HHO - znamo li nesto o tome ?

[Dora]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

HHO plus LPG to bi bilo duplo golo ili što ja stalno mušterijama govorim "ne može da ide na ništa".. Ovo bi bilo pa skoro na ništa

[dj dragon]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

zdravo svima da pozdravim sve sa foruma i svakog ko pokusava da promeni nesto od uobicajnog i jedno pitanje za nekog ko ima iskustva sa hho da li veca celija znaci i vise hho gasa

[zeljko71]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

zdravo svima da pozdravim sve sa foruma i svakog ko pokusava da promeni nesto od uobicajnog i jedno pitanje za nekog ko ima iskustva sa hho da li veca celija znaci i vise hho gasa

Da, znaci vise gasa,ali samim tim i vecu potrosnju struje.

Zeljko

[dj dragon]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

koliko je dozvoljena potrosnja struje a da pri tom ne opterecuje akumulator i altenator

[civi]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

dozvoljena je koliko alternator moze da isporuci, problem je sto se potrosnja muski povecava , ja sam za muzikom od 1,5kw trosio dobrih 2,5l vise po gradu (imao sam jaci alternator) tako da je po meni ovo lov u prazno negde dobijes negde izgubis...

[dj dragon]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

to znaci koliko dobijes malo vise izgubis

[banekg]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Uz svo postovanje gos'n Doro, ne postoji nista - i nista je nesto

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

HHO plus LPG to bi bilo duplo golo ili što ja stalno mušterijama govorim "ne može da ide na ništa".. Ovo bi bilo pa skoro na ništa

Doro,ti koji si mnogima promenio zivot savetom o zatvaranju toplog vazduha(i meni ),tek ces videti sta je "skoro nista". Za sada hho sa plinom smanjuje potrosnju najmanje jer plin vec solidno sagoreva,bolje nego benzin i dizel. Ako se dobro secam naknadno merenje na onom plavom micibusiju pokazalo je smanjenje potrosnje od 20% maksimum.

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

koliko je dozvoljena potrosnja struje a da pri tom ne opterecuje akumulator i altenator

Nasao sam podatak na internetu da za sve dodatne uredjaje na kolima(koji nisu fabricki) mozes uzeti maximalno pola snage alternatora. Drugi podatak iz drugog izvora kaze da svi zajedno smeju povuci do 85% snage alternatora,ostatak je valjda za punjenje baterije Medjutim praksa je nesto drugo. Neki automobili od 2000ccm imaju alternator 55A a neki (noviji) 120A,a jednak broj potrosaca. Najbolje je meriti potrosnju svih uredjaja pa to uporediti sa snagom alternatora i potrosnjom hidroksi generatora.

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

dozvoljena je koliko alternator moze da isporuci, problem je sto se potrosnja muski povecava , ja sam za muzikom od 1,5kw trosio dobrih 2,5l vise po gradu (imao sam jaci alternator) tako da je po meni ovo lov u prazno negde dobijes negde izgubis...

1,5KW je velika potrosnja. Zato po meni hidroksi generator treba biti sto efikasniji,da sa manje struje dobija potrebnu kolicinu gasa. U jednom mom testu auto je potrosio vise s generatorom nego bez. Razlog je sto je gas cureo na rezervoaru pa je motor dobijao uglavnom malo kiseonika i jos manje vodonika koji je vise cureo jer je laksi a alternator je bio opterecen. Takodje iz ovog ali i drugih primera zakljucujem da je vodonik bitniji od kiseonika za smanjenje potrosnje.

[dj dragon]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

sta je najbitnije ispostovati kada se pravi celija materijal,oblik,velicina,i dali je oblik bitan za celiju posto sam video raznih oblika i velicina

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Pa sve je bitno,i povezano. ako je los materijal manje gasa dobijes i vremenom se zaprlja pa radi jos slabije ili ne radi. Od velicine elektroda zavisi koliko ce struje povuci. Ali zavisi i od vrste lima. Ne znam na kakav oblik mislis? Ako je dry cell,onda je bitno da bude sto uspravniji jer gas hoce da potisne vodu dole pa imas prazan prostor u celiji. Ako je generator siri nego visi onda ce veca povrsina ostati bez vode a ako je uzi i visi manja. Bitna je velicina i polozaj rupa,vrsta dihtunga i kucista,gde kacis el.kontakte...itd

[Pera Zdera]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Jos jednom imam isto pitanje: Zagrevanje tecnosti u celiji!!!

Meni se temperatura promeni za maksimalno 5 stepeni u toku rada.
Ako sam dobro shvatio prethodne postove veca temperatura tecnosti je pozeljna zbog bolje provodljivosti ili sam ja tu nesto pomesao?

Napravio sam program za odredjivanje frekventne karakteristike ploca u odnosu na rastvor i meni se struja u toku rada automatski podesava na najveci nivo (stavio sam da se podesava svaka 2 minuta). Mereci temperaturu tecnosti dosao sam do zakljucka da mi se uredjaj fakticki i ne greje (ako uporedim sa onim sto ste vi napisali).

Da li ipak da dozvolim da se tecnost zagreje do nekog nivoa?

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Pa da,otpor vode pada s povecanjem temperature(provodljivost raste). Ali i proizvodnja gasa raste s povecanjem temperature jer se molekularne veze lakse kidaju(tako sam ja to shvatio).Ali ne sme se preterati(preko 70-80*C jer bude mnogo vodene pare koja moze lose uticati na potrosnju(osim ako imas plazma svecice onda utice pozitivno). Ne znam kakve su ti celije(celija) pa ne znam zasto se ne greje? Volti po celiji? Ili se ne greje zbog tog programa koji radi sta? Odrzava struju? Ti eksperimentises pa probaj sve i pisi,rekao si da tako radis. I ja bih voleo da vidim rezultate jer neke podatke koje sam dobio eksperimentima drugi istrazivaci ne odobravaju. U principu cilj je napraviti sto bolji tehnicki dizajn da bi sto vise energije islo na pravljenje gasa a sto manje na pravljenje toplote. Znaci ne preci 2V po celiji ako je elektrolit NaOH(serijske celije); curenje struje(preskakanje s celije na celiju) izbeci ili svesti na minimum. Meni se ne svidja sto si odmah ubacio elektroniku,mislim da treba ici postepeno.

[expendable]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Pero,
Painter me preteče par minuta. Vidi se ko je aktivniji po ovom pitanju
Već je odgovorio samo da potvrdim i dopunim.
Povećanje temperature dovodi do povećanja provodljivosti elektrolita. Sa 25 cel. na 40cel. dobija se 30 do 35% veća provodljivost kod baznih rastvora (približna formula je: provodljivost na t (cel.)/prov. na 25 (cel.) = 1+a(zapravo alfa) * (t-25); pri čemu je a faktor zavistan od vrste elektrolita, za baze je 0,02 do 0,025 a za kiseline nešto manje).
Povećanje temp. uvek ubrzava reakciju (ne mešati sa pomeranjem ravnoteže gde zavisi da li je ista egzotermna ili endotermna) i deluje katalitički. Treće: povećanje temp. smanjuje rastvorljivost gasova.
Međutim sve zajedno nije toliko od značaja makar ne u početku (pad otora ell. (elektrolita) nije ipak zanemarljivo za kasnije).
Dobro je što ti je temp. skoro konstantna jer indirektno ukazuje na dobra iskorišćenja (struje i napona i naravno energije). Lako ćeš rešiti "zagrevanje" sistema na oko 40-50 koliko je optimalno (ne računajući elektrolizu pod velikim pritiscima i temperaturama, jer i pored efikasnosti takvi sistemi imaju skupu konstrukciju).
Painter ti je dao dobar savet: nemoj odmah sa elektronikom (koja je kasnije poželjna i verovatno neophodna). Prvo jer komplikuješ sistem a drugo jer će malo "zamagliti" rezultate i učiniti ih težim za analizu. No na tebi je da odlučiš.
Pulsne struje i ostalo će već "doći samo od sebe" a dobro je uporediti te (kasnije) rezultate sa početnim dobijenih klasičnom primenom DC.

Jedan univerzalan savet: ne zaboravite bakar kao pogodan materijal za anodu jer ima malu prenapetost (polarizaciju) za reakciju izdvajanje kiseonika, posebno iz baznih rastvora. Doduše nemam literaturu (pri ruci) da se podsetim korozione otpornosti u jako baznim rastvorima, mada je uopšteno jako dobra. Uzgred koliko se sećam (uh, davno beše) baš sam i koristio ovaj materijal (inače odličan provodnik) baš za ovu namenu ali iz nešto manje baznih rastvora (1-2M KOH, negdo oko 4 do 7,5%) i uz solidne rezultate (nema šanse da se setim detalja a papire je teško naći).