Ukoliko se usavrsi varijanta za industriju dobit je visestruka, kako ekoloska tako I finansijska. Sem toga dazbine koje industirja placa za ispustanje stetnih izduvnih gasova u atmosferu bi se smanjile. Da li ovo vazi kod nas ne znam ali na zapadu je ovo normalna stvar gde se dazbine placaju na osnovu karbon credita (carbon credits). O cemu se radi? Osnovna objasnjenja o karbon kreditu se mogu naci na internetu ali samo kao primer evo jedan link sa objasnjenjima, cenovnikom I novim projektima za smanjenje stetnih izduvnih gasova http://www.ecobusinesslinks.com/carbon_ ... uction.htm . Racunicu je lako izvesti iz svega navedenog.
Zaključak
Ugljen dioksud CO2 koriste biljke za fotosintezu i on je u tom slučaju koristan. Problem je što se u industriji on proizvodi u ogromnim količinama a šume sve više seku i uništavaju. Raspored energetskih nivoa ugljen-dioksida ima jednu specificnost da pri prijemu energije (svetlost) elektron prelazi u viši energetski nivo a pri povratku se vraća preko dva energetska podnivoa i pri tom oslobađa toplotu. Na taj način se sunčeva svetlost pretvara u toplotu što dovodi do zagrevanja atmosfere. Da je biljaka mnogo više problem zagrevanja ne bi bio toliko ubrzan poslednjih godina.
Sem problema sa ugljen-dioksidom postoji problem i sa fosilnim gorivom čije su količine ograničene pa je poslednji trenutak da se okrenemo nauci i pokušamo da što bolje iskoristimo postojeća znanja.
Mislim da je potencijal ovog projekta ogroman u svim oblastima industrije I da zasluzuje ulaganje u razvoj."
citat,
"Ja sam pre 3 godine to ugradio na vise razlicitih motora. Usteda u gorivu je oko 33%, smanjenje ugljen dioksida je za vise od trecine a smanjenje ugljen monoksida je za 100x. Obrtni moment povecan za 5%. Najmanju ustedu goriva postize na plinu, oko 25%, dok je na dizelu i benzinu oko 30-33%. Da bi se ovo postiglo radio sam simulaciju signala sa sondi za kiseonik i lazirao podatke ka motornom kompjuteru. Temperatura na izduvu je 11 stepeni manja nego kad radi bez HHO generatora. Potrosnja struje iz akumulatora je bila 15A sto mi je i bio uslov pri razvoju ovog uredjaja da ne vuce vise od farova i pri toj struji sam dobijao oko 15-20l gasa. Hemijski ovo izgleda nemoguce ali je postignuto posebnim oblikom signala gde se HHO celija ponasala kao baterija i posle skidanja napona. Jos nekoliko desetina sekundi posle prekidanja struje celija je proizvodila gas. Lose strane HHO generatora su trosenje elektroda pa se zbog toga i zove braon gas jer dobija boju gvozdje oksida. i druga losa strana HHO generatora je izbacivanje ozona na izduv iz motora na plin i benzin. Ozon je izuzetno stetan u nestabilnom stanju u kom izlazi iz izduva. Sledeci korak mi je bio da uradim kompletan motorni kompjuter za upravljanje ubrizgavanjem sa simulacijom na postojeci da ne izbacuje greske u kompjuter ali mi je nakon testova uradjenih na Masinskom fakultetu u Beogradu jaca sila zabranila dalje bavljenjem ovom temom. 1l vode je dovoljan za oko 700km. Najveca usteda u gorivu je postignuta na gliserima, oko 85%. To je zbog toga sto vazduh za sagorevanje goriva na povrsini mora ima jako malo kiseonika pa mu bilo koji dovod dodatnog kiseonika popravlja sagorevanje.
Princip rada HHO generatora je slican turbo motoru gde se takodje ubacuje veca kolicina kiseonika da bi se povecala snaga. Jedina razlika je sto kod turbo motora ubacujete i azot a ne samo koristan kiseonik. Posto pri sagorevanju kiseonika i vodonika kao proizvod izlazi voda smanjena je kolicina CO2 pa time i sama temperatura.
Ovo je sve sto mogu napisati o HHO i molio bih da mi ne saljete privatne poruke jer necu odgovoriti. Kao dodatak mogu staviti tekst koji ukratko objasnjava tematiku.
Mala škola hemije
U 12 grama ugljenikovog izotopa C12 nalazi se 6,022 • 1023 atoma ugljenika. Ovaj broj se naziva Avogadrov broj ili Avogadrova konstanta. Italijanski naučnik Avogadro (Amadeo Avogadro, 1776-1856), tvorac molekulske teorije gasova, je ovo prvo postavio kao pretpostavku, što je kasnije dokazano eksperimentalnim metodama i tvrdi da za sve gasovite elemente vazi pravilo da je broj cestica u molu elementa ( mol je kolicina supstance koja je jednaka masi u gramima, koliki je atomska masa te supstance ) jednak i da iznosi upravo koliko iznosi Avogadrov broj. Za gasove koji se nalaze u molekulskom stanju kao O2, H2, u molu se posmatra broj molekula dok se plemeniti elementi posmatraju samo atomi.
Kako bi to izgledalo u praksi? Ako posmatramo vodonik, koji se u prirodi nalazi u molekulskom obliku H2. Njegova atomska masa je 1 odnosno 2 jer je u molekulskom stanju, pa je njegova molarna masa 2g. U jednom molu, to jest 2g, ima 6,022 • 1023 molekula H2. Istom računicom je O2 = 2 x 16g = 32g. Znaci mol molekul kiseonika ima masu od 32g.
Druga interesantna stvar u Avogadrovom zakonu je da bez obzira na atomsku masu, broj cestica, u gasovitom stanju, različitih elemenata pri istom pritisku i temperaturi ima istu zapreminu. Na 0oC stepeni i atmosferskom pritisku 101,3 kPa ima zapreminu od 22,4 dm3.
Da bi presli na poentu cele price moracemo da se pozabavimo jos malo hemijom.
Elektroliza je razlaganje hemijskog jedinjenja pomocu elektricne energije. Za nas je interesantna elektroliza vode. Hemijska oznaka vode je H2O i sastoji se od 2 atoma vodonika i jednog atoma kiseonika. Spuštanjem inertnih elektroda u vodu i proticanje struje kroz njih uzrokovaće ( uz pomoc katalizatora ) razlaganje vode na vodonik i kiseonik. Iako se i vodonik i kiseonik razlazu u atomskom stanju, zbog vrlo nestabilnog stanja oni se odmah vezu u molekulski oblik H2 i O2.. Ova dva gasa su interesantna za nas i iskoristicemo ih u prethodno navedenom zakonu.
Ako uzmemo da jedan dm3 (litar) vode ima masu 1kg, racunicom dobijamo da u 1kg vode imamo, na osnovu atomskih masa, 1/9 vodonika i 8/9 kiseonika posmatrano u masama. Kako smo dosli do ove racunice? Jedan mol vode se sastoji od 2 vodonika, čija je molarna masa 2g i jednog atoma kiseonika, čija je molarna masa 16g, sto je ukupno 18g. 2 grama vodonika su 1/9 mase molekula vode, tako da u 1kg vode imamo 111,11g vodonika i 888,89g kiseonika. Kako je jedan mol molekul vodonika 2g, u litri vode imamo 111,11 : 2 = 55,55 olova vodonika H2 i 888,89 : 32 = 27,78 molova kiseonika.O2. Ukupno imamo oko 88,3 mola gasa. Kako je jedan mol gasa 22,4dm3 dobijamo, da na 0oC stepeni i atmosferskom pritisku 101,3 kPa, iz 1 litra vode elektrolizom dobijamo oko 1980 litara mešavine gasa O2 I H2.
Motori sa unutrašnjim sagorevanjem
Motori sa unutrašnjim sagorevanjem ili SUS motori se ugrubo dele na dve grupe: strujne motore i motore promenljive zapremine. Strujni motori su uglavnom turbinski, kao na avionima dok su motori sa promenljivom zapreminom oni koji su nam bliži a nalaze se u svim vozilima. Zajedničko za obe vrste motora je da koriste fosilno gorivo (benzin, dizel, plin LPG) za svoj rad. Sagorevanjem fosilnih goriva toplotna energija se pretvara u rad koji koristimo za pokretanje vozila. Na žalost veliki deo energije prilikom sagorevanja ostane neiskorišten ili izgubljen pa tako najsavremeniji motori imaju stepen iskorištenja oko 40% dok veliki deo ode u toplotu i kroz auspun nesagorelo.
Za sagorevanje fosilnog goriva potreban je kiseonik koji motori uzimaju iz vazduha. Procenat kiseonika u vazduhu je oko 20% dok je ostalo azot i u maloj meri neki drugi elementi. Nepoželjan proizvod sagorevanja je CO2 ugljen-dioksid sa izuzetno velikim toplotnim kapacitetom. Stepen korisnog dejstva bi se mogao povecati ako bi se povećala količina kiseonika u usisu motora. Ovo se do sad rešavalo turbinama (turbo motori) koje su utiskivale vecu kolicinu vazduha u cilindre i hladnjacima (interkuler) koji hlade komprimovan vazduh iz turbine, iz istog razloga da što više vazduha uđe u cilindre.
Ako bismo uspeli da dovedemo kiseonik dodatno poboljšali bi karakteristike motora. Za to nam služi elektroliza. Tu se postavlja prvo pitanje:
- ako uložimo energiju u elektrolizu, kako ćemo dobiti više nego što smo uložili?
Ne koristimo energiju sagorevanja vodonika i kiseonika direktno vec koristimo kiseonik za bolje sagorevanje fosilnog goriva. Sem toga povećana količina kiseonika pomaže da sav ugljen monoksid totalno sagori, količina goriva za istu snagu je manja pa je i količina ugljen dioksida na izduvu manja. Višak kiseonika i vodonika sagori u vodu dodajući time deo energije a posto se na izduvu automobila dobija vodena para koja ima manji toplotni kapacitet od ugljen-dioksida i temperatura izduva je manja. Rezultati dobijeni ovom računicom kažu sledeće: manje ugljen-monoksida CO, manje ugljen-dioksida CO2, povecana snaga motora i obrtni moment, smanjena potrosnja goriva. Višak kiseonika i vodonika u auspuhu sagori u vodenu paru. Sem toga na izduvu dobijamo i deo kiseonika. Odakle kiseonik? Ako ubrizgavamo manje goriva za isti broj obrtaja motora logicno je da će deo kiseonika iz vazduha biti višak. Višestruka dobit a uzimajućći u obzir ekologiju dobit je jos veća.
Primene u drugim oblastima
Uvek posmatramo prvo ono sto direktno utice na sopstveni novcanik pa smo se u ovom slucaju okrenuli ustedi goriva. Rezultati dobijeni prvim testiranjima izduvnih gasova bacaju svetlo na mnogo znacajniju oblast primene a to je industrija. U industriji primena skupih filtera za izduvne gasove je vec odavno obavezna. Uvodjenje HHO gasa u sagorevanje bi drasticno smanjilo stetne izduvne gasove popravljajuci njihovo sagorevanje. Ukoliko se usavrsi varijanta za industriju dobit je visestruka, kako ekoloska tako I finansijska. Sem toga dazbine koje industirja placa za ispustanje stetnih izduvnih gasova u atmosferu bi se smanjile. Da li ovo vazi kod nas ne znam ali na zapadu je ovo normalna stvar gde se dazbine placaju na osnovu karbon credita (carbon credits). O cemu se radi? Osnovna objasnjenja o karbon kreditu se mogu naci na internetu ali samo kao primer evo jedan link sa objasnjenjima, cenovnikom I novim projektima za smanjenje stetnih izduvnih gasova http://www.ecobusinesslinks.com/carbon_ ... uction.htm . Racunicu je lako izvesti iz svega navedenog.
Zaključak
Ugljen dioksud CO2 koriste biljke za fotosintezu i on je u tom slučaju koristan. Problem je što se u industriji on proizvodi u ogromnim količinama a šume sve više seku i uništavaju. Raspored energetskih nivoa ugljen-dioksida ima jednu specificnost da pri prijemu energije (svetlost) elektron prelazi u viši energetski nivo a pri povratku se vraća preko dva energetska podnivoa i pri tom oslobađa toplotu. Na taj način se sunčeva svetlost pretvara u toplotu što dovodi do zagrevanja atmosfere. Da je biljaka mnogo više problem zagrevanja ne bi bio toliko ubrzan poslednjih godina.
Sem problema sa ugljen-dioksidom postoji problem i sa fosilnim gorivom čije su količine ograničene pa je poslednji trenutak da se okrenemo nauci i pokušamo da što bolje iskoristimo postojeća znanja.
Mislim da je potencijal ovog projekta ogroman u svim oblastima industrije I da zasluzuje ulaganje u razvoj."
Comment