HHO - znamo li nesto o tome ?

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Expendable,lepo objasnjeno iz korena! Ja objasnjavam prostim jezikom i veoma pojednostavljeno da bi me lakse razumeli (a mozda i ne umem bolje). Pokusao sam da pojasnim razliku izmedju odomacenih ali pogresnih naziva "wet cell" i "dry cell". U "mokroj celiji" "neutralne" su nepozeljne,u "suvoj" su pozeljne. Ova terminologija je neprecizna ali verujem prihvatljivija obicnoj raji a Tvoja preciznija,detaljnija ali razumljiva uglavnom skolovanijima. Mislim da su obe potrebne ovde. Sto je manje "curenje" struje to su "neutralne" potrebnije. Naravno,to su serijski elektrolizeri gde su elektrode bipolarne (svaka ploca osim krajnjih ponasa se kao + sa jedne strane a kao - sa druge strane). Drugim recima,serijski elektrolizer "dry cell" je skup malih celija na minimalnom prostoru sa minimalnim upotrebljenim materijalom a velikom efikasnoscu. Jedino se ne slazem s time da je proizvodnja ista kod monopolarnog sistema i ekvivalentnog bipolarnog. U malim eksperimentalnim elektrolizerima je mozda ista ali kod vecih(po broju celija) situacija se menja u korist bipolarnih zbog delovanja elektromagnetnih polja...

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Ispod svake poruke kad je pišeš u levom uglu ima DODAJ SLIKU, da li to koristiš i da li menjaš rezoluciju kad kačiš sliku?

Koristim bas tu opciju jer ne znam drugu a menjam rezoluciju u 320 x 240 ali mislim da sam to i ranije radio i mogao sam da uvecam! Smanjujem jer su mi rekli da je pozeljno da bi se brze otvarala... Original je 2 mega piksela...

[halo]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Ispod svake poruke kad je pišeš u levom uglu ima DODAJ SLIKU, da li to koristiš i da li menjaš rezoluciju kad kačiš sliku?

Koristim bas tu opciju jer ne znam drugu a menjam rezoluciju u 320 x 240 ali mislim da sam to i ranije radio i mogao sam da uvecam! Smanjujem jer su mi rekli da je pozeljno da bi se brze otvarala... Original je 2 mega piksela...

Onda povećaj rezoluciju na 1200 x ..... Valjda će tad slika da se uveća.

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Evo da probam bez menjanja velicine...
Jedna od varijanti mog dizajna elektrolizera! Spolja naizgled kao i svaki drugi...

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Yes! Ja mogu da otvorim vecu,a vi? Pa to mi je verovatno neko namestio na malu velicinu a ja umislio da sam slao u toj velicini!
Probacu da promenim ostale...

[expendable]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Painter,
Važno da se razumemo. Zaista sam se trudio da bude što više školski pa je malo suvoparno ali nije loše da se neki termini definišu.
Naravno da je poželjno da se kombinuju oba pristupa jer mislim da je korisno. Izvini što nisam detaljno pročitao deo o "dry cell" gde se koriste bipolarne elektrode. U suštini taj koncept treba forsirati.
Što se tiče proizvodnosti ( u našem slučaju vodonika i kiseonika) dokaz, da se u principu dobija ista bez obzira na vrstu veze, je zapravo (u suštini) termodinamički, a o TD (kao i o ukusima) ne treba raspravljati. Grubo rečeno ako ne važi svi smo (neko manje) ovce a ako važi uvek i na svakom mestu onda nismo baš u najlepšem (boljem) delu svemira i n.j.b.l. smo totalno.
Nadam se da će bar u nekom detalju da klasična (ali i kvantna) TD pući te da će nam svima pre ili kasnije onda biti bolje.

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Da expendable,DOPUNJUJEMO SE.
Ne mogu promeniti velicine vec postavljenih fotki pa cu postaviti ponovo one koje se ne vide dobro:

[expendable]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

http://www.ivonazivkovic.net/AUTOMOBIL-NA-VODU.html

Tekst mi se zapravo sviđa. Ipak to je pre svega novinarski tekst i u tom smislu izvanredan. Ali u tehničkim detaljima i uopšte naučnom pristupu površan i nedorečen.

Malo bih apostrofirao par (meni i na prvo čitanje) značajnih mesta:

"Tek nedavno, 2005, japanski naučnik Naohiro Shimuzu je naučno potvrdio da korišćenje ultrakratkih pulseva može stvoriti novi oblik elektrolize, "sa mnogo boljom efikasnošću, ali i dalje inferiorno prema Faradejevim ograničenjima".

U jednom drugom radu se kaže: "Pronađeno je da korišćenjem ultrakratkog pulsa sa širinom od 300 nanosekundi, elektroliza se odigrava sa mehanizmom kojim dominira transfer elektrona koji je različit od konvencionalnog limitirajućeg difuznog procesa u DC elektrolizi".

Dakle, i edukovani naučnici su shvatili."

Ovo zadnje nije zbog mene (odavno sam završio naučnu karijeru) ali je malo degutantno posle prethodna dva pasusa (kao zaključak). Autor je možda (ili nije) obavešten ali ne dovoljno. Ima mnogo edukovanih naučnika (da nije pleonazam ili samo tako zvuči) koji su ukapirali da sve u vezi elektrolize vode nije tako prosto kao što se do pre par desetina godina smatralo.
Ali druga stvar je to i eksperimentalno zasnovati.

Što se pomenutih radova tiče oba sam čitao iz druge ruke i u delovima. Shimuzu je dobio zaista dobre rezultate i odličnu efikasnost ali kao što se i u tekstu kaže i dalje se sve "pokorava" (ili lepše rečeno "u saglasju je sa") Faradejevim zakonima.
Ovo drugo nisam (bar do čega sam došao) baš ni shvatio te bih dao tumačenje iz mog ličnog ugla posmatranja.
Sve liči na nemački eksperiment gde se superpoziciom talasa dobija brzina nekoliko (a*c, gde je a broj deljiv sa 2) puta veća od brzine svetlosti (osam puta). Iako postoji i objašnjenje da se ne radi o brzini većoj od c nije baš ubedljivo iako sofistički (i softificirano) na prvi pogled "drži vodu".
No da se vratim kratkim impulsima (reda nano sekundi). Imao sam slične ideje još na studijama. Otprilike prema teorijama elektrohemijskih sistema iz sedamdesetih gde se (pojednostavljeno) elektrolit posmatra u stanju energetske oscilacije gde se prenos elektrona vrši kada se izjednače energetski nivoi elektrona u metalu (elektrodi) i elektrolitu, i još ranijih teorija (početak 60-tih) o prenosu elektrona pomoću tunel efekta (bez gubitka energije i bezradiaciono) padalo mi je na pamet (a i mnogo pametnijim od mene) da se kratkim impulsima može koristiti ovaj efekat u znatno većoj ("rezonancionoj") meri, u principu i blizu 100%. Problem je što se ovo verovatno (kao i veća brzina od c) može dobiti ralativno lako u oblasti malih struja i energija ali na većem nivou to postaje gotovo nemoguće (više je za talasno kretanje i energije koje se mogu iskoristiti više u smislu prenosa informacija nego energetski).

Sve u svemu kako se i u tekstu indirektno kaže (pa da parafraziram):
automobil na vodu uz korišćenje hemijske energije nećete voziti!

Zapazite deo: "Dakle, ispada da se neki atomi vodonika cepaju, a neki ne. Iz pocepanih izlazi atomska energija."
Da li je ovo bio neki vid hladne fisije (za razliku od hladne fuzije) teško je reći ali nije nemoguće.
Dakle energija nije čisto hemijskog tipa. I tu je veći deo objašnjenja kako bi automobil mogao ići na čistu vodu.
Ne tvrdim ni da ni ne, ali nije nemoguće (možda).

Deo o energiji vakuuma i praznog prostora (što je već dokazano ali ne tako lako dostupno i ne u toj meri) nije baš ubedljiv.
Tesla je 20-tih i 30-tih XX veka imao čitav niz praktičnih patenata od kojih neki i iz oblasti mašinstva (pumpe, turbine i sl.) ali deo o korišćenju energije jonizovane atmosfere nije bio ubedljiv po pitanju praktične primene već kao genijalan koncept.
Doduše teorija o jonizovanoj atmosferi kao materijalizovanom delu prostor-energija gde se sele duše (ljudi i ko je već ima) mi ne deluje lansiran od strane energetskog lobija. Da li dirati u besmtnost duše i nasleđe predaka zarad boljeg života, zaista je pitanje (That is the question! što bi rekao Hamlet). Uostalom energetski lobi baš to radi te bi lansiranje ovakve teorije bilo suprotno sa njihovim delanjem i višedecenijskom praksom.

Da ne budem nejasan: oba koncepta su mi O.K. ali jedan isključuje drugi. Ovaj drugi (metafizički) je nemoguće dokazati (bar još dugo ne) ali je intrigantan i zaslužuje da se Tesline ideje odlože zarad viših ciljeva (što je možda i sam Tesla zapravo i želeo zbog prethodne ili neke slične ideje). Kada rešimo klasičnu ekologiju ostaje nam ona "nebeska ekologija" pa će za 500 (nadam se manje) godina možda glavno ekološko pitanje biti kao iskoristiti energiju jonizovane atmosfere uz što manje mešanja u nju.

Kao što reče painter - navukao sam se! jadan ja!

[M-power]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Oces reci, opet se osecas mladim i zivim

Svaka Vam cast ljudi na ovako lepim diskusijama i textovima.
Mozda se na kraju i odlucite da svi skupa sa teoretskim i prakticnim iskustvima napravite jedan idealan generator a mozda ce se jednog dana samo uz clansku kartu CBC-a voziti na vodu

[zzivic]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Kad imas neutralne elektrode potopljene u vodu struja "preskace" te neutralne i ide direktno sa - na +. To je takozvano "curenje struje" . Sto je voda provodljivija "curenje" je vece. Probaj da povezes +nn-nn+nn- itd ali elektrode zamotaj skroz u krug(mozda je najbolji termo buzir ako ga nadjes u toj dimenziji.

zzivic:
"Spojio prvo 5 ploca i to +||||- u cesmovachi i dobio nesto gasa samo na prvoj i poslednjoj ploci sa 12 V i oko 1A. To isto probao sa manjim razmakom oko 1.5 mm, takodje i sa oko 3 mm razmaka i uvek isto. Gas se generishe samo na prvoj i poslednjoj ploci. Malo mi to nije bilo jasno pa sam zbog toga prespojio ploce na +-+-+-+- i onda je krenula lepa kolicina uz veliku struju."

Painter je delom odgovorio ali nije baš tako.
"Neutralne" elektrode zapravo ne bi trebale da postoje a takve su zbog greške u konstrukciji.
U jednom el.hem. sistemu (reaktoru) elektrode se mogu povezati za izvor struje:
1) monopolarno
2) bipolarno

Ukoliko se naizmenično vezuju elektrode na + i - radi se o monopolarnoj vezi. Naziv je logičan jer svaka elektroda sa obe strane vrši istu funkciju (oksidacija ili redukcija) što je logično jer ima jedan polaritet.

Zahvaljujem na iscrpnom odgovoru. Kako ono kazu ... Ako stvar ne proradi, pogledati uputstvo. Poskidao sam puno toga sa neta pa cu sad prvo malo da citam, citam, citam .... pa tek posle da pokusam nesto i napraviti. U svakom slucaju hvala na pomoci i iscrpnom objasnjenju.
Za sve ostale ucesnike, SAMO HRABRO NAPRED.

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Danas sam pomislio da ipak treba probati kombinaciju monopolarnih elektroda i serijskog elektrolizera. To u stvari izgleda kao akumulator u kolima. Svaka celija ima 2V i nekoliko monopolarnih elektroda a vezane su serijski,6 komada za 12V itd. Tu konstrukciju mnogo hvale ali nisam je nikada napravio zbog toga sto zauzima previse prostora,glomazna je. Medjutim ako radi kao sto tvrde onda cemo prezaliti tu sitnicu . A tvrde da pravilno napravljena daje 2 x faradeja... koliko sam shvatio to je mozda i moguce jer ima ogromnu povrsinu elektroda po celiji.

[expendable]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Painter,
Uopšte nije loše kao ideja za ispitivanje naročito. Misim da bi konačno trebalo da izgleda malo drugačije.
Ipak, može da se iskoristi kućište starog akumulatora i da se manje bakće oko plastike. Ovako napravljen sistem ima dobru stranu jer je solidno otporan na vibracije (uopšte su takve konstrukcije starterskih akumulatora).
Elektrode su u principu vezane monopolarno ali ne mora da bude samo tako. Konstrukciju možeš da postaviš tako da elektrode idu do krajeva posude (što bliže njima i dnu, najviše 1mm ostaviš) i da uporediš monopolarnu i bipolarnu vezu. Da od prve napraviš drugu dovoljo je samo da izoluješ krajeve (ušice) elektroda (unutrašnjih) te da samo krajnje budu vezane za (+) i (-).
Podrazumeva se da elektrolit nije razdvojen tj. da je ceo sitem unutar samo jednog kućišta.
Razvod za serijsku vezu onda nije u funkciji a sistem je potpuno ekvivalentan (redna veza pojedinačnih "reaktora").
Ipak ne moraš ni da komplikuješ. Najbolje je da za početak uradiš sistem monopolarnih elektroda sa 6 para ćelija i napajenjem od 12V. Ovo je zaista zahvalna konstrukcija za eksperimentalni rad a finese (dorade) je kasnije lako praviti ako već nešto radi.

[sashal]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

pozdrav svima
registrovao sam se ovde zbog ove teme.

nisam uspeo da pronadjem zasto ne koriscenje samo hho, ovaj covek ne pominje upotrebu bilo cega osim vode:

http://www.youtube.com/watch?v=mteepfHoaFU

[expendable]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

Poštovani "sashal",
Možda vam je bilo naporno pročitati celu temu odjednom ili samo niste sami izvukli zaključak (nas ostalih koji smo tu duže):
Konačni cilj i jeste čista voda, ali je to teže i traži veća ulaganja, više vremena i neizvesne rezultate uz teškoće makar i srednjoročne komercijalizacije sistema. HHO generatori koji samo pomažu smanjenje goriva kod motora SUS su nešto što je izvodljivo i za garažu i u nekom relativno kratkom vremenskom periodu (nekoliko meseci, godina-dve) što je mnogo zahvalnije za početak a rezultati rada se mogu dalje upotrebiti.
Naravno kako je već zaključeno svako će naći "svoj put" tako da nema pravila, ukoliko ste odmah za čistu vodu, krenite i tako, ako ništa drugo ovaj drugi sistem će vam posle biti mnogo lakši za realizaciju.
Čim malo skupim vremena malo o zanemarenom O2 (kiseoniku) koji je za sistem koji smanjuje potrošnju goriva čak i važniji od samog vodonika (60:40 neka gruba procena).
Pozdrav!

[painter]

Re: HHO - znamo li nesto o tome ?

pozdrav svima
registrovao sam se ovde zbog ove teme.

nisam uspeo da pronadjem zasto ne koriscenje samo hho, ovaj covek ne pominje upotrebu bilo cega osim vode:
http://www.youtube.com/watch?v=mteepfHoaFU

Dobro dosao! Taj covek ne pominje mnogo toga. Njegov hho generator zapravo je veoma veoma los! I mozda malkice smanjuje potrosnju a mozda i NE! Mislim da ne treba da vam objasnjavam kako znam,kad nesto radis dobro niko te ne moze isfolirati u vezi toga...
Voznje na cistu vodu smo svi zeljni,ali ja vam savetujem da ne srljate. Mislim da to i nije tako tesko inovatorima koji veruju u svoj rad i mislim da bih ga i ja mogao napraviti ali sta s tim? Jedino da ga vozim i cutim ali ako me uhvate na tehnickom nadrljacu! A da objavim? Kod nas je pre petnaestak godina napravljen auto na vodu. Inovator je "nestao" malo pre javne prezentacije....