HHO - znamo li nesto o tome ?

[mvujanovic]

Pitanje je sledeće: Kako naterati benzin da bude provodan, ideja je da se vrši elektroliza benzina.
I još jedno pitanje: Ako bi vodu u ovim našim elektrolizerima podvrgli pritisku od nekoliko bara da li bi time postigli lakše razbijanje vode, t.j. dali bi bila potrebna manja struja za elektrolizu.

[expendable]

Pitanje je sledeće: Kako naterati benzin da bude provodan, ideja je da se vrši elektroliza benzina.

Ovo je malo komplikovano. Ne tako lako! Moram da zatražim "medininski tajm aut". Šalim se, za ovo baš treba vremena.
Ne verujem da je to baš nešto perspektivno ali morao bih da porazmislim.
Ako ništa drugo ne uklapa se u temu (HHO) generator iako posredno ima veze.

I još jedno pitanje: Ako bi vodu u ovim našim elektrolizerima podvrgli pritisku od nekoliko bara da li bi time postigli lakše razbijanje vode, t.j. dali bi bila potrebna manja struja za elektrolizu.

Ne. Bar ne posebno. Gibsova energija zavisi logaritamski od pritiska ... da ne navodim celu jednačinu ali bitan član je lnP2/P1.
Dakle, ne isplati se (da bi se uštedela energija potrebna za razdvajanje vode). Postoji li neki tehnička olakšica? Ne bih rekao, visoki pritisci poskupljuju sistem.

[painter]

Hej,Danek,dobro dosao! Ja na "biz" forum,a Ti ovde! Super!

[danek]

Hej,Danek,dobro dosao! Ja na "biz" forum,a Ti ovde! Super!

heh...pa treba se družiti...više glava na okupu više pameti...interesantno će biti i tu i na biz-u,volim kad se rasprave razbukte,to je zakon za proširiti znanje

[painter]

Pitanje je sledeće: Kako naterati benzin da bude provodan, ideja je da se vrši elektroliza benzina.

Ovo je malo komplikovano. Ne tako lako! Moram da zatražim "medininski tajm aut". Šalim se, za ovo baš treba vremena.
Ne verujem da je to baš nešto perspektivno ali morao bih da porazmislim.
Ako ništa drugo ne uklapa se u temu (HHO) generator iako posredno ima veze.

I još jedno pitanje: Ako bi vodu u ovim našim elektrolizerima podvrgli pritisku od nekoliko bara da li bi time postigli lakše razbijanje vode, t.j. dali bi bila potrebna manja struja za elektrolizu.

Ne. Bar ne posebno. Gibsova energija zavisi logaritamski od pritiska ... da ne navodim celu jednačinu ali bitan član je lnP2/P1.
Dakle, ne isplati se (da bi se uštedela energija potrebna za razdvajanje vode). Postoji li neki tehnička olakšica? Ne bih rekao, visoki pritisci poskupljuju sistem.

Meni nije uspelo da elektroliziram benzin.
Ima vise patenata i eksperimenata gde se tvrdi (sa sve grafikonima) da visoki pritisak i temperatura pomazu u elektrolizi i taj pritisak i temperatura mogu biti besplatni,dakle cekas da se "stvori" pritisak od elektroliziranog HHO-a,ali je tesko napraviti takav elektrolizer.Gasovi se moraju u startu odvojiti,itd.Pominju se pritisci od 12 bara,mozda i vise ne secam se.A temperature do 1000*C ili vise,a toplota je cesto nusproizvod (gubitak) u raznim procesima pa se moze upotrebiti (pritiskom takodje raste).Jednostavno je,pritisak i temperatura su energija,dakle treba manje energije uloziti u elektrolizu.

[painter]

7 celija = 8 ploca, svaka ploca povrsine ~20-25cm2, ako sam dobro razumeo 0.1A/cm2 obostrane povrsine ploce? Da li je ovo efektivna povrsina ili ukupna sa povrsinom koja nije uronjena tokom elektrolize? (da li treba da dodatno povecam povrsinu?)

-Rupe-
uradio bih donju rupu ~4mm, planiram da zarotiram kvadrat na spic pa sam mislio da rupe stavim u najnizu kotu ali tako da stoje "jedna pored druge" (pogled kroz 2 ploce); da li mislite da ce tako mala razlika imati smisla? i da li ce progoreti lim od 2mm?, a gornju bih isao direkt kroz sve 6mm, u nivou izlaza za crevo...

Sto se tice secenja lima, da li je dovoljno precizno secenje na plazmi ili da trazim negde secenje na laseru? ili je mozda dovoljno da rupe sam nabusim busilicom a oni da mi naseku lim ravno dzinovskim makazama?



Da li planiras da pravis bablere od 316L ili od bilo kog jeftinijeg prohroma i da li planiras da uzmes specijalnu zicu prema izabranom limu ili neku "univerzalnu za prohrom"? Pitam posto imam drugara koji radi u pozoristu a video sam da oni u radionici zavaruju i alu profile cini mi se bas tig-om pa bi mozda mogao da vidim kod njega to da zavrsim ako nije u pitanju neka specijalna vrsta zice za zavarivanje...

Mislio sam na jednu stranu ploce,unutar dihtunga,a dal je uronjena ili ne to i nije bitno,racunica je odprilike...znaci ako je ploca 15cmX15cm to je 225cm2,puta 0,1=22,5A.To je maximalna struja koju ploca (ceo bipolarni elektrolizer) trpi bez problema i racuna se izmedju dva kontakta (plus i minus),ako se stavi vise pakovanja sabiraju se struje.To je i maximalna struja koju moze da povuce ako je 2V po celiji,kad se zagreje.Probao sam ja i 100A na plocama koje su predvidjene za svega 8A,khm,khm
Malo je gore 6mm ako su velike elektrode a cini mi se da si rekao da jesu.Dole moze i manje od 4mm.Gledaj da donje odvojis sto vise,mada je to nezgodno ako iskrenes kvadrat.Iskretanje je dobro za "samo jedna rupa gore",Ti bolje radi normalan,donje rupe ce biti dalje i zauzimace manje mesta u kolima.Progorece elektroda nasuprot rupe samo ako je jaka struja i koncentracija NaOH.
Makaze su zakon (najjeftinije) imaju i CNC vodjene,raspitaj se.Tanji lim mozes i sam seci,i rupe takodje,samo rupe obavezno obradi da nema ostrih ivica! Ako se ploce pokrive cekic u ruke i ispravi.
Bablere pravim od 304SS.TIG-om cu variti stapanjem materijala a zicu dodati samo ako mora,bitno je da je zica kiselootporna a svaka je koju kupis.

[painter]

Danek,uvodnice su od elektro kablova,jel da?A sta Ti je ono koleno u uvodnicama,cini mi se da ima crno koleno izmedju uvodnice i creva?
Koliko si spustio potrosnju na onoj...skoda dizel bese?

[danek]

da...a u uvodnicama su koljena za spajanje crijeva
-škoda 1.9d troši 4l...snaga porasla 20% sigurno

[angelss]

Mislio sam na jednu stranu ploce,unutar dihtunga,a dal je uronjena ili ne to i nije bitno,racunica je odprilike...znaci ako je ploca 15cmX15cm to je 225cm2,puta 0,1=22,5A.To je maximalna struja koju ploca (ceo bipolarni elektrolizer) trpi bez problema i racuna se izmedju dva kontakta (plus i minus),ako se stavi vise pakovanja sabiraju se struje.To je i maximalna struja koju moze da povuce ako je 2V po celiji,kad se zagreje.

Izvinjavam se ako sam dosadan samo sam hteo da zakljucimo ovu pricu;
Mi u stvari posmatramo povrsinu jedne celije (od 7) i svaka od tih celija koristi struju I1=I2=...=22.5A ( kako je cika Om rekao), pri tome su nam ploce u rednoj vezi tako da svaka koristi Ui=2v; U svakom slucaju na kraju nas ceo sistem koristi I=I1=I2=...=22.5A i U=12v

Sto se tice rupica i iskoriscenosti samog elektrolizera svidja mi se dizajn koji je koristio Danek, ima mesta da se donje rupice lepo razdvoje, a gore se sav gas lepo usmerava ka rupici....
Sta mislite o tome da napravim fakticki 2celije u paralelnoj vezi tako sto cu lim postaviti horizontalno, a dihtung bi izgledao kao dve kucice jedna do druge (da napravim dva elektrolizera koja ce vuci po ~7A); Izlaze plina bih spojio racvom u jedno crevo pa ka bableru (isto i za ulaz)... Da li mislite da bi ovo mozda povecalo efikasnost? Mozda bi bilo lakse napraviti i sam PWM s`obzirom na manju potosnju struje...

[danek]

gledaj prijatelju...sve te rupe su nužno zlo,ali donja cik-cak je neophodna da održava nivo vode ravnomjerno po ćelijama,a struja curi minimalno-zato probaj 16 elektroda ss304 0.5mm -NNNN+NNNN-NNNN+ isti model,samo trebaš uvodnice staviti gore na suprotne strane da održiš potopljenost ćelija...interesantno je to da ta ćelija radi na manje ampera od ćelije sa samo jednom rupom gore,jer kad voda krene punit ćelije prelije rupe u nizu i amperi skoče-3A gore dolje svakih par sekundi...moja ćelija 16 el. radi na 6.7A 1l plina,otopina NaOH je mala žlićica na 2l vode...svaku elektrodu proreži gore da stane stopica za struju,pa kad dođe zima staviš na 5 ili 6n i pojačaš elektrolit..generator je stvarno iznenađujuće stabilnog rada u odnosu na sve druge sa rupama
-u izgradnji je cijevni dry cell 5n bez rupa...to će biti šlag na tortu vjerujem..

[silo]

Pri kraju sam izrade generatora.Treba mi savet kakav osigurac da ugradim.Koliko su dobri za ovu svrhu automatski osiguraci za kucne instalacije 16 ili 20 ampera?

[painter]

Da angelss,samo 7 celija je za 14V (7X2V=14V).To sto si zamislio radi onaj iz Zajecara,mozes i tako da uradis ali efikasnije je ako imas samo jednu celiju na jednom limu (iste povrsine) jer imas manje rupa za curenje struje.I lakse je,i jeftinije je.Onaj Zajecarac je verovatno video to od jednog Francuza na youtube pa misli da niko drugi nije video pa ce proci kao njegov pronalazak.
Danek,zasto je ulazno crevo gore,sta dobijas? Teze je za ugraditi u auto...
Silo,nisam probao ali video sam mnoge da koriste.Mnogo je manji i jeftiniji osigurac od kola ali ovde imas i prekidac (mozes ga ugasiti na osiguracu) i ne crkne usled preopterecenja nego samo iskoci pa ga vratis.

[danek]

automatski osigurač je pouzdan,prvi ga je mislim Senegalac sa Biz-a stavio u auto i ja odmah za njim
-stavi 16A spori,"b".....ili 20A brzi..i riješeno

Painter...uvodnice su gore radi istog nivoa vode u ćeliji..na 25 plata kad spojim na jednu stranu dio elektroda ostaje 1/3 nepotopljena
-to se dešava radi malih cik cak rupica poslije 16 elektroda

[painter]

E pa da,nije bitno samo da voda cirkulise odozdo na gore nego i u istom pravcu,kao i el.struja!Ali pitanje je "zasto je ulazna gore a ne dole,jel se to pokazalo jednako bitno?

[danek]

da,bitno je-ako su na jednoj strani gore-dolje a prijeđeš 16 elektroda sa donjom rupom 3mm zadnje elektrode ostanu 1/3 nepotopljene-zato gore-i bolje funkcionira...sve je to kompromis,amper gore-dolje...ali sve stabilno radi