HHO - znamo li nesto o tome ?

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Ako je akril za test je super a ako koristis samo vodu ili blage rastvore baza moze i losiji materijal.
Sto manje povrsine za curenje struje to bolje. Dry cell imaju samo po dve rupe na elektrodama pa je curenje znatno manje te se moze povezati i po sest neutralnih za 14V sistem. Ima na internetu mnogo informacija ali ne mogu se setiti gde ima to sa uvijanjem...probaj da nadjes "smack booster"...

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Eh da,zzivic-u,rezonantna frkvenca i pwm nisu dovoljni sami za sebe,treba preneti tu frekvencu u vodu...

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Dragi forumasi,ako ste u mogucnosti da donirate moja istrazivanja na sledece nacine javite se : Stare LPG boce raznih oblika i zapremina; Stare ali ispravne elektro agregate ili bilo kakav manji motor,kosilica itd.; Ili kupovinom mog skutera peugeot elystar 125 za povoljne novce.... Bice korisceni za razne eksperimente a ne samo za HHO.(jeftino grejanje i pokretanje raznih motora) Ako trazite nazad posle upotrebe,ne mogu garantovati isto stanje opreme! I boce i motori bice prepravljani a neki motor ce mozda "stradati"... Bice objavljeni rezultati u ovoj i drugim (odgovarajucim) temama. Ako ovo "upali" trazicu jos po nesto,jednako skromno. HVALA!

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Zaboravih,moze i kompresor,bez motora,s elektro ili SUS motorom,bez ili s bocom...

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Nisam uspeo da pronadjem zagubljeni kabl za prenos podataka s mobilnog na komp (koji je placen 700din) pa sam kupio kod kineza novi za 50din!
Ovo su kamionske pneumatskme brze spojke. Veoma lepe ali jedna mi je procurela,pukla je,ne znam da li je fabricka greska ili nisu otporne na NaOH. Cena oko 250din po komadu.

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Ovo je jedna od konekcija iz "merkura". Uglavnom su potrebnija "kolena" ali nemam fotografisano. Kolena imaju u dimenziji pola cola. Cena oko 150din. dva komada!

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Jednostavan i veoma pouzdan merac protoka gasa. Bolje bi bilo da je od akrilnih(providnih) cevi ali daj sta das.
Spoljasnja cev (kuciste) je od kanalizacione cevi mislim da je fi 120(da stane flasa od 2l). Unutra je vodovodna plasticna cev koja je u donjem delu preko kolena spojena s crevom koje ide od hho generatora i puni flasu istiskujuci vodu. Flasa ima rupu na sredini odozdo kroz koju se navuce na cev a okolo ima jos nekoliko rupa za potopljavanje flase i istiskivanje vode. Bazdarena je na po 100ml. Umesto obicnog cepa stavio sam "brzi cep".

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Dva stara generatora spojena i ugradjena u citroen 2cv6 (spacek). Nisu isti,slicni su i inspirisani youtube-om. Tamna boja na elektrodama je od sestovalentnog hroma koji se vise izdvaja kada postoji curenje struje i kada je los celik(304) a ovde je takav slucaj. Takodje je elektrolit zagadjen mojom greskom,NaOH je stajao otvoren pa je uvukao ugljenik iz vazduha. Katoda pozuti a anoda pocrni.
Na snimku se vidi "U" babler kojem nisu potrebni nepovratni ventili i zastita od eksplozije ali sam ipak napravio dve zastite(crne gumene trake). Vide se crne konekcije iz "merkura" i bele pravljene na strugu. Potrosnja goriva se smanjila za preko 20%(sa 7,5 i 7,6 na 6l ) pri ostroj voznji Ocekivao sam vise...

[halo]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Painter,
zašto klikom na tvoje slike ne mogu da dobijem veću sliku radi boljeg uočavanja detalja, a mogu da dobijem uvećane slike Pere Ždere, zzivica,....?

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Ne znam,i ja sam se to pitao! Ranije kada sam postavljao fotke mogao sam klikom na fotku da je uvecam a sad mi izbaci isti prozor kao kad hocu da dodam sliku uz poruku. Mozda moderatori znaju??

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Probao sam da otvorim one fotke od ranije i nece da ih uveca kao ranije samo ih prikaze i to jos mutnije! Pomoc...

[Dora]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Ispod svake poruke kad je pišeš u levom uglu ima DODAJ SLIKU, da li to koristiš i da li menjaš rezoluciju kad kačiš sliku?

[expendable]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Kad imas neutralne elektrode potopljene u vodu struja "preskace" te neutralne i ide direktno sa - na +. To je takozvano "curenje struje" . Sto je voda provodljivija "curenje" je vece. Probaj da povezes +nn-nn+nn- itd ali elektrode zamotaj skroz u krug(mozda je najbolji termo buzir ako ga nadjes u toj dimenziji.

zzivic:
"Spojio prvo 5 ploca i to +||||- u cesmovachi i dobio nesto gasa samo na prvoj i poslednjoj ploci sa 12 V i oko 1A. To isto probao sa manjim razmakom oko 1.5 mm, takodje i sa oko 3 mm razmaka i uvek isto. Gas se generishe samo na prvoj i poslednjoj ploci. Malo mi to nije bilo jasno pa sam zbog toga prespojio ploce na +-+-+-+- i onda je krenula lepa kolicina uz veliku struju."

Painter je delom odgovorio ali nije baš tako.
"Neutralne" elektrode zapravo ne bi trebale da postoje a takve su zbog greške u konstrukciji.
U jednom el.hem. sistemu (reaktoru) elektrode se mogu povezati za izvor struje:
1) monopolarno
2) bipolarno

Ukoliko se naizmenično vezuju elektrode na + i - radi se o monopolarnoj vezi. Naziv je logičan jer svaka elektroda sa obe strane vrši istu funkciju (oksidacija ili redukcija) što je logično jer ima jedan polaritet.
Ona je ekvivalent više ćelija (mono ćelija, sa po jednom anodom i katodom) koje su vezane paralelno. U ovakvom sistemu svaki pojedinačni reaktor (sistem + i -) radi pri istom naponu a jačina struje je zbir jačina struja kroz pojedinačne reaktore.
Praktični aspekt ovoga je da je za monopolarnu vezu potreban izbor struje koji ima mali napon ali daje veliku jačinu struje.

Ukoliko su za izvor struje vezane samo krajnje elektrode radi se o bipolarnoj vezi. U ovakvom sistemu dve elektrode koje su povezane na izvor struje su zapravo monopolarne (i jedine takve u sistemu) dok ostale vrše dvostruku funkciju. Sa strane okrenute prema krajnjoj - elektrodi rade kao anode (+) a sa druge strane kao katode (-). Zbog ovoga se ove elektrode i zovu bipolarne.
Ovakav sistem je ekvivalentan (ne potpuno ali približno) nizu redno vezanih pojedinačnih reaktora. Kroz svaki reaktor prolazi ista jačina struje a ukupan napon je jednak zbiru napona na pojedinačnim reaktorima. Ovakva veza zahteva izvor struje koji ima veliki napon a daje malu jačinu struje.

Mala digresija: Česta greška koja se javlja i u starijoj literaturi (znači kod profesora raznih) i koju mnogi inženjeri (čak i tehnolozi, hemičari) zaborave (ili nikad stvarno ne nauče) je:
anoda nije (+) elektroda ni katoda (-) elektroda. Zapravo jesu ali samo kada se radi o elektrolizi.
Ne treba pojmove anoda i katoda vezivati za pol(aritet) elektrode jer ako se radi o el.hem. izvorima energije (primarnim ili sekundarnim) kao što su: baterije (jednokratne), akumulatori (baterije koje se pune) ili gorivnim ćelijama, potpuno je OBRNUTO.
Anoda je - a katoda +.
Ispravna definicija (j.b.g. mora poneka) je:
Anoda je elektroda na kojoj se odigrava oksidacija a katoda gde se odigrava redukcija.

Ponekad se u praksi pravi kombinacija rekatora sa monopolarnim i bipolarnim elektrodama ali su to složeni sistemi.
Osnovna razlika između 2 načina vezivanja elektroda u JEDNOM reaktoru je u odnosu jačine struje i napona na reaktoru.
Vodite računa da se za istu snagu (utrošenu električnu energiju) i pri istoj gustini struje na elektrodama (iste elektrode samo prevezane na drugi način) PROIZVODNOST reakktora je ISTA bez obzira da li je veza elektroda monopolarna ili bipolarna (naravno uz ista iskorišćenja).

Reaktori sa bipolarnim vezama imaju niz prednosti ali je očigledno da je tu teže razdvojiti gasove (praktično nemoguće, mada to i nije toliko neophodno za funkcionisanje sistema mada je onda i nemoguće pratiti iskorišćenja po vodoniku i kiseoniku posebno).
Osim toga kao što je painter rekao veći je problem sa "curenjem" struje. Ovakav sistem nije potpuni ekvivalent rednoj vezi više pojedinačnih reaktora. Elektrode bi morale savešeno da naležu na bočne zidove reaktora inače struja zaista može ići oko elektroda. U praksi je iskorišćenje struje kod ovih sistema manje nego kod monopolarne veze (mada pogađate iskorišćenje napona je bolje).
Čim struje ne prolazi kroz elektrodu nema ni reakcije na istoj pa ni proizvodnje gasa.
Napominjem da su elektrode i kod bipolarne veze "kompaktne" - od jednog komada metala. Posebne konstrukcije gde se dva lima lepe (učvršćuju) na izolator (pleksiglas ili neka druga plastika) nisu neophodne a prave se baš u cilju utvrđivanja koliko struje "curi".
Bipolarna veza je odlična (i moguća) samo kada su elektrode od istog materijala kao kod H2+=O2 generatora. Uzgred to može biti i običan čelik (ne mora baš prohrom). Ukoliko se odlučite za monopolarnu vezu najjeftinije a najbolje za 20% NaOH rastvor (ili bar 2%, česmuša ne valja nikako jer slabo provodi struju makar i Inđijska ili bilo koja druga) je da za katodu koristite običan čelik (ne držite ga u elektrolitu bez vezivanja u kolo jer iako sporo korodira a katodno je zaštićen) a za anodu nikl. Pominjao sam nikl i kao katodni materijal te je i ta mogućnost za bipolarnu vezu moguća. Ipak skuplji je od prohroma. Zapravo ispada bolji kao anodni materijal (za izdvajanje kiseonika) jer ima malu prenapetost izdvajanja. Iako dobar kao materijal za katodu ima i osobinu da malo vodonika "upije" (mada mnogo, mnogo manje od paladijuma koji je po tome poznat), mada kod brzih reakcija sa velikim strujama se taj efekat može zanemariti.
Možda je bipolarnu vezu malo teže izvesti da se dobiju dobra iskorišćenja te je lakše poći od monopolarne. Ipak nemojte u potpunosti zanemariti ovakve sisteme.
Uzgred gustina struje na elektrodi ne bi trebala da pređe 1000A/m2 u konačnom sistemu a krenite od 100 ili 200A po m2. Znači red veličine 100 do 1000 je nešto što daje dobru proizvodnost a omogućuje dobra iskorišćenja. Naravno ovo je orijentacija te i druge (veće) vrednosti nisu nešto od čega treba bežati.

[expendable]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Zaista nije zamišljeno kao "propoved". Jednostavno ne treba prevideti mogućnost bipolarne veze zbog mogućnosti korišćenja jeftinijih ispravljača (zbog mogućnosti rada sa manjim jačinama struje) što za većinu može biti korisno u laboratorijskoj fazi rada (očigledno manje investicije). Osim toga i razvod struje je jeftiniji i prostiji te ostaje problem curenja struje i dobrog "dihtovanja" elektroda. Savet svima (i još jednom): česmuša ne provodi dobro struju i imaćete veće gubitke (iako nije nemoguće i tako raditi). Znači NaOH makar 5% iako je kako smo već apsolvirali 20% idealno (zapravo što se provodljivosti same tiče nekih 25% i temp. od 70 cel.).

[JAPANX]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

http://www.ivonazivkovic.net/AUTOMOBIL-NA-VODU.html