Tweet
Ajde kad smo vec pominjali Torino King Cobru, ja cu da napisem nesto o Chargeru Daytoni i Playmouth Superbird-u. 
Daytona je napravljen iz zelje da se poprave neki startni nedostaci i losa aerodinamika klasicnog Chargera, i samim tim da bude kompetativniji na NASCAR trkama. Model Charger 500 je prilicno popravio situaciju sto se tice aerodinamike, mada je na tom polju Fordova konkurencija, u vidu Torino Talladega i Mercury Cyclon Spoiler, i dalje bila bolja. Chrysler nije odustajao i uskoro ponudio fantasticno resenje - napred je dodat spicast i aerodinamican nos duzine 18 inca, napravljen od fiberglasa, dok je pozadi dodat veliki spojler, koji je "drzao" automobil na zemlji. Ovakva kombinacija je zestoko umanjila otpor vazduha, sto je uz mocni HEMI automatski znacilo neverovatan top speed potencijal. Aerodinamicki dodaci su povecali, vec prilicno masivne gabarite i tezinu Chargera, pa je na ulici Daytona bio nesto sporiji od klasicnog Chargera, medjutim, po izlasku na autoput, situacija se drasticno menja - Daytona je imala max. brzinu preko 200 mph (320 kmh). Te 1969. godine su oboreni mnogi rekordi, a medju poznatijima je svakako onaj gde je Bobby Isaac vozio na stazi Bonneville, brzinom od 217 mph (355 kmh). Daytona se nudila u 440 Six Pack i 426 HEMI varijantama, a napravljeno je 503 komada, od toga samo 70 sa HEMI motorom. Nazalost, 1969. je jedina godina koja je videla ovaj besmrtni model. 
Visoka cena ( za ono vreme ), kao i radikalan dizajn, pomesan sa izvesnom dozom straha kod kupaca, rezultiralo je da se vecina opredele za klasican Charger.
Plymouth Superbird je predstavljen 1970. godine kao naslednik Daytone, napravljen u istu svrhu - pravi pravcati NASCAR automobil, dostupan kupcima kao street legal automobil. Mada su spolja izgledali jako slicno, u realnosti nije bilo bas tako. Superbird je napravljen na osnovi Roadrunner-a, a nos i spojler su bili drugaciji i nesto unapredjeniji u odnosu na Daytonu. Superbird je imao vise uspeha na NASCAR takmicenjima od Daytone, a za volanom je bio legendarni Richard Petty. Samim tim i prodaja Superbirda je bila mnogo uspesnija. Kupcima se nudio u 440+6 i 426 HEMI varijantama, a proizvedeno je 1920 komada.
Daytona je napravljen iz zelje da se poprave neki startni nedostaci i losa aerodinamika klasicnog Chargera, i samim tim da bude kompetativniji na NASCAR trkama. Model Charger 500 je prilicno popravio situaciju sto se tice aerodinamike, mada je na tom polju Fordova konkurencija, u vidu Torino Talladega i Mercury Cyclon Spoiler, i dalje bila bolja. Chrysler nije odustajao i uskoro ponudio fantasticno resenje - napred je dodat spicast i aerodinamican nos duzine 18 inca, napravljen od fiberglasa, dok je pozadi dodat veliki spojler, koji je "drzao" automobil na zemlji. Ovakva kombinacija je zestoko umanjila otpor vazduha, sto je uz mocni HEMI automatski znacilo neverovatan top speed potencijal. Aerodinamicki dodaci su povecali, vec prilicno masivne gabarite i tezinu Chargera, pa je na ulici Daytona bio nesto sporiji od klasicnog Chargera, medjutim, po izlasku na autoput, situacija se drasticno menja - Daytona je imala max. brzinu preko 200 mph (320 kmh).
Te 1969. godine su oboreni mnogi rekordi, a medju poznatijima je svakako onaj gde je Bobby Isaac vozio na stazi Bonneville, brzinom od 217 mph (355 kmh). Daytona se nudila u 440 Six Pack i 426 HEMI varijantama, a napravljeno je 503 komada, od toga samo 70 sa HEMI motorom. Nazalost, 1969. je jedina godina koja je videla ovaj besmrtni model. Visoka cena ( za ono vreme ), kao i radikalan dizajn, pomesan sa izvesnom dozom straha kod kupaca, rezultiralo je da se vecina opredele za klasican Charger.Plymouth Superbird je predstavljen 1970. godine kao naslednik Daytone, napravljen u istu svrhu - pravi pravcati NASCAR automobil, dostupan kupcima kao street legal automobil. Mada su spolja izgledali jako slicno, u realnosti nije bilo bas tako. Superbird je napravljen na osnovi Roadrunner-a, a nos i spojler su bili drugaciji i nesto unapredjeniji u odnosu na Daytonu. Superbird je imao vise uspeha na NASCAR takmicenjima od Daytone, a za volanom je bio legendarni Richard Petty. Samim tim i prodaja Superbirda je bila mnogo uspesnija. Kupcima se nudio u 440+6 i 426 HEMI varijantama, a proizvedeno je 1920 komada.
Comment