HHO - znamo li nesto o tome ?

[ts-chopper]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Pozdrav svim entuzijastima, radoznalcima, inovatorima... i svima koji se tako osecaju. Poslednjih meseci sam listao stranice ove teme sa stavom "kakvih sve ljudi ima".... medjutim citajuci i dublje sagledavajuci cinjenice pomislio sam da mozdu tu ipak ima "necega". Nakon mnogo veceri provedenih uz google i kojekakvih foruma, sajtova, reklama.... krenuo sam sa nekim privatnim niskobudzentim eksperimentom. S'obzirom da sam pri kraju studija, retko imam vremena za eksperimentisanje, medjutim, brzinom kornjace, se ipak krecem
Uslov za opravdanu upotrebu HHO, je pre svega pozitivna "LCA" analiza.
1. Koristiti dostupnu vodu
2. Ne koristiti dodatne elektrolite KOH NaOH...
3. Isplativost projekta u odredjeni period eksploatacije
4. Bezbednost po zdravlje ljudi i zivotnu sredinu
5. Dostupnost repromaterijala za izradu HHo generatora
6. FUKNCIONALNOST uredjaja.
Moja ideja je krajnje jednostavna, ali opet razlicita od onoga sto sam uspeo da nadjem po internetu. Naime, umesto ploca otpornih na elektrolite, koristim bakarne elektrode (njih oko 300), poredljanih naizmenicno u obliku saca. Na taj nacin dobio sam nesto sto pomalo ima oblik nekog reaktora. Svaka + elktroda je oruzena sa svih strana - elektrodama i obrnuto. Ceo "reaktor" ce biti smestene unutar jednog veceg kalema (odnosno reaktror ce zapravo biti jezgro tog namoptaja, i struja iz namotaja ce se indukovati u vodi, cime ce je, nadam se, jonizovati i uciniti provodljivijom) Buduci da su elktrode u odnosu na spoljasnji namotaj pod uglom od 90 stepeni uticaj indukcije je samo u vodi, dok je u eltrodama zanemarljiv. Malo rastojanje izmedju elktroda, i njihova velika "aktivna povrsina" uz pometi postupak bi trebalo da omoguci izdvajanje hho bez dodatnih eltrolita.
Druga udeja je da se kroz ovaj reaktor uvodi vodena para, sto sam vec procitao u ranijim kometarima, stim sto bih u tom slucaju na eletrodama dovodio visoki napon (manje struje). Samo mislim da bi za upotrebu vodene pare trebao gusci raspored elektroda i njihov veci broj.
Zaboravih da dodam da se "reaktor" nalazi u valjkastom sudu od nemetala, da ne bi doslo do pojave faradejevog kaveza a samim tim i nemocnosti indukcije u jezgru.
Sve ovo je jos u fazi izrade, pa kada bude gotovo i kada budem imao konacne rezultate merenja objavicu ovde. Nista ne krijem i otvoren sam za sva pitanja, naravno ocekujem vase komentare i kritike. Imam jos nekih ludih ideja u glavi ali suvise su "teoretski moguce" pa ne bih da lupam po forumu.Pokusacu da okacim slike trenutnog stadijuma.

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Svidja mi se ideja! Nesto slicno i ja pokusavam (ne mislim na bakar i takav oblik nego na princip rada).Samo napred!

[Pera Zdera]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Druga udeja je da se kroz ovaj reaktor uvodi vodena para, sto sam vec procitao u ranijim kometarima, stim sto bih u tom slucaju na eletrodama dovodio visoki napon (manje struje). Samo mislim da bi za upotrebu vodene pare trebao gusci raspored elektroda i njihov veci broj.

Kao prvo: Razmisli o nekoj vrsti mrezice
Kao drugo: Razmisli o tome da li je velicina bitna (tacnije da li to mora bas biti tako veliko kako si ti trenutno zamislio)

[ts-chopper]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

[quoteera Zdera]

Druga udeja je da se kroz ovaj reaktor uvodi vodena para, sto sam vec procitao u ranijim kometarima, stim sto bih u tom slucaju na eletrodama dovodio visoki napon (manje struje). Samo mislim da bi za upotrebu vodene pare trebao gusci raspored elektroda i njihov veci broj.

Kao prvo: Razmisli o nekoj vrsti mrezice
Kao drugo: Razmisli o tome da li je velicina bitna (tacnije da li to mora bas biti tako veliko kako si ti trenutno zamislio)[/quote:qje2rqna]

Pa i nije veliko, precnik krugova koji drze elektrode su oko 10cm a duzina elektrode je isto oko 10, tako da je ceo uredjaj zapravo mnogo manji od do sada poznatih celija. Prednost ovoj ideji u odnosu na mrezicu sam dao iz ovog razloga:

+ - + - + - + - + - + -
- + - + - + - + - + - +
+ - + - + - + - + - + - +

Sa sheme se vidi da je svaka +eletroda okruzena sa po 4 - i obrnuto (osim krajnjih spoljih). Sa druge strane mislim da je na ovaj nacin najbolje iskorscenje spoljasnje indukcije, i naravno najmanja medjusobna indukcija izmedju spoljasnjeg namotaja i elektroda.

[ts-chopper]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Imam i drugih ideja, ali je ova najracionalnija, uz to sam jedino ovim dizajnom uspeo da smestim 30m bakarne zice u ovako malo prostora a da ni jedna elektroda ne bude u dodiru sa susednom.
Medjutim, bolje da ne znate kakva je muka rucnom busilicom izbusiti oko 300 rupica fi 2.5mm sa medjusobnim rastojanjem manjim od 1mm, pa sve to x2 (za gornji i donji bazis)..... uh jeza me prodje samo kad se setim... smucio mi se miris pleksiglasa .
Inace sve sto radim je krajnje transparento i ne pada mi napamet da se bogatim raznim patentiranjima ili slicnim stvarima, ovu ideju nisam "pozajmio" sa neta, vec je moje vidjenje resenja. Sve stadijume izrade objavljujem na vise mesta tako da izbegnemo eventulanu zloupotrebu nekog "pronalazaca". Naravno svako od vas ima prava da svoje originalne ideje unovci, i to pozdravljam, jer na kraju svi ulazu svoja stretsva i trud. Jedino ovaj model na kojem radim ce biti ravijan javno i bice svima dostupan, pa ce nadam se kao takav biti "javno dobro", za sve ljude.

Izvinjavam se ako sam nekog uvredio, to mi zaista nije namera. Ovde sam se registrovao jer smatram da imamo isti cilj, a to je ocuvanje nase Zemlje. Ovo sam napisao zbog onih koji nisu registrovani na forumu a malo bi da pozajmljuju ideje (ne samo sa ovog foruma). Izvinjenje svima za "OFF-ovanje"

[Pera Zdera]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Posto vise ne mogu da diskutujem o nasem radu onda sam resio da malo spamujem
Cesto se spominje Faradej, ali ne secam se da li na nekoj od prethodnih 50-tak strana ovog foruma ima napisano sta je to FARADEJEV ZAKON ELEKTROLIZE
Ako nije bilo napisano, evo definicije (ako je bilo - ponavljanje je majka...)

“Prvi Faradejev zakon elektrolize” glasi:
kolicina materije izdvojena elektrolizom u jednom te istom elektrolitu direktno je proporcionalna jacini elektricne struje i vremenu njenog proticanja kroz elektrolit, odnosno:
m = a × I × t
gdje je: m – masa izlucene materije u kilogramima ( kg )

Konstanta proporcionalnosti "a" (iz gornje formule) naziva se elektrohemijski ekvivalent date materije, a oznacava kolicinu neke materije koja se pri elektrolizi izdvoji na jednoj elektrodi strujom jacine 1A u toku 1s.

Kolicina izdvojene materije iskljucivo zavisi samo od kolicine elektriciteta koja protekne.

[singer]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Naj sitnija cestica vode (a da se ne ulozi mnogo mehanicke energije) je vodena para... zar ne? + visoki napon.Mozda gresim ali cini mi se da naslucujem u kom pravcu je PERA krenuo.

Samo napred - i ne zaboravite na pritisak

Koliki pritisak?

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Cika Faradej je zaboravio na pritisak,temperaturu,magnetizam,talase,kataliticke metale itd,sve ono sto dobijamo uglavnom bez dodatno ulozene energije a povecava proizvodnju gasa...

[grozda_88]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

umesto ploca otpornih na elektrolite, koristim bakarne elektrode (njih oko 300)

Ako se dobro secam testa, jos iz osnovne skole, kada dve bakarne zice potopimo u casu vode i tako vrsimo elektrolizu, jedna od elektroda (nisam siguran da li je + ili -) oksidira posle par minuta.

Ispravite me ako gresim, da ne pravi covek za dzabe sa bakarnom zicom ako je tako.

[grozda_88]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

evo slika moje tek sklopljene drycell

[ts-chopper]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

[quote=grozda_88]

umesto ploca otpornih na elektrolite, koristim bakarne elektrode (njih oko 300)

Ako se dobro secam testa, jos iz osnovne skole, kada dve bakarne zice potopimo u casu vode i tako vrsimo elektrolizu, jedna od elektroda (nisam siguran da li je + ili -) oksidira posle par minuta.

Ispravite me ako gresim, da ne pravi covek za dzabe sa bakarnom zicom ako je tako.[/quote:3nwv8lkb]

Moze biti, eksperimentom cu utvrditi, inace bakar je obradjen na specifican nacin, takodje mislim da ce spoljasnje elektromagnetno polje, kao sporednu pojavu, vrsiti usmeravanje atoma (jona) kao vrhu reaktora (opet u zavisnosti od smera struje u namotajima. Opet kazem, videcemo sta ce se destiti, najmanji problem je zameniti elektrode postojanijim metalom.

[ts-chopper]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Svaka cast, na izdradi, zaista deluje precizno i pedantno.

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Verovatno ce oksidirati bakar ali to ne mora da znaci da ce biti problem.
Grozdo,razmisljao sam mnogo o tom dizajnu sa tri rupe i na kraju napravio,i naravno,bio sam u pravu,to nije dobro resenje.Ok,mozda dobijas cistije elektrode,ali efikasnost je losa,i verovatno najveci problem je slab rastvor baze,sto znaci da ce zimi smrzavati. Ona topljena plastika za lepljenje prikljucaka (neko je to koristio,mozda nisi Ti) ne vrsi posao na 60*C,a leti ces imati i vecu temperaturu u plasticnom rezervoaru,itd. To je problem i za dihtunge od mekog PVC-a.

[ts-chopper]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Ja danas malo raduckao, popunio reaktor do pola elektrodama. Pokusacu da razgovaram ovih dana sa nekim sa fakulteta, ako bi neki profesor hteo da mi bude mentor na istrazivanju, i naravno da koristim fakultetske laboratorjie. Ipak je preciznost merenja najbitja za objektivnu analizu uredjaja.

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Ja sam pokusavao da razgovaram sa mnogima,profesorima,nuklearnim fizicarima iz Vince,itd,ali kao u zid...